Pedagogikaliq instituti

 

RIM IMPERYaSI HA`M QON`SI KO`ShPELI QA`WIMLER. 

Rim  ma`deniyatinan  basqa  ma`deniyattag`i  xaliqlardi  rimliler  G`ververG`  dep  atadi.  Rim  imperiyasina 

qon`si  G`ververG`  qa`wimlerine  kel`t,  german,  slavyanlar  kiredi.  Olar  ruwshiliq  du`ziminin`  idiraw 

basqishinda jasaydi.  

Kel`t qazilari Arqa Italiya, Galliya, Ispaniya, Irlandiyada jasag`an. Arqa Italiya, Galliya ha`m Ispaniyani 

Rimler  jawlap  alg`annan  keyin  Kel`tler  Rim  ma`mleketi  quramina  kirip,  gallo-Rim  yamasa  ispano-Rim 

xalqinin`  tiykarin  saldi.  Britaniyani  Rimler jawlap  aladi.  Biraq  Britaniyadag`i  Kel`tlerge  Rimnin`  ta`siri  az 

tiyedi.  Irlandiyadag`i  kelt`lerdi  Rimler  jawlap  aladi.  Germyan  qazilari  I-a`sirde  Reyn  da`r`yasinan  baslap 

Vislya  da`ryasinin`  shig`isina  deyingi  araliqti  Al`p  ha`m  Dziabdin`  tu`sligine  shekem,  Arqa-Batistin` 

ten`izine shekem jerlerde jasag`an.  

B.e.sh.  I-a`sirde  Galliya  jerlerine  kelip  jaylaspaqshi  bolg`an  germe  qazilari  Yuliy  Tsezar`  ta`repinen 

Reyn da`r`yasinin` ar jag`ina quladi. Reyn da`r`yasi germyanlar menen Rimnin` shegarasi bolip qaldi.  

Germyanlerdin` shig`isinda slevviler jasag`an. Slevviler El`ba Oderdan Dontsa aralig`inda Oka Joqarg`i 

volga  boyi,  baltik  boylari,  Ory,  To`mengi  Dunay,  Qara  ten`iz  jag`alarinda  jasadi.  I-II-a`sirlerde  slevvilerdi 

antik  avtorlari  venedler  dep  atag`an.  Slevviler  diyqanshiliq,  mal  sharwashilig`i  an`shiliq,  baliqshiliq  penen 

shug`illang`an.  

IV-V a`sirlerde varvar qa`wimleri Rim imperiyasinin` qulawina jigerli qatnasadi.  

Germyan  qa`wimleri  ruwshiliq  ja`miyetlik  du`zimde  jasag`an.  Arqa  Germyanin`  Shotlandiyada 

jasag`an  germonler  otiriwshi  turmis  keshirip  diyqanshiliq  penen  shug`illang`an.  Germyan  qa`wimlerdin` 

 

6 

 

basqa  bo`lekleri  ko`shpeli  turmis  keshirgen  ha`m  mal  sharwashiliq,  az  ko`lemde  diyqanshiliq  etken. 

Germyanler taw ka`nlerinen temir, mis, gu`mis, duz o`ndirip alatug`in bolg`an.  

 

Germyanler dushpanlarinan qorg`aniw ushin birigip u`lken bekinis qorg`anlar (burgi) salg`an.  

 

Germyanler  tuwisqanliq  qa`wim,  diyqanshiliq  qa`wim,  qon`silas  qa`wim  (marku)  bolip  birge 

jasag`an.  Jerdi  qa`wim  ag`zalari  birigip  islegen.  Germyanlarda  klasslarg`a  bo`linbegen,  sonliqtan  olarda 

ma`mleket  bolmag`an,  qa`wim  ha`kimleri  jiynalislarda  saylang`an.  Jetken  jigitler  qa`wim  ag`zalari  bolip 

jiynalisqa  qural-jaraq  ko`terip  kelgen.  Qa`wim  ha`kimi  jinayat  islegen  adamlardi  jazalaw  huqiqina  iye 

bolg`an.  Uris  waqtinda  a`keriy  ko`sem  saylanatug`in  bolg`an.  Urista  qolg`a  tu`sken  bendeler  qul  etip  u`y 

jumislarina  paydalang`an.  Qon`si  qa`wimlerge  uris  apariw  ushin  erkli  tu`rde  otryadlar  sho`lkemlestirilgen. 

Bul otryadlar keleshekte a`skerdi du`ziwshilerdi payda etken.  

Batis Rim imperiyasinin` qulawi: 

Mayda korolliklerdin` payda boliwi.  

III-IV-a`sirlerde Evropada Germyanlerdin` bir neshe siyasiy awqamlari payda boladi. Solardan:   

1.

 

Aleman awqami: og`an semnon, kvod tag`i basqa qa`wimler kiredi. 

2.

 

Sans awqami: og`an to`mengi El`ba boyindag`i Xerus, Xavko qa`wimleri kiredi. 

3.

 

Frank awqamina: Xamaev, batav, sigambrov, xatt, sali kiredi. 

4.

 

Qara ten`iz boyindag`i vestgot ha`m ostgotlar awqami. 

5.

 

Langobart vandyal, burgund awqamlari boldi.  

IV-a`sirdin` ortasinda got, vandyal, burgund qa`wimleri arasinda Xristian dini taraladi. 

IV-V  a`sirlerde  ko`shpeli qa`wimlerdin`  Rim  imperiyasina  topiliwi,  Shig`istan  Batisqa  qaray  jilisqan  tuurk 

guun  qa`wimlerinin`  payda  etken  xaliqlardin`  ulli  qozg`alan`  jillarina  tuwra  keledi.  IV-VI  a`sirlerde 

ko`shpeli  qa`wimler  arasinda  sotsialliq  ten`sizlikler  kelip  shig`adi.  Ku`shpeliler  uris  alip  bariw  arqali 

bayiwdi,  o`z  da`rejesin  ko`teriwdi  ko`zde  tutadi.  Uris  alip  bariw  ko`pshilik  qa`wimlerdin`  turmis  qa`lpine 

aylanadi.  Sonliqtan  usi  jillari  Evropada  bay  Rim  imperiyasi  ko`shpelilerdin`  kewlin  awdaradi.  IV-a`sirdin` 

aqirinda VI-a`sirge shekem varvar qazilari Rim imperiyasinin` shegaralarin g`ana emes, ol ishki rayonlarina 

basip  kiredi.  Ishten  idirag`an  Rim  ma`mleketi  sirtqi  dushpang`a  qarsiliq  ko`rsete  almadi.  IV-a`sirdin`  2-

yariminda  shig`istan  kelgen  Gzin  qa`wimleri  Evropanin`  bir  qansha  jerlerin  basip  alip  Volga  menen  Don 

aralig`inda  o`zlerinin`  u`lkem  siyasiy  awqamin  du`zedi.  IV-a`sirdin`  2-yariminda  Gzinler  Don  alabindag`i 

alyanlardi jen`ip  olardi  o`z  qatarina  qosip  aladi.  375-jili  gunnlar  Qara  ten`iz  boylarindag`i  got  qa`wimlerin 

jen`edi.  Na`tiyjede  bir  bo`lek  gotlar  gzinlarg`a  qosilip  ketse,  basqa  toparlari  batis  Evropa  ellerine  karay 

jilisadi. 

Vestgot korollig`i. 

 

Vestgotlar  gunnlerdin`  topiliwinan  qorqip  Dunay  dar`yasi  arqali  o`tip,  pana  izlep  Rim  imperiyasi 

aymag`ina  keledi.  376-jili  Rim  ma`mleketi,  vestgotlar  menen  kelisim  du`zip  olardi  ha`zirgi  Bolgariya 

aymag`ina ornalastiradi. 

 

Kelisim  boyinsha  vestgotlar  Rimnin`  shegarasin  sirtqi  dushpannan  qorg`ap  turiwg`a  minnetlenedi. 

Biraq  Rim  ma`mleketi  vestgotlardi  aziq-awqat  penen  ta`miyn  ete  almaydi.  Na`tiyjede  ashliqqa  ha`m  Rim 

basshilari ta`repinen ja`bir ko`rgen vestgotlar qozg`alan` shig`aradi. Vestgotlar ko`terilisin basqa da germyan 

qazilari quwatlaydi.  

 

378-jili Adrinopol` jolinda sawashta Rim armiyasi jen`ilip imperator Valent qaytis boladi.  

 

378-jili  imperator  Feodosmi  qozg`alan`di  basadi.  Vestgotlardi  ja`ne  awqamlasi  retinde  Frakiya, 

Makedoniya  jerlerine  ornalastiradi.  395-jili  vesgotlar  ko`semi  Alarix  basshilig`inda  ja`ne  ko`terilis 

shig`aradi.  V-a`sirdin`  basinda  vestgotlar  Italiyag`a  qaray  ju`ris  jasaydi.  Qozg`alan`  waqtinda  Alarix 

ta`repine ko`plegen varvar qa`wimleri ha`m Rim qullari o`tip ketedi. Ko`p jilliq uristan keyin vestgotlar Rim 

ma`mleketinin`  awqamlasi  retinde  Galliyanin`  qubla  batisina  ornalasadi.  Usi  jerde  419-jili  Rim 

imperiyasinin`  bas  qalasi Toloz  (Tuluz)  bolg`an  vestgot  qurrallig`i  du`ziledi. V-a`sirdin`  2-yariminda  vest-

gotlar  Galliya  jerlerinin`  ba`rin  jawlap  aladi.  VI-a`sirdin`  basinda  Franklid  vestgot  qurallarin  basip  aladi. 

Vestgotlar  Franktin  korollig`ina  qosiladi.  Na`tiyjede  vestgotlardin`  orayi  Ispaniyag`a  jilisadi.  Ispaniyani 

arablar aladi. (VII-a`sirdin` basinda) vestgotlar korolligi o`mir su`redi.  

Afrikadag`i Vandyal` korollig`i. 

 

III-a`sirde  Vandyallar  germaniyanin`  ishki  aymag`ina  Dunay,  Dakiya  Reyn  da`r`yalari  boylap 

Galliya  jerine  topiladi.  Vandyallar  alep  svevam  qa`wimleri  menen  gzinlerdin`  topilisinan  keyin,  Ispaniya 

aymag`ina  jilisip  sol  jerdegi  Vestgotlar  menen  soqlig`isadi.  429-jili  vyandallar  alyapler  menen  birge 

Gibraltar  bug`azi  arqali  Arqa  Afrika  jerine  o`tedi.  Rim  imperiyasinin`  siyasatina  narazi  bolg`an  Arqa 

Afrikadag`i varvar qa`wimlerinin` ko`terilisinen paydalang`an vandyallar Arqa Afrikanin` ko`pshilik jerlerin 

basip  aladi  ha`m  bas  qalasi  Karfagen  bolg`an  vandyal  korolligen  du`zedi.  Vandyal  korollig`inin`  basinda 

Geyzerix turadi. Vandyal korollig`ina ha`zirgi Tunis, Liviya, Belyarskie, Karaka, Sardiniya, Sitsiliya qaradi. 

455-jili  Geyzerix  ten`iz  arqali  Italiyag`a  uris  jasap  Rimge  topiladi.  Rim  qalasinin`  bay  tariyxiy,  ma`deniy 

esteliklerin  buzadi.  Bul  wayranshiliq  tariyxta:  vandyalizm  degen  termindi  keltirip  shig`aradi  (tariyxiy 

ma`deniy arxitektura estelik miyraslarin buziw vandyalizm boladi). 

 

534-jili  Vandyal  korollig`i  imperator  Yustinyani  ta`repinen  qulatilip,  Arqa  Afrika  jerleri 

Vizantiyag`a qosiladi.  

Burgund korollig`i. 

 

V-a`sirde  Galliyanin`  qubla  shig`isinda  Reyn  da`r`ya  alabinda  Arabiya  Vormse  bolg`an  Burgund 

korollig`i  du`ziledi.  437-jili  Burgun  korollig`i  gzinler  ta`repinen  takatiladi,  qalg`an  burgundler  Jeneva 

 

7 

 

korolinin`  qubla  batisinda  jaylasadi.  457-jili  Roni  ha`m  Soni  da`r`ya  alaplarinda  bas  qalasi  Leon  bolg`an 

ekinshi  ret  Burgund  korollig`i  du`ziledi.  Burgundler  jergilikli  xaliqtin`  jerlerinin`  bir  bo`legin  zorlap  aladi. 

Gallo-Rim aristokratlarina, shirkewlerge tiyisli jaylaw, egislik jerlerdi, ko`llerdi quritadi.  

 

Burgundler,  Galliyalar  ta`repinen  ko`p  qarsiliqqa  ushiraydi.  Sebebi  Galliyalardin`  o`zleri  Rim 

imperiyasinin`  eziliwinen  qutiliw  jollarin  oylap,  Varvar  qa`wimlerinin`  quwatlap  Burgund  korollig`ina 

xizmet etti. 534-jili Burgund korollig`i farankler ta`repinen jawlap alinadi.  

V-a`sirdegi Gzin qa`wimlerdin` auhali.  

 

Gunnlar, osgotlardi jen`ip, Rim imperiyasina taralip baslaydi. V-a`sirdin` basinda Pannoniya ha`zirgi 

Vengriyanin`  batis  territoriyasin  basip  alip,  u`lken  siyasiy  awqam  du`zedi.  Bul  Gzinler  awqamina  osgot, 

kvadov, Markoman, gerze t.b germyan ha`m basqa qa`wimler kiredi.  

 

Gzinler  ko`shpeli  bolg`ani  ushin  mal  sharwashiliq  penen  shug`illang`an.  Biraq  V-a`sirden  baslap 

olardi da otiriqshi bolip jekke bo`liniwshilik kelip shig`ip bay adamlar u`y xojalig`inda qullardi jumsaydi.  

 

V-a`sirdin`  40-jillari  gzinler  awqaminin`  basinda  Ottila  degen  ko`semi  turadi.  Gzinler  Evropanin` 

u`lken bir bn`legin basip aladi.  

 

451-jili  Rimler  menen  Gzinler  arasinda  Shampanin  janinda  sawash  kelip  shig`adi.  Rim  a`skerbasi 

Aetsib ta`repinde vestgot, frank, burgundler bolsa Gunnanlari bul sawashta jen`ilip Reyn da`r`yasina qarap 

sheginedi. 454-jil Ottiliya o`lgennen son` Gunnler awqami tarqalip ketedi.   

 

Osgot  korollig`i  Gunnler  siyasiy  awqami  tarap  ketkennen  son`  osgotlar  Dunay  oblastinda  Ponnoni 

ha`m Frakiya Shig`is Rim  imperiya oblastlarinda jasaydi. 488-jili osgotlardin` ko`semi Teodorix Italiyag`a 

atlanis  jasaydi.  Ko`p  urislardan  keyin  Italiya  ha`kimi  Odoakr  menen  Teodorix  arasinda  kelisim  du`ziledi. 

493-jil  bas  qalasi  Raveni  bolg`an  Vesgot  korollig`i  du`ziliedi.  Ko`p  uzamay  Odoakr  Teodorix  ta`repinen 

o`ltiriledi.  

 

Bas ko`semi Raven bolg`an Osgot korollig`ina Italiyadan Dunay arasindag`iU` Tirol`, Shveytsariya, 

Bavariyanin` bir bo`limi Avstriya, Vengriya jerleri kiredi.  

 

Osgotlardin` tiykarg`i bo`legi Arqa ha`m Orayliq Italiyag`a qonis basadi. Osgotlar jergilikli jerlerin 

o`zlerine aladi. 555-jili Vizantiya imperiyasi osgotlardi jen`ip o`zlerine qosip aladi. 

Italiyani Lango bardlardin` jawlap aliwi. 

 

568-jili  germyan  qa`wimleri  lango  bardlardin`  El`ba  jag`alarina  Dunay  arqali  korol`  Al`boin 

basshilig`inda  Italiyag`a  topilis  jasaydi.  VII-a`sirdin`  basinda  langobardlar  Italiyanin`  ko`pshilik  bo`legin 

jawlap aladi. Italiyanin` arqa ha`m orayliq bo`limlerine Benevet ha`m Spolet du`zedi. Langobard koroli VIII-

a`sirdin` 70-jillarina shekem o`mir su`redi. VIII-a`sir aqirinda Langobardlerdi fraklar jawlap aladi.  

Britaniya angnloz saks korollig`i. 

 

V-a`sirde Rim imperiyasi Italiyani ko`shpeli xaliqlar topilisinan saqlap qaliw ushin Britaniyadan o`z 

a`skerlerin  qaytarip  aladi.  Na`tiyjede  Britaniya  Germaniyanin`  arqa  jag`inda  ha`m  Shotlandiya  yarim 

atawinda  jasag`an  anglo,  sakson,  yut  xaliqlari  arasinda  bulardin`  ishinde  ko`pshilikti  tutadi.  Sonliqtan  bul 

xaliqlardin`  ba`ri  tariyxta  anglo-saksonlar  dep  ataladi.  Britaniyani  anglo-saksonlardin`  jaulap  aliwina  qarsi 

jergilikli  kel`tler,  brittler  qarsi  gu`resedi.  Bul  urista  ko`pshilik  kemeler  germanlarg`a  qosiladi.  Bir  topar 

kel`tler  Uel`s  Shotlandiya,  Irlandiyada  jasaydi.  Britaniyada  V-VII-a`sirlerde  jawlap  aliwshilar  ta`repinen 

anglo-sakson korollig`i du`ziledi.  

 

V-a`sirde Rim imperiyasinin` ko`pshilik jerlerin ko`shpeli varvar qa`wimlerin jawlap aladi. 476-jili 

Batis Rim imperiyasinin` imperatori Romul Avgustul qulatiladi. Tariyxta Batis Rim imperiyasinin` qurag`an 

da`wiri dep ataladi. Na`tiyjede Batis Rim aymag`inda mayda qanlinliqlar payda boladi.  

Qadag`alaw sorawlar. 

1.

 

Germyan qa`wimlerinin` jaylasiwi. 

2.

 

Varvar qa`wimlerinin` ja`miyetlik du`zimi. 

3.

 

Kel`tler, germyanlar, slavyanlar. 

4.

 

G`VarvarG` lardin` xojalig`i. 

5.

 

G`VarvarG` qa`wimlerdin` Evropa tariyxinda orni.   

 

 

 

 

 

 

 

 

 

TEMA: Frank ma`mleketinde feodalizmnin` rawajlaniwi. 

1.

 

Merovinglerdin` Frank ma`mleketi.  

2.

 

Korolliklerdin` Frank monarxiyasi. 

3.

 

Karoling ma`mleketinde feodalliq qatnasiqlardin` o`siwi. 

Tayanish tu`sinikler: 

 

8 

 

Frank  ma`mleketinin`  payda  boliwi.  Xlodvig  ha`kimligi.  Franklerdin`  xristian  dinin  qabil  etiwi.  VI-VII-

a`sirlerde  Batis  Evropada  sotsial-ekonomikaliq,  siyasiy  ha`m  etnik  o`zgerisler.  Xaliq  qozg`alan`lari. 

Qulshiliqtan  feodalliq  du`zimge  o`terde  ma`mleketlik  du`zlisi  xojalig`i,  turmisi.  Diyxanshiliq    jamoasi. 

Ruwshiliq qatnastin` tarqaliwi. Franklerde mayordomlardin` xizmeti. Karolinglerdin` frank monarxiyasi Karl 

Martell arablar menen gu`resi. Jer suw qatnasiqlari. Shirkew 751-j. Pipin kishkentaydin` korol` boliwi. Rim 

papasi  menen  awqami.  Orayliq  Italiyada  papa  ma`mleketinin`  payda  boliwi.  Ulli  Karl  da`wirinde  frank 

ma`mleketi.  Langobard  ha`m  sakslar  jerin  basip  aliw.  Avarlar,  slavyanlar  ha`m  arablar  menen  uris. 

Imperiyanin` du`zlisi. Onin` ishki ha`m sirtqi siyasati. Korolingler da`wirinde feodalliq qatnasiqlar. Sotsial-

turmis. Jer suw qatnasiqlari. Shirkew jerleri. Imperiyanin` idirawi.   

 

A`debiyatlar: 

Karimov I G`Tarixi xotirasiz kelajak ywqG` 1998j. 

Istoriya srednix vekov, T1,  M-1991j 

Istoriya srednix vekov, Z. Udal`tsova va S. Kornov taxriri ostida. M, 1991j 

 

 

486-jili  Franklardin`  Arqa  Galliyani  basip  aliwi  na`tiyjesinde  Frank  ma`mleketi  du`zilip  onin` 

basinda  486-511-jillari  Xlodvig  turadi.  Xlodvig  Merov  ruwinan  shiqqani  ushin  Miroving  dinastiyasin 

basqarg`an  Frank  ma`mleketi,  al  V-a`sirdin`  aqirina  shekem  Frank  ma`mleketinin`  tariyxinda  Mirovingler 

da`wiri dep ataladi. 705-jili Xlodvig Akvitaniyani qaratadi. 534-jili Burgundiyani jawlap aladi. VI-a`sirdin` 

tyuring,  alemann,  bavar  qa`wimleri  Frank  ma`mleketine  siyasiy  u`stemligin  moyinlaydi.  Sakslar  Frankqa 

g`a`rezli  bolip,  ga`lle tn`leydi.  Franklar ja`miyetinde Germyan  ha`m  Gallo  Rim  xaliqlarinin`  o`z-ara  ta`siri 

na`tiyjesinde  V-VI-a`sirlerde  feodalliq  qatnasiqlar  o`se  baslaydi.  Franklerdin`  ja`miyetlik  turmisi  haqqinda 

mag`liwmatlar  Salich  pravdasinda  jazilg`an.  VI-a`sirde  jazilg`an  Salich  pravdasinda  Franklar  sotsialliq 

ten`sizliktin`  kelip  shiqqani  tuwrali  tu`rli  mag`liwmat  beredi.  Jerge  jeke  menshik  oni  na`siline  qaldiriw 

tuwrali  aytilg`an.  VI-a`sirde  franklerdin`  awil  xojalig`i  diyqanshiliq  eginlerinen  biyday,  arpa  ekken.  Jerler 

eki  atiz  usilinda  paydalang`an.  Olarda  bag`shliq,  paliz  eginlerin  ekken.  Awil  xojalig`inda  ku`sh-ko`lik 

retinde  o`giz  esheklerdi  paydalang`an.  Jerlerde  2-3  ret  aydap  mala  basip  egiske  tayarlag`an.  Suw 

shig`ariwshi  shig`irlar  qurg`an,  gu`zde  jerlerdi  egiske  tayarlag`an.  (Suut  digirmanlarin  qurg`an).  Mal 

sharwashilig`inda  iri  qara  mallar  qoy,  eshki,  shoshqa,  u`ylerde  quslardi  asirag`an.  Baliqshiliq,  an`shiliq 

etken,  pal  ha`rrelerin  saqlag`an.  Awil-xojalig`inin`  o`siwi  Frank  ma`mleketinin`  ekanomikasin 

rawajlandiriwda  ta`sir  jasag`an.  VI-VII-a`sirlerde  Frank  ma`mleketinde  jeke  menshiklik  o`sedi.  Bulardan 

basqa  Salich  pravdasinda  jazip  qaldirilqan.  VI-a`sirdin`  aqirinda  qa`wimlik  du`zimde  jasag`an  sem`yalar 

ishinen jeke menshik isleri bo`linip shig`adi. Allodlar jerge mal-mu`lkke iye boladi.  

 

VI-VII-a`sirlerge  Frank  ja`miyetinde  feodalliq  qatnasiqlardin`  o`siwi,  ertedegi  feodalliq 

ma`mlekettin`  payda  boliwina  alip  keledi.  A`iyemgi  ja`miyettegi  a`skeriy  demokratiya  ornina  korol` 

u`stemligi  kelip  shig`adi.  Korol`  hu`kimeti  basip  alg`an  gallo-rim  xalqin  uslap  turiw  ushin  o`z  a`skeri 

drujinalarina  su`yenedi.  (Korol`  u`lken  jer  iyesine  aylanadi).  Frank  korollari  iri  jer  iyelerinin`  talap  etiwi 

boyinsha  jiynalislar  shaqirip  turg`an.  Jiynalista  ma`mlekettin`  siyasiy  ma`selelerin  sheshken  Koroldin` 

qarawindag`i  jerlerdi  korol`  tayarlag`an  graflar  basqarg`an.  Graflar  jinayat  islegenlerdi  o`zleri  ta`rtipke 

shaqirip ha`m saliq jiynag`an. Frank ma`mleketinde iri jer iyelerinin` o`sip jetilisiwi koroldin` siyasiy ornin 

to`menletedi.  Xlodvig  o`lgennen  keyin  Frank  ma`mleketi  mayda  iyeliklerge  bo`linedi.  Na`tiyjede  Frank 

ma`mleketi endi Avtraziya Mayordots do`geregine ja`mlene baslaydi.  

 

VI-a`sirdin`  aqirinda  Frank  ma`mleketinin`  orayi  Parij  bolg`an  Neystri  walayatinan  Reyn  ha`m 

Massa alabinda avstraziya walayati boladi.  

 

3-kelip Burgundiya walayati bo`linip shig`adi. Al VII-a`sirdin` aqirinda Akvitaniya bo`leklenedi. Usi 

4-walayattin` xalqi sotsial ekonomikaliq rawajlaniw jag`inan bir-birinen ayrilg`an.  

1.

 

Neystriyada  jasag`an  gallo-rimlerdi  franklar  jawlap  alip  olarg`a  frankler  aralasadi.  Bul  jerde 

Franklardin` abroyi ku`shli boladi.  

2.

 

Avstraziyanin`  tiykarg`i  xalqi  fraklar  ha`m  germanlar  boliwi  bul jerde  feodalliq  qatnasiqlar  a`ste 

o`sedi.  

3-4.  Burgundiya  ha`m  Akvitaniyanin`  gallo-rim  xaliqlari  germanlar  menen  aralasadi.  Burgund-vesgotlar-

frankler  menen  aralasadi. Bul  walayatlarda  mayda  ha`m  ortasha jer  iyeleri  kn`pshilikti  tutadi. VII-a`sirdin` 

aqirinda  fraklarda  korol`  hu`kimi  Mayordotslardin`  qolina  o`tedi.  Mayordin`  buring`i  korol`  sarayinan 

baslig`i  bolg`an,  keyin  ala  ko`p  jer  alip,  iri  jer  iyelerine  aylanadi.  Joqarida  aytilg`an  barliq  oblastlardin` 

biyligi  Mayordotslardin`  qolina  o`tedi.  Merovinglerden  shiqqan  korller  endi  Mayordetsler  ta`repinen 

tayarlanip  qoyiladi.  Sonliqtan  VII-a`sirde  fraklarde  korollar  G`jalqaw  korol`G`  degen  ataq  alg`an.  687-jili 

uzaq dawam etken siyasiy talaslardan keyin Avstraziya Mayordotsi Pipin Geristal`skiy frank ma`mleketinin` 

Mayordotsi boladi.  

TEMA: Karolinglerdin` Frank monarxiyasi.  

Avtraziyadag`i Pipiyniler u`stinen shiqqan moyordotslar Frank ma`mleketinin` basshisi bolip, Frank 

korollarinin`  jan`a  dinastiyasina  tiykar  saladi.  Korollerdin`  u`lken  wa`killerinen  biri  Ulli  Karl  ati  menen 

Korolingler dinastiyasin du`zedi.  

 

Karolingler  (Pipiniyler)  dinastiyasinin`  wa`killeri  Frank  ma`mleketin  VIII-a`sirdin`  aqirinda,  IX-

a`sirdin` ortasina deyin basqaradi.  Korolingler da`wirinde Frank ja`miyetinde feodalliq du`zim qa`liplesedi. 

VIII-IX-a`sirler iri jer iyeleri, shirkewler o`z xaliqlarinin` krepostnoy diyxanlardin` miynetinen paydalanadi.  

 

9 

 

VIII-a`sirdin` basinda Frank ma`mleketinde bir-birine qarsi eki sotsialliq topar payda boladi. Gallo-rim ha`m 

germanlar iri jer iyeliklerine aylanadi. Olar iri jer iyeleri orayliq ma`mleketten g`a`rezsiz jasawg`a ha`reket 

etedi.  Jersiz,  o`z  menshigine  iye  bolmag`an  diyqanlar,  olardin`  ko`pshiligi  buring`i  bosatilg`an  qullardan 

turadi. Bulardan basqa Frank ma`mleketinde mayda, ortasha xojaliqlarda boladi.  

 

715-741-jillari Frank ma`mleketi Mayordotsi Karl Martell (laqabi sho`kkish) ge o`tedi. Karl Martell 

Neystriya,  Akvitaniya,  feodal  ha`m  gertsoglardin`  ha`m  Sakson,  Friz,  Aleman  qa`wimlerinin`  narazalig`in 

basadi  ha`m  Germaniyag`a  awir  saliq  saladi.  732-jili  Puat`e  janinda  Frank  ma`mleketine  topilis  jasag`an 

arablarg`a soqqi beredi ha`m arablardin` Evropag`a qarsi atlanisin toqtatadi.  

 

Karl Martell benefitsiyaliq reformag`a o`tedi yag`iniy a`skerlikte jaqsi xizmeti ushin jer sawg`a etiw, 

ko`binese korol`g`a qarsi shiqqan magnatlardin` jerin konfiskatsialap, olarg`a alip bergen. Mayda ha`m orta 

diyqanlar armiyada jaqsi xizmet etip jer iyelerine aylanadi. 741-768-jillari Frank ma`mleketinin` basina Karl 

Martelldin` balasi Pipin kelte boladi. Pipin kelte benefitsiyag`a berilgen jerler shirkewdiki dep dag`azalaydi. 

Benefitsiyalardan paydalang`an jer iyeleri ma`mlekette a`skerlik xizmetti o`tewi kerek boladi. Pipin katolik 

shirkewlerdi  quwatlap  is  alip  bardi.  751-jili  Frank  iri  jer  iyelerinin`  jiynalisinda  papa  Pipindi  Franklardin` 

koroli  dep  dag`azalaydi.  754  ha`m  757  jillari  papa  Stefan-II  aytiwi  boyinsha  Pipin  Italiyag`a  eki  ret  ju`ris 

jasaydi. Na`tiyjede Langobord koroli Aystul`f burin basip alg`an Rim oblastinin` qalalarin papag`a qaytarip 

beriwge  ma`jbu`r  boldi.  756-jili  Orayliq  Italiyada  papa  ma`mleketi  payda  boladi.  Ha`zir  papa  ma`mleketi 

Vatikan dep ataladi. Ol Rim qalasinin` ishinde jaylasqan. Frank ma`mleketinin` rawajlang`an da`wiri Pipin 

keltenin` balasi Ulli Karl basqarg`an 768-814-jillarg`a tuwra keledi. Ulli Karl o`z ma`mleketinin` aymag`in 

ken`eytiw ushin ko`p urislar alip baradi. 774-jili Italiyag`a atlanis jasap Langobordlardi Frank ma`mleketine 

qosadi. 778-jili Karl Ispaniyag`a atlanis jasaydi, biraq bul atlanis sa`tsizlikke ushraydi. Karoldin` a`skerbasisi 

Roland  urista  o`z  a`skerleri  menen  qamaqta  qalip  qaytis  boladi.  Usi  waqiyag`a  baylanisli  orta  a`sirlerde 

Frantsiyada  Roland  haqqinda  qosiq  penen  jazilg`an  epos  payda  boladi.  801-jili  Karl  arablardan  Barselondi 

ha`m Ispaniyanin` arqa-shig`is aymag`in jawlap aladi. 772-804-jillari alip barilg`an urislar na`tiyjesinde Karl 

Frank  ma`mleketine  Saksoniyani  qosadi.  Karl  Sakson  isi  boyinsha  Kapitulyar  degen  akt  shig`aradi.  Akt 

boyinsha  shrkewge,  karolg`a  qarsi  shiqqan  saksonlardi  o`lim  jazasina  buyiradi.  788-jili  Karl  Bavariyani 

iyelep  uzaq  jillar  dawaminda  alip  barg`an  urislari  na`tiyjesinde  Karl  ma`mleketinin`  territoryasi  ken`eyedi. 

Qubla  batista  Barselonnan  shig`ip,  Elba,  Vena  tog`aylarina  shekemgi  araliqti,  Italiyanin`  ko`pshilik  jerin 

Karl ma`mleketine qaratadi. Papa Lev-III Rim aqsu`yeklerinen qorqip Karlg`a qaship barip ja`rdem soraydi. 

Karl  papani  qollap  Rimge  atlanis  jasaydi.  800-jildin`  aqirinda  Rimdegi  Karamatli  Petr  Soborinda  Frank 

koroli Karlg`a papa 1-imperator tajin kiygizedi. Solay etip Batis Evropada jan`a imperator payda boladi. Karl 

menen  Vizantiya  arasinda  qarama-qarsiliqti  keltirip  shig`aradi.  Karl  o`zi  basqarg`an  jillari  o`z 

ma`mleketinin`  Batis  ha`m  Shig`is  shegaralarin  bekkemlewge  kewil  bo`ledi.  IX-a`sirdin`  basinda  Batis 

Evropada  Karl  abrayi  ju`da`  o`sedi.  Angliyadag`i  anglo-sakson  koroli  Shotlandiya  koroli,  Karldin`  ku`shli 

ma`mleketke  aylang`anin  moyinlaydi.  812-jili  Vizantiya  imperatori  Karldi  Frank  imperatori  dap  esaplaydi, 

biraq  Karldin`  ku`sh  penen  biriktigen  Frank  ma`mleketi  siyasiy  ekonomikaliq  jaqtan  bekkem  bolmaydi. 

Sakson, baber, aleman, langobord, kel`t xaliqlari Karl imperiyasinan qutiliw ushin uzaq waqit g`a`rezsizlik 

urisin alip baradi. 814-jili 72 jasar Karl o`lgennen keyin onin` du`zgen  imperiyasi bo`leklene baslaydi. IX-

a`sirdin` ortasinda Frank ma`mleketinde feodalizm en` ku`shli rawajlaniw da`wirinde boldi. Iri feodallar o`z 

g`a`rezsizligine  umtilip,  mayda  ha`m  ortasha  jer  iyelerin  o`zlerine  g`a`rezli  etip  aladi.  814-840  jillari 

Karldin`  balasi  Lyudovig  Blagochestiviy  a`kesinene  qalg`an  imperiyani  o`z  balalari  arasinda  bo`lisedi. 

Shirkewlerge  jer  bo`lip  beredi.  843-jili  Lyudovig  o`lgennen  keyin  balalari  arasinda  tartis  kelip  shig`ip 

Verdende  imperiyani  ja`ne  qayta  bo`liw  ushin  kelisim  du`ziledi.  Verden  kelisimi  ha`zirgi  Frantsiya, 

Germaniya,  Italiya  ma`mleketlerinin`  payda  boliwina  tiykar  saladi.  Lyudorvigtin`  kishi  balasi  Karl  Lisiy 

Batisch Frank korollig`ina yag`iniy keleshek Frantsiya ma`mleketine iyelik etedi. Ol jerdin` xaliqlar roman 

tilinde so`ylegen.  

 

Lyudovig Nemetskiy Reynnin` shig`isinan Al`p taw jag`alari aralig`inda Shig`is Frank dep atalg`an 

jerdi iyeleydi. Keyin bul Germaniya ma`mleketine aylanadi. Xalqi german tilinde so`yleydi.  

 

U`lken uli Lotar-6 imperator atag`ina iye bolip italiyani ha`m Reyn jag`alawin iyeleydi. Bul Italiya 

xalqinin`  watanina  aylanadi.  Solay  etip  Karl  du`zgen  ulli  Frank  ma`mleketi  IX-a`sirdin`  ortasinda 

bo`leklenip ketedi.     

Qadag`alaw sorawlar. 

1.

 

Evropada Frank ma`mleketinin` payda boliwi. 

2.

 

Xlodvig korolliq etken da`wirde frank ma`mleketi  

3.

 

Ja`miyetlik du`zim. 

4.

 

Xojalig`i. 

5.

 

Dini. 

 

TEMA:  IV-XI-a`sirlerde Vizantiyada feodalliq qatnasiqlardin` o`siwi. 

I.

 

Vizantiya imperiyasinin` du`ziliwi. 

II.

 

O`nermentshilik sawdasi. 

III.

 

Xristian shirkewinin` orni. 

IV.

 

Sotsial-ekonomikaliq jag`day. 

V.

 

Imperator Yustinian da`wirinde Vizantiya. 

VI.

 

Ma`deniyati.  

 

10 

 

Tayanish tu`sinikler: 

IV-XI-  a`sirlerde  Evropada  siyasiy  jag`daylar.  Vizantiyanin`  ishki  ha`m  sirtqi  siyasati.  Iran  ha`m 

arablar  menen  gu`resi.  Vizantiya  imperiyasinin`  qisqariwi.  VII-a`sirde  Vizantiyada  krizis.  Jer  iyelikleri, 

jamoa  formalarinin`  oyaniwi.  Vizantiyada  feodalliq  qatnasiqlardin`  o`siwinde  slavyanlardin`  orni. 

Vizantiyada  feodal  qatnasiqlardin`  o`zine  ta`n  o`zgesheligi.  G`Diyxanshiliq  zakonlariG`  mag`liwmatlari 

boyinsha  Vizantiyanin`  agrar  du`zimi.  VII-VIII-a`sirlerde  Vizantiya  jamoasi  ha`m  onin`  idirawi.  VIII-IX-

a`sirlerde feodalliq qatnasiqlar. Isavariyler siyasati. Putka qarsi ha`m Putka siyiniwshilar arasindag`i gu`res 

ha`m onin` aqibeti. Klasliq qarama-qarsiliqlar. Forma slavyanin (821-823). Pavlikanlar ha`reketi (IX-a`sir).  

IX-XI-a`sirlerde  Vizantiyada  feodalizimnin`  ja`nede  rawajlaniwi.  Makedoniya  dinastiyasinin` 

zakonlari. 

Orayliq  hu`kemetin`  jerglikli  feodallar  menen  urisi.  Feodalliq  klaslar.  Xaliq  ara  sawda. 

Kanstantinopl`din`  o`siwi.    X-XI-a`sirlerde  Vizantiyanin`  sirtqi  siyasati.  Arab  xalifatlig`i  menen    gu`res. 

Vizantiya-Rus qatnasiqlari. Ishki siyasiy jag`day diyxanlar ha`reketi. 

X-XI-a`sirlerde  qala  ha`m  awil  diyxanlarinin`  awxal  jag`dayi.  Iri  jer  islerinin`  siyasiy  ta`sirinin` 

ku`sheyiwi. XI-a`sir aqirinda Vizantiyanin` to`menlewi.  

VIII-XI-a`sirlerde  ma`deniyat.  Vizantiya  ma`deniyatinin`  o`siw  o`zgeshelikleri.  Olarda  antik 

ma`deniyat`inin`  orni.  Ilim  ha`m  bilim.  Filosofiya.  A`debiyat.  Xaliq  eposi  ha`m  lirika.  Arxitektura. 

Su`wretshilik. Skul`ptura. 

A`debiyatlar 

1.

 

Karimov  I.  G`Bizning  bosh  maqsadimiz  jamiyatni  demokratiyalashtirish  va  yangilash, 

mamlakatni modernizatsiya va isloh etishdirG`. T. 2005j 

2.

 

Karimov I. G`Tarixi xotirasiz kelajak ywqG` T-1998j 

3.

 

Orta a`sirler tariyxi. M. 1991j tom-I 

4.

 

Agibalova E.V. Donskoy G.M G`Istoriya srednix vekovG` M-1992g.  

5.

 

Kniga dlya chteniya po istorii srednix vekov. Svanidze taxriri ostida. M-1991 j  

III-a`sirdin`  aqirinda  Rim  imperiyasinda  qulshiliq ja`miyet  du`ziminin`  idirawi menen  395-jili  Rim 

imperiyasi  Shig`is  ha`m  Batis  bolip  ekige  bo`linedi.  Imperiyanin`  Shig`is  wa`layatlari  ekonomikaliq 

rawajlaniw jag`inan Batisqa qarag`anda bir qansha alda turdi. Eldin` siyasiy basqariw mekemeleri Shig`isqa 

o`te basladi. 330-jili Imperator Konstantin-I tusinda Rim imperiyasinin` bas qalasi Vizantiyag`a ko`shiriledi. 

Endi Vizantion Konstantin dep ataladi.  

Solay  etip  buring`i  Shig`is  rim  imperiyasi  Vizantiya  ma`mleketi  dep  atalip  onin`  bas  qalasi 

Konstantinopol`  boladi.  Konstantinopol`  qalasi  Evropa  menen  Aziyani  tutastiratug`in  Qara  ten`iz  benen 

Egey ten`izi arasindag`i sawda jolinda ornalasqan, u`lken bekkem qorg`ang`a sawda orayina aylanadi.   

Vizantiya  imperiyasina:  Balkan  yarim  atawi,  Kishi  Aziya,  Siriya,  Palestina,  Egipet,  Kirenanka, 

Mesopatamiyanin` bir bo`limi, Armeniya, Krit, Kipr, Xersones, Gruziya t.b jerler qaraydi.  Bul aymaqta ha`r 

tu`rli  tilde  so`yleytug`in  xaliqlar  Grek,  frankler,  siriya,  armian,  gruzin,  evrey,  kopt  t.  basqalar  jasaydi. 

Ma`mlekette  grekler  basli  orindi  iyeleydi.  Diplomatiyaliq  so`ylesiwler,  sawda  baylanislar  grek  tilinde  alip 

bariladi.  

Vizantiya  aymag`inda  diyqanshiliq  ma`deniyati  jaqsi  o`sedi.  Erikli  diyxanlar  qon`si  qa`wimlerge 

birigip isleydi. Jerdi arendag`a alip islewshilerde ken` taraladi.  

IV-VI a`sirlerde Vizantiyada Batis Evropa ellerine qarag`anda qalalardin` sani ko`birek boladi. Qala 

xalqi o`nermentshilik penen shug`illanip sawda jaqsi o`sedi. Jer asti kanlerinen temir, gu`mis,  mis, bronza, 

altin  tag`i  basqa  metallar  o`ndirip,  olardi  qayta  isleydi.  VI-a`sirden  baslap  Vizantiyada  toqimashiliq 

ka`rxanasi  o`sip,  paxta,  jipekten,  ju`nnen  kiyimler  tigedi.  Ayna  islew  o`nermentshiligi  de  jolg`a  qoyiladi. 

Qalalarda  o`nermentshilik,  zergershilik  isler  jaqsi  jolg`a  qoyiladi.  U`lken  qalalardin`  biri  Konstantinopol` 

boladi. 

Vizantiya  sawdagerleri  Indiya,  Tseylon,  Qitay,  Arqa  Afrika,  Araviya  ellerine  barip,  sauda  isleydi. 

Shig`is  ellerine  jipek  tovarlarin,  pil  su`yeklerin,  altin,  bahali  taslardi  a`keledi.  Vizvntiyadan  sirt  ellerge 

tigilgen kiyimler, aynadan islengen buyimlar, mazali zatlar shig`aradi.  

Vizantiya saqda kemeleri Skandinovaya, Britaniya ellerine shekem baradi. Vizantiya, Kavkaz, Qara 

ten`iz  jag`asindag`i  eller  menen  sawda  alip  baradi.  Neapol`,  Marsel`,  Karfagen  qalalarinda  Vizantiya 

sawdagerleri  o`z  kaloniyalarin  payda  etedi.  Vizantiyanin`  Konstantinopol`dan  basqa  iri  sawda  oraylarina 

Aleksandriya, Antioxiya (Siriyada), Odessiya (Egipet), (Mesopatamiyada), Tar ha`m Beyrut (Fillinade) kishi 

Aziya  ellerindegi  Efes,  Nikeya  qalalari  jatadi.  Vizantiyadag`i  qala  o`nerment  ka`rxanalarinda  qul 

miynetlerinen paydalanadi. Ko`plegen qullar ma`mleket ka`rxanalarinda, armiya ushin qural-jaraqlar isleydi. 

IV-a`sirde  Vizantiyada  mayda  erkin  o`nermentlerdin`  ustaxanalari  da  ashiladi.  Olar  belgili  bir 

uyimg`a, korporatsiyag`a birigip isleydi. 

Xristian shirkewler.

    

Orta  a`sirlerde  Vizantiyada  Xristian  shirewleri  u`lken  orinda  iyeleydi.  Shirkewler  feodalliq 

ja`miyetlik du`zimdi ha`m ma`mlekettin` siyasatlarin quwatlaydi. 

Konstantinopol`  patrierxi  xristiyanlardin`  basshisi  boliw  ushin  Rim  papasi  menen  jarisadi. 

Vizantiyada  shirkew  basshisi  imperatorg`a  g`a`rezli  boladi.  Shirkew  isbasshi  ken`  ko`lemde  jerlerge  iye 

bolip olardin` jerlerinde qullar, kalonotlar, arendatorlar isleydi. Shirkewler, ulamalar saliqtan azat boladi. 

Episkoplar  ha`m  basshi  ruwxaniyler  adamlardin`  din  qag`iydasinin`  orinlaniwin  qadag`alap,  oni 

buzg`an adamlardi jazalawg`a huqiqqa iye boladi.  

 

11 

 

V-a`sirde  Vizantiyada  qudaydin`  u`shligin  biykarlap,  Isus  Xristostin`  quday  emesligi  haqqinda 

pikirleraytqan, diniy eresler payda boladi. 

V-a`cirdin`  30-40-jillari  Siriyada  Nestoriya  basqarg`an  nestoriyan  eretikaliq  ag`imi  kelip  shig`adi. 

Nestoriyanlar  Qudaydin`  u`shligin  biykarlap,  Xrist-bul  adamnan  basqa  hesh  kim  emes,  biraq  ol-qudayliq 

aqil-sanag`a, oyg`a ne dep pikir ju`rgizedi. 

Nestorian  ag`imi  Mesopatamiya,  Egipet  aymag`ina  taraladi.  Olardi  ayirim  ruwxaniy  sawdagerler 

izertleydi.  431-jili  Kishi  Aziyadag`i  Efes  sobori  qarari  menen  Nestorianlar  eres  dep  kuwdalanadi. 

(Vizantiyada  bunnan  basqa  Monofazitlik  segiz  ereslik  ha`reketler  payda  boladi.  Monofazitler,  shirkew 

ruwxaniylerinin` ju`da` bayip jasawlarin a`shkaralaydi). 

IV-VI-a`sirlerde  Shig`is  Rim  imperiyasinda  qulshiliq  ja`smiyetlik  du`zim  idirap,  onin`  ornina 

feodalliq o`ndiris qatnaslari, o`se baslaydi.  

Jan`a  payda  bolg`an  feodallar,  shirkewler  o`z  Latifundiyalarinda  (iri  jer  iyelerinin`  xojalig`i)  qul 

miynetlerinen duris, o`nimli paydalaniwg`a ha`reket etedi. 

Qullardi o`z jerlerine bekitip olarg`a jer o`ndiris qurallarin bo`lip shig`arip xojaliqti o`z betinshe alip 

bariwg`a  erkinlik  beredi.  Na`tiyjede  qullardin`  miynetke  degen  qizig`iwshilig`i  o`sedi,  olar  ele  iri  jer 

iyelerinin`  menshiginde  turiwina  qaramastan,  qullardin`  da  jag`dayi  azda  bolsa  jaqsilanip  baslaydi.  O`z 

sem`yasina iye bolip, onin` o`siwine jag`day tuwadi.  

V-VI-a`sirlerde  Vizantiyada  qullardan  basqa  kolon  ha`m  enopograflar  jumis  isleydi.  Kolon  o`z 

o`ndiris  qurallarina  iye  biraq  iri  jer  iyelerinen  kelisim  boyinsha  jer  alip  isleytug`in  mayda  erkli  diyqanlar 

boladi.  Enapograflar-jerge  bekitilip  otirg`izip  qoyg`an,  jer  iyelerine  g`a`rezli  diyqanlar.  Olardin`  sol    jerdi 

taslap ketiwge huqiqi bolmag`an. Eger a`kesi o`lse onin` balasi da sol otirg`an jerdi taslap kete almag`an.  

Kolon jerdi  paydalang`ani ushin  kelisimi  boyinsha jer  iyesinin`  o`niminin` 

2

1

,

3

1

,

5

1

  bo`legin  berip 

turg`an.  Bunnan  basqa,  xojalig`inin`  jumislarin  mutqa  islep  bergen.  IV-VI  a`sirde  Vizantiyada  jerlerdi 

arendag`a,  kelisim  sha`rti  menen  isleytug`in  adamlarg`a  ko`p  bolg`an.  Sha`rt,  arenda  boyinsha,  o`nmnin` 

belgili bir mug`darin olar to`lep turg`an.  

V-VI-a`sirlerde Vizantiyada feodalliq qatnastin` o`siwi na`tiyjesinde iri jer iyeleri kelip shig`adi. Iri 

feodallar  ma`mleketten  bo`leklenip  jasawg`a  ha`reket  etip,  o`z  a`skeriy  drujinalarin  payda  etedi. 

Drujinalardin` ja`rdemi menen o`zine tiyisli xojaliqlardan saliq jiynaydi. Mayda jo`nsiz urislar alip baradi.  

Vizantiyada  xaliq  puxaralari,  a`sirese  jersizlengen  kolonlar,  mayda  erkli  diyqanlar,  qullar,  mayda 

o`nermentshiler-din`  turmisi  qiyin  boladi.  Sonliqtan  Vizantiya  olardin`,  kolonatlardin`  feodallarg`a  qarsi 

narazilig`i bolip turadi.  

Iri  jer  iyeleri  jerlerinin`  qaship  ketken  qullar  uslanip,  tan`balar  basiladi,  olardi  awir,  jer  astinda 

isleytug`in jumislardi paydalanadi.  

373-jili  imperiyanin`  Dunay  jag`alarinda  jasag`an  xaliqlar  arasinda  ko`terilis  kelip  shig`adi. 

Ko`terilis  V-a`sirdin`  basina  shekem  dawam  etedi.  Ko`terilisti  Balkan  yarim  atawi  elleri,  Qullar,  Kolonlar 

quwatlaydi.  

399-401-jillari  Qul,  Kolon  ha`m  jallanba  a`skerler  ko`terilisi  kishi  Aziya  ellerinde  kelip  shig`adi. 

Kishi Aziya jerlerinen o`ndirilgen saliqlardi Rimge alip bariw qiyin boladi. Awillardan qalag`a ten`iz jag`a 

portlarinin` da`nlerdi a`kelemen degenshe, adamlar qiynalip, ash bolip ko`p o`letug`in bolg`an. 

Biraq xaliq naraziliqlardi V-a`sir bsinda imperiya a`skerleri ta`repinen basilg`an.  

Vizantiya imperiyasinin` ku`shli rawajlang`an waqti Yustinian imperatordin` (527-565j.j) basqarg`an 

jillarina  tuwra  keledi.  Yustinion  Makedoniyada  diyqan  sem`yasinda  tuwiladi.  Onin`  ag`asi  Yusetin-I 

imperator bolg`an son` Yustiniandi o`zine ja`rdemshi etip aladi. Yustin o`lgennen keyin imperiyanin` birden-

bir  basshisi  Yustinian  bolip  qaladi.  Yustiniannin  mamleket  basqariw  islerine  onin  hayali  Feodra  jardem 

beredi. 

Feodra  shet  el  diplomatlarin  qabillaydi,  so`ylesiwler  ju`rgizedi.  Mamlekette  qatti  tartipti  ornatiw 

ushin  basqariw  islerin  oraylastiradi.  Eldin`  ekonomikasin  rawajlandiriw  ushin  sawda  baylanisqa  kewil 

bo`ledi,jan`a bazarlardi payda etedi.  

Yustinion  da`wirinde  Vizantiyada  jipekshilik  o`sedi.  An`iz  ga`plerge  qarag`anda,  VI-a`sirde  eki 

nestorian  monax  Qitaydan  Vizantiya  neukon  qurtin  jasirip  a`kelip.  Oni  Siriya  ha`m  Finikiya  jerine  taratip, 

jipek islep shig`ara baslaydi. Vizantiya qalasi b.e.sh. 666-jili salinadi. 330-jili  Konstantinopol` dep ataladi.  

Konstantinopol`  du`n`ya  ju`zi  sawda  orayina  aylanadi.  Yustinion  Vizantiya  qalalarinda  saray, 

shirkew  bekinis  qorg`anlar  saldiradi.  VI-a`sirde  arxeologiyaliq  qurilis,  metallardi  qayta  islew,  o`ndiris 

ka`rxanalari o`sedi. Yustinion iri ha`m orta jer iyelerin quwatlaydi.  

Þñòèîí ì1ìëåêåòòè áåêêåìëå7 óøûí «Ãðàæäàíëàð 8ó3û3ëàðûíû4 òîïëàìû» äåãåí 

íûçàì  3àáûë  åòåäè.  Þðèñò  Ðèáîíèàííû4  áàñøûëû2ûíäà  áóðûí2û  Ðèì  íûçàìëàðûí 

æûéíàï ò1ðòèïêå ñàëàäû. Òîïëàì 4 á5ëèìíåí òóðàäû. 

1-á5ëèì.  Àòà3ëû  Ðèì  þðèñòëåðèíè4  àéûðûì  8ó3û3ûíû4  áàñëû  ì1ñåëåëåðè 

áîéûíøà àéò3àíëàðûíû4 æûéíà2û.   (50-êèòàï). 

 

12 

 

2-á5ëèì. 

Þñèíèîí 

Êîäåêñè-Ðèì 

èìïåðàòîðëàðûíû4 

íûçàìëàðûíû4 

òîïëàìû. (12-êèòàï).  

3-á5ëèì. Ñóäÿ 81ì Þðèñòëåð óøûí 3ûñ3àøà þðèäèêàëû3 ê5ðñåòïå 3îëëàíáà.  

4-á5ëèì.  Íîâåëëàëàð  534-565  æûëëàðû  Þñòèíèîííû4  øû2àð2àí  íûçàìëàðû 

æûéíà2û. 

 

Æàçûë2àí íûçàìäà èìåðàòîð2à øåêëåíáåãåí 8ó3û3 áåðåäè. Íûçàìäà øèðêå7, æåð 

èéåëåðè  8ó3û3ëàðûí  3îð2àéäû.  ¹óë-ýíîïî-ãðàôëàðäû4  8ó3û3ñûç  ä1ðåæåëåðèí  Íûçàì 

ìåíåí òàñòûéû3ëàéäû.   Êîäåêñòå êîëîíëàðäû æåðãå áåêèòèï 3îÿäû. ¹óë 81ì êîëîíëàð 

3àøûï  êåòèï  3àéòà  óñëàíñà,  îëàðäû  3àòòû  æàçàëàéòó2ûí  áîë2àí.  Èìïåðàòîð 

Þñòèíèîííûí õàëû3 åñàáûíàí ñàëäûð2àí ê5ïëåãåí ñ1íëè ñàðàéëàðû, îíûí àëûï áàð2àí 

áàñûï  àëû7øûëû3    óðûñëàðû  õàëû3  ê5òåðëèñèí  êåëòèðèï  øû2àðäû.  532-æûëû  õàëû3 

ê5òåðëèñè Êîíñòàíòèíîïîëüäû4 öèðê-èïïîìäðîìäà áîëûï 5òåäè. 

        Îðòà  1ñèðäå  öèðê  àäàìëàðäû4  å4  ê5ï  æûéíàëàòó2óí  îðíû  áîë2àí.  Èïïîäðîì2à  

èìïèðàòîðäà  êåëèï  îéûí  ê5ðãåí.  Öèðèêòå  Îéûí  ê5ðåòó2ûí  àäàìëàð  ñïîðò  ïåíåí 

øó2ûëëàíûï 2àíà 3îéìàñòàí  îëàð 5çëåðèíè4 ñèÿñèé ïàðòèÿëàðûí ä6çãåí .Èïïîäðîìäà 

êèéèï øû33àí êèéìíè4 ò6ðëåðèíå 3àðàï ïàðòèÿëàðäû4 á5ëèíãåí àòû àòàë2àí. 

        Âåíåòëåð-æàñûëëàð  ïðàñèíëåð  ê5êëåð  ëåâêëåð  à3ëàð  Ðóñèëåð  3ûçûëëàð  áîëûï 

á5ëèíãåí.  Ñîëàðäû4  èøèíäå  õàëû3  àðàñûíäà  ê5áèðåê  àòû  øû33àí  81ì  ò1ñèðè  ê6øëè 

âåíåòëåð (æàñûëëàð) 81ì ïðàñèíëåð (ê5êëåð) áîë2àí. Ïàðòèÿëàð2à ñîöèàëëû3 3óðàìû 81ð 

3ûéëû àäàìëàð à2çà áîë2àí. 

 

Âåíåòëåðäè-  ñåíàòîð-àðèñòîêðåòëåð,  èðè  æåð  èéåëåðè,  ïðàñèíëåðäè  ñà7äàãåðëåð, 

5íåðìåíòëåð  áàñ3àð2àí.  Áóë  ïàðòèÿëàð2à  äåìîêðàòèÿëû3  ä6çèìäè  31ëå7øè  3àëà  õàë3û-

äèìëàðäà à2çà áîë2àí.  

 

tew-æûë2û  ê5òåðèëèñøèëåð  ñàëû3òûí  ìó2äàðûí  3ûñ3àðòûóäû,  ì1ìëåêåòòè 

áàñ3àð2àí ÷èíîâíèêëåðäè îðíûíàí áîñàòû7äû òàëàï åòêåí.  

 

Ê5òåðèëèñøèëåð  «Íèêà»  ãðåêøå  «Æåíèñ»,  ÿ2íûé  æåíåìèç,  1äèëëèê  áèçëåð 

ò1ðåïèìèçäå 

äåãåí 

ëîçóíãëåð 

ê5òåðèï 

øû2àäû. 

Ê5òåðèëèñøèëåð 

ì1ìëåêåò 

÷èíîâíèêëåðèíè4  (81êèìëåðèíè4)  6é  ñàðàéëàðûí,  ìåêåìåëåðäè  áàðûï  îðòåé  áàñëàäû. 

Áèðà3, tew-æûëû qq-ÿíâàðüäà õàëû3 áàñëà2àí ê5òåðèëèñè t êóííåí êåéèí áàñòûðûëàäû. 

Ê5òåðèëèñøèëåð  àðàñûíäà à7ûç áèðøèëèê áîëìàäû.  

 

Jasil  partiya  basshilari  ko`terilisten  bas  tartti.  A`skerler  tarepinen  ko`teriliske  qatnasqan  30-40 

min`day  adam  o`ltirildi.  Ko`terilisshilerdi  quwdalaw  baslandi.  Biraq  sog`an  qaramastan  xaliq  xa`reketi 

toqtamadi.  

 

Xaliq narazilig`in basqannan keyin, Yustinian Imperiyani ja`ne bekkemlewge kirisedi. 534-jili basshi 

imperiyag`a  qarasli    Arqa  Afrikadag`i  vandal  Karollig`in  qosip  aladi.  Vandal  jerlerin  buring`i  iyelerine 

qaytarip beredi. Qul ha`m kolonatlar buring`i iyelerine qaytaradi. 

 

Yustinanniya bul siyasatina qarsi 536-jili Arqa Afrikadan ko`terilis kelip shig`ip, ko`terilis 536-jilg`a 

shekem  dawam  etedi. Ko`terilis  basinda  Stotd  degen soldat turadi. Ko`terilisshiler jergilikli  berberler  xa`m 

qashqin  qullar  xa`m  kolonlar  quwatlaydi.  Viziantiyanin`  siyasatina  qarsi  narazilik  VII-a`cirde  Italiyadag`i 

ostgotlar arasinda kelip shig`adi. Ostgotlar ko`terilisin olardin ko`semi menen Shotilla basqaradi. Totila 551-

552  jillari  o`z  armiyasi  qatarinda  qul,  kolonnot,  erkli  diyxanlardi  qabil  etedi.  546-jili  Totila  Rim  di  aladi. 

Ko`p  uzamay  sitsimiya,  Sardiniya,  Karsika  atawlarin  iyeleydi.  Biraq  jaqsi  qurallang`an,  sho`lkemlesken 

Vizantiya armiyasi tarepinen 552-jili ol jen`ilip, o`zi sol urista qaza tabadi.  

 

554-jili  Yustinian  G`Pagmaliq  sanktsiyaG`  degen  qarari  boyinsha  Totila  tarepinen  alingan  Rim 

armiyasi  jerlerin,  mal  mulikleri  qaytarilip  beriledi.  Italiyani  alg`annan  keyin,  Yustinian  Ispandag`i  vestgot 

qurallig`ina uris ashadi. VI-a`sirdin` aqirinda Pireniey yarim atawinin Qubla-Shigis jerlerin jawlap aladi. 

 

6-a`sirde  Vizantiya  Zakavkaz`e,  a`sirese  batis  Gruziya  jerleri  ushin  Iran  menen  uris  alip  baradi. 

Vizantiyanin` vestgotler menen urisinan paydalangan sasaniy shaxi Xosrau-1 Anosharvan 540 jili Siriyag`a 

topiladi.  Na`tiyjede  Iran  menen  Vizantiya  arasinda    uris  562-jilg`a  shekem  dawam  etedi.  Bul  uris  562-jili 

Lazik  kelisimi menen tamam boladi. Vizantiya, Irang`a ha`r jili g`a`lle da`n to`lep turatug`in boladi. Biraq 

Vizantiya persiyalar jer Orta xa`m Qara teniz jag`alarina bariwina tosqinliq jasadi. 

 

578-581-jj  Vizantiyanin`  bay  rayonlari  bolg`an  Frakiya,  Makedoniya,  Fessamiya  jerleri 

pavyanlardin` qarawina o`tedi. VII a`sirde slavyanlar Baykal yarim atawinin` ko`pshilik jerlerin iyelep, kishi 

Aziya  xa`m  Gretsiya  jerlerine  shekem  aralasadi.  Slavyanlar  basip  alg`an  jerlerde  oboron,  barshinadan 

alinatug`in saliqtin` mug`dari qisqaradi. Sonliqtan qullar, kolonatlar slavyanlardi jen`illikke beriwshiler dep 

 

13 

 

qarap,  olardin`  siyasatin  qollaydi,  Slavyanlar  olarg`a  sizler  jumis  islen`,  egin  egin`,  o`nim  o`ndiriw, 

o`ndirilgen o`nimnin` bir bo`legin bizge berin` dep u`gitleydi. 

 

Vizantiyanin`  Iran,  Slavyanlar  menen  ko`p  jilliq  urisi  ha`m  ishki  xalik  narazilig`i,  imperiyanin` 

ku`shin ha`lsiretedi. 

 

Batis Rim imperiyasinda  qulshiliq ja`miyetlik du`zim qulasada, Vizantiyada qulshiliqtin` qaldig`i II-

a`sirge shekem saqlanadi. Biraq bul qulshiliq qaldiqlari uliwma ja`miyettin` ekonomikasinin` rawajlaniwina 

aytarliktay tosqinliq jasamadi. 

 

Vizantiya  territoriyasinda  slavyanlar  qonislasqan  jerlerde,  iri  jer  iyelerinen  aling`an  jerler  erkli 

diyxanlar qasina o`te baslaydi. Erkli diyxanlar islegen jerlerde feodalliq qatnasiqlar tez rawajlanadi. 

 

VII-a`sirden baslap Vizantiyanin` siyasiy basqariw islerinde o`zgerisler boladi. Ma`mleket iri feodal-

aristokretler  qolina  o`tedi.  VII-a`sirge  kelip,  Vizantiya  territoriyasi  bir  qansha  qisqaradi.  Shig`is  Rim 

imperiyasi territoriyasinda jan`a ma`mleketler du`ziledi. 

 

Dunaydan  Egey  ten`izi  araliqta  Bolgariya,  Xarvatiya,  Serbiya  ma`mleketleri  payda  boladi.  Siriya, 

Palestina, Egipet, Arqa Afrika jerlerin arablar jawlap aladi. 

 

568-jili Arqa ha`m Orayliq Italiyani German-Langobardlari basip aladi. 

VI-VIII-a`sirlerde Lazika ha`m Armeniya Vizantiyadan g`a`rezsizlikke iye boladi. Vizantiya qarawinda endi 

Kishi Aziya, Balkan Yarim atawinin bir bo`legi, Qubla Italiya, Sitsimiya jerleri qaladi. 

 

Ma`deniyati: Qulshiliq ja`miyetlik du`zimnin` qulawi menen Vizantiyanin` ma`deniyat tarawinda da 

o`zgerisler  boladi.  IV-a`sirden  baslap  Xristian  shirkewleri  buring`i  antik  da`wirindegi  filosofiyaliq  ilimiy 

pikirlerdi  qayta  qarap  shig`adi.  G`AleksandrG`  qalasindag`i  a`yemgi  Ilim  orayi  islemeydi.  Kitapxana 

o`rtenedi.  520-jili  Afrikadag`i  ilimiy  oray  jabiladi.  Mekteplerde  erkin  oylawshilardin`  ta`liymatlari 

biykarlanip,  onin`  ornina  diniy  qag`iydalar  oqitila  baslaydi.  Sog`an  qaramastan,  Viziantiyada  antik 

da`wirindegi  pikir  oylardin  o`siwi  dawam  etedi.  Seren  Antineyskiy,  feon  Aleksandrskiy  qusag`an 

matematikler:  Pavel  Silenskiy,  Agafiy  Mirineyskiy-a`debiyatshilar  o`sip  shig`adi.  Viziantiyada  sawatli 

adamlardin`  sani  o`sedi.  Bilim  beretug`in  jeke  shirkew  mektepleri  isleydi.  VI-a`sirde  Konstantinopol`da 

Evropadag`i 1-joqarg`i oqiw orni bolg`an meditsinaliq uchilishe isleydi. 

 

VI-a`sirde  Vizantiyali  arxitektor  I.Mietskiy,  A,.Trall`skiy  ta`repinen  Konstantinopol`da  sv.  Sofiya 

shirkewi salinadi. 

 

VII-a`sirde Nikede Uspen shirkewi, Konstantinopol`da sv Nikolay, fessalonikte sv Goergii xramlari 

salinadi. Vizantiya erte oray a`sirde adamzat ja`miyetinin` ma`deniyatina rawajlaniwina u`lken u`les qosadi.  

VII-XI  a`sirlerde   Vizantiya 

VII-XI-a`sirlerde  feodalliq  qatnasiqlar. 

          VII-XI-a`sirlerde  Vizantiyada  iri  feodalliq  jer  iyeleri  o`sip  jetisedi.  Usi  da`wirde  slavyanlar  awilliq 

qa`wimlerge  bo`linip, jerlerden  paydalanadi.  Awil  xojalig`inin`  o`siwi,  diyxanshiliq  haqqindag`i  nizamnin` 

payda  boliwina  alip  keldi.  VII-a`cirdegiduzigen  nizam  boyinsha  erikli  diyxanlar  qa`wimge  birigip,jerdi 

iyelewge  huqiqli  bolg`an.egislik  jerler  qa`wimnin`  jeri  dep  esaplang`an.  ha`r  bir  qa`wim  ag`zasi  o`z  jerin 

basqa ag`zasi menen almastiriwg`a, ya arendag`a beriwge de huqiqi bolg`an. Tog`ay, jaylawlar, qislaw, baliq 

awlaytug`in  ko`ller  qa`wim  menshigi  bolg`an.  Tog`ay,  jaylawlar,qislaw,  baliq  awlaytug`in  ko`ller  qa`uim 

menshigi bolg`an. 

 

Keyin  ala  usi  qa`wimler  rasinan  o`z  xojaliq  jag`dayinjaqsilaw  darejesin  ko`tergen,  bayig`an,  erkin 

diyxanlar o`sip shig`a baslaydi. Olar o`z jerin arendag`a berip, ja`ne de bayliq toplap, iri jer iyesine aylanadi. 

Jerin  isley  almag`an  xojaliqlar,  qarizin  to`ley  almay,  jerin  taslap,  basqa  qullarg`a  jumisizlep,  qan`g`irip 

ketetug`in bolg`an. Bulardi Batis Evropa tariyxinda aporo dep ataydi. Vizantiyada arendatorlar martintler, al 

jallanip  islewshiler  mistiler  dep  ataladi.  VII-IX-a`sirlerde  Vizantiyada  da  batis  evropa  ellerindegidey, 

jarlilang`an,  jersizlengen  diyxanlar  esabinan,  iri  jer  iyeleri  o`sip  jetilisedi.  Vizantiyada  feodalliq  qatnasiq 

a`ste o`sedi, bul jerde XI-a`sirge shekem qulshiliq du`zimnin` qaldiqlarinin` saqlaniwinda boldi. Vizantiyada 

qullardin` ku`shin awil-xojalig`inda ha`m o`nermentshilikte qollaniwin dawam etti.