Pigmenti algi
Download 90.84 Kb. Pdf ko'rish
|
|
GRAĐA I TIPOVI TALUSA ALGI PIGMENTI ALGI TIPOVI ĆELIJA ALGI • vegetativne ćelije grade telo algi – talus (lat. thallos – izdanak) •
•
• jednoćelijske alge talus alge = jedna ćelija • građa ćelije = građa talusa • višećelijske alge talus alge = više raznih ćelija • građa ćelija ≠ građa talusa TIPOVI TALUSA ALGI • 4 osnovna morfološka tipa talusa: 1) JEDNOĆELIJSKI 2) KOLONIJSKI 3) SIFONALNI 4) VIŠEĆELIJSKI 1 2 3 4
Gloeocapsa sp. Batrachospermum sp. Caulerpa sp. JEDNOĆELIJSKI TALUS ALGI •
1) monadna ćelija 2) rizopodijska ćelija 3) hemimonadna ćelija 4) kokoidna ćelija 5) sifonalna ćelija •
•
1 2 3 4 5 Cryptomonas sp. Chrysamoeba sp. Chroococcus sp. Chlorella sp. Caulerpa sp. KOLONIJSKI TALUS ALGI •
čine samostalan i nezavisan organizam • broj jedinki - od nekoliko do nekoliko hiljada • jedinke u koloniji: 1) jednoćelijske 2) višećelijske (končaste) • dimenzije kolonija – od mikrokopskih do vidljivih golim okom •
kolonijski talus 1 2 Nostoc sp. Microcystis sp. Nostoc sp. Merismopedia sp. • prema građi jedinki kolonije mogu biti:
citološki i funkcionalno jednake
funkcionalno različite • prema pokretljivosti kolonije mogu biti: pokretne – grade ih pokretne jedinke
jedinke KOLONIJSKI TALUS ALGI Microcystis sp. Pediastrum sp. Synura sp. Fragilaria sp. • po izgledu kolonije mogu biti: 1) amorfne 2) trakaste 3) pločaste 4) zvezdaste 5) kockaste 6) drvolike 7) loptaste 8) cik-cak 9) lepezaste KOLONIJSKI TALUS ALGI 4 5 1 2 3 6 7 8 9 Microcystis sp. Fragialria sp. Merismopedia sp. Asterionella sp. Dinobryon sp. Volvox sp. Tabellaria sp. Licmophora sp. Eucapsis sp. • jedinke u kolonijama su povezane: 1) zajedničkim galertnim omotačem 2) galertnim drškama 3) galertnim cevima 4) galertnim jastučićima 5) izraštajima ćelije KOLONIJSKI TALUS ALGI 5 1 2 3 4 Nostoc sp. Gomphonema sp. Encyonema sp. Diatoma sp. Staurosira sp. • CENOBIJE – talus sa stalnim maksimalnim brojem jedinki (ćelija), jasno definisanog oblika • evoluciono razvijenija forma kolonija • česte kod zelenih algi KOLONIJSKI TALUS ALGI Scenedesmus sp. Eudorina sp. SIFONALNI TALUS ALGI •
• nepokretna, sa ćelijskim zidom, stalnog oblika • sifonalni talus (ćelija) ima:
Botrydium sp. Caulerpa sp. • dve pretpostavke o nastanku: 1) simultanim deobama kokoidne ćelije, pri čemu deoba jedra (kariokineza) nije praćena deobom citoplazme (citokinezom)
višećelijskih končastih talusa • brojne specifičnosti koje omogućavaju funkcionisanje makroskopske ćelije (trabekule, utrikule, ...) • karakterističan za neke morske zelene i mali broj zlatnih algi SIFONALNI TALUS ALGI SIFONALNI TALUS ALGI •
segregativne deobe ćelije (brojne kariokineze uz povremeno formiranje poprečnih ćelijskih zidova brazdanjem) • izuzetno redak, neke zelene alge jedro pirenoid SIFONALNI TALUS ALGI • naizgled granat ili negranat konac sastavljen od višejedarnih segmenata (ne ćelija !) • plazmodezme ne postoje! Cladophora sp. • veliki broj ćelija udružen u taluse različite složenosti, jedinstven organizam •
•
1) trihalni (končasti) 2) prividnoparenhimski 3) parenhimski VIŠEĆELIJSKI TALUS ALGI 2 3 1 Ulothrix sp. Batrachospermum sp. Ulva sp. • trihalni (grč. thrix = kosa) •
• manji ili veći broj ćelija u nizu međusobno funkcionalno povezanih • kod modrozelenih algi: trihom niz vegetativnih ćelija
trihom obavijen sarom (galertnim omotačem) TRIHALNI TALUS ALGI sara
trihom trihom
• u odnosu na grananje: 1) negranat 2) granat 3) prividno granat TRIHALNI TALUS ALGI 1 2 3 Tolypothrix sp. Bulbochaete sp. Zygnema sp. • u odnosu na građu i funkciju ćelija: 1) homocitan i 2) heterocitan TRIHALNI TALUS ALGI 1 2 Arthrospira sp. Anabaena sp. • u odnosu na broj nizova ćelija: 1) jednoredan i 2) višeredan TRIHALNI TALUS ALGI 1 2 Bangia sp. • u odnosu na polarnost: 1) simetričan 2) asimetričan TRIHALNI TALUS ALGI 1 2 Oscillatoria sp. Gloeotrichia sp. • u odnosu na morfologiju i funkciju konaca:
deo
redukovan uspravni deo redukovan Trentepohlia sp. Draparnaldia sp. Coleochaete sp. • rast trihoma može biti:
nalazi na tačno određenom mestu u trihomu)
se nalazi na više mesta u trihomu) TRIHALNI TALUS ALGI Interkalaran Difuzan Terminalan • poreklo od trihalnog talusa (preplitanjem i srastanjem trihoma) • apikalni rast • jednostavniji oblici – prepleteni trihomi u sluzi • složeniji oblici: PRIVIDNOPARENHIMSKI TALUS ALGI • jednoosovinski (A) centralni, razgranati trihom se grana u pravilnim razmacima – pršljenasto, bočne
grane razgranatog trihoma se prepliću i srastaju Batrachospermum sp. • višeosovinski (B) - osnova je nekoliko trihoma u snopu, spoljašnji trihomi su celom dužinom razgranati, grane horizontalne u odnosu na snopić, a na vrhu vertikalne
• talus često u zajedničkoj sluzi • srastanjem bočnih grana formira se “kora” od čvrsto spojenih ćelija sa puno hromatofora •
• crvene i mrke alge Poprečni presek prividnoparenhimskog talusa PRIVIDNOPARENHIMSKI TALUS ALGI • najsloženije građene višećelijske alge, krupne • izgrađen od ćelija različitih po građi i funkciji • ćelije izodijametrične, liče na parenhimske ćelije vaskularnih biljaka • deoba ćelija u 3 ravni • rast difuzan ili lokalizovan PARENHIMSKI TALUS ALGI • obično u vezi sa podlogom • kod većine talus poseduje: filoid
•
određenom ulogom
• anatomski: slojevi ćelija sa različitom ulogom (zaštitna, mehanička, provodna) nisu jasno međusobno diferencirani • mrke i zelene alge PARENHIMSKI TALUS ALGI Ulva sp. Laminaria sp. Sargassum sp. Nereocystis sp. Nastanak talusa algi Mitotičkim deobama • jednoćelijski • kolonijski • trihalni
• heterotrihalni • parenhimski Na drugi način • sifonalni • sifonokladalni • prividnoparenhimski • Specifičnosti algi:
razmnožavanje ekologija ŠTA SU ALGE? •
ORGANIZAMA SA HLOROFILOM a sunčeva svetlost voda i mineralne supstance ugljen dioksid kiseonik organske supstance • uloga pigmenata: fotosinteza - osnovna zaštita od UV zračenja pomoć pri lebdenju algi u vodi • veliki broj različitih pigmenata kod algi • 3 osnovne grupe: hlorofili
• HLOROFILI - osnovni fotosintetski pigmenti •
• 4 osnovna tipa hlorofila: 1) hlorofil a 2) hlorofil b 3) hlorofil c 4) hlorofil d •
•
• raspored hlorofila kod osnovnih grupa algi (postoje izuzeci koji potvrđuju pravilo) • svaki tip hlorofila apsorbuje tačno određeni deo spektra (samo određene talasne dužine) PIGMENTI ALGI Hlorofil a modrozelene alge Hlorofil a i b zelene i euglenoidne alge Hlorofil a i c silikatne, mrke i “obojene” alge Hlorofil a i d crvene alge • KAROTENOIDI – pigmenti narandžaste, crvene ili žute boje •
hlorofili ne mogu da apsorbuju • 2 osnovne grupe su: karoteni
PIGMENTI ALGI • uloga karotenoida: 1) zaštitna uloga – u uslovima visoke osvetljenosti apsorbujući deo svetlosti sprečavaju promene u ćeliji, posebno u jedru (mutacije)
specifičnu težinu od specifične težine vode, pa smanjuju specifičnu težinu planktonskih algi
brojni “prikupljaju” energiju koju predaju hlorofilima za fotosintezu – pomoćni pigmenti
• FIKOBILINI su grupa pigmenata razičite obojenosti • 2 osnovne grupe: fikocijanini - plavozeleni
• kod svih modrozelenih i crvenih algi, kao i nekih drugih manjih grupa algi •
dostupne ni hlorofilima ni karotenoidima • ne obavljaju fotosintezu, “prikupljaju” energiju koju predaju hlorofilima – pomoćni pigmenti PIGMENTI ALGI • svaka alga uvek ima tačno određen sastav pigmenta u svojim ćelijama – kvalitativan sastav
• svaki pigment može da apsorbuje tačno određen deo svetlosnog spektra • deo Sunčeve svetlosti se odbija od površine vode – u vodi je smanjen intenzitet svetlosti • deo svetlosti koji prodire u vodu se razlaže i različiti delovi spektra dopiru do različitih dubina – menja se kvalitativan sastav svetlosti PIGMENTI ALGI hromatska adaptacija P I G M E N T I A L G I zelene alge mrke alge crvene alge hlorofil hlorofil +
hlorofil +
• alge u ćelijama mogu menjati količinu i odnos pigmenata koje već poseduju – menjaju
• zavisno od sastava svetlosti koja dopire do algi, one sintetišu najviše pigmenata koji tu svetlost mogu da apsorbuju •
svetlosti alge mogu da menjaju svoju boju, tj. kvantitativan sastav svojih pigmenata • ova pojava naziva se HROMATSKA ADAPTACIJA PIGMENTI ALGI • hromatsk adaptacija omogućava algama da žive na veoma različitim dubinama u vodenim ekosistemima • alge dopiru do mnogo većih dubina u odnosu na vaskularne vodene biljke. Zašto? • hromatska adaptacija im omogućava apsorpciju svetlosti velikog broja talasnih dužina i različitog inteziteta u odnosu na vaskularne biljke, koje imaju dominantno hlorofil a i b
• osnovni proizvod fotosinteze su različite organske supstance • primarno → mono-, di- i polisaharidi • tačno određene supstance, velike molekulske težine, alge nakupljaju u ćelijama kao rezervne
• nalaze se na različitim mestima u ćeliji, različitog su oblika i hemijskog sastava REZERVNE SUPSTANCE ALGI REZERVNE SUPSTANCE ALGI modrozelene alge glikoproteid crvene alge floridea skrob silikatne alge Chromophyta hrizolaminarin, ulja hrizolaminarin (skrob, ulja) mrke alge Laminarin, ulja zelene alge skrob euglenoidne alge paramilon •
polisaharidi nagomilani u obliku zrnaca na različitim mestima u ćeliji, laminarin i hrizolaminarin su rastvoreni polisaharidi nagomilani u vezikulama, uljane supstance nagomilane u obliku kapi u citoplazmi Document Outline
Download 90.84 Kb. Do'stlaringiz bilan baham: 
|