R e s p u b L i k a s I k o n s t I t u t s I y a s I n I


Download 8.86 Mb.
Pdf просмотр
bet26/40
Sana21.03.2020
Hajmi8.86 Mb.
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   40

Farmon  -  

aniq  b o ‘lmagan  jismoniy  va  yuridik  shaxslarga 

taallu q li  b o ‘lib,  uzoq  m u d d atg a  am al  qiladi.  F arm o n   -  

normativ-huquqiy hujjat.  U huquqni qo‘llash xususiyatiga ham 

ega  b o ‘lishi  mumkin  va  demakki,  norm ativ  mazmunga  ega 

b o ‘lmasligi  ham  mumkin.  Normativ  mazmundagi  farmonlar 

nashr  etiladi,  m asalan,  u  yoki  bu  shaxsni  biror  lavozimga 

tayinlash  to ‘g‘risida.



Farmoyish 

-   individual  tashkiliy  xususiyatdagi  hujjatdir.

Prezident  chiqaradigan  h ujjatlar  uning  o ‘zi  tom onidan 

mustaqil  chiqariladi.  Prezident chiqaradigan  farmonlar,  qaror­

lar,  farmoyishlar  Konstitutsiya  va  qonunlarga  zid  bo ‘lmasligi 

shart.  Chunki  ular  Konstitutsiya  va  qonunlar  asosida,  ularni 

bajarish  maqsadida  chiqariladi.  Prezident  chiqargan  normativ 

h ujjatlarning  0 ‘zbekiston  R espublikasi  K onstitutsiyasiga 

m uvofiqligi  t o ‘g ‘risidagi  m asala,  za ru riy a t  tu g ‘ilganda, 

0 ‘zbekiston Respublikasining Konstitutsiyaviy sudi tomonidan 

hal  qilinadi  (Konstitutsiyaning  109-moddasi).  K o‘rib  chiqish 

natijalari  b o ‘yicha  Konstitutsiyaviy  sud  butun  hujjat  yoki  u- 

ning  ayrim  qoidalari  Konstitutsiyaviy  yoxud  g‘ayrikonstitu- 

tsiyaviy ekanligi haqida qaror qabul qilishi mumkin.  Shu tariqa 

Prezident  hujjatlarining  K onstitutsiyaviy  b o ‘lishi  kafolati 

ta ’minlangan.

0 ‘zbekiston Respublikasi  Prezidentining farmonlari,  qaror­

lari va farmoyishlari qonun osti hujjatlari deb atalmaydi.  Lekin 

ular  Konstitutsiya  va  mamlakat  qonunlariga  zid  b o ‘lmasligi 

sh a rt  (16-m odda).  Lekin  « K o n stitu tsiy a  va  q o n u n la rg a 

asoslanib hamda ularni ijro etish yuzasidan» deyilgan Konstitu­

tsiyaviy  bayon  qilish,  shuningdek,  faqat  qonun  tom onidan 

tartibga  solinadigan  masalalar  ro ‘yxatining  K onstitutsiyada 

mavjud  emasligi  -   Prezidentning  huquq  ijodkorligi  faoliyatini 

keng  talqin  qilishga  imkon  beradi.  Biror masalani  qonun  bilan

233 


*

lordaniyada davlat boshlig‘i 

qonun  kuchiga  ega  bo‘lgan 

dekretlar ham chiqaradi.

tartibga solish mavjud boim agan hollarda,  Prezident oldindan 

ushbu  masala  yuzasidan  normativ  farmon  chiqarishi  mumkin.

0 ‘zbekiston  Respublikasi  Prezidentining  normativ-huquqiy 

hujjatlari  « 0 ‘zbekiston  Respublikasi  Prezidentining  xabarno- 

masi»  va  shuningdek,  Respublika  gazetalarida  rasman  e io n  

qilinadi.



M avzu n i  m ustahkam lash  uchun  savollar

1.  0 ‘zbekiston Respublikasida Prezidentlik lavozimi qachon joriy 

qilindi?

2.  0 ‘zbekiston  Respublikasida  Prezidentlik  lavozimining joriy 

etilishi  0 ‘zbekiston  taraqqiyot  rivojlanishida  qanday  ahami- 

yatga ega boidi?

3.  « 0 ‘zbekiston Respublikasida Prezidentlik saylovi to‘g‘risida»gi 

qonun qachon qabul qilingan?

4.  « 0 ‘zbekiston Respublikasida Prezidentlik saylovi to‘g‘risida»gi 

qonun  bo'yicha  kimlar  Prezidentlikka  nomzod  ko‘rsatish 

mumkin?

5.  0 ‘zbekiston  Respublikasida  Prezident  qachondan  boshlab 



lavozimga kirishgan hisoblanadi?

6.  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Prezidentining  Konstitutsiyaviy 

vakolatlarini  sanab  bering.

7.  0 ‘zbekiston Respublikasi Prezidenti qanday normativ hujjatlar 

qabul qiladi?

8.  0 ‘zbekiston  Respublikasida  Prezidentlik  saylovi  qaysi  qonun 

bilan tartibga solinadi?

9.  О ‘zbekiston Respublikasida Prezidentlikka nomzodning saylov 

jarayonida qanday kafolati ko'rsatib o‘tilgan?

10.  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Prezidentining  ijro  hokimiyatini 

shakllantirishdagi tartibini ayting.


хвов

VA ZIR LAR  M A H K A M A SI  —   O Z B E K IS T O N  

R E S P U B L IK A S IN IN G   H U K U M A T I

l- § .  Davlat  hokimiyati  oliy  organlari  tizimida 

Vazirlar  M ahkamasining  o ‘rni  va  roli

H u k u m at  bu  -   d av la t  b o sh q aru v id a  m arkaziy  organ 

hisoblanib,  Konstitutsiya  va  qonunlar  asosida  mamlakatning 

ichki  va  tashqi  siyosatini  amalga  oshiradi.  Hukumat  shu  bilan 

birga,  jamoat  tartibi  va  xavfsizlikning  ta ’minlanishini  nazorat 

qiladi,  shuningdek,  davlat  boshqaruvining  boshqa  idoralariga 

umumiy  rahbarlik  qiladi.

Turli  m am lakatlarda  hukumat  turli  nomlar  bilan  atalishi 

mumkin.  Masalan,  Ministrlar  Kengashi  (Hindiston),  Kabinet 

(Yaponiya),  Ministrlar  Kabineti,  Davlat  Kengashi  (Shvetsiya, 

Norvegiya, Finlandiya), Fedaral kengash (Shveytsariya), Federal 

H ukum at  (Germaniya),  H ukum at  (Chexiya,  Kolumbiya)  va 

hokazo.  0 ‘zbekiston  R espublikasida  h u k um at  «V azirlar 

M ahkamasi»  deb  nomlangan  b o ‘lib,  « 0 ‘zbekiston  Respub- 

likaci  Vazirlar  Mahkamasi  to ‘g‘risida»gi  qonunga  binoan,  u 

0 ‘zbekiston  R espublikasida  iq tiso d iy o tn in g ,  ijtim oiy  va 

m a’naviy  sohaning  samarali  faoliyatiga  rahbarlikni,  0 ‘zbekis- 

ton  Respublikasi  qonunlari,  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy 

Majlisining qarorlari,  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Prezidentining 

farmonlari, qarorlari va farmoyishlari ijrosini ta ’minlovchi, ijro 

etuvchi  hokimiyat  organidir".

Shuni  qayd  etish  kerakki,  har  qanday  demokratik  davlatda 

parlam ent  va  davlat  boshlig'i  tom onidan  qabul  qilinadigan 

huquqiy  h ujjatlarning  hayotdagi  ijrosi  bevosita  hukum at 

faoliyatiga  bog‘liq.

Vazirlar  Mahkamasi  davlat  boshqaruvi  organlari  tizimiga 

ra h b a rlik   q ilad i,  u la rn in g   h a m jih a tlik   b ilan   ish lashini 

ta'm inlaydi.

Vazirlar  Mahkamasi  o ‘z  faoliyatida  kollegiyallik,  demo- 

kratiya  va  qonuniylik.  0 ‘zbekiston  Respublikasida  yashovchi



99  « 0 ‘zbekiston Respublikasi  Vazirlar Mahkamasi to ‘g‘risida»gi qonuni 

(yangi tahriri) // 0 ‘zbekiston Respublikasi Oliy Majlisi Axborotnomasi, 

1993, № 5,  6-3-8-inodda.

235

barcha  millat  va  elatlarning  manfaatini  hisobga  olish  prinsip- 

lariga tayangan holda, o ‘z faoliyatini bevosita amalga oshiradi.



J

 Vazirlar  M ahkamasi  qonun  bilan  belgilab  q o ‘yilgan  o ‘z 

tarkibiga ega.  Unga ko‘ra, Vazirlar Mahkamasi tarkibiga Bosh 

vazir,  uning  birinchi  o ‘rinbosari  va  o ‘rinbosarlari,  vazirlar, 

davlat  qo‘mitalarining  raislari,  davlat  va  xo‘jalik  boshqaruvi 

boshqa  organlarining  rahbarlari  kiradi.  /

Davlat  hokimiyati  organlarining  ishini  zamon  talablariga 

muvofiq ravishda tubdan yaxshilamay turib islohotlarni yanada 

chuqurlashtirish,  jam iyat  turm ushining  barcha  sohalarini 

erkinlashtirish  vazifalarini  muvaffaqiyatli  hal  etib  boim aydi. 

Xalq  tomonidan  qo ‘llab-quvvatlanayotgan  kuchli  va  adolatli 

hokim iyat,  dem okratik  fuqarolik  jam iyati,  kelajagi  buyuk 

davlatni  barpo  etishning  muhim  shartlaridan  biri  hisoblanadi.

Referendum  qarorlarini  hayotga  tatbiq  etish  uchun,  eng 

avvalo,  um um xalq  ovoz  berishi  n a tija larin i  0 ‘zbekiston 

Respublikasining  Konstitutsiyasi  va  qonun  hujjatlarida  aks 

ettirish  lozim  bo‘ldi.  Referendum  yakunlari  fuqarolik jamiyati 

institu tlari  to ‘g ‘risidagi,  davlat  hokim iyatini  tashkil  etish 

tizimini,  ya’ni  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy  Majlisi  va  uning 

palatalari,  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Prezidenti,  0 ‘zbekiston 

R esp u b likasining   V azirlar  M ahkam asi,  m ahalliy  d av lat 

hokimiyati  organlari  va  sud  hokimiyatining  Konstitutsiyaviy 

maqomini  tartibga  soluvchi  yangi  qonunlarni  ishlab  chiqish 

va  amaldagi  qonunlarini  takomillashtirishni  taqozo  etdi100.

Y uqoridagilarga  asoslangan  holda  2003-yil  29-avgustda 

О ‘zbekiston Respublikasining « 0 ‘zbekiston Respublikasi Vazir­

lar  Mahkamasi  to ‘g‘risida»gi  yangi  tahrirdagi  qonuni  qabul 

qilindi.


2002-yil  27-yanvarda  o ‘tkazilgan  umumxalq  referendumi 

natijalariga  k o ‘ra  ham da  uning  asosida  2003-yil  24-aprelda 

q abu l  qilingan  0 ‘zbek iston   R esp u b lik asin in g   qo n u n ig a 

muvofiq  Konstitutsiyaning  XVIII,  XIX,  XX,  XXIII  boblariga 

tuzatish  va  q o ‘shimchalar  kiritilgan101.  Mazkur  o ‘zgartish  va 

q o ‘shimchalarga  binoan  K onstitutsiyaning  89-moddasidagi



100  0 ‘zbekiston Respublikasi Oliy Majlisining 4-aprel 2002-yildagi 351-11 

sonli  qarori  bilan  tasdiqlangan  «2002-yil  27-yanvarda  o'tkazilgan 

0 ‘zbekiston Respublikasi referendumining yakunlari b o‘yicha amalga 

oshiriladigan  qonunchilik  ishlarining  asosiy  yo'nalishlari».

101  « 0 ‘zbekiston  Respublikasining  K onstitutsiyasiga  o ‘zgartishlar  va 

qo'shimchalar kiritish  to ‘g‘risida»gi qonuni.  //  «Xalq so‘zi»  gazetasi, 

2003-yil 21-may.

236

«O‘zbekiston  Respublikasining  Prezidenti  ayni  vaqtda  Vazir­

lar Mahkamasining Raisi hisoblanadi» degan so‘zlardan iborat 

ikkinchi  xatboshisi  olib  tashlandi.

K onstitutsiyaning  98-m oddasi  ham da  yangi  tah rirdag i 

qonunning 15-moddasiga ko‘ra, Bosh vazir Vazirlar Mahkamasi 

faoliyatini tashkil etadi va unga rahbarlik qiladi, uning samarali 

ishlashi  uchun  shaxsan javobgar bo‘ladi,  Vazirlar Mahkamasi­

ning  majlislariga  raislik  qiladi,  uning  qarorlarini  imzolaydi.



2-§.  O ‘zbekiston  Respublikasi  Vazirlar

M ahkamasining  shakllanish  tartibi  va  tarkibi

Vazirlar  Mahkamasining  tarkibi  0 ‘zbekiston  Respublikasi­

ning  Prezidenti  tom onidan  shakllantiriladi.  Y a’ni,  0 ‘zbekis- 

ton  Respublikasining  Prezidenti  Bosh  vazir  nomzodini  ko‘rib 

chiqish  va  tasdiqlash  uchun  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy 

Majlisining  palatalariga  taqdim  etadi.  Bosh  vazir  nomzodini 

k o ‘rib  chiqish  Senat  va  Qonunchilik  palatasining  birgalikdagi 

vakolatlariga  kiritilgan  b o ‘lib,  qoida  tariqasida,  ushbu  masala 

avval Qonunchilik palatasida, so‘ngra Senatda ko‘rib chiqiladi. 

Bosh  vazirni  o ‘z  lavozim idan  ozod  qilish  m asalasini  esa 

Prezidentning shaxsan  o ‘zi hal qiladi.  Vazirlar Mahkamasining 

a ’zolari Bosh vazir taqdimiga binoan 0 ‘zbekiston Respublikasi 

Prezidenti  tom onidan  tasdiqlanadi  ham da  vazifasidan  ozod 

qilinadi,  ya’ni Vazirlar  Mahkamasi a ’zolarining nomzodi Bosh 

vazir  tomonidan  ko'satiladi102.

Vazirlar Mahkamasining doimiy organlari sifatida Bosh vazir 

va  u ning  o ‘rin b o s a rla rid a n   ib o ra t  ta rk ib d a g i  V azirlar 

M ah k a m a sin in g   R a y o sati  fa o liy a t  k o ‘rs a ta d i.  V azirlar 

M ahkamasi  Raisiifing  qaroriga  binoan  Vazirlar  M ahkamasi 

Rayosatining  tarkibiga  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Hukumati- 

ning  boshqa  a ’zolari  ham  kiritilishi  mumkin.

D avlat  hokim iyati  va  boshqaruvi  yuqori  organlarining 

qarorlarini  hayotga  tatbiq  etishga  k o ‘maklashish,  Vazirlar 

Mahkamasi  qabul  qilgan  hujjatlarning  qanday  bajarilayotgan- 

ligini nazorat qilish hamda vazirliklar, davlat qo‘mitalari, idora- 

lar, Qoraqalpog‘iston Respublikasi Vazirlar Kengashi, viloyatlar 

va Toshkent shahar hokimliklari, davlat va xo‘jalik boshqaruvi­

ning  boshqa  organlari  faoliyatini  m uvofiqlashtirib  borish



102  Qarang.O‘zbekiston Respublikasi Prezidentining farmoni.  « 0 ‘zbekis- 

ton Respublikasi Vazirlar Mahkamasi tarkibini tasdiqlash to ‘g ‘risida» 

// «Xalq so‘zi» gazetasi, 2005-yil 5-fevral.

m aqsadida  V azirlar  M ahkam asi  tom onidan  uning  doimiy 

komissiyalari  tuzilishi.m um kin.  « 0 ‘zbekiston  Respublikasi 

Vazirlar  M ahkamasi  to ‘g‘risida»gi  qonunning  19-moddasiga 

binoan  Vazirlar  Mahkamasi o ‘zining doimiy komissiyalarining 

vazifalari,  funksiyalari  hamda  faoliyat  tartibini  belgilaydi.

Buhdan  tashqari  davlat  va  xo‘jalik  boshqaruvining  alohida 

masalalari  bo‘yicha  takliflar  tayyorlash,  Vazirlar  Mahkamasi 

hujjatlari  loyihalarini  ishlab  chiqish,  shuningdek,  Vazirlar 

Mahkamasining  alohida  topshiriqlarini  bajarish  uchun  Vazir­

lar Mahkamasining vaqtinchalik komissiyalari va ishchi organ­

lari  tuzilishi  mumkin.

Vazirlar  Mahkamasining  doimiy,  vaqtinchalik  komissiya­

larining  hamda  ishchi  organlarining hujjatlari  majlis  bayonlari 

bilan  rasmiylashtiriladi  hamda  tegishli  ijrochilarga  yetkaziladi. 

K o‘rsatib  o ‘tilgan  komissiyalar  va  ishchi  organlarning  majlis 

bayonlari  ularga  boshchilik  qilayotgan  rahbarlar  tomonidan 

imzolanadi.

Doimiy  komissiyalar  tom onidan  k o ‘rib  chiqilishi  kerak 

bo‘lgan materiallarni tayyorlash hamda komissiyalar qarorlari­

ning  bajarilishini  nazorat  qilish  Bosh  vazir  o ‘rinbosarlarining 

kotibiyatlari,  departam entlar  va  b o ‘limlar  oldiga  qo ‘yiladi. 

Zarurat  b o ‘lganda  bu  materiallarni  tayyorlashga  vazirliklar, 

davlat  q o ‘mitalari,  idoralar,  boshqa  manfaatdor  tashkilotlar- 

ning  mutaxassislari  jalb  qilinadi.

Doimiy  va  vaqtinchalik  komissiyalarning  majlislari  Vazir­

lar  Mahkamasining  Rayosati  tomonidan  tasdiqlanadigan  yil- 

ning  har  choragidagi  rejalari  asosida  o ‘tkazi.ladi.  Doimiy  va 

vaqtinchalik komissiyalarning rejadan  tashqiri  majlislari Vazir­

lar  Mahkamasi  Rayosatining  roziligi  bilan^o^tkaziladi103.

Vazirlar  M ahkam asi  faoliyatini  tashkil  etish  m aqsadida 

m axsus  a p p a ra t  (devon)  tashk il  etiladi.  Q o nunning  21- 

moddasiga  ko‘ra,  Vazirlar  Mahkamasining  Apparati  Vazirlar 

Mahkamasi  va  uning  Rayosati  majlislarini,  tegishli  qarorlar 

lo y ih alarin i,  tashkiliy,  ax b o ro t  va  b o sh q a  m a teriallarn i 

tayyorlash,  Vazirlar  M ahkamasi  qarorlarining  bajarilishini 

muntazam  ravishda  tekshirib  borilishini  tashkil  etadi.  Vazirlar 

Mahkamasining  Apparati  va  uning  bo‘linmalari  to ‘g‘risidagi 

Nizom Vazirlar Mahkamasi tomonidan tasdiqlanadi. Jumladan,



103  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Vazirlar  Mahkamasining  1-iyun  2002-yil 

« 0 ‘zbekiston  Respublikasi  Vazirlar  M ahkamasining  ish  tartibiga 

o ‘zgartish  va  q o‘shimchalar  kiritish  to ‘g ‘risida»gi  193-soni  qarori 

tahriridagi  band

238

V azirlar  M ahk am asining   1997-yil  20-m aydagi  248-sonli 

« 0 ‘zbekiston  Respublikasi  V azirlar  M ahkam asi  A pparati 

tuzilmasini  takomillashtirish  to ‘g‘risida»gi  qarorida  Vazirlar 

M ahkamasi  Apparatining  ortiqcha  b o ‘g‘inlarini  qisqartirish, 

boshqarishning  tarm oq  tizimidan  funksional  tizimga  o ‘tishni 

ta ’minlash  va  shu  asosda  hokimiyatning  ijro  etuvchi  organlari 

faoliyati  samaradorligini  oshirish  ko‘zda  tutilgan.

V azirlar  M ahkam asi  ijro  etuvchi  tuzilm asi  2004-yil  12- 

sentyabdagi  475-sonli  Qaroriga  muvofiq  tuzilgan104.

Vazirlar M ahkamasi qonun asosida o ‘z faoliyatini qaytadan 

tashkil qila boshlagandan keyin esa Apparatning (devon) asosiy 

tarkibiy  b o ‘linm alari  rahbarlari  0 ‘zbekiston  R espublikasi 

Prezidenti  bilan  kelishilgan  holda  Bosh  vazir  tom onidan 

lavozimga  tayinlanadi.

Vazirlar  Mahkamasining  devoni  o ‘z  ish  faoliyatini  mavjud 

Konstitutsiyaviy  asoslar,  qonunlar,  Prezident  farmonlari  va 

farmoyishlari,  Vazirlar  Mahkamasining  Reglamenti105  asosida 

olib  boradi.  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Prezidentining  2003-yil

22-dekabrda  «Xo‘jalik  boshqaruv  organlari  tizimini  takomil­

lashtirish  to ‘g‘risida»gi  farmonda  16  ta  turli  sohadagi  xo‘jalik 

boshqaruv  organlari  takomillashtirildi.

3-§.  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Vazirlar 

M ahkam asining  asosiy  funksiyalari

' ^ 0 ‘zbekiston Respublikasi Hukumati -  Vazirlar Mahkamasi­

ning vakolatlari va faoliyatining asosiy yo‘nalishlari,  0 ‘zbekis- 

ton  Respublikasi  K onstitutsiyasida  aniq  belgilab  q o ‘yilgan. 

Jumladan,  «Vazirlar  M ahkamasi  iqtisodiyotning,  ijtimoiy  va 

m a’naviy  sohaning  samarali  faoliyatiga  rahbarlikni,  qonunlar, 

Oliy  Majlisning  boshqa  qarorlari,  0 ‘zbekiston  Respublikasi 

Prezidentining qarorlari va farmoyishlari ijrosini ta ’minlashi»106 

belgilangan. 

4 ^


0 ‘zbekiston Respublikasi Konstitutsiyasi hamda « 0 ‘zbekis- 

ton  Respublikasi  Vazirlar  Mahkamasi  to ‘g‘risida»gi  Qonunga



104  Qarang : « 0 ‘zbekiston Respublikasi qonun hujjatlari to ‘plami», 2004- 

yil,  48-49-son,  494-modda

105  0 ‘zbekiston  R espublikasi  Vazirlar  M ahkam asining  2005-yil  14- 

fevraldagi  62-son  qaroriga ilova // 0 ‘zbekiston  Respublikasi Vazirlar 

Mahkamasining  Qarorlari,  2005-yil,  fevral

106  0 ‘zbekiston  Respublikasining  Konstitutsiyasi.  —  Т.:  « 0 ‘zbekiston», 

2003.

239

asosan Hukumat, ya’ni Vazirlar Mahkamasi faoliyatining asosiy 

yo‘nalishlari  sifatida  quyidagilarni  keltirish  mumkin:

—  Iqtisodiyot  sohasidagi  faoliyat;

—  M a’muriy-siyosiy  sohadagi  faoliyat;

—  Ijtimoiy-madaniy  sohadagi  faoliyat.

Naza4riy  jihatdan  olganda,  H ukum at  faoliyatining  asosiy 

y o ‘nalishlarini  yan ad a  aniqroq  k o ‘rsatib   o ‘tish  m um kin. 

M asalan ,  rus  olimi  M .V .B aglayning  fik rich a,  H u k u m at 

faoliyatining  asosiy  yo‘nalishlari  quyidagilardan  iborat:

—  Siyosiy  sohadagi  faoliyat;

—  M a’muriy-boshqaruv  sohasidagi  faoliyat;

—  Qonunchilik  sohasidagi  faoliyat;

— Tashqi  siyosat  sohasidagi  faoliyat;

—  Iqtisodiyot  sohasidagi  faoliyat;

—  Ijtimoiy  sohadagi  faoliyat  va  hokazolar107.

Vazirlar  Mahkamasining  vakolatlari,  avvalambor,  o ‘zining 

faoliyati  yo'nalishlaridan  kelib  chiqib  belgilanadi.

Vazirlar  Mahkamasi  ijro  etuvchi  hokimiyatni  namoyon  qi- 

lar  ekan,  qonun  chiqaruvchi  va  sud  hokim iyatidan  farqli 

ravishda, ijro faoliyatini amalga oshiradi. Oliy Majlis tomonidan 

qabul  qilingan  qarorlar,  Prezident  farm onlari,  qarorlari  va 

farm oyishlari  bajarilishini  t a ’minlaydi,  shuningdek,  ijroiya 

h o k im iy ati  ta rk ib ig a   kiru vchi  d a v la t  o rg a n la ri  u stid a n  

boshqaruvni  am alga  oshiradi.  0 ‘zbekiston  Respublikasida 

Vazirlar  M ahkamasining  vakolatlari  aynan  shulardan  kelib 

chiqqan  holda  belgilangan.

У  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Vazirlar  M ahkamasi  m a’muriy- 

/siyosiy sohada juda keng vakolatlarga  ega.  Jumladan,  Vazirlar 

Mahkamasi:

—  Respublika  boshqaruv  tuzilmasini  takomillashtiradi;

—  0 ‘zbekiston  Respublikasi  vazirliklari,  davlat  q o ‘mita- 

lari, idoralari, davlat va xo‘jalik boshqaruvining boshqa organ­

larini  tuzish,  qayta  tashkil  etish  va  tugatish  to ‘g‘risidagi  taklif- 

larni  ishlab  chiqadi;

— Vazirliklar, davlat qo‘mitalari,  idoralar  hamda davlat va 

xo‘jalik  boshqaruvining  boshqa  organlari  ishini  muvofiqlash- 

tiradi  va  yo‘naltiradi;

—  Vazirliklar,  davlat  qo‘mitalari,  idoralar  ham da  davlat 

hamda  xo‘jalik  boshqaruvining  boshqa  organlari  to ‘g‘risidagi 

nizomlarni  tasdiqlaydi;



107  Баглай  M .B.  К онституционное  право  зарубеж ны х  стран.  —

Москва:  «Норма», 2001,  278-287-стр.

240

—  Vazirliklar,  davlat  q o ‘mitalari,  idoralar  hamda  davlat 

budjetida  b o ‘lgan  davlat  boshqaruvi  boshqa  organlarining 

markaziy  apparati  xodimlarining  soni  va  ularga  sarflanadigan 

mablag‘lar  miqdorini  belgilaydi;

— Vazirliklar, davlat qo‘mitalari raislarining o ‘rinbosarlari, 

bosh  boshqarmalar  ham da  davlat  boshqaruvi  boshqa  organ­

larining  ra h b a rla ri,  ularn in g  o ‘rin b o sa rla rin i  lavozim ga 

tayinlaydi  va  lavozimidan  ozod  qiladi;

—  X o‘jalik  boshqaruvi  organlari  rahbarlari  va  vazirlik­

lar,  davlat  q o ‘m italari,  id o ralar  h a y ’atlari  a ’zolari,  sh u ­

ningdek,  0 ‘zbekiston  R espublikasi  H ukum ati  tom onidan 

tashkil  etiladigan  x o ‘jalik  boshqaruvi  organlari  a ’zolarini 

tasdiqlaydi;

—  0 ‘zbekiston  R espublikasining  davlat  xavfsizligi  va 

mudofaa  qudratini  oshirish,  davlat  chegaralarini  qo‘riqlashni 

ta ’minlash, davlat manfaatlarini himoya qilish, jam oat tartibini 

saqlash,  fuqarolarning  huquqlari  va  erkinliklarini  ta ’minlash 

va  him oya  qilish  c h o ra -ta d b irla rin i  am alg a  o sh irish g a 

ko ‘maklashadi;

— Davlat boshqaruv organlarining tabiatni muhofaza qilish 

tadbirlarini birgalikda o ‘tkazish hamda  Respublika va xalqaro 

aham iyatga  ega  b o ‘lgan  yirik  ekologik  dasturlarni  am alga 

oshirish  borasidagi  ishlarni  muvofiqlashtiradi,  katta  avariya- 

lar  va  falokatlarning,  shuningdek,  tabiiy  ofatlarning  oqibat- 

larini  tugatish  chora-tadbirlarini  ko ‘radi;

— 0 ‘zbekiston Respublikasining xorijiy davlatlar va xalqaro 

ta sh k ilo tla rd a g i  v akilligini  t a ’m inlaydi,  h u k u m a tla ra ro  

shartnom a  va  bitimlar  tuzadi  ham da  ularni  bajarish  chora- 

tadbirlarini  ko‘radi.

Vazirlar Mahkamasining  iqtisodiy  sohadagi  asosiy vakolat­

lari  quyidagilarda  namoyon  boiadi:

— Iqtisodiy jarayonlarni boshqaradi: mulkchilikning barcha 

shakllarini  uyg‘unlashtirish  va  ularning  tengligi,  iqtisodiyotni 

m onopoliyalashtirishdan  chiqarish,  bozor  iqtisodiyotining 

hu q u q iy   m exanizm ini  r o ‘yobga  ch iq arish   aso sid a  erkin 

tadbirkorlik  uchun  shart-  sharoitlar  yaratish;

—  X o ‘jalik   yuritishning  yangi  shakllari  -   konsernlar, 

konsorsiumlar, tarmoqlararo birlashmalar, turli uyushmalar va 

boshqa  ana  shunday  tashkilotlarni  barpo  etishga  va  mustah- 

kamlashga  ko‘maklashadi,  xalq  xo‘jaligi  va  aholi  talablarini 

qondirish  zaruriyatidan  kelib  chiqqan  holda  ular  faoliyatini 

yo‘naltiradi  va  muvofiqlashtiradi;



241

—  0 ‘zbekiston  R esp u blik asid a  pul  va  kred it  tizim ini 

m u sta h k am lash   c h o ra -ta d b irla rin i  am alga  o sh irishg a 

ko‘maklashadi, yagona narx siyosatini o ‘tkazish, mehnatga haq 

to ‘lash  m iqdorining  belgilangan  k afolatlarin i  va  ijtim oiy 

ta ’minot darajasini ta ’minlash chora-tadbirlarini ishlab chiqadi 

va  amalga  oshiradi;

—  Respublika  budjeti,  shuningdek,  0 ‘zbekiston  Respub- 

likasini  iqtisodiy,  ijtimoiy  rivojlantirish  istiqbollarini  va  eng 

muhim  dasturlarini  ishlab  chiqishni  hamda  ularning  ijrosini 

tashkil  etadi.

0 ‘zbekiston  Respublikasi  Vazirlar  M ahkamasi  ijtimoiy- 

madaniy  sohada  ham  keng  vakolatlarga  ega.  Xalq  ta ’limiga 

rahbarlik,  ilmiy,  m adaniyat-m a’rifat  m asalalari,  sog‘liqni 

saqlash,  ijtimoiy  ta ’minot,  mehnatni  tashkil  etish  va  kadrlar 

tayyorlashni  tashkil  etish  bo‘yicha  vakolatlar  yig‘indisi  Vazir­

lar  M ahkam asining  ijtim oiy-madaniy  sohadagi  vakolatlari 

sirasiga kiradi.

Bu  borada  Vazirlar  Mahkamasi  o ‘z  vakolatlari  doirasida:

— Fan va texnikani rivojlantirish, tabiiy resurslardan oqilona 

foydalanish va ularni muhofaza qilish chora-tadbirlarini amalga 

oshiradi;

—  Fuqarolarni  ijtimoiy  va  huquqiy jihatdan  himoya  qiladi, 

ularning  mehnat  qilish  huquqini  ta ’minlash  chora-tadbirlarini 

k o ‘radi,  ijtimoiy  ta ’minot  tizimini  takomillashtiradi;

—  S og‘liqni  saq lash ,  X alq  t a ’lim ini  riv o jla n trish   va 

ta k o m illa sh tirish n in g   asosiy  y o ‘n a lish la rin i  belgilaydi, 

madaniyatni  rivojlantirishga  ko‘maklashadi.

Yangi  tahrirdagi qonunning 6-moddasiga binoan  esa ushbu 

ikkala  vakolat  quyidagicha  belgilangan:

—  Vazirlarning  o ‘rinbosarlari,  davlat  qo‘mitalari  raislari- 

ning  o ‘rinbosarlari  hamda  davlat  boshqaruvi  boshqa  organ­

larining  rahb arlari  va  ularning  o ‘rinbosarlari  0 ‘zbekiston 

Respublikasi  Prezidenti  tomonidan  lavozimga  tayinlanadi  va 

lavozimidan  ozod  etiladi;

—  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Hukumati  tomonidan  tashkil 

etiladigan xo‘jalik boshqaruvi organlarining rahbarlarini hamda 

ularning  boshqaruvlarining  a ’zolarini,  shuningdek,  vazirliklar, 

davlat  qo‘mitalari  idoralar  hay’atlarini  0 ‘zbekiston  Respub­

likasi  Prezidenti  bilan  kelishilgan  holda  tasdiqlaydi.

Vazirlar  Mahkamasi  majlislarida  davlat  boshqaruvi,  xo‘ja- 

lik va ijtimoiy-madaniy  qurilishning eng muhim masalalari  hal 

etiladi.


242

Vazirlar Mahkamasi majlislarida quyidagilar ko‘rib chiqiladi:

—  0 ‘zbekiston  Respublikasi  budjetini  tayyorlash  va  ijro 

etish,  shu ningdek,  0 ‘zb ek iston   R esp u blik asi  H u k u m ati 

ix tiy o rid a g i  b u d je td an   ta sh q a ri  d av lat  ja m g ‘a rm a larin i 

shakllantirish  va  ulardan  foydalanish  masalalari;

—  B oshqaruv  tuzilm asini  takom illashtirish  m asalalari, 

0 ‘zbekiston  R espublikasi  va  uning  ayrim   m in taq alarin i 

iqtisodiy,  ijtimoiy  madaniy  rivojlantirish  dasturlari  loyihalari;

—  Davlatning  qim m atbaho  qog‘ozlarini  chiqarish  hajmi 

hamda  0 ‘zbekiston  Respublikasi  davlat  ichki  va  tashqi  qarzi 

k o ‘lamlari  to ‘g‘risidagi  takliflar;

—  Davlat  mulki  obyektlarini  xususiylashtirish  dasturlari- 

ning  loyihalari  va  xususiylashtirishdan  olingan  mablag‘lardan 

foydalanishning  asosiy  yo‘nalishlari  to ‘g‘risidagi  takliflar;

—  Belgilab  q o ‘yilgan  d av lat  n arx la ri  q o ‘llan ilad igan 

mahsulotlar,  tovarlar  va  xizmatlar  ro‘yxati;

— Qonunchilik tashabbusi tartibida Oliy Majlisga kiritiladi­

gan  0 ‘zbekiston  Respublikasi  qonunlari  loyihalari;

—  D av latlararo   sh artn o m alar  va  b itim larn i  im zolash 

to ‘g‘risida  takliflar.

Vazirlar  Mahkamasining  ayrim  vakolatlari  boshqa  qonun- 

larda  ham  o ‘z  aksini  topishi  mumkin.  Masalan,  0 ‘zbekiston 

R espublikasining  1997-yilda  qabul  qilingan  «O 'zbekiston 

Respublikasi  qonunlarini  tayyorlash  to ‘g‘risida»gi  Qonunning

11-moddasi  V azirlar  M ahkam asining  qonun  loyihalarini 

tayyorlash  bordsidagi  faoliyatiga  bag‘ishlangan  b o ‘lib,  unda 

V azirlar  M ah kam asining  qonunchilik  tash ab bu sig a  doir 

vakolatlar  belgilangan.

o^Vazirlar  M ahkamasining  majlislari  yilning  har  choragida 

kamida  bir marta  o ‘tkaziladi.  Vazirlar  Mahkamasining majlis- 

larini Bosh vazir o ‘tkaza^Jj, O'zbekiston Respublikasi Prezidenti 

Vazirlar  Mahkamasining  majlislarida  raislik  qilishga  haqli.

Vazirlar Mahkamasining majlislarini tayyorlash va o ‘tkazish 

tartib i  0 ‘zbekiston  Respublikasi  V azirlar  M ahkam asining 

« 0 ‘zbekiston  Respublikasi  Vazirlar  Mahkamasining ish  tartibi 

to ‘g‘risida»gi  qarori  bilan  belgilanadi.

/

Bosh  vazirning  vakolatlari  quyidagilardan  iborat:



— 

0 ‘zbekiston  Respublikasi  Prezidenti  bilan  kelishilgan 

h o lda  Bosh  vazirning  o ‘rin bosarlari  o ‘rtasida  vazifalarni 

taqsimlaydi;

—  Vazirlar  Mahkamasining  majlislarida  raislik  qiladi;

—  Vazirlar  Mahkamasining  qarorlarini  imzolaydi;



—  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Prezidentining  topshirig‘iga 

binoan xalqaro munosabatlarda Vazirlar Mahkamasi nomidan 

ish  ko‘radi  hamda  hukumatlararo  shartnomalar  va  bitimlarni 

imzolaydi;

—  Davlat  va  xo‘jalik  boshqaruvining  Vazirlar  Mahkamasi 

majlisida ko‘rib chiqish talab etilmaydigan masalalari bo‘yicha 

qarorlar  qabul  qiladi;

0 ‘zbek isto n  R esp u b lik asi  q o n u n la rid a ,  0 ‘zb ek isto n  

Respublikasi Prezidentining farmonlari, qarorlari va farmoyish- 

larida  nazarda  tutilgan  boshqa  vakolatlarni  amalga  oshiradi. 

y#Bosh  vazir  o ‘z  vakolatlariga  kiruvchi  masalalar  yuzasidan 

farmoyishlar chiqaradi. Bosh vazir Vazirlar Mahkamasining ishi 

to ‘g‘risida  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Prezidentiga  muntazam 

ravishda  axborot  berib  boradi.  Bosh  vazir  yo‘qligida  uning 

vazifasini  Bosh  vazir  o ‘rinbosarlaridan  biri  bajaradi.

Bosh vazirning o ‘rinbosarlari vazifalar taqsimotiga muvofiq 

o ‘zlari  rahbarlik  qiladigan  tarm oqlardagi  ishlarning  ahvoli 

uchun javob  beradilar,  ular tegishli vazirliklar,  davlat qo‘mita- 

lari,  idoralar hamda  davlat  va  xo‘jalik  boshqaruvining  boshqa 

organlari faoliyatini muvofiqlashtirishni, ularning ishini nazorat 

qilishni amalga oshiradilar va ularga topshiriq beradilar, Vazirlar 

Mahkamasiga kiritilgan  takliflarni hamda qaror va farmoyish­

lar  loyihalarini  dastlabki  tarzda  ко ‘rib  chiqadilar.

Vazirlar  Mahkamasining  a ’zolari:

—  0 ‘zlariga  topshirilgan  faoliyat  sohalari  uchun  javob 

beradilar;

—  V azirlar  M ahkam asi  m ajlislarida  m asalalarni  k o ‘rib 

chiqishda  ishtirok  etadilar;

— Vazirlar Mahkamasining vakolatiga kiruvchi masalalarini 

ko‘rib chiqish haqida takliflar kiritishlari,  Vazirlar Mahkamasi 

qarorlarini  ishlab  chiqishda  tashabbus  ko‘rsatishlari  mumkin;

—  Korxonalarda,  muassasalarda  va  tashkilotlarda  boshqa 

pul  to ‘lanadigan  lavozimni  egallash,  shuningdek,  tadbirkorlik 

faoliyati  bilan  shug‘ullanish  huquqiga  ega  emaslar.

Vazirlar  Mahkamasi  majlislarida  muhokama  etish  uchun 

m asalalar  vazirlar,  davlat  q o ‘mitalarining  raislari,  idoralar, 

korporatsiyalar,  kompaniyalar,  konsernlar,  uyushmalarning 

rahbarlari, Qoraqalpog‘iston Respublikasi Vazirlar Kengashining 

raisi,  viloyatlar  va  Toshkent  shahar  hokimlari,  ular  bo‘lmagan 

hollarda  ularning  birinchi  o‘rinbosarlari  tomonidan  kiritiladi.

Vazirlar  Mahkamasining  doimiy  organi  sifatidagi  Rayosat 

majlislari  muntazam,  har  oyda  kamida  bir  m arta  o ‘tkaziladi.



244

Majlislarni  Vazirlar  Mahkamasining  raisi  yoki  uning  topshi- 

rig‘iga  k o ‘ra  0 ‘zbekiston  Respublikasining  Bosh  vaziri  olib 

boradi.

Zaruriyat tug‘ilganda shoshilinch masalalarni ko‘rib chiqish 



uchun  Vazirlar  M ahkamasi  va  uning  Rayosatining  rejadan 

tashqari  majlislari  o ‘tkazilishi  mumkin.

0 ‘zbekiston Respublikasi Bosh vaziri tomonidan har haftada 

Bosh vazir o ‘rinbosarlari, Axborot -  tahlil boshqarmasi boshlig‘i 

va  A pparat  rahbari  ishtirokida  yig‘ilishlar  o ‘tkaziladi.  Ularda 

0 ‘zbekiston  Respublikasi  Prezidenti  topshiriqlarining  ijrosini 

tashkil  etish  va  hukumat  apparatining joriy  faoliyati  masala- 

lari  k o ‘rib  chiqiladi.

Vazirlar Mahkamasi Rayosatini k o ‘rib chiqishi uchun Vazir­

lar  Mahkamasining  vakolatiga  kiruvchi  har  qanday  masalalar 

kiritiladi  (qonunga  muvofiq  faqat  Vazirlar  Mahkamasi  majlis- 

larida  k o ‘rib  chiqiladigan  masalalar  bundan  mustasnodir).

Vazirlar  Mahkamasi  va  uning  Rayosati  majlislarida  ko‘rib 

chiqish  uchun  masalalarni  tayyorlash  Bosh  vazir  o ‘rinbosar- 

larining  kotibiyatlari,  Axborot  -   tahlil  boshqarmasi,  departa- 

mentlar,  boshqa  b o ‘linm alar  Bosh  vazir  o ‘rinbosarlarining 

hamda A pparat rahbari boshchiligida tegishli vazirliklar, davlat 

qo‘mitalari,  idoralar,  korporatsiyalar,  kompaniyalar,  konsern- 

lar,  uyushm alar,  Q o raq alp o g ‘iston  R espublikasi  V azirlar 

K engashi,  v ilo y a tla r  va  T o sh k en t  sh a h a r  h o k im lik lari, 

« 0 ‘zbekiston  Respublikasi  Vazirlar Mahkamasining  ish tartibi 

to ‘g‘risida»gi qaroriga muvofiq Vazirlar Mahkamasiga masala­

lar kiritish huquqiga ega b o ‘lgan davlat va xo‘jalik boshqaruvi- 

ning boshqa organlari bilan birgalikda amalga oshiriladi. Zarur 

hollarda masalalarni  tayyorlashni Vazirlar Mahkamasi  yoki u- 

ning  R ayosati  tom onidan  tuziladigan  komissiyalar  amalga 

oshiradilar.

V az irlar  M ah k am asi  yoki  u ning  R a y o sati  m ajlisiga 

kiritiladigan  m asalalar  b o ‘yicha  m ateriallar  Bosh  vazirning 

tegishli  o ‘rinbosari  -   kom pleks  rahb ari,  A xborot  -   tahlil 

boshqarm asi  boshlig‘i,  A pparat  rahbari  tom onidan  k o ‘rib 

chiqiladi,  ular  tayyorlangan  masalalarning  sifati  uchun javob 

beradilar.

Vazirlar  M ahkamasi  yoki  uning  Rayosati  majlisiga  taklif 

etiladigan  mansabdor  shaxslar  ro ‘yxati  Vazirlar  Mahkamasi­

ning  Raisi  yoki  uning  topshirig‘iga  binoan  Bosh  vazir  yoki 

Apparat  rahbari  bilan  kelishiladi.

V azirliklar,  davlat  q o ‘m italari  va  idoralar,  korxona  va



245

korporatsiyalar, kompaniyalar, konsernlar, uyushmalar, davlat 

va  x o ‘ja lik   b o sh q aru v i  bo sh q a  o rg a n la ri  ra h b a rla rin i, 

Q oraqalpog‘iston  Respublikasi  Vazirlar  Kengashi  Raisini, 

viloyatlar va Toshkent shahar hokimlarini hamda majlisga taklif 

etiladigan  boshqa  shaxslarni  xabardor  qilish,  shuningdek,  u- 

larning  m ajlisga  kelgan-kelm aganliklarini  n a zo ra t  qilish 

tegishliligi  bo‘yicha  Bosh  vazir  o ‘rinbosarlarining  kotibiyat- 

lari, departamentlar va bo‘limlar tomonidan amalga oshiriladi.

Vazirlar  Mahkamasining  majlislariga  0 ‘zbekiston  Respub­

likasi  Konstitutsiyaviy  sudi  raisi,  Bosh  prokuror,  0 ‘zbekiston 

Respublikasi  Oliy  sudining  Raisi,  Oliy  xo‘jalik  sudi  Raisi, 

0 ‘zbekiston Respublikasi Prezidenti devoni nazorat inspeksiyasi 

rahbari,  « 0 ‘zdavteleradio»  kom paniyasi,  M arkaziy  Bank, 

Tashqi  iqtisodiy  faoliyat  milliy  banki  boshqaruvlarining  Rais- 

lari,  0 ‘zbekiston  A x b o ro t  A gentligining  bosh  d irek to ri, 

iqtisodiyot vazirining o ‘rinbosarlari, Qoraqalpog‘iston Respub­

likasi  Vazirlar  Kengashining  Vazirlar  Mahkamasi  huzuridagi 

doimiy  vakili,  0 ‘zbekiston  Kasaba  uyushmalari  federatsiyasi 

kengashi  raisi  doimiy  ravishda,  viloyatlar  va  Toshkent  shahar 

hokimlari,  ularning  o ‘rinbosarlari  ham da  ommaviy  axborot 

vositalari  vakillari  esa  zaruriyatga  ko‘ra  taklif etiladilar.

Boshqa  mansabdor  shaxslar  majlisga  faqat  ularga  daxldor 

masalalar  bo‘yicha  taklif etiladilar108.

4-§.  O ‘zbekiston  Respublikasi  Vazirlar

M ahkam asi  tomonidan  chiqariladigan 

normativ-huquqiy  hujjatlar

0 ‘zbekiston  Respublikasi  Vazirlar  Mahkamasi  qonunlar, 

Oliy  Majlisning  boshqa  qarorlari,  0 ‘zbekiston  Respublikasi 

Prezidentining  farmonlari,  qarorlari  va  farmoyishlari  ijrosini 

ta ’minlash maqsadida amaldagi qonunlarga muvofiq 0 ‘zbekis­

ton  Respublikasi  hududidagi  barcha  organlar,  korxonalar, 

muassasalar,  tashkilotlar,  m ansabdor  shaxslar  va  fuqarolar 

tomonidan  bajarilishi majburiy bo‘lgan  qarorlar  va farmoyish- 

lar  chiqaradi.

V azirlar  M ah kam asinin g  n o rm ativ   yoki  ju d a   m uhim  

aham iyatga  ega  b o ‘lgan  hujjatlari  Vazirlar  Mahkamasining

108  « 0 ‘zbekiston  Respublikasi  Vazirlar  Mahkamasining  ish  tartibiga 

o ‘zgartish  va  qo'shimchalar  kiritish  to ‘g ‘risida»gi  28-fevral  2003- 

yildagi  112-sonli  qarori  tahriridagi  band

246


qarorlari  shaklida  chiqariladi.  Shoshilinch  yoki  boshqa joriy 

m a sa la la r  b o 'y ic h a   h u jja tla r  V azirlar  M ah k am asin in g  

farmoyishlari  yoki  majlis  qarorlari  shaklida  chiqariladi109.

Vazirlar  M ahkamasining  doimiy  organlari  sifatida  uning 

Rayosati ham qarorlar, farmoyishlar va bayon qarorlari shaklida 

normativ  -   huquqiy  hujjatlar  chiqaradi.

Vazirlar  Mahkamasining  qarorlari  va  farmoyishlari  uning 

majlislarida  kollegial  tartibda  qabul  qilinadi.

Vazirlar Mahkamasiga kiritiladigan har bir masala b o ‘yicha, 

odatda,  davlat  tilida  aniq  bayon  qilingan,  asoslangan  qaror 

yoki  farm oyish  loyihasi,  shuningdek,  hujjatning  m ohiyati 

bayon  etilgan  qisqacha  xat  taqdim  etiladi.  Amalga  oshirilishi 

q o ‘shimcha  moddiy  va  boshqa  xarajatlarni  talab  qiladigan 

qarorlar va farmoyishlar loyihalarini taqdim etishda moliyaviy- 

iqtisodiy  asoslashlar  ilova  qilinadi.

Q aro rlar,  farm oyishlarning  loyihalari  am aldagi  qonun 

hujjatlariga  mos  bo ‘lishi,  ularda  k o ‘rib  chiqilayotgan  masala 

puxta tahlil qilingan va xolis baholangan,  ijrochilar oldiga aniq 

ifodalangan  m aqsad  va  vazifalar  q o ‘yilgan  b o ‘lishi,  ularda 

amalga  oshirsa  bo‘ladigan  muddatlar  belgilanishi  kerak.

Q aror  yoki  farmoyishlarning  tayyorlangan  loyihasi  bilan 

ayni  bir  vaqtda  hukumat  qarorlariga  o ‘zgartirishlar,  qo‘shim- 

chalar  kiritish  yoki  ularni  kuchini  yo‘qotgan  deb  hisoblash 

to ‘g‘risidagi takliflar ham ko‘rib chiqiladi. Vazirlar Mahkamasi 

majlislariga kiritilayotgan qarorlar va farmoyishlarning loyiha- 

larida,  zaruriyat  bo‘lganda,  ilgari  qabul  qilingan  qarorlarga 

o ‘zgartirishlar  kiritish  yoki  ularni  o ‘z  kuchini  yo'qotgan  deb 

hisoblash  to ‘g‘risidagi  takliflar  nazarda  tutiladi.

Vazirlar  M ahkamasi  majlislarida  k o ‘rib  chiqilishi  uchun 

normativ- huquqiy hujjatlar loyihasi (qaror)ni ishlab chiqarayo- 

tgan  organ,  qoida  tariqasida,  loyihani  tayyorlash  yuzasidan 

komissiya  tuzadi.

Normativ-huquqiy  hujjatni  qabul  qiluvchi  organ  sifatida 

V azirlar  M ah kam asining  o ‘zi  ham   h u jjatn in g   loyihasini 

tayyorlashni  davlat  organlari,  ilmiy  muassasalar  va  boshqa 

ta sh k ilo tla rg a ,  ayrim   fu q a ro la rg a   belgilangan  ta rtib d a  

topshirishi  yoki  shartnoma  asosida  buyurtma  berishi  mumkin. 

S huningdek,  « N o rm ativ-huquqiy  h u jja tla r  to ‘g ‘risida»gi 

qonunda  belgilanishicha,  norm ativ-huquqiy  hujjatni  qabul

109  « 0 ‘zbekiston  R espublikasi  Vazirlar  M ahkam asining  ish  tartibi 

to 'g ‘risida»gi  qarori,  6-bo‘lim,  1-xatboshi.

247


qiluvchi  organ bir necha davlat organlari,  ilmiy muassasalar va 

boshqa  tashkilotlarga,  ayrim  fuqarolarga  muqobil  loyihalar 

tayyorlashni topshirishga yoki ular bilan shartnomalar tuzishga, 

eng  yaxshi  loyiha  uchun  tanlovlar  e’lon  qilishga  haqli.

Lekin  iqtisodiyotning  alohida  tarm oqlari,  davlat  bosh- 

qaruvining  boshqa  sohalariga  doir  normativ-huquqiy  hujjat- 

larning  loyihalarini  tayyorlashga  tegishli  ta rm o q lar  yoki 

boshqaruv sohasining va rivojlanish uchun mas’ul bo‘lgan vazir­

liklar,  davlat  qo‘mitalari  yoki  idoralari jalb  etilishi  shart.

Vazirliklar,  davlat  qo‘mitalari  va  idoralarining  normativ  -  

huquqiy hujjatlar loyihalarini tayyorlash ishini muvofiqlashtirib 

turish,  qonun  hujjatlariga  muvofiq,  0 ‘zbekiston  Respublikasi 

Adliya  vazirligi  tomonidan  amalga  oshiriladi.

Vazirlar  Mahkamasining  majlislarida  ko‘rib  chiqish  uchun 

loyihani  ishlab  chiquvchi  organ:

—  Loyiha  mavzusiga  doir  qonun  hujjatlarining  qo‘llanilish 

tajribasini o‘rganadi va hisobga oladi, huquqni tartibga solishga 

bo‘lgan jamoatchilik  ehtiyojini,  qonun  hujjatlarining  samara- 

dorligiga  ta ’sir  etuvchi  sabablar  va  sharoitlarni  aniqlaydi;

—  Davlat  organlari,  fuqarolarning  o ‘zini-o‘zi  boshqarish 

organlari,  korxonalar,  m uassasalar,  tashkilotlar  va  jam oat 

birlashmalari,  shuningdek,  fuqarolarning takliflarini,  ommaviy 

axborot  vositalarining  materiallarini,  ilmiy  muassasalar,  olim- 

lar  va  m utaxassislarning  tavsiyalarini,  jam oatchilik  fikrini 

aniqlashning boshqa vositalari m a’lumotlarini  umumlashtiradi 

va  ulardan  foydalanadi;

—  Boshqa  davlatlardagi  qonunchilik  yo‘li  bilan  tartibga 

solish  tajribasini  o ‘rganadi  va  hisobga  oladi.

Normativ-huquqiy  hujjatlarning  loyihalari  qonun  loyiha- 

laridan  farqli  ravishda  umumxalq  muhokamasiga  qo‘yilishi 

mumkin  emas,  ular  faqatgina jamoatchilik  yoki  mutaxassislar 

muhokamasiga  q o ‘yilishi  mumkin.

0 ‘zbekistonni  ijtimoiy  va  iqtisodiy  rivojlantirish  dasturlarini 

ham da  Respublika  budjetini  amalga  oshirish  bilan  bog‘liq 

b o ‘lgan  qarorlar,  farmoyishlarning  loyihalari  yoki  takliflar 

tegishli  ravishda  Iqtisodiyot  vazirligi,  Moliya  vazirligi  hamda 

Mehnat va aholini ijtimoiy muhofaza qilish vazirligi bilan, tashqi 

iqtisodiy faoliyat bilan bog‘liq boigan masalalar bo‘yicha Tashqi 

iqtisodiy  aloqalar  agentligi  bilan  kelishib  olinishi  zarur.

Vazirliklar,  davlat  q o ‘mitalari,  idoralar,  korporatsiyalar, 

kom paniyalar,  konsernlar,  uyushm alar,  Q o raq alp o g ‘iston 

Respublikasi Vazirlar Kengashi,  viloyatlar va Toshkent  shahar



248

hokimlarining rahbarlari  Vazirlar Mahkamasiga kiritilayotgan 

qarorlar va farmoyishlar loyihalarining asoslanganligi va sifati, 

keltirilgan  m a’lumotlar  va  boshqa  materiallarning  to ‘g‘riligi, 

shuningdek,  ularning  m anfaatdor  tashkilotlar  bilan  tegishli 

ravishda  kelishib  olinganligi  uchun  shaxsan javob  beradilar.

Tayyorlangan qarorlar, farmoyishlarning loyihalari imzolash 

uchun  Bosh  vazir  o ‘rinb o sarlari,  ko tib iy atlari,  m udirlari 

tom onidan  Bosh  vazirning  tegishli  o ‘rinbosari  -   kompleks 

rahbariga,  Bosh vazir o ‘rinbosarlarining manfaatdor kotibiyat- 

lariga,  departamentlarga,  Axborot  -   tahlil  boshqarmasiga  va 

yuridik  bo‘limga  imzolash  uchun  taqdim  etiladi.

Qaror  va  farmoyishlarning  imzolangan  loyihalari  Vazirlar. 

Mahkamasi  Apparati  rahbariga  topshiriladi.

Vazirlar  M ahkam asiga  kelib  tushgan  norm ativ-huquqiy 

hujjatlarning  loyihalari  huquqiy  ekspertizadan  o ‘tkazilishi 

shart.  Huquqiy  ekspertiza  davomida  normativ-huquqiy  hujjat­

larning  loyihasi  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Konstitutsiyasi  va 

qonun  hujjatlariga,  shuningdek,  qonunchilik  texnikasi  qoida­

lariga  muvofiqligi  tekshiriladi.

Huquqiy ekspertiza hujjat loyihasini tayyorlagan organning 

yoki  ushbu  hujjatni  qabul  qiladigan  organ  (Vazirlar  Mahka- 

masi)ning  yuridik  xizmati,  shuningdek,  0 ‘zbekiston  Respub­

likasi  Adliya  vazirligi  tomonidan  amalga  oshirilishi  mumkin. 

Ko'pchilik holatlarda, hujjat loyihasi bir qancha organlar a ’zo- 

laridan,  mutaxassislardan iborat tarkibdagi maxsus komissiya­

lar  tom onidan  ishlab  chiqiladi.  Bunday  tartibd a  ishlangan 

Ioyihalar  esa  Vazirlar  M ahkamasining  yuridik  xizmati  yoki 

0 ‘zbekiston  Respublikasi  Adliya  vazirligi  tomonidan  huquqiy 

ekspertizadan  o ‘tkaziladi.

Kiritilgan  loyihaning  sifatiga  baho  berish  uchun  normativ- 

huquqiy  hujjatni  qabul  qiluvchi  organning,  y a’ni  V azirlar 

Mahkamasining  qaroriga  binoan  hujjatning  loyihasi  boshqa 

xil,  masalan,  iqtisodiy,  moliyaviy,  ilmiy-tehnikaviy,  ekologik 

ekspertizalardan  ham  o ‘tkazilishi  mumkin.  Ekspertlar  sifatida 

tegishli  loyihani  tayyorlashda  ilgari  bevosita  ishtirok  etmagan 

tashkilotlar va shaxslar jalb etiladi.  Ekspertiza o ‘tkazish uchun 

bo sh qa  d av latla r  va  xalq aro   ta sh k ilo tla rd a n   o lim lar  va 

mutaxassislar  taklif etilishi  mumkin.

N orm ativ-huquqiy  hujjatning  m azm uniga  nisbatan  bir 

qancha  talablar  qo‘yiladi.  Hujjatning  matni  lo ‘nda,  oddiy  va 

ravon  tilda  bayon  etilgan  b o ‘lishi  shart.  Hujjatda  foydalani- 

ladigan  tushunchalar  va  atam alar  ularning  amaldagi  qonun



249

hujjatlarid a  qabul  qilingan  m azm uniga  m uvofiq,  turlicha 

sh arh lash  im koniyatini  istisno  etadigan  ta rz d a  b ir  xilda 

q o ila n ila d i.  H ujjat  (qaror  yoki  farm oyish)da  uni  am alga 

oshirishning huquqiy vositalari, shu jumladan, moliyalashtirish 

m anbalari,  rag ‘batlantirish,  m ukofotlash  va  nazorat  qilish 

chora-tadbirlari  ko‘rilishi  mumkin.

Davlat  organlari,  fuqarolarning  o‘zini-o‘zi  boshqarish  organ­

lari,  korxonalar,  muassasalar,  tashkilotlar  va jamoat  birlashma­

lari, shuningdek, mansabdor shaxslar va fuqarolarning majburiyat- 

larini  belgilovchi  qaror,  farmoyishlarda  ushbu  majburiyatlarni 

buzganlik  uchun javobgarlik  choralari  (agar  bunday  choralar 

qonun hujjatlarida nazarda tutilgan boimasa yoki maxsus huj jatda 

belgilanishi  kerak  boim asa)  nazarda  tutiladi.

Q aror  yoki  farmoyishda  qonun  hujjatlariga  kiritilayotgan 

yuridik,  texnik  va  boshqa  maxsus  atam alarning  ta ’riflari 

berilishi  mumkin.  Z arur  hollarda  q aro r  yoki  farm oyishda 

yuqoriroq yuridik kuchga ega bo‘lgan normativ-huquqiy hujjat 

(Konstitutsiya,  qonunlar,  Oliy  Majlisning  qarorlari,  0 ‘zbekis- 

ton  Respublikasi  Prezidentinig  normativ  hujjatlari)ning  ayrim 

q o id alari  m azkur  h u jjatlarg a  ilova  qilingan  holda  aynan 

takrorlanadi.

Ammo  n o rm ativ   h u jjatlard a,  qoida  ta riq asid a,  xuddi 

shunday  yuridik  kuchga  ega  b o ‘lgan  am aldagi  norm ativ- 

huquqiy  h ujjatn in g  no rm ativ  k o ‘rsatm alari  qayta  aynan 

takrorlanmaydi.

V az irlar  M ah k am asi  yoki  u ning  R a y o sa ti  m ajlisiga 

k iritila d ig a n   b arch a  m a te ria lla r  Bosh  vazirning  tegishli 

o ‘rinbosari -  kompleks  rahbari,  Axborot  -  tahlil  boshqarmasi 

boshlig‘i,  apparat  rahbari  tomonidan  ko‘rib  chiqiladi  va  ular 

tayyorlangan  masalalarning  sifati  uchun javob  beradilar.

Qaror loyihasi Bosh vazirning tegishli o ‘rinbosari -  kompleks 

rahbari, yuridik b o iim  (yuridik xizmat), Bosh vazir o‘rinbosar- 

larining  manfaatdor  kotibiyatlari,  departamentlar  va  b oiim - 

lar,  tegishli  vazirliklar,  idoralar tomonidan  imzolangan  hamda 

V azirlar  M ahkam asining  A xborot  -   tahlil  boshqarm asida 

m a’qullangan  b o iish i  kerak.

L oyihalar  bilan  bir  vaqtda  quyidagilar  taqdim   etiladi: 

muhokama  qilish  tartibi,  majlisga  taklif etiladigan  mansabdor 

shaxslar ro ‘yxati,  qaror loyihasining manfaatdor vazirliklar va 

idoralar  bilan  kelishilganligi  to ‘g‘risidagi  m aium otnom a.

Qoida tariqasida,  Vazirlar Mahkamasining majlislariga kim 

raislik qilsa,  o ‘sha mansabdor shaxs majlis bayonini imzolaydi.



250

« 0 ‘zbekiston  Respublikasi  Vazirlar  Mahkamasi  to ‘g‘risi- 

da»gi  qonunga  binoan  Vazirlar  Mahkamasining  qarorlari  va 

farm oyishlari  faqatgina  Bosh  vazir  tom onidan  im zolanadi 

(qonunning  20-moddasi,  4-xatboshisi).

Q onunda  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Prezidentiga  Vazirlar 

M ahkam asining  qarorlari  va  farm oyishlariga  imzo  q o ‘yish 

vakolati  berilmagan.  Lekin  Vazirlar  Mahkamasining  majlis­

larida 0 ‘zbekiston Respublikasi Prezidenti raislik qilishga haqli. 

Bunda  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Prezidenti  Vazirlar  M ahka­

masining majlislarida raislik qilganda majlis bayonlari faqatgina 

Prezident  tomonidan  imzolanadi.

Vazirlar  M ahkamasi  ham,  uning  Rayosati  ham  kollegial 

organ  b o ‘lganliklari  sababli  m ajlislarda  q aro rla r  V azirlar 

M ahkamasi  va  uning  Rayosati  a ’zolarining  k o ‘pchilik  ovozi 

bilan  qabul  qilinadi.  Majlis  tamom  bo ‘lgandan  keyin  qabul 

qilin g an   q a ro rn in g   aniq  ifo d ala n g a n   m a tn i  Bosh  vazir 

o ‘rinbosari  kotibiyati  mudiri,  departam ent  boshlig‘i,  b o ‘lim 

mudiri  tomonidan  imzolangan  holda  majlis  bayoniga  kiritish 

uchun  Umumiy  b o ‘limga  beriladi.

Vazirlar  M ahkamasining  qarorlari  va  farmoyishlari  ular 

imzolangan sana bo‘yicha rasmiylashtiriladi hamda Bosh vazir 

o ‘rinbosarlarining tegishli kotibiyatlari, departamentlar, bo‘lim- 

lar  tomonidan  tuziladigan  tarqatish  ro ‘yxati  b o ‘yicha  darhol 

ijrochilarga  tarqatiladi.

Vazirlar  Mahkamasining  qaror  va  farmoyishlari  normativ- 

huquqiy  hujjat  sifatida  quyidagi  rekvizitlarga  ega  bo‘ladi:

—  Hujjatning  turi  va  nomi;

—  Hujjat  qabul  qilingan joy,  sana  va  hujjat  raqami;

—  Tegishli  n o rm a tiv -h u q u q iy   h u jja tn i  im zo  q o ‘yib 

tasdiqlashga  rasman  vakolatli  bo‘lgan  shaxslarning  familiyasi, 

lavozimi  va  imzolari.

Vazirlar  Mahkamasining  qarorlarida va  farmoyishlarida  u- 

larni  kuchga  kiritish  muddatlari  ko‘rsatiladi.  Boshqa  hollarda 

imzolangan  kundan  boshlab  kuchga  kiradi.

V azirlar  M ahkam asining  norm ativ  q aro rlari  0 ‘zbekis- 

ton  R espublikasi  H ukum atining  qarorlari  to ‘plam ida  e’lon 

q ilin ad i.  B undan  ta sh q ari  «X alq  s o ‘zi»  va  « N aro d n o y e 

slovo»  gazetalari  ham  0 ‘zbekiston  R espublikasi  V azirlar 

M ahkam asining qarorlari e’lon qilinadigan rasmiy m anbalar 

hisoblanadi.

Respublikani  yangi  qarorlar  bilan  keng  va  tezkorlik  bilan 

tanishtirish zarur b o ‘lganda  farmoyishlar Vazirlar  Mahkamasi



Raisining  yoki  Bosh  vazirning  topshirig‘iga  binoan  matbuot, 

televideniye  va  radio  orqali  e io n   qilinadi.

V azirlar  M ahkam asining  norm ativ-huquqiy  hujjatlarini 

norasmiy  nashrlarda  e’lon  qilishga,  shuningdek,  ularni  qonun 

hujjatlarining  elektron  m a iu m o t  tizimlari  orqali  tarqatishga 

bu  hujjatlar  rasmiy  m anbalarda  e’lon  qilinganidan  so ‘ng, 

barcha  rekvizitlari,  e’lon  qilingan  rasmiy manbalari va kuchga 

kirish  sanasini  ko‘rsatish  sharti  bilan  ruxsat  etiladi.



M avzu n i  m ustahkam lash  uchun  savollar

1.  Vazirlar  Mahkamasi  faoliyatining  huquqiy  asoslari  deganda 

nimani tushunasiz?

2.  Vazirlar Mahkamasi tarkibi qanday shakllantiriladi?

3.  Vazirlar  M ahkamasining  iqtisodiy  va  ijtimoiy-madaniy 

sohadagi vakolatlarini ko‘rsatib o‘ting.

4.  V azirlar  M ahkam asi  faoliyatining  asosiy  prinsiplarini 

ko‘rsating.

5.  Vazirlar  Mahkamasi  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy  Majlisi 

bilan qanday munosabatlarga kirishadi?

6.  Vazirlar Mahkamasining Qoraqalpog‘iston Respublikasi Vazir­

lar Kengashi bilan munosabatlari nimalardan iborat?

7.  Vazirlar Mahkamasi majlislarini chaqirish tartibi qanday?

8.  Vazirlar  M ahkamasining  doimiy  komissiyalarininng  ish 

faoliyatini ko‘rsating.

X I  B O B

M A H A L LIY   D A V L A T  H O K IM IY A TI 

A SO SL A R I 

l- § .  D avlat  hokim iyati  mahalliy  organlarining 

o ‘rni  va  ahamiyati

0 ‘zbekiston Respublikasi o ‘z taraqqiyot y oiini o ‘zi belgilab 

olar ekan, mahalliy davlat hokimiyati tizimi masalalasi huquqiy 

to m o n d an   m u stahk am lan d i.  1991-yil  31-avgustda  q abul



252

qilingan  « 0 ‘zbekiston  Respublikasining  davlat  mustaqilligi 

asoslari to ‘g‘risida»gi qonunning 5-moddasida ushbu masalaga 

aniqlik  kiritilib,  unga  ko‘ra,  0 ‘zbekiston  Respublikasi  davlat 

idoralarining  tizimi  hokimiyatni  qonun  chiqaruvchi,  ijroiya  va 

sud  hokim iyatiga  ajratish  tartibi  asosida  qurilishi  belgilab 

berildi.


Mustaqillikning ilk davridayoq, 0 ‘zbekiston Respublikasi­

ning Oliy Kengashi  1992-yil 4-yanvarda « 0 ‘zbekiston Respub­

likasining  mahalliy  hokimiyat  idoralarini  qayta  tashkil  etish 

to ‘g ‘risida»gi  qonunni  qabul  qildi.  Birinchi  m arta  mahalliy 

davlat  va  ijroiya  hokimiyati  organi  boshlig‘i  sifatida  hokim 

lavozimi  m am lakat  miqyosida  joriy  etildi.  M ahalliy  davlat 

hokimiyati  tizimidagi  ijro  organi  faoliyatida  yakkaboshchi- 

lik  asosidagi  rahbarlikning  tuzilishiga  asosiy  sabab  shunda 

ediki,  yangi  davrdagi  chuqur  islohotlarni  m as’uliyatli  ijro 

hokimiyatisiz  amalga  oshirib  b o ‘lmas  edi.  Davlatning  bosh 

islohotchilik roli tabiiy zarurat b o ‘lib,  eski totalitar tuzumdan 

yangi  jam iyatga  o ‘tish  uchun  faqat  kuchli  ijro  hokim iyati 

kerak  edi.

1992-yil 8-dekabrda 0 ‘zbekiston Respublikasining Konstitu­

tsiyasining  qabul  qilinishi  mahalliy  davlat  hokimiyati  organ­

larining  rivojlanishdagi  muhim  davrni  boshlab  berdi.

Konstitutsiyamizning XXI bobi (99-105-moddalar) «Mahal­

liy  davlat  hokim iyati  asoslari»  deb  nom landi  va  shu  bilan 

mahalliy  davlat  hokim iyati  organlarining  K onstitutsiyaviy 

maqomi  belgilandi.  Xuddi  mana  shu  Konstitutsiyaviy  norma- 

lar  orqali  ilk  bor  mahalliy  vakillik  organlari  va  o ‘zini-o‘zi 

boshqarish  organlari  tizimi  alohida  qilib  ajratildi.

Ilk  bor  Konstitutsiyada  mahalliy  hokimiyat  organlarining 

b o ‘linish  prinsipi  am alga  oshirildi,  y a ’ni  xalq  d eputatlari 

K engashlari  vakillik  organi  sifatida,  hokim lar  ijro  etuvchi 

hokim iyat  o rg anlari  sifatida  faoliyat  yuritadigan   b o ‘ldi. 

V iloyatlar,  tum an lar  va  shah arlard a,  shuningdek,  shahar 

tarkibiga  kiruvchi  tum anlar,  tumanga  b o ‘ysunuvchi  shahar­

larda  ham  ijro  hokimiyati  rahbari  sifatida  hokimlar  faoliyat 

yuritishi  belgilandi.

Prezidentimiz  I.A.Karimov  ta ’kidlaganlaridek,  «Konstitu­

tsiyaga  muvofiq,  davlat  hokim iyati  organlarining  avvalgi 

totalitar  tuzumdan  mutlaqo  farq  qiladigan,  hokimiyatlarning, 

y a’ni  qonun  chiqaruvchi,  ijro  etuvchi  va  sud  hokimiyatlari- 

ning  boMinishi  prinsipiga  asoslangan  tizimi  yaratildi.  Ularning 

har biri  faoliyatida  avtoritarizm va totalitarizmning xurujlarini



253

1

/

/

I chinakam demokratik me’yorlar v ayol-yV riq- 



Л 7ashkil etilgan ijro etuvchi hokimiyat org 

irq' qitadi.  Ular  rejalash-taqsimlash'  vazifalaridan 

ftA iy o sa tn i  muvofiqlashtirish  va  tartibda 

Г

1шзсгаа.  K o ‘plab  vazirliklar  o‘rniga  bozpr 



Inga  mos  pongan  xo‘jalik  birlashmalari,  uyushmaWri, 

far,  korpprMsifyalar,  xolding  kom paniyalari  tasbldl 

aiJKnci™iyflti  organlarining  yangi  tizimi  vuju^ga 

^ild\  U la r n iw  



p r o

  etuvchi  hokim iyat  bilan  vakjilik 

/a trrah m rin in g   vazifalari  birlashtirilgan»110. 

’zbeJdstefn  Reispublikasi  K o n stitu tsiy asid a  mafyalliy 



hokitaiiyat  o rg a n la rin in g   h u q u q iy   aso slari  riv o jlab g an  

demoR^atik davlatkar tajribasini chuqur o ‘rganish, milliy jneros 

va  an ’analarni  e^iborga  olgan  holda,  o ‘z  mentalitetiifrizdan 

kelib  ch iq ib syaratildi.  U m um an,  dunyodagi  dem c/kratik 

rivojlangan  d a w tla rn in g   uzoq  tarixiy  tajribasi  va  K«6nstitu- 

tsiyaviy  a n ’ana'lariXgspublikamiz  Konstitutsiyasi  va  ipahalliy 

hokimiyatga doir qonuAjarida o ‘z aksini  topib, mahalliy ijroiya 

hokimiyat  oreanlarining/^qarolarning  huquqlari  va  prkinlik- 

larini  himoya  qilish,  m ahaffi^boshqaruv  va  boshqa  barcha 

m asalalarni  aholjping  m anjaa^atrini  e’tiborga  olggn  holda

Jdiy  va  moliyaviy  resurslar 

bhsh  maqsadlaridan  kelib

qonunlar/shuning 

asosida  bevosita  yokj^bj^&siti/hal 

chiqib  tashkil  etilishi

1993-yil  2-sentafc)rgi£ kelib 

K5nstihitsiyada  belgilangan 

normaflardan 



k d / u

  oniqqan^Kolda /nahalliyvdavlat  hokimiyati 

organlari  huarfqiym aqem ini 

y a A a d a

  an iq l^ h tirish   va  ular 

faolwatimng^mp^LnijH^ni  shakllamtirish  maqsadida «Mahalliy 

daw at  hp«imiyaJ




Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   40


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2019
ma'muriyatiga murojaat qiling