Qishloq qurilish texnologiyasi


  Issiqdan-hinioya  ishlari

bet13/15
Sana15.12.2019
Hajmi
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   15

10.3.  Issiqdan-hinioya  ishlari
Issiqdan-him oya  ishlari  bino  yoki  inshoot  konstruksiyalarini 
issiqlikning  behuda  sarfidan  him oya  qilish  hamda  binoda  m a’lum 
issiqlik holatini  saqlab turish  m aqsadida bajariladi.
Ishlatiladigan m ateriallar issiqlikni.havoni,gaznikam o4kazuvchan 
va kam   suv  shimuvchan b o iis h i kerak.
Quyidagi  turdagi  issiqdan-him oyalovchi  m ateriallardan  foyda- 
laniladi:
1)  sochiluvchan (donador, tolasim on,  kukunsimon).
2) mastikali.
3) yig ‘m a-blokli (engil bloklar, panellar, qoliplanadigan  buyumlar).

4) o ‘raladigan (o ‘ram a m ateriallar, alyum iniyli  folga).
5)  quyiladigan  (sem ent  va  k o ‘pik  hosil  qiluvchi  qo‘shimchali 
qorishmalar).
Sochiluvchan materiallar asosidagi issiqdan-himoya. Gorizontal 
yuzalarni  issiq-him oya qilishda (qavatlararo va chordoq orayopm alari, 
y erto ‘la  yopm alari)  himoyalovchi  material  sifatida  keram zit,  peri it, 
shlak  va  verm ikulit  ishlatiladi.  Ularni  to'shashda  yuzalar  reykalar 
yordam ida  kengligi  2...3  m  bo‘lgan  polosalarga  bo ‘lib  olinadi. 
To‘shalgan  issiq-him oya  qatlam ining  ustki  qismi  sement-qum li 
qorishm a yoki asfalt bilan tekislanadi (62-rasm).
62 -ra sm   S o lu v ch a n   m a teria ld a n   issiq   h im o y a   h osil  q ilish   sx em a si:
1-issiq  him oya  qatlam i;  2-rejalovchi  reykalar;  3-m ateriallarni  tashuvchi 
aravacha;  4-tekislovchi  reyka
Vertikal  yuzalarni  issiq-himoya  qilishda  shisha  va  mineral  vata, 
perlit toshi  va qumi  ishlatiladi.
Bu  holda  himoyalanuvchi  yuzalar  g ‘isht,  blok  yoki  sim  to ‘rlar 
bilan  m a’lum  oraliq  qoldirib  o ‘raladi  va  material  shu  oraliqlarga 
joylashtiriladi.  Sim  to ‘r  ustidan  15  mm  qalinlikda  qorishm a  beriladi 
va  bo ‘yaladigan  yoki  yopishtiriladigan  gidroizolyatsiyaqatlam i  hosil 
qilinadi.

Mastikali  issiqdan-himoya.
  Bunday  issiq  himoya  murakkab 
shakldagi  yuzalarni  himoyalash  m aqsadida  ishlatiladi.  M astikalar to- 
lasimon  asbest,  perlit  (verm ikulit)  va  suyuq  shisha  aralashm asidan 
tayyorlanadi.  M astika  yuzalarga  pnevm atik  qurilma  yordam ida 
sochiladi.  Har  bir  qatlam  qalinligi  15  mm  gacha  b o ‘ladi.  Agar 
him oya  qatlam i  arm aturalanadigan  b o ‘lsa,  armatura  to ‘rlar  qatlam 
qalinligininng 2/3  qism idan so ‘ng m ahkam lanadi.
Quvurlarni issiq-him oya qilishda dastlab asbest yoki  asbozuritning 
suvdagi eritmasi surtib chiqiladi.  So‘ngra asosiy  issiq-himoya qatlami 
(asbozurit,  sovelit  va  sh.k.)  beriladi.  qatlam  usti  suvaladi,  b o ‘yaladi 
yoki  o ‘ram a m ateriallar  yopishtiriladi.  Suvoq  qatlami kam ida  15  mm 
ni tashkil  etishi b o ‘yash  esa ikki qatlamdan  iborat b o iish i kerak.
Yig'ma-blokli  issiqdan-himoya.
  Bu  turdagi  issiq-himoya  tayyor 
plita,  blok,  segment,  skorlupa  (yarim  tsilindr)  lardan  hosil  qilinadi. 
Y ig‘m a  elem entlarni  c ‘rnatishdan  avval  yuzalarda  m astikali  bug‘ 
him oya qatlami  hosil  qilinadi.  N am likdan  saqlash  maqsadida  y ig in a  
elem entlar usti  sement-qumli  qorishm a bilan suvaladi.
Penobeton  bloklari  odatda chok bostirib  issiq qorishma yordamida 
yotqiziladi.
Quvurlarni  issiq-him oya  qilishda  y ig ‘m a  elementlar  qorishm az 
o ‘m atiladi.  Ularni  ruxlangan p o ‘lat  lentalar yoki  diarnetri  1,5...2  mm 
li  sim lar  bilan  o'rab   m ahkam lanadi.  Y ig’m a-blokli  issiq-himoyaning 
asosiy  afzalligi  ularni  sanoatlashgan  asosda  tayyorlanishi,  qurilish 
maydonidagi  mehnat sarfining kamayishidir.
0 ‘ra!adigan issiqdan-himoya.
 Bu turdagi issiq-himoya chorvachilik 
binolari tomlarida va quvurlarni him oya qilishda ishlatiladi.
Qishloq  x o‘jalik  binolarida  himoyalovchi  material  sifatida 
qamishdan  to ‘qilgan  b o ‘yralar  (mahalliy  m aterial)  ishlatiladi.  Ular 
tem ir-beton tom yopm alariga 2...3  qatlam  qilib to ‘shaladi.
Quvurlarni him oya qilishda yuzalar issiq va sovuq b o iish i mumkin. 
Bunda o ‘ram a m ateriallar diametri 2...3 mm b o ‘lgan armaturalar bilan 
m ahkam lanadi  va arm aturalar ustidan pardoz qatlami beriladi.
Quyiladigan  issiqdan-himoya.
  Bunday  issiq-himoya  gorizontal, 
vertikal  va  qiya  yuzalarni  him oyalashda  ishlatiladi.  Him oyalovchi 
m aterial  sifatida  keram zitbeton,  shlakobeton,  ko ‘pikli  betondan 
foydalaniladi.

Q orishm alar  2...3  m  li  polosalarga  bo‘lib  yotqiziladi.  Vibroreyka 
yoki yuza titratgichlar bilan zichlanadi.
K o ‘pikli  beton  sovutgichlarni  him oya qilishda  ishlatiladi.  K o ‘pikli 
beton  loyiha  m ustahkamligini  olguncha  kuniga  3...4  m arta  suv  bilan 
namlab  turiladi.  So‘ngra  sement  qatlami  va  gidroizolyatsiyaqatlam i 
hosil  qilinadi.
Nazorat savollari
1.  0 ‘ram a  m aterial  asosidagi  tom  qoplam i  qanday  tartibda  xosil 
qilinadi?
2.  0 ‘rama  m ateriallar  qatlamini  birdaniga  xosil  qilish  usulida 
choklarni  siljitish tartibini tushuntiring.
3.  Eriydigan  qatlamli  o ‘ram a  m ateriallam i  yopishtirishda  qanday 
usullardan  foydalaniladi?
4. M astikali tom xim oya qatlamini  xosil qilishda qanday m ateriallar 
ishlatiladi?
5.  To‘lqinsimon  asbestsem ent  listlaridan  tom  him oya  qatlamini 
hosil  qilish tartibini  tushuntiring.
6.  Cherepitsali  tom  ishlari  qanday tartibda bajariladi?
7.  P o‘lat  listlar bir-biriga qanday biriktiriladi?
8.  Gidroizolyatsiyaishlari  qanday m aqsadlarda bajariladi?
9.  Ishlatiladigan  m aterialning  turiga  va  xosil  qilish  usuliga  k o ‘ra 
nam- xim oya qanday turga b o iin a d i?
10.  Suvaladigan gidroizolyatsiya qanday usullarda xosil qilinadi?
11.  Listli  gidroizolyatsiya qanday xollarda  ishlatiladi?
12.  Issiqdan-him oya ishlari  qanday m aqsadlarda bajariladi?
13.  Issiqdan-him oya ishlarida qanday m ateriallardan foydalaniladi?
14.  Issiqdan-him oya  ishlarining  bajarilish tartibini tushuntiring.

11-BOB.
PARDOZLASh IShLARI
11.1.  Oyna solish ishlari
Ishlatiladigan materiallar.  Oyna solishda quyidagi turdagi oynalar 
va shishadan tayyorlangan buyum lar ishlatiladi:
-   qalinligi  2...6  m m   b o ‘lgan  oddiy  oynalar;  qalinligi  6.5...7  mm 
b o ig a n  vitrina oynalari;
-   profilli  oynalar  -  qutisimon,  shvellersim on  va  qovurg‘ali  uzun 
elementlar.  Issiq  xonalam i  oynalashda,  yuk  ko ‘tarm aydigan  devor, 
parda devorlarda ishlatiladi;
-  germ etik berk qilib tayyorlangan oyna bloklari. Zinapoya devor- 
larida.  parda devorlam i  hosil  qilishda ishlatiladi;
-  oyna paketlari - germ etik yopiq b o ‘shliq hosil qilib payvandlangan 
oyna  listlaridan  iborat  buyumlar.  Deraza  va  vitrinalarni  oynalashda 
ishlatiladi;
-  g ‘adir-budir yuzali  va arm aturalangan oynalar.
Oyna solishda turli m ahkam lovchi buyumlar, m oslamalar, to 'sham a 
(prokladka)  lar,  zamazkalar,  qorishmalar,  m astikalar  va  germ etiklar 
ishlatiladi  (63-rasm).
6 3 -ra sm .  Y og‘och  ro m la rg a   o y n a la r  m a h k a m la sh   sx em a si:
a-zam ask a  bilan;b-zam aska  va  shatapik  bilan;  1-oyna;  2 -zam ask a;  3—shpilka; 
4—zam aska  surtuvchi  shpris;  5 -ro m ;  6-shatapik;  7—mix.

Oyna solish ishlarini bajarish. Oyna sol ish ishlari ichki pardozlash 
ishlarini  boshlashdan  avval  bajariladi.  Bu  esa  pardoz  qatlam larining 
qotishiga sharoit yaratadi, ishchilar organ izmiga salbiy ta ’sir ko‘rsatuv- 
chi yelvizakning hosil  b o ‘lishiga y o ‘l qo'ym aydi.
Oyna  solish  jarayoni  tarkibiga  tayyorgarlik,  transport  va  asosiy 
jarayon kiradi.
Oynalar va oynadan tayyorlangan buyum lam i  aniq  o ’lchamda tay- 
yorlash  ishlari,  zam azka  va  turli  m ahkam lash  buyum larini  tayyor- 
lash  qurilish  m ateriallari  zavodlarida,  ixtisoslashgan  tsexlarda,  usta- 
xonalarda  am alga  oshiriladi.  Oynalarni  o ‘lchash  va  qirqish  ishlari 
reysshina  va  chizg'ich  bilan jihozlangan  maxsus  stollarda  bajariladi. 
Oynalarni o ‘lchabqirqishda oyna o ic h a m i oyna o ‘rnaydiganoraliqdan 
4 mm  kichik bo ‘lishi  hisobga olinadi.
Oynalar  olmosli,  rolikli  va  elektr  oynaqirqqichlar  yordam ida  qir- 
qiladi.
Olmosli oyna qirqqichlar qalinligi  10 mm gacha b o ig a n  oynalarni, 
rolikli  oyna qirqqichlar esa  1...4  mm  qalinlikdagi  oynalarni  qirqishda 
ishlatiladi. Elektr oyna qirqqichlar katta m iqdorda oyna qirqish  ishlari 
bajarilganda  foydalaniladi.  Bunda  bir  soat  davom ida  200  ta  qirqish 
ishi  bajarilishi mumkin.
Ish  hajmi  katta  bo‘lganda  va  oynadan  tayyorlangan  buyum lam i 
(profilli  oynalar)  qirqishda  lazerli  oyna  qirqqichlardan  foydalanish 
ayniqsa  m aqsadga  muvofiq  hisoblanadi.  Qirqish  qurilmasi  avtom at- 
lashgan  b o iib . qirqish tezligi  3.5  m /pentaftalli;
Y og'och  romlar  uchun  bo‘rli  zamazkalar,  metall,  tem ir-beton 
rom lar uchun  bitumli,  asbest qirindi - sementli zam azkalar  ishlatiladi.
11.2.  Oyna solish  ishlarida xavfsizlik texnikasi
Oyna 
solish  ishchidan  har  tom onlam a  mahorat,  nozik  did  va 
qunt  talab  qildaigan  birm uncha  mufakab  ish  xisoblanadi.  Oyna  so­
lish  ishlarida  shu  kasb  bo ‘yicha  bilim  va  tajribasi  bcrlgan  mehnat 
muxofdzasi b o ‘yidhd 
0
‘qitilib. bilimlari  sinovdan o ‘tkazilgan kishilar- 
gina ishlashlari  mumkin.
Oynasoz  ish  boshlashidan  avval  ish joyini  tartibga  keltirib,  asbob 
va  uskunalam ing  tartibga  keltirib.  asbob  va  uskunalarning  holatini

tekshirib  ko ‘radi.  Oyna  qirqadigan  asboblar  o ‘tkir,  ishlash  uchun  har 
tomonlam a qulay bo'lishi kerak.
Oynalami  ish joyiga  maxsus  yashiklar  va  konteynerlarda olib  keli- 
nadi. Oynalam ingkerakli oicham lardatayyorlash (qirqish) ishlari yaxshi 
o ‘matilgan  stol  ustida  bajariladi.  Oyna  qirqish  ishlari  bajarilayotgan 
joy  atrof muxitdan to ‘siqlar  bilan  muhofazalangan  b o iish i  va  u  yerga 
ogohlantiruvchi plakatlar osib qo‘yilishi  lozira.
Oyna  derazalarga  supa  va  xovozalarda turib  o ‘matiladi.  Tirab  qo‘- 
yiladigan  narvonlarda  turib  oyna  o ‘m atishga  ruxsat  berilmaydi.  Bi- 
rinchidan,  bunday  narvonlarda  turib  ishlash  noqulay  bo‘lsa,  ikkin- 
chidan  narvon  surilib  ketib,  oyna  sinishi,  oynasoz  o ‘z  muvozanatini 
yo‘qotib,  shikastlanishi  mumkin.  Agar  bu  ishlar  yuqorida,  derazalar 
tashqi tomondan to‘siqlar yoki panjaralar bilan muhofazalangan bo‘lsa, 
oynasoz albatta montaj kamarini bog'lab olishi zarur.
11.3.  Suvoq ishlari
Suvoq turlari.  Suvoqlar quyidagicha turlarga boiinadi:
1) Vazifasiga ko‘ra - odatdagi suvoqlar; dekorativ (bezakli) suvoqlar; 
maxsus  suvoqlar  (issiqdan,  tovushdan.  namlikdan  himoyalovchi  va 
rentgenbardoshl i);
2)  Ishlatiladigan  bog‘lovchi  materialning  turiga  ko‘ra  -  sementli, 
sement-ohakli,  ohakli, ohak-gipsli,  ohak-loyli,  loyli suvoqlar;
3)  Bajarishning  murakkabligi  yoki  pardoz  sifatiga  k o ‘ra  -  oddiy, 
sifatli va yuqori sifatli suvoqlar.
Yuqori sifatli suvoqning qalinligi 25 mm gacha, sifatli suvoqning qa­
linligi 20 mm gacha va oddiy suvoqning qalinligi  18 mm gacha b o iad i.
Oddiy suvoq ikki qatlamdan ya’ni sochma va grunt qatlamidan iborat 
bo‘ladi.  Sifatli  va  yuqori  sifatli  suvoqlarda  bu  qatlamlardan  tashqari 
pardoz qatlami ham bo'ladi.
Sochma qatiam  suvoqning birinchi qatlami b o iib , u suvoqning asos 
bilan birikishini ta ’minlaydi. qalinligi 3...5 mm ni tashkil etadi.
Grunt qatlami asosiy tekislovchi qatiam  b o iib , u o ‘zi bir necha qat­
lamdan iborat bo'ladi va har bir qatiam qalinligi 7 mm gacha bo‘ladi. Bu 
qatiam quyuq qorishma ishlatib bajariladi.
Pardoz qatlami  suvoqning oxirgi qatlami b o ‘lib,  qalinligi 2 mm dan 
oshmaydi. Bu qatiam yaxshilab tekislanadi.

Suvoq  ishlarini  bajarish  tartibi.  Yuzalarni  suvoq  qilish  majmuali 
jarayon  hisoblanib  bu  jarayon  tarkibiga  tayyorlash.  transport  va 
bajarishjarayonlari kiradi. B ajarishjarayoni o 'z  navbatida tayyorgarlik 
va asosiy jarayonlarga bo'linadi.
Tayyorgarlik  jarayoniga  yuzalarni  tayyorlash;  g ‘isht  va  beton 
sirtlarni  namlash;  rejalash  (64-rasm);  marka  va  mayaklarni  o'rnatish 
yoki hosil  qilish;  so‘ri va  havozalam i o'rnatish kiradi.
r 1 
( - Г 2
1
l
J
©
-ii.-
■*
1

e
Ж -
4...6  sm
4...6  sm
1-1.5m
6 4 -ra sm .  M ix   o 'ta d ig a n   d e v o r la r n i  reja la sh   sxem asi:
1-m ix;  2—gipsli  m arka;  3-m ayak;  4—shoqul.
Ayrim  hollarda mayak  sifatida yog'och  va m etall reykalardan  foy­
dalaniladi.
Suvoq  qilishdan  avval  devorning  vertikal  yoki  gorizontaldan  40 
mm  dan  ortiq  og'adigan  nuqsonli  joylariga  metall  to ‘rlar  tortiladi. 
Yog‘och  yuzalarga  esa  reykalardan  tayyorlangan  yupqa  taxtachalar 
(hit) koqiladi.
Tayyorlangan  yuzalarga  qorishm a  asosan  m exanizatsiyalashgan 
usulda  sochiladi.  Ish  hajmi  uncha  katta  b o ‘lmaganda  yoki  ishlar  si- 
qiq  sharoitlarda  olib  borilgandagina  suvoq  ishlari  q o ‘lda  bajarilishi 
mumkin.

Suvoq  ishlari  odatda  xonaning  yuqori  qism idan  (shipidan)  pastki 
qism iga (devorlarga)  qarab  bajarib  boriladi.
Suvoq  ishlarining  sifati  quyidagicha nazorat qilinadi:  devor sirtiga 
2  metrli  reja  cho‘p  q o ‘yilganda,  agar  sifatli  suvoq  bo‘lsa  3  mm  dan 
oshmaydigan ikkita, yuqori sifatli suvoq b o ‘lsa2  mm dan oshmaydigan 
ikkita,  oddiy  suvoq  bo ‘lsa  5  mm  dan  oshm aydigan  ikkitadan  ko ‘p 
boMmagan  oraliq  bo‘lishi  kerak.
Bezak (dekorativ) suvoqlar.  Bezak suvoqlar binoning tashqi tomo- 
nini  va  intererlarni  pardozlashda  ishlatiladi.  A sosiy  turlari:  mayda 
toshli suvoq, m anzarali suvoq, terrazitli  suvoq  (65-rasm).
79-rasm.  Bezakli  suvoqni  kroshka  sochgich yordam ida yordam ida bajarish 
sxemasi: 1-birikturuvchi qatlam i;  2-forsunka(purkagich);  3-kroshka sochgich 
korpusi: 4-  kroshka;  5-shnekli uzatgich;  6-titashtiruvchi  shtutser.
M ayda  toshli  suvoqda  qorishm a  tayyorlash  uchun  3...5  mm  li 
marmar,  granit,  keram ik  mayda toshlar uvog'i  (kroshka)  va  portland- 
sement  ishlatiladi.  Bunda  rangli  sementlardan  yoki  rang  beruvchi 
pigmentlardan  foydalanish  mumkin.
Qorishm a  bilan  tekislangan  yuzalar  m a’lum  m uddat  o ‘tgach  suv 
purkash y o ‘li  bilan yuvib chiqiladi.
Bezakli  suvoqlar  asosan  binoning  tashqi  va  yon  tomonlarida, 
m e’m oriy elem entlarda turli  manzaralarni  hosil qilishda ishlatiladi.
Bunday  suvoqlar  grunt  qatlami  va  bir  nechta  rangli  qatlamlardan 
iborat  bo‘ladi.  Hosil  qilinadigan  tasvir  maxsus  asboblar  yordam ida 
tirnash y o ‘li  bilan hosil qilinadi.
M anzarali  suvoq  qorishm ani  tayyorlashda  ohak  bo ‘tqasi,  toza 
kvartsli  qum,  pigm ent va sement ishlatiladi.

Grunt  qatlam i  hosil  qilingandan  so'n g   qalinligi  5  mm  dan  kam 
b o ‘lmagan birinchi rangli qatiam hosil qilinadi. N avbatdagi  qatlam lar 
qalinligi odatdagi  1...2  mm dan oshmaydi va  shu sababli bu qatlamlar 
ayrim  hollarda  ch o ‘tkalar  yordam ida  beriladi.  Rangli  qatlam lar 
hosil  qilingandan  so ‘ng  2...4  soat  o ‘tgach  turli  shakldagi  asboblar 
yordam ida  tim ash  y o i i   bilan  tasvirlar  hosil  qilinadi.  Tasvirlarning 
holati tim ashdan avval trafaretlar yordam ida devorga tushirib olinadi.
Terrazitli  suvoq  yordam ida  m onumental  va  jam oat  binolarining 
devorlari  pardozlanadi.  Bu  suvoq  m ayda  toshli  suvoqdan  qorishm a 
tarkibiga m aydalangan  slyuda  (sem ent  hajm iga  nisbatan  10%  gacha) 
qo‘shilishi  bilan  farq  qiladi.  Suvoq  qatlami  qotgandan  so ‘ng  p o ia t 
cho‘tka  yoki  tsikllar  yordam ida  yuzasiga  ishlov  beriladi.  C h o‘tkada 
ishlov  berilganda  g ‘adir-budir,  tsikllar  bilan  ishlov  berilganda  esa 
silliq  yuzalar hosil b o ia d i. N atijada m arm ar m ayda toshlar va slyuda 
ochilib o 'zig a xos chiroy kasb etadi.
Maxsus  suvoqlar.  M axsus  suvoqlar  issiqni  va  namlikni  o ‘tkaz- 
m aslik,  tovushni  yutish,  rentgen  nurlaridan  him oya  qilish xususiyatl- 
ariga ega b o ia d i.
A kustik (tovush yutuvchi) suvoqda qorishm a tayyorlashda m ayda­
langan pem za qum i yoki 2...5 mm li shlak, sem ent yoki gips ishlatiladi. 
Suvoq qalinligi hisob bo‘yicha aniqlanadi.
Suv  o ‘tkazm aydigan  suvoqda  qorishm a  tayyorlashda  natriy-alyu- 
m inat  yoki  tem ir-xlorid  eritmali  suv  ishlatiladi.  Bunda  eritm aning 
zichligi kam ida  1.3 g/sm 3 b o iis h i kerak. Suv o ‘tkazm aydigan suvoqni 
bajarish texnologiyasi odatdagi sement-qum li suvoq texnologiyasidan 
farq kilmaydi.
Rentgen  nurlaridan  himoyalovchi  suvoqda  qorishmaga  tayyorlash 
jarayonida barit qo‘shiladi. Bunday suvoq butun yuza bo‘ylab to‘xtovsiz 
bajarilishi  kerak,  ya’ni  chok  hosil  boiishiga  y o i   qo‘yilmaydi.  14,6 
mm  qalinlikdagi  baritli  suvoq  qatlamining  himoyalash  darajasi  1  mm 
qalinlikdagi qoTg'oshin qatlamining himoyalash darajasiga to‘g ‘ri keladi.
11.4. Suvoq ishlarida xavfsizlik qoidasi
Suvoq  ishlarini  bajarishda  m ehnat  m uxofazasi  bo‘yicha  o ‘qitilib, 
bilim lari sinovdan  o ‘tkazilgan  ishchilargagina ruxsat beriladi.

Suvoqchilar  ish  bajarishdan  oldin  maxsus  kiyim  boshlarini  tartibga 
keltiradilar. Ish yurituvchi yoki master ular bilan ishlami xavfsiz bajarish 
bo'yicha  xavfsizlik  texnikasidan  instruktaj  o ‘tkazib,  zarur  topshiriqil 
beradi.
Bino va inshootlarning ichki devorlari  supalarda, tashqi tomoni esa 
havozalar  yoki  osm a  lyulkalarda  turib  suvoq  qilinadi.  Suvoqchilar 
a w a lo   supa  va  havozalarning  mustaxkamligini„  ulardagi  m uxofaza 
to ‘siqlarining 
mahkam 
o in atilg an lig in i, 
asbob-uskunalar 
va 
mosiamalarning  sozligini  tekshirib  ko ‘radilar.  Ish  joylari  keraksiz 
buyum lar va axlatlardan.  qish  paytida esa qor va m uzlardan tozalanib 
qum  yoki  y o g ;och  qipig‘i  sepiladi.
Suvoq  ishlarini  bajarayotganda  suvoqchi  extiyot  b o iish i,  ohak 
yoki  qorishm a  zarralaridan ko‘zini  asrashi  lozim.  Qorishm a tarkibida 
va  organizmga  zararli  ta ’sir  etuvchi  om ilar  b o is a ,  ishchilar  ulardan 
m uhofazalanish  uchun  doimo  q o iq o p   va  boshqa  shaxsiy  xim oya 
vositalaridan  foydalanadilar.  Elektr  asboblari 
bilan  ishlayotganda 
esa hushyor  b o iish i,  elektr xavfsizligi qoidalariga rioya  qioya qilishi 
zarur. Agar qorishm a qurilish  o b ’ektida tayorlanadigan  b o is a   ohakni 
maydalab,  so ‘ndirish uchun  solingan chuqurlikning tepasi to ‘siq bilan 
muxofazalanadi.  O hak so‘ndirilayotganda undan  inson  s o g iig i  uchun 
zararli  b o ig a n   gazlar ajralib  chiqadi.  Bunaday  paytda  ishchi  ehtiyot 
b o iish i  va respirator taqib olishi  lozim.
Qorishm a 
yuqori  qavatlarga  kran  yordam ida  olib  beriladigan 
hollarda  qorishm a  tayyorlab  beruvchi  ishchi  yukni  ilish  qoidalariga 
rioya qilishga va yuk k o‘tarilayotganda chetroqqa  chiqib turishi  lozim.
Qorishm a  uzatuvchi  nasoslar  har  uch  oyda  tekshirilib,  sinovdan 
o ‘tkazib  turiladi.  Ularni  tozalash,  tuzatish  va  y ig is h   ishlari  faqat 
elektr toki  butunlay to ‘xtatilib,  siqilgan  xavo  chiqarib  yuborilgandan 
keyingina bajariladi:
Ish  tUgagandaii  so ‘ng  suvoqchi  ish joyini  tartibga  keltirib^  asbob 
uskunalarni tozalab.saqlash xonasiga topshiradi.
11.5. 
Koshinlash ishlari 
Umumiy  m a ’lumotlar.  Koshinlar  devor  va  shiplarni  pardozlash, 
ularning uzoqqa chidam liligini oshirish, foydalanish va gigienik sharo-

itlam i  yaxshilash,  issiqlik  va  tovush  o ‘tkazuvchanlikni  kam aytirish 
m aqsadida  ishlatilib,  shu  bilan  birga  bezak  va  m e'm oriy  jihozlash 
vazifasini ham bajaradi.
Koshinlash  m ateriallari  list  (varaq)li  va  sopalak  ko‘rinishida  bo‘- 
lishi m umkin.
Listli  m ateriallarga  gipsli,  y o g ‘och  tolali  (DVP),  y og ‘och  qipiqli 
(DSP) plitalar, asbestosem ent listlar,  qatlam -qog'ozli plastiklar kiradi.
Plitkasim on  m ateriallarga  keram ik,  beton,  granit,  marmar, 
plastm assa va oynadan tayyorlangan plitkalar kiradi.
Gipsli listlar qalinligi 8 va 10 mm ni, kengligi  1200 mm ni, uzunligi 
esa 2700, 2900,  3000 m m  ni tashkil etadi.
Yog‘och  tolali  listlar  (DVP)  emal  qoplam ali  bo ‘lib  y og ‘ochni 
qayta ishlash sanoati chiqindilaridan sintetik b o g io v ch ila r yordam ida 
tayyorlanadi. Zichligi  900... 1100 kg4n3  ni,  egilishdagi  m ustahkam lik 
chegarasi kamida 40  M Pa ni tashkil etadi.
Qatiam   qog‘ozli  plastiklar  sintetik  smolaga  shim dirilgan  m axsus 
qog‘oz listlarni issiq holda presslash y o i i  bilan hosil qilinadi. Bunday 
plastiklar  issiq  suv,  eritgichlar  va  m ineral  m oylar  ta ’siriga  chidamli. 
0 ‘lchami 2000 X  1000 mm.
Listli materiallar bilan koshinlash.
  Gipsli listlar y og'och  sirtlarga 
m ix  yoki  shuruplar  bilan  m ahkam lanadi;  beton  va  g ‘ishtli  sirtlarga 
esa  gips-yog‘och  qipiqli,  gips  qumli  m astikalar bilan  m ahkam lanadi. 
Listlarni  o ‘m atishdan avval  sirtlar tekisligi tekshiriladi,  so ‘ngra  sirtni 
list o ‘lcham iga m os ravishda rejalanadi.  Rejalangandan so ‘ng gipsdan 
tayanch  m arkalari  va  m ayaklari  hosil  qilinadi.  M arkalar  shaxmat 
tarzida  35...40  sm  oraliqda  joylashadi.  M ayaklar  esa  listlam ing 
choki  to ‘g ‘ri  keladigan  joylarda  hosil  qilinadi.  Gipsli  listlar  bilan 
koshinlangan xonalarda havoning nisbiy namligi 60% dan,  listlam ing 
nam ligi esa koshinlash paytida 2 % dan oshm asligi kerak.
Yog‘och tolali plitalar (DVP) g ‘ishtli va beton  sirtlarga KN -2 yoki 
KN-3 m arkali kum aron-nayritli m astikalar yordam ida m ahkam lanadi. 
M astikaning  dastlabki  qatlam i  surtilgandan  so‘ng  7...8  soat  o ‘tgach 
devor  sirtiga  ikkinchi  qatiam  surtiladi  va  q o ig a   yopishm aydigan 
xolga kelguncha kutiladi. So‘ngra plita devor sirtiga zich qilib siqiladi.
Plitkasimon materiallar bilan koshinlash.
Каталог: Elektron%20adabiyotlar -> 30%20Техника%20фанлар
30%20Техника%20фанлар -> Oziq-ovqat texnologiyasi asoslari. Vasiyev M.G'.pdf [Aberdin-angus qoramol zoti]
30%20Техника%20фанлар -> B. X. Yunusov, M. M. Azimova
30%20Техника%20фанлар -> Gidravlika va
30%20Техника%20фанлар -> U. T. Berdiyev, N. B. Pirm atov elektromexanika
30%20Техника%20фанлар -> O. O. Xoshimov, S. S. Saidaxmedov
30%20Техника%20фанлар -> S. turobjonov, M. Shoyusupova, B. Abidov moylar ya maxsus suyuqliklar texnologiyasi
30%20Техника%20фанлар -> I. K. Umarova, G. Q. Solijonova
30%20Техника%20фанлар -> M am ajanov Т., Atamov A
30%20Техника%20фанлар -> Texn ologiyasi
30%20Техника%20фанлар -> Elektr yuritma asoslari


Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   15


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2019
ma'muriyatiga murojaat qiling