R e s p u b L i k a s I k o n s t I t u t s I y a s I n I


partiyalar,  olim larning  jam iyatlari,  xotin-qizlar,  faxriylar  va


Download 8.86 Mb.
Pdf ko'rish
bet36/40
Sana21.03.2020
Hajmi8.86 Mb.
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   40
partiyalar,  olim larning  jam iyatlari,  xotin-qizlar,  faxriylar  va 

yoshlar  tashkilotlari,  ijodiy  uyushmalar,  om m aviy  harakatlar 

va  fuqarolarning  boshq a  uyushm alari  jam oat  birlashm alari 

sifatida  e ’tirof etiladi.

57-modda.



  K onstitutsiyaviy  tuzumni  z o ‘rlik  bilan  o ‘zgarti- 

rishni  m aqsad  qilib  q o ‘yuvchi,  R espublikaning  suvereniteti,

348

yaxlitligi va xavfsizligiga, fuqarolarning Konstitutsiyaviy huquq 

va erkinliklariga qarshi chiquvchi, urushni, ijtimoiy, milliy, irqiy 

va  diniy  ad o v atn i  ta r g ‘ib  qiluvchi,  xalqning  so g ‘ligi  va 

m a’naviyatiga  tajovuz  qiluvchi,  shuningdek,  harbiylashtirilgan 

birlashmalarning,  milliy  va  diniy  ruhdagi  siyosiy  partiyalar- 

ning  ham da  jam oat  birlashm alarining  tuzilishi  va  faoliyati 

taqiqlanadi.

Maxfiy jamiyatlar  va  uyushmalar  tuzish  taqiqlanadi.



58-modda.

  Davlat jam oat  birlashmalarining  huquqlari  va 

qonuniy  m anfaatlariga  rioya  etilishini  ta ’minlaydi,  ularga 

ijtimoiy  hayotda  ishtirok  etish  uchun  teng  huquqiy  imkoniyat- 

lar  yaratib  beradi.

D av la t  o rg a n la ri  va  m a n sab d o r  sh axslarn in g   ja m o a t 

birlashmalari  faoliyatiga  aralashishiga,  shuningdek,  jam oat 

birlashm alarining  davlat  organlari  va  m ansabdor  shaxslar 

faoliyatiga  aralashishiga  yo‘1  qo‘yilmaydi.

59-modda.

  K asaba  uyushm alari  xodim larning  ijtimoiy- 

iqtisodiy huquqlarini va manfaatlarini ifoda etadilar va himoya 

qiladilar.  Kasaba  tashkilotlariga  a ’zo  bo‘lish  ixtiyoriydir.



60-modda.

  Siyosiy  partiyalar  turli  tabaqa  va  guruhlarning 

siyosiy  irodasini  ifodalaydilar  va  o ‘zlarining  demokratik  yo‘l 

bilan  saylab  q o ‘yilgan  vakillari  orqali  davlat  hokim iyatini 

tuzishda  ishtirok  etadilar.  Siyosiy  partiyalar  o ‘z  faoliyatlarini 

moliyaviy ta ’minlanish manbalari  haqida  Oliy Majlisga yoki  u 

vakil  qilgan  organga  belgilangan  tartibda  oshkora  hisobotlar 

berib  turadilar.



61-modda.

  Diniy  tashkilotlar  va  birlashm alar  davlatdan 

ajra tilg an   ham da  qonun  oldida  ten g d irlar.  D av lat  diniy 

birlashmalarning  faoliyatiga  aralashmaydi.



62-modda.

  Jam oat  birlashmalarini  tarqatib  yuborish,  ular 

faoliyatini  taqiqlab  yoki  cheklab  q o ‘yish  faqat  sud  qarori 

asosidagina  amalga  oshiriladi.



349

XIV  BOB.  OILA

63-modda.



 O ilajam iyatning asosiy b o ‘g ‘inidir hamda jamiyat 

va  davlat  muhofazasida  b o iis h   huquqiga  ega.

N ik oh   tom onlarning  ixtiyoriy  roziligi  va  teng  huquqliligiga 

asoslanadi.

64-modda.



  Ota-onalar o ‘z farzandlarini voyaga yetgunlariga 

qadar  boqish  va  tarbiyalashga  majburdirlar.

D a v la t  va  ja m iy a t  yetim   b o la la r n i  va  o ta -o n a la r in in g  

vasiyligidan  mahrum  b o ‘lgan  bolalarni  boqish,  tarbiyalash  va 

o ‘qitishni ta’minlaydi, bolalarga bag'ishlangan xayriya faoliyat- 

larni  rag‘batlantiradi.

65-modda.



  Farzandlar  ota-onalarn ing  nasl-nasabidan  va 

fuqarolik  holatidan  q at’i  nazar,  qonun  oldida  tengdirlar.

Onalik  va  bolalik  davlat  tom onidan  muhofaza  qilinadi.

66-modda.



  V oyaga  yetgan,  m ehnatga  layoqatli  farzandlar 

o ‘z  ota-onalari  haqida  g ‘am xo‘rlik  qilishga  majburdirlar.

X V   B O B .  O M M A V IY   A X B O R O T   V O S IT A L A R I

67-modda.



  Ommaviy  axborot vositalari erkindir va  qonunga 

m u v o fiq   is h la y d i.  U la r   a x b o r o tn in g   t o ‘g ‘rilig i  u ch u n  

belgilangan  tartibda javobgardirlar.

Senzuraga  y o ‘l  q o ‘yilmaydi.

T O ‘R T IN C H I  B O ‘L IM

M A ’M U R I Y - H U D U D I Y   VA  D A V L A T  

T U Z I L I S H I

X V I  B O B.  0 ‘Z B E K I S T 0 N   R E S P U B L IK A S IN IN G  

M A ’M U R IY -H U D U D I Y   T U Z IL IS H I

68-modda.



  0 ‘zbekiston  Respublikasi  viloyatlar,  tumanlar, 

sh aharlar,  sh ah arch alar,  q ish loq lar,  ovu llar,  sh u n in gd ek , 

Q oraqalpog‘iston  Respublikasidan  iborat.

350

69-modda.

  Q o r a q a lp o g ‘isto n   R e sp u b lik a si,  v ilo y a tla r, 

T oshkent  shahrining  chegaralarini  o ‘zgartirish,  shuningdek, 

viloyatlar,  shaharlar,  turaanlar  tashkil  qilish  va  ularni  tugatish 

0 ‘zbekiston Respublikasi Oliy M ajlisining roziligi bilan amalga 

oshiriladi.

X V II  B O B. 

Q O R A Q A L P O G ‘IST O N  

R E S P U B L IK A S I

70-modda.



 Suveren Q oraqalpog‘iston Respublikasi 0 ‘zbekis- 

ton  Respublikasi  tarkibiga  kiradi.

Q oraqalpog‘iston  Respublikasining  suvereniteti  0 ‘zbekis- 

ton  Respublikasi  tom onidan  m uhofaza  etiladi.

71-modda.



  Q oraq alp og‘iston  R espublikasi  o ‘z  K onstitu- 

tsiyasiga  ega.

Q o r a q a lp o g ‘isto n   R e sp u b lik a s in in g   K o n s titu ts iy a s i 

0 ‘zbekiston  R espublikasining  K onstitutsiyasiga  zid  b o ‘lishi 

mumkin  emas.

72-modda.



  0 ‘zbekiston  R espublikasi  qonunlari  Q oraqal- 

p o g ‘iston  Respublikasi  hududida  ham  majburiydir.

73-modda.



  Q oraq alpog‘iston  R espublikasining  hududi  va 

chegaralari  u nin g  roziligisiz  o 'zg a rtirilish i  m um kin  em as. 

Q oraqalpog‘iston  Respublikasi  o ‘z m a’muriy-hududiy  tuzilishi 

masalalarini  mustaqil  hal  qiladi.

74-modda.



  Q o ra q a lp o g ‘iston   R esp u b lik asi  0 ‘zb ek isto n  

Respublikasi  tarkibidan  Q oraqalpog‘iston  Respublikasi  xalqi- 

ning umumiy referendumi asosida ajralib chiqish huquqiga ega.

75-modda.



 0 ‘zbekiston Respublikasi bilan Q oraqalpog‘iston 

Respublikasining  o ‘zaro  m unosabatlari  0 ‘zbekiston  R espub­

likasi  va  Q oraqalpog‘iston  Respublikasi  o ‘rtasida  0 ‘zbekiston 

Respublikasi  K onstitutsiyasi  doirasida  tuzilgan  shartnomalar 

hamda  bitimlar  bilan  tartibga  solinadi.

0 ‘zbekiston Respublikasi va Q oraqalpog‘iston Respublikasi 

o ‘rtasidagi  nizolar  m urosaga  keltiruvchi  vositalar  yordamida 

hal  etiladi.

351

BESHINCHI  BO‘LIM

DA V L A T   H O K I M I Y A T I N 1 N G   T A S H K IL  

E T I L I S H l  

X V III  BOB.  О 4 ZB E K ISTO N   R ESPU B LIK A SI 

O LIY   M A JL IS I

76-modda.



  0 ‘zbekiston  R espublikasining  Oliy  Majlisi  oliy 

davlat  vakillik  organi  b o ‘lib,  qonun  chiqaruvchi  hokimiyatni 

amalga  oshiradi.

0 ‘zbekiston  R espublikasi  O liy  M ajlisi  ikki  palatadan  —  

Qonunchilik palatasi (quyi palata) va Senat (yuqori palata)dan iborat.

0 ‘zb ek iston   R esp u blik asi  O liy  M ajlisining  Q onunchilik 

palatasi  va  Senati  vakolat  muddati  —   besh  yil.

77-modda.



  0 ‘z b e k isto n   R e sp u b lik a si  O liy  M a jlisin in g  

Q o n u n ch ilik   p a la ta si  h u d u d iy   s a y lo v   ok ru glari  b o 'y ic h a  

k o ‘p p a r tiy a v iy lik   a s o s id a   sa y la n a d ig a n   bir  y u z  yigirm a  

deputatdan  iborat.

0 ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy  Majlisining  Senati  hududiy 

vakillik  palatasi  b o ‘lib,  Senat  a ’zolari  (senatorlar)dan  iborat.

0 ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy  M ajlisining  Senati  a ’zolari 

Q oraqalpog‘iston  Respublikasi  J o ‘qorg’i  Kengesi,  viloyatlar, 

tum anlar  va  shaharlar  davlat  h okim iyati  vakillik  organlari 

deputatlarining  tegishli  q o ‘shma  majlislarida  mazkur  deputat- 

lar  orasidan  yashirin  ovoz  berish  y o ‘li  bilan  Q oraqalpog'iston 

Respublikasi,  viloyatlar va Toshkent  shahridan  teng miqdorda

—   olti  k ish id an   saylanad i.  0 ‘zb ek iston   R esp u b lik asi  O liy 

Majlisi  Senatining  o ‘n  olti  nafar  a ’zosi  fan,  san’at,  adabiyot, 

ishlab  chiqarish  sohasida  hamda  davlat  va  jam iyat  faoliyati- 

ning  boshqa  tarmoqlarida  katta  amaliy  tajribaga  ega  b o ‘lgan 

hamda alohida xizmat k o ‘rsatgan eng o b r o ii fuqarolar orasidan 

0 ‘zbekiston  Respublikasi  Prezidenti  tom onidan  tayinlanadi.

Saylov  kuni  yigirm a  besh  yoshga  t o ig a n   ham da  kam ida 

b esh   y il  0 ‘z b e k is to n   R e sp u b lik a s i  h u d u d id a   m u q im  

yaShayotgan  0 ‘zbekiston  Respublikasi  fuqarosi  0 ‘zbekiston 

Respublikasi  Oliy  M ajlisining  Qonunchilik  palatasi  deputati, 

shuningdek,  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy  Majlisining  Senati 

a ’zosi  b o iis h i  mum kin.  D eputatlikka  n om zodlarga  q o ‘yila- 

digan  talablar  qonun  bilan  belgilanadi.

352

Ayni bir shaxs bir paytning o ‘zida 0 ‘zbekiston Respublikasi 

Oliy  M ajlisining Qonunchilik  palatasi  deputati  va Senati  a’zosi 

b o ‘lishi  mumkin  emas.

78-modda. 



0 ‘zbekiston Respublikasi Oliy Majlisi Q onunchi­

lik  palatasi  va  Senatining  birgalikdagi  vakolatlari  quyidagi- 

lardan  iborat:

1)  0 ‘zbekiston  R espublikasining  K onstitutsiyasin i  qabul 

qilish,  unga  o ‘zgartish  va  q o ‘shimchalar  kiritish;

2)  0 ‘zbekiston  Respublikasining  K onstitutsiyaviy  qonun- 

la r in i,  q o n u n la r in i  q a b u l  q ilish ,  u la r g a   o ‘z g a r tish   va 

q o ‘shimchalar  kiritish;

3)  0 ‘zbekiston  R espublikasining  referendumini  o ‘tkazish 

t o ‘g‘risida  va  uni  o ‘tkazish  sanasini  tayinlash  haqida  qaror 

qabul  qilish;

4)  0 ‘zbekiston  R espublikasi  ichki  va  tashqi  siyosatining 

asosiy  y o ‘nalishlarini  belgilash  hamda  davlat  strategik  dastur- 

larini  qabul  qilish;

5) 0 ‘zbekiston Respublikasi qonun chiqaruvchi, ijro etuvchi 

hamda  sud  hokimiyati  organlarining  tizimini  va  vakolatlarini 

belgilash;

6)  0 ‘zbekiston  Respublikasi  tarkibiga  yangi  davlat  tuzilma- 

larini  q abu l  q ilish   va  u larn in g  0 ‘zb ek isto n   R e sp u b lik a si 

tarkibidan  chiqishi  haqidagi  qarorlarni  tasdiqlash;

7) Boj, valuta va kredit ishlarini qonun yo ‘li bilan tartibga solish;

8)  0 ‘z b ek isto n   R e sp u b lik a si  V azirlar  M a h k a m a sin in g 

ta q d im ig a   b in o a n   0 ‘z b e k isto n   R e sp u b lik a sin in g   D a v la t 

budjetini  qabul  qilish  va  uning  ijrosini  nazorat  etish;

9)  Soliqlar  va  boshqa  majburiy  to ‘lovlarni joriy  qilish;

10)  0 ‘z b e k isto n   R e sp u b lik a sin in g   m a ’m u riy -h u d u d iy  

tuzilishi masalalarini qonun y o ‘li bilan tartibga solish,  chegara- 

larini  o ‘zgartirish;

11)  Tumanlar,  shaharlar,  viloyatlarni  tashkil  etish,  tugatish, 

ularning  nomini  hamda  chegaralarini  o ‘zgartirish;

12)  Davlat  mukofotlari  va  unvonlarini  ta ’sis  etish;

13)  0 ‘zb ek iston   R espublikasi  Prezidentining  vazirliklar, 

davlat q o ‘mitalari va davlat boshqaruvining boshqa organlarini 

tuzish  hamda  tugatish  to ‘g ‘risidagi  farmonlarini  tasdiqlash;

14) 0 ‘zbekiston Respublikasi Markaziy saylov komissiyasini tuzish;

15)  0 ‘zb ek iston   R esp u blik asi  P rezidentining  taqdim iga 

binoan  0 ‘zbekiston  Respublikasi Bosh vaziri nom zodini k o ‘rib 

chiqish  va  tasdiqlash;

353

16) 0 ‘zbekiston Respublikasi Oliy Majlisining Inson huquq­

lari  b o ‘yicha  vakili  va  uning  o ‘rinbosarini  saylash;

17)  0 ‘zbekiston  Respublikasi  H isob palatasining  hisobotini 

к о ‘rib  chiqish;

18)  0 ‘zbekiston  R espublikasi  Prezidentining  0 ‘zbekiston 

R espublikasiga  hujum  qilinganda  yoki  tajovuzdan  bir-birini 

m udofaa  qilish  yuzasidan  tuzilgan  shartnoma  majburiyatlarini 

b ajarish   zaru riy a ti  tu g ‘ilg a n d a   urush  h o la ti  e ’lo n   q ilish  

t o ‘g ‘risidagi  farmonini  tasdiqlash;

19)  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Prezidentining  umumiy  yoki 

qisman  safarbarlik  e ’lon  qilish,  favqulodda  holat  joriy  etish, 

u nin g  am al  q ilish in i  u zaytirish   y ok i  tu gatish   t o ‘g ‘risidagi 

farmonlarini  tasdiqlash;

20)  Xalqaro  shartnomalarni  ratifikatsiya  va  denonsatsiya 

qilish;

21) U shbu Konstitutsiyada nazarda tutilgan boshqa vakolat- 

larni  amalga  oshirish.

Palatalarning  birgalikdagi  vakolatlariga  kiradigan  masala- 

lar,  q oid a  tariqasida,  avval  0 ‘zb ek iston   R espublikasi  O liy 

M ajlisining  Q onunchilik  palatasida,  so ‘ngra  Senatida  к о ‘rib 

chiqiladi.

79-modda.



  0 ‘z b e k isto n   R e sp u b lik a si  O liy  M a jlisin in g  

Qonunchilik  palatasi  mutlaq  vakolatlariga:

1)  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy  Majlisining  Qonunchilik 

palatasi  Spikeri  va  uning  o ‘rinbosarlarini,  q o ‘mitalarning  rais- 

lari  va  ularning  o ‘rinbosarlarini  saylash;

2)  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Bosh  prokurorining  taqdimiga 

binoan  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy  Majlisining  Q onunchi­

lik   p alatasi  d ep utatini  d axlsizlik   huquqidan  mahrum   etish 

to ‘g ‘risidagi  masalalarni  hal  etish;

3)  0 ‘z  faoliyatini  tashkil  etish  va  palataning  ichki  tartib- 

qoidalari bilan b og‘liq masalalar yuzasidan qarorlar qabul qilish;

4)  S iyosiy,  ijtim oiy-iqtisodiy  h ayot  sohasidagi  u  yoki  bu 

masalalar yuzasidan, shuningdek, davlat ichki va tashqi siyosati 

masalalari  yuzasidan  qarorlar  qabul  qilish  kiradi.

80-modda.



 0 ‘zbekiston Respublikasi Oliy M ajlisining Senati 

m utlaq  vakolatlariga:

1) 

0 ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy  M ajlisining  Senati  Raisini 

va  uning  o ‘rinbosarlarini,  q o ‘mitalarning  raislari  va  ularning 

o ‘rinbosarlarini  saylash;

354

2) 0 ‘zbekiston Respublikasi Prezidentining taqdimiga binoan 

0 ‘zbekiston  Respublikasi  Konstitutsiyaviy  sudini  saylash;

3)  0 ‘zb ek isto n   R e sp u b lik a si  P rezid en tin in g  taq d im iga 

binoan  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy  sudini  saylash;

4)  0 ‘zb ek isto n   R e sp u b lik a si  P rezid en tin in g   taq d im iga 

binoan  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy  x o ‘jalik  sudini  saylash;

5)  0 ‘zb ek isto n   R e sp u b lik a si  P rezid en tin in g  taq d im iga 

binoan  0 ‘zb ek iston   R espublikasi  T abiatni  m uhofaza  qilish 

davlat  q o ‘mitasining  raisini  tayinlash  hamda  uni  lavozimidan 

ozod  etish;

6)  0 ‘zb ek iston   R espublikasi  Prezidentining  0 ‘zbekiston 

Respublikasi Bosh prokurori va uning o ‘rinbosarlarini tayinlash 

hamda ularni lavozimidan ozod etish t o ‘g ‘risidagi  farmonlarini 

tasdiqlash;

7)  0 ‘zb ek iston   R espublikasi  Prezidentining  0 ‘zbekiston 

Respublikasi  M illiy  xavfsizlik  xizmati  raisini  tayinlash  va  uni 

lavozim idan  ozod  etish  t o ‘g ‘risidagi  farmonlarini  tasdiqlash;

8)  0 ‘zb ek isto n   R e sp u b lik a si  P rezid en tin in g   taq d im iga 

b in o a n   0 ‘z b ek isto n   R e sp u b lik a sin in g   ch et  d avla tla rd a g i 

d ip lo m a tik   va  b o sh q a   vak illarin i  ta y in la sh   ham d a  ularni 

lavozim idan  ozod  etish;

9)  0 ‘zb ek isto n   R e sp u b lik a si  P rezid en tin in g   taq d im iga 

binoan  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Markaziy  banki  boshqaruvi- 

ning  raisini  tayinlash  va  uni  lavozimidan  ozod  etish;

10)  0 ‘zb ek iston   R esp u blik asi  P rezid en tinin g  taqdim iga 

binoan  amnistiya  to ‘g ‘risidagi  hujjatlarni  qabul  qilish;

11) 0 ‘zbekiston Respublikasi Bosh prokurorining taqdimiga 

b in o a n   0 ‘zb ek isto n   R esp u b lik asi  O liy  M ajlisin in g  Senati 

a ’zo sin i  d a x lsizlik   h u q u q id an   m ahrum   etish   t o ‘g ‘risid agi 

masalalarni  hal  etish;

12) 0 ‘zbekiston Respublikasi Bosh prokurorining, 0 ‘zbekis- 

ton  R espublikasi  Tabiatni  m uhofaza  qilish  davlat  q o ‘m itasi 

raisining, 0 ‘zbekiston Respublikasi Markaziy banki boshqaruvi 

raisining  hisobotlarini  eshitish;

13)  0 ‘z  faoliyatini  tashkil  etish  va  palataning  ichki  tartib- 

qoidalari bilan b og‘liq masalalar yuzasidan qarorlar qabul qilish;

14)  Siyosiy,  ijtim oiy-iqtisodiy  hayot  sohasidagi  u  yoki  bu 

masalalar yuzasidan, shuningdek, davlat ichki va tashqi siyosati 

masalalari  yuzasidan  qarorlar  qabul  qilish  kiradi.

81-modda. 



Vakolat muddati  tugagach,  0 ‘zbekiston Respub­

lik a s i  O liy   M a jlisin in g   Q o n u n c h ilik   p a la ta s i  va  S e n a ti

355

tegishincha  yangi  chaqiriq  Qonunchilik  palatasi  va  Senati  ish 

boshlaguniga  qadar  o ‘z  faoliyatini  davom  ettirib  turadi.

0 ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy  Majlisi  Qonunchilik  palatasi 

va  S en atin in g  birinchi  m ajlislari  tegish in ch a  Q on u n ch ilik  

palatasiga  saylovdan  keyin  ikki  oydan  kechiktirmay  va  Senat 

tarkib  topganidan  keyin  bir  oydan  kechiktirm ay  M arkaziy 

saylov  komissiyasi  tom onidan  chaqiriladi.

0 ‘zb ek iston   R esp u blik asi  O liy  M ajlisining  Q onunchilik 

palatasi majlislari sessiyalar davrida o ‘tkaziladi. Sessiyalar, qoida 

tariqasida,  sentabrning  birinchi  ish  kunidan  boshlab  kelgusi 

yilning  iyun  oyi  oxirgi  ish  kuniga  qadar  o ‘tkaziladi.

0 ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy  Majlisining  Senati  majlislari 

zaruratga  qarab,  lekin  yiliga  kamida  uch  marta  o ‘tkaziladi.

0 ‘zbekiston Respublikasi Oliy  Majlisi palatalarining majlis­

lari, agar ular ishida barcha deputatlar, senatorlar umumiy soni- 

n in g   k a m id a   yarm i  ish tir o k   e ta y o tg a n   b o ‘lsa ,  v a k o la tli 

hisoblanadi.

K onstitutsiyaviy  qonunlarni  qabul  qilishda  barcha  deputat­

lar,  senatorlar  um um iy  son in in g  kam ida  uchdan  ikki  qismi 

ishtirok  etishi  shart.

0 ‘zb ek iston   R esp u blik asi  O liy  M ajlisining  Q onunchilik 

palatasi  va  Senati  majlislarida,  shuningdek,  ularning  organ­

lari  m ajlislarida  0 ‘zb ek iston   R espublikasi  Prezidenti,  Bosh 

vazir, Vazirlar M ahkam asining a ’zolari,  Respublika K onstitu­

tsiy a v iy   su d i,  O liy  su d i,  O liy  x o ‘ja lik   Sudi  raislari,  B osh  

prokurori, M arkaziy banki boshqaruvining raisi ishtirok etish- 

lari  m u m k in.  0 ‘zb ek isto n   R e sp u b lik a si  O liy  M a jlisin in g 

Q onunchilik  palatasi  va  uning  organlari  m ajlislarida  Senat 

R aisi,  0 ‘zb ek iston   R espublikasi  Oliy  M ajlisining  Senati  va 

u ning  organlari  m ajlislarida  Q on u n ch ilik   p a latasi  Spikeri 

ishtirok  etishi  mumkin.

0 ‘zb ek iston   R esp u blik asi  O liy  M ajlisining  Q onunchilik 

palatasi  va  Senati  alohida-alohida  majlis  o ‘tkazadilar.

0 ‘z b e k is to n   R e sp u b lik a s i  O liy   M a jlisi  Q o n u n c h ilik  

p a la ta s i  v a   S e n a tin in g   q o ‘sh m a   m a jlisla r i  0 ‘z b e k is to n  

R e sp u b lik a si  P rezid en ti  q asam yod   q ilga n d a ,  0 ‘zb ek isto n  

R espublikasi  Prezidenti  m am lakat  ijtim oiy-iq tisod iy  hayoti- 

n in g,  ich k i  va  tash q i  siy o sa tin in g   eng  m u h im   m asalalari 

yu zasid an   nutq  s o ‘zlagan da,  chet  d avlatlarn in g  rahbarlari 

n u tq   s o ‘z la g a n d a   o ‘tk a z ila d i.  P a la ta la r n in g   k e lish u v ig a  

binoan  q o ‘shma  m ajlislar  boshqa  m asalalar  yuzasidan  ham 

o ‘tk azilish i  m um kin.

356

82-modda.

  0 ‘z b e k isto n   R e sp u b lik a si  O liy  M a jlisin in g  

Q onunchilik  p alatasi  va  Senati  o ‘z  vak olatlariga  kiritilgan 

masalalar  yuzasidan  qarorlar  qabul  qiladi.

0 ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy  Majlisi  Qonunchilik  palatasi 

va  Senatining  qarorlari  Qonunchilik  palatasi  deputatlari  yoki 

Senat  a ’zolari  umumiy  sonining  k o ‘pchilik  ovozi  bilan  qabul 

qilinadi, ushbu Konstitutsiyada nazarda tutilgan hollar bundan 

m ustasno.

83-modda.



  Q onunchilik  tashabbusi  huquqiga  0 ‘zbekiston 

Respublikasi  Prezidenti,  o ‘z  davlat  hokim iyatining  oliy  vakil- 

lik  organi  orqali  Q oraqalpog‘iston  Respublikasi,  0 ‘zbekiston 

Respublikasi  Oliy  M ajlisining  Q onunchilik  palatasi  deputat­

lari,  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Vazirlar  M ahkamasi,  0 ‘zbekis- 

ton  R espublikasining  K onstitutsiyaviy  sudi,  O liy  sudi,  Oliy 

x o ‘jalik  sudi,  Bosh prokurori  egadirlar va bu  huquq  qonunchi­

lik  tashabbusi  huquqi  subyektlari  tom onidan  qonun  loyihasini 

0 ‘z b e k isto n   R e sp u b lik a si  O liy   M a jlisin in g   Q o n u n ch ilik  

palatasiga  kiritish  orqali  amalga  oshiriladi.

84-modda.



  Q onun  Q onunchilik  palatasi  tom onidan  qabul 

qilinib,  Senat  tom onidan  m a ’qullanib,  0 ‘zbekiston  R espub­

lik a si  P r e z id e n ti  to m o n id a n   im z o la n g a c h   va  q o n u n d a  

belgilangan  tartibda  rasmiy  nashrlarda  e ’lon  qilingach,  yuridik 

kuchga  ega  b o ia d i.

0 ‘zb ek iston   R esp u blik asi  O liy  M ajlisining  Q onunchilik  

p a la ta si  to m o n id a n   q abu l  q ilin gan   q on u n   q abu l  q ilin g an  

k u n d an   e ’tib o ra n   o ‘n  k u n d an   k ech ik tirm a y   0 ‘zb ek isto n  

Respublikasi  Oliy  M ajlisining  Senatiga  yuboriladi.

0 ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy  M ajlisining  Senati  m a’qulla- 

gan  qonun  im zolanishi  va  e ’lon  qilinishi  uchun  0 ‘zbekiston 

Respublikasi  Prezidentiga  o ‘n  kun  ichida  yuboriladi.

0 ‘zbekiston Respublikasi Prezidenti tom onidan qonun o ‘ttiz 

kun  ichida  imzolanadi  va  e ’lon  qilinadi.

0 ‘zbekiston Respublikasi Oliy Majlisining Senati tom onidan 

rad  etilgan  qonun  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy  Majlisining 

Q onunchilik  palatasiga  qaytariladi.

A gar  0 ‘zb ek iston   R esp u b lik asi  O liy  M ajlisin in g  Senati 

to m o n id a n   rad  e tilg a n   q o n u n n i  q a y ta   k o ‘rib  c h iq ish d a  

Qonunchilik  palatasi  deputatlar  umumiy  sonining  uchdan  ikki 

qismidan  iborat  k o ‘pchilik  ovozi  bilan  qonunni  yana  m a’qul- 

lasa,  qonun  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy  Majlisi  tom onidan

357

qabul qilingan hisoblanadi hamda imzolanishi va e ’lon qilinishi 

uchun  0 ‘zb ek iston   R esp u blik asi  Prezidentiga  Q onunchilik 

palatasi  tom onidan  yuboriladi.

0 ‘zbekiston Respublikasi Oliy Majlisining Senati tom onidan 

rad  etilgan  qonun  yuzasidan  Q onunchilik  palatasi  va  Senat 

yu za g a   k elga n   k elish m o v c h ilik la r n i  b a rta ra f  etish   uch un  

Q onunchilik  palatasi  deputatlari  va  Senat  a ’zolari  orasidan 

tenglik  asosida  kelishuv  komissiyasini  tuzishi  mumkin.  Palata- 

lar  k elishu v  k om issiyasi  tak liflarini  qabul  q ilganda  qonun  

odatdagi  tartibda  к о ‘rib  chiqilishi  kerak.

0 ‘zbekiston  Respublikasi  Prezidenti  Q onunni  o ‘z  e ’tiroz- 

lari  bilan  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy  Majlisiga  qaytarishga 

haqli.

A gar  qonun  avvalgi  qabul  qilingan  tahririda  tegishincha 

0 ‘zbekiston Respublikasi Oliy M ajlisining Q onunchilik palatasi 

deputatlari va Senati a ’zolari umumiy sonining kamida uchdan 

ikki qismidan iborat k o ‘pchilik  ovozi bilan m a’qullansa,  qonun 

0 ‘zbekiston  Respublikasi  Prezidenti  tom onidan  o ‘n  t o ‘rt  kun 

ichida  imzolanishi  va  e ’lon  qilinishi  kerak.

Q onunlarning  va  boshqa  norm ativ-huquqiy  hujjatlarning 

m a tb u o td a   e ’lon   q ilin ish i  ular  q o ‘lla n ilish in in g   m ajburiy 

shartidir.

85-modda. 



0 ‘zb e k isto n   R e sp u b lik a si  O liy  M a jlisin in g  

Q onunchilik  palatasi  o ‘z  tarkibidan  Q onunchilik  palatasining 

Spikeri  va  uning  o ‘rinbosarlarini  saylaydi.

0 ‘zb ek iston   R esp u blik asi  O liy  M ajlisining  Q onunchilik  

palatasi  Spikeri  va  uning  o ‘rinbosarlari  yashirin  ovoz  berish 

orq ali  d ep utatlar  um um iy  son in in g  k o ‘p ch ilik   o v o zi  bilan 

Q onunchilik  palatasining  vakolati  m uddatiga  saylanadi.

0 ‘zb ek iston   R esp u blik asi  O liy  M ajlisining  Q onunchilik  

p a la ta si  Spik eri  yash irin   o v o z   berish   orq ali  Q o n u n ch ilik  

palatasi  deputatlari  um um iy  sonining  uchdan  ikki  qism idan 

k o ‘p r o g ‘in in g   o v o z i  b ila n   q a b u l  q ilin g a n   Q o n u n c h ilik  

p alatasi  qaroriga  bin oan   m uddatidan  ilgari  chaqirib  olinishi 

m u m k in.

0 ‘zb ek iston   R esp u blik asi  O liy  M ajlisin in g  Q onu n ch ilik  

palatasi  Spikeri:

1)  Q onunchilik  palatasining  majlislarini  chaqiradi,  ularda 

raislik  qiladi;

2) Qonunchilik palatasi m uhokam asiga kiritiladigan masala- 

larni  tayyorlashga  umumiy  rahbarlik  qiladi;

358

3)  Q onunchilik  palatasi  q o ‘m italari  va  kom issiyalarining 

faoliyatini  m uvofiqlashtirib  boradi;

4)  0 ‘zbekiston  Respublikasi  qonunlarining  va  Q onunchi­

lik  palatasi  qarorlarining  ijrosi  ustidan  nazoratni  tashkil  etadi;

5)  Parlam entlararo  aloqalarni  am alga  oshirish  ishlariga 

ham d a  xalqaro  p arlam en t  ta sh k ilo tla ri  ishi  bilan  b o g ii q , 

Qonunchilik palatasi guruhlarining faoliyatiga rahbarlik qiladi;

6)  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy  Majlisining  Senati,  boshqa 

davlat organlari, chet davlatlar, xalqaro va o ‘zga tashkilotlar bilan 

o ‘zaro munosabatlarda Qonunchilik palatasi nomidan ish k o‘radi;

7)  Qonunchilik  palatasi  qarorlarini  imzolaydi;

8)  U sh b u   K o n stitu tsiy a   va  q on u n   hujjatlarida  nazarda 

tutilgan  boshqa  vakolatlarni  amalga  oshiradi.

0 ‘zb ek iston   R esp u blik asi  O liy  M ajlisin in g  Q onunchilik  

palatasi  Spikeri  farmoyishlar  chiqaradi.

86-modda. 



0 ‘zbekiston Respublikasi Oliy M ajlisining Senati 

o ‘z  tarkibidan  Senat  Raisi  va  uning  o ‘rinbosarlarini  saylaydi. 

Senat Raisi 0 ‘zbekiston Respublikasi Prezidentining taqdimiga 

binoan  saylanadi.

0 ‘zb ek iston   R esp u b lik asi  O liy  M ajlisin in g  Senati  R aisi 

o ‘rinbosarlaridan biri Q oraqalpog‘iston Respublikasining vakili 

b o ‘ladi.

0 ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy  M ajlisining  Senati  Raisi  va 

uning  o ‘rinbosarlari  yashirin  o v o z  berish  orqali  senatorlar 

u m u m iy  so n in in g   k o ‘p c h ilik   o v o z i  b ilan   S en a t  v a k o la ti 

m uddatiga  saylanadi.

0 ‘zb ek iston   R esp u blik asi  O liy  M ajlisin in g  Senati  R aisi 

yashirin ovoz berish orqali senatorlar umumiy sonining uchdan 

ikki  qismidan  k o ‘prog‘ining  ovozi  bilan  qabul  qilingan  Senat 

qarorlariga binoan muddatidan ilgari chaqirib olinishi mumkin.

0 ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy  M ajlisining  Senati  Raisi:

1)  Senat  majlislarini  chaqiradi  va  ularda  raislik  qiladi;

2)  Senat  m uhokam asiga  kiritiladigan  m asalalarni  tayyor- 

lashga  umumiy  rahbarlik  qiladi;

3)  S en a t  q o ‘m ita la ri  va  k o m is siy a la r in in g   fa o liy a tin i 

m uvofiqlashtirib  boradi;

4)  0 ‘zbekiston  Respublikasi  qonunlarining  va  Senat  qaror­

larining  ijrosi  ustidan  nazoratni  tashkil  etadi;

5)  Parlam entlararo  aloqalarni  am alga  oshirish  ishlariga 

hamda  xalqaro  parlament  tashkilotlari  ishi  bilan  b og ‘liq  Senat 

guruhlarining  faoliyatiga  rahbarlik  qiladi;

359

6)  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy  Majlisining  Qonunchilik 

palatasi,  boshqa  davlat  organlari,  chet  davlatlar,  xalqaro  va 

b o sh q a   ta sh k ilo tla r   b ila n   o ‘zaro  m u n o sa b a tla r d a   S en a t 

nom idan  ish  k o ‘radi;

7)  Senat  qarorlarini  imzolaydi;

8)  U sh b u   K o n stitu tsiy a   va  qonu n   hujjatlarida  nazarda 

tutilgan  boshqa  vakolatlarni  amalga  oshiradi.

0 ‘zb ek iston   R esp u blik asi  O liy  M ajlisining  Senati  R aisi 

farmoyishlar  chiqaradi.

87-modda.



  0 ‘z b e k isto n   R e sp u b lik a si  O liy  M a jlisin in g  

Qonunchilik  palatasi  qonun  loyihalarini  tayyorlash  ishini  olib 

b orish,  Q o n u n ch ilik   p alatasi  m u h o k am asiga  k iritilad igan  

m asalalarni  d astlabki  tarzda  k o ‘rib  chiqish  va  tayyorlash, 

0 ‘z b e k isto n   R e sp u b lik a si  q on u n la ri  ham d a  Q o n u n ch ilik  

p alatasi  tom onid an   qabul  qilinadigan  qarorlarning  ijrosini 

nazorat  qilish  uchun  o ‘z  vakolatlari  m uddatiga  Q onunchilik 

palatasi  deputatlari  orasidan  q o ‘mitalarni  saylaydi.

0 ‘zb ek iston   R esp u blik asi  O liy  M ajlisining  Senati  Senat 

muhokam asiga kiritiladigan masalalarni dastlabki tarzda к о ‘rib 

chiqish  va  tayyorlash,  0 ‘zb ek iston   R espublikasi  qonunlari 

hamda Senat tom onidan qabul qilinadigan qarorlarning ijrosini 

nazorat  q ilish   uchun  o ‘z  vak olatlari  m u d datiga  senatorlar 

orasidan  q o ‘mitalarni  saylaydi.

0 ‘zbekiston Respublikasi Oliy Majlisining Qonunchilik palatasi 

va Senati, zarurat  b o ‘lgan taqdirda,  muayyan vazifalarni bajarish 

uchun  deputatlar,  senatorlar  orasidan  komissiyalar  tuzadi.

88-modda.



  0 ‘z b e k isto n   R e sp u b lik a si  O liy  M a jlisin in g  

Q onunchilik  palatasi  deputatlariga  va  Senati  a ’zolariga  ular­

ning  deputatlik  yoki  senatorlik  faoliyati  bilan  b o g ‘liq  xarajat- 

lar  belgilangan  tartibda  qoplanadi.

Q onunchilik  palatasi  deputatlari  ham da  Senatda  doim iy 

asosda ishlovchi  Senat  a ’zolari  o ‘z vakolatlari  davrida  ilmiy va 

p ed a g o g ik   fa o liy a td a n   tash q ari  haq  t o ‘la n a d ig a n   b osh q a 

turdagi  faoliyat  bilan  shug‘ullanishlari  mumkin  emas.

0 ‘zb ek iston   R esp u blik asi  O liy  M ajlisin in g  Q onunchilik  

p a la ta si  d e p u ta ti  va  S en a ti  a ’z o s i  d a x lsiz lik   h u q u q id a n  

foydalanadilar.  U lar  tegishincha  Q onunchilik  palatasi  yoki 

Senatning  roziligisiz  jin o iy   javob garlik k a  tortilish i,  ushlab 

tu rilishi,  q a m oq q a  olin ish i  yok i  sud  ta rtib id a  beriladigan  

m a’muriy jazo  choralariga  tortilishi  mumkin  emas.

360

X IX  

BO B. 

0 ‘Z B E K IS T 0 N  

R E S P U B L IK A S IN IN G   P R E Z ID E N T I

89-modda.



 0 ‘zbekiston Respublikasining Prezidenti 0 ‘zbekis- 

ton Respublikasida davlat va ijro etuvchi hokimiyat boshlig‘idir.

90-modda.



  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Prezidenti  lavozimiga 

o ‘ttiz  besh  yosh dan   k ichik   b o im a g a n ,  d avlat  tilini  yaxshi 

biladigan,  b evosita  saylovgach a  kam ida  10  yil  0 ‘zbekiston 

h u d u d id a   m u q im   y a sh a y o tg a n   0 ‘z b ek isto n   R e sp u b lik a si 

fuqarosi  saylanishi  mumkin.  Ayni  bir  shaxs  surunkasiga  ikki 

m uddatdan  ortiq  0 ‘zb ek iston   R esp u b lik asin in g  Prezidenti 

b o ‘lishi  mumkin  emas.

0 ‘z b e k isto n   R e sp u b lik a sin in g   P rezid en ti  0 ‘z b ek isto n  

R e sp u b lik a sin in g   fu q arolari  to m o n id a n   um um iy,  teng  va 

to ‘g ‘ridan-to‘g ‘ri  saylov  huquqi  asosida  yashirin  ovoz  berish 

y o ‘li  bilan  yetti  yil  m uddatga  saylanadi.  Prezidentni  saylash 

tartibi  0 ‘zbekiston  Respublikasining  qonuni  bilan  belgilanadi.

91-modda.



  Prezident  o ‘z  vazifasini  bajarib  turgan  davrda 

boshqa  haq  toian ad igan   lavozimni  egallashi,  vakillik  organi- 

ning deputati b o ‘lishi, tadbirkorlik faoliyati bilan shug‘ullanishi 

mumkin  emas.

Prezidentning  shaxsi  daxlsizdir  va  qonun  bilan  m uhofaza 

etiladi.

92-modda.



  Prezident  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy  Majlisi 

yig‘ilishida quyidagi qasamyodni qabul qilgan paytdan  boshlab 

o ‘z  lavozim iga  kirishgan  hisoblanadi:

« 0 ‘zbekiston xalqiga sadoqat bilan xizmat qilishga, Respub- 

likaning  K onstitutsiyasi  va  qonunlariga  q a t’iy  rioya  etishga, 

fuqarolarning  huquqlari  va  erkinliklariga  k afolat  berishga, 

0 ‘zb ek iston   R espublikasi  Prezidenti  zim m asiga  yuklatilgan 

vazifalarni  vijdonan  bajarishga  tantanali  qasamyod  qilaman».

93-modda.



  0 ‘zbekiston  Respublikasining  Prezidenti:

1)  Fuqarolarning  huquqlari  va  erkinliklariga,  0 ‘zbekiston 

Respublikasining  Konstitutsiyasi  va  qonunlariga  rioya  etilishi- 

ning  kafilidir;

2)  0 ‘zbekiston  Respublikasining  suvereniteti,  xavfsizligi  va 

hud u diy  ya xlitligin i  m u h ofaza  etish,  m illiy-d avlat  tuzilishi

361

masalalariga  doir  qarorlarni  amalga  oshirish  yuzasidan  zarur 

chora-tadbirlar  k o ‘radi;

3)  M a m la k a t  ic h k a r isid a   va  x a lq a r o   m u n o sa b a tla r d a  

0 ‘zbekiston  Respublikasi  nom idan  ish  k o ‘radi;

4)  M uzokaralar  olib  boradi  hamda  0 ‘zbekiston  R espub­

likasin in g  shartnom a  va  bitim larini  im zolayd i,  R espublika 

tom onidan tuzilgan shartnomalarga,  bitimlarga va uning qabul 

qilingan  majburiyatlariga  rioya  etilishini  ta ’minlaydi;

5) 0 ‘z huzurida akkreditatsiyadan o ‘tgan diplomatik hamda 

boshqa  vakillarning  ishon ch   va  chaqiruv  yorliqlarini  qabul 

qiladi;

6)  0 ‘z b e k is to n   R e sp u b lik a s in in g   c h e t  d a v la tla r d a g i 

diplomatik  va  boshqa  vakillarini  tayinlash  uchun  nomzodlarni 

0 ‘zbekiston  R espublikasi  O liy  M ajlisining  Senatiga  taqdim  

etadi;

7)  0 ‘z b e k is to n   R e sp u b lik a s i  O liy   M a jlisig a   har  y ili 

m am lakat ijtimoiy-iqtisodiy hayotining, ichki va tashqi siyosati- 

ning  eng muhim masalalar  yuzasidan  m a’ruzalar  taqdim  etadi;

8)  Ijro  etuvchi  hokimiyat  devonini  tuzadi  va  unga  rahbarlik 

qiladi;  Respublika  oliy  hokim iyat  va  boshqaruv  organlarining 

bahamjihat  ishlashini  ta ’minlaydi;  vazirliklar,  davlat  q o ‘mita- 

lari  hamda  davlat  boshqaruvining  boshqa  organlarini  tuzadi  va 

tugatadi, shu masalalarga doir farmonlarni keyinchalik 0 ‘zbekis- 

ton  Respublikasi  Oliy  Majlisining  palatalari  tasdig‘iga  kiritadi;

9) Senat Raisi lavozimiga saylash uchun nom zodni 0 ‘zbekis- 

ton  Respublikasi  Oliy  Majlisining  Senatiga  taqdim  etadi;

10)  0 ‘zbekiston  R espublikasi  Oliy  M ajlisining  palatalari 

k o ‘rib  chiqishi  va  tasdiqlashi  uchun  0 ‘zbekiston  Respublikasi 

Bosh vaziri nom zodini taqdim etadi va lavozim idan ozod qiladi;

11)  0 ‘zbekiston  R espublikasi  Bosh  vazirining  taqdim iga 

binoan  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Vazirlar  M ahkam asi  a ’zo- 

larini  tasdiqlaydi  va  lavozimidan  ozod  qiladi;

12)  0 ‘zb ek iston   R esp u blik asi  B osh   prokurori  va  uning 

o ‘rinbosarlarini  tayinlaydi  va  ularni  lavozim idan  ozod  qiladi, 

keyinchalik   bu  m asalalarni  0 ‘zb ek iston   R esp u blik asi  O liy 

M ajlisining  Senati  tasdig‘iga  kiritadi;

13)  0 ‘zb ek iston   R esp u blik asi  O liy  M ajlisining  Senatiga 

K onstitutsiyaviy  sud  raisi va sudyalari,  Oliy sud raisi va sudya- 

lari,  Oliy  x o ‘jalik  sudi  raisi  va  sudyalari,  0 ‘zbekiston  Respub­

lik a si  M ark aziy  b ank i  b o sh q a ru v in in g   raisi,  0 ‘zb ek isto n  

R espublikasi  Tabiatni  m uhofaza  qilish  davlat  q o ‘m itasining 

raisi  lavozimlariga  nomzodlarni  taqdim  etadi;

362

14)  Viloyat,  tumanlararo,  tuman,  shahar,  harbiy  va  x o ‘ja- 

lik  sudlarining  sudyalarini  tayinlaydi  va  lavozimlaridan  ozod 

etadi;

15) Viloyatlar hokimlarini hamda Toshkent shahar hokimini 

tayinlaydi  va  lavozimidan  ozod  etadi,  keyinchalik  bu  masala- 

larni  teg ish li  xalq   d ep u tatlari  K en g a sh la rin in g   ta sd ig ‘iga 

kiritadi.  K onstitutsiyani,  qonunlarni  buzgan  yoki  o ‘z  sh a’ni 

va  qadr-qimmatiga d og‘  tushiradigan  xatti-harakat  sodir etgan 

tu m an   va  sh ah ar  h o k im la r in i  P rezid en t  o ‘z  q arori  b ilan  

lavozim idan  ozod  etishga  haqli;

16) Respublika davlat boshqaruv organlarining, shuningdek, 

hokimlarning qabul  qilgan  hujjatlarini  t o ‘xtatadi,  bekor qiladi;

17)  0 ‘zbekiston  Respublikasining  qonunlarini  imzolaydi  va 

e’lon  qiladi;  qonunga  o ‘z  e’tirozlarini  ilova  etib,  uni  takroran 

m uhokam a qilish va ovozga q o ‘yish uchun 0 ‘zbekiston Respub­

likasi  Oliy  Majlisiga  qaytarishga  haqli;

18)  0 ‘zb ek iston   R esp u b lik asiga   hujum   qilin gand a  yok i 

tajovuzdan bir-birini mudofaa qilish yuzasidan tuzilgan shartnoma 

majburiyatlarini bajarish zaruriyati tug‘ilganda urush holati e’lon 

qiladi  va  qabul  qilgan  qarorini  uch  kun  ichida  0 ‘zbekiston 

Respublikasi  Oliy  Majlisi  palatalarining  tasdig‘iga  kiritadi;

19)  F a v q u lo d d a   va ziy a tla r  (real  tash q i  xavf,  om m aviy 

tartibsizliklar,  yirik  halok at,  tabiiy  ofat,  epidem iyalar)  yuz 

bergan  taq d ird a  fu q a ro la rn in g   x a v fsiz lig in i  t a ’m in la sh n i 

k o ‘zlab,  0 ‘zbekiston  Respublikasining  butun  hududida  yoki 

uning  ayrim  joylarida  favqulodda  holat  joriy  etadi  va  qabul 

qilgan  qarorini  uch  kun  ichida  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy 

Majlisining palatalari tasdig‘iga kiritadi. Favqulodda holat joriy 

etish  shartlari  va  tartibi  qonun  bilan  belgilanadi;

20) 0 ‘zbekiston Respublikasi Qurolli Kuchlarining Oliy Bosh 

q o ‘m ondoni hisoblanadi, Qurolli Kuchlarning oliy q o ‘m ondon- 

larini  tayinlaydi  va  vazifasidan  ozod  qiladi,  oliy  harbiy  unvon- 

lar  beradi;

21)  0 ‘zbekiston  Respublikasining  ordenlari,  medallari  va 

y o r lig ‘i  bilan  m u k ofotlayd i,  0 ‘zb ek iston   R esp u blik asin in g 

m alakaviy  va  faxriy  unvonlarini  beradi;

22)  0 ‘zbekiston  Respublikasining  fuqaroligiga  va  siyosiy 

boshpana  berishga  oid  masalalarni  hal  etadi;

23)  Am nistiya  t o ‘g ‘risidagi  hujjatlarni  qabul  qilish  haqida 

0 ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy  M ajlisining  Senatiga  taqdim- 

n o m a   k ir ita d i  va  0 ‘z b e k is to n   R e sp u b lik a s in in g   su d lari 

tom onidan  hukm  qilingan  shaxslarni  afv  etadi;

363

24)  0 ‘zbekiston  R espublikasi  M illiy  xavfsizlik  xizm atini 

tu z a d i.  M illiy   x a v fs iz lik   x iz m a ti  ra isin i  ta y in la y d i  va 

lavozim id an   ozo d   etadi,  k eyinchalik   shu  m asalalarga  doir 

farmonlarni  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy  Majlisining  Senati 

tasdig‘iga  kiritadi;

25)  Ushbu  K onstitutsiya  va  0 ‘zbekiston  Respublikasining 

q onu n larida  nazarda  tu tilgan   b oshq a  vak olatlarn i  am alga 

oshiradi.

Prezident o ‘z vakolatlarini bajarishni davlat idoralariga yoki 

mansabdor  shaxslarga  topshirishga  haqli  emas.

94-m odda.



  0 ‘z b e k is to n   R e sp u b lik a s in in g   P r e z id e n ti 

K onstitutsiyaga va qonunlarga asoslanib hamda ularni ijro etish 

yuzasidan  R espublikaning  butun  hududida  majburiy  kuchga 

ega  b o ‘lgan  farmonlar,  qarorlar  va  farmoyishlar  chiqaradi.

95-modda.



  Q onunchilik  palatasi  yoki  Senat  tarkibida  ular­

ning  normal faoliyatiga  tahdid  soluvchi  hal  qilib  b o ‘lmaydigan 

ixtiloflar  yuz  berganda  yoxud  ular  bir  necha  marta  0 ‘zbekis- 

ton   R esp u b lik asin in g  K o n stitu tsiyasiga   zid  qarorlar  qabul 

qilgan  taqdirda,  shuningdek,  Qonunchilik  palatasi  bilan  Senat 

o ‘rtasida  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy  M ajlisining  norm al 

faoliyatiga  tahdid  soluvchi,  hal  qilib  b o ‘lm aydigan  ixtiloflar 

yu z  b erg a n d a   0 ‘z b e k is to n   R e sp u b lik a si  P r e z id e n tin in g  

0 ‘z b e k is to n   R e sp u b lik a s i  K o n s t it u t s iy a v iy   su d i  b ila n  

bamaslahat  qabul  qilgan  qarori  asosida  0 ‘zbekiston  R espub­

likasi  O liy  M ajlisining  Q onunchilik  palatasi,  Senati  tarqatib 

yuborilishi  mumkin.

0 ‘zb ek iston   R esp u blik asi  O liy  M ajlisining  Q onunchilik 

palatasi,  Senati  tarqatib  yuborilgan  taqdirda  yangi  saylov  uch 

oy  m obaynida  o ‘tkaziladi.

0 ‘zb ek iston   R esp u blik asi  O liy  M ajlisining  Q onunchilik 

palatasi va Senati favqulodda holat joriy etilgan davrda tarqatib 

yuborilishi  mumkin  emas.

96-modda.



 0 ‘zbekiston Respublikasining Prezidenti betobligi 

sababli o ‘z vazifasini bajara olmasligi 0 ‘zbekiston Respublikasi 

Oliy  M ajlisining  palatalari  q o ‘shma  qaroriga  k o ‘ra  tuzilgan 

davlat  tibbiy  komissiyasi  xulosasi  bilan  tasdiqlangan  taqdirda 

o ‘n  kun  m uddat  ichida  palatalarning  q o ‘shm a  favq u lod d a 

yig ‘ilishida deputatlar, senatorlar orasidan uch oygacha b o ‘lgan 

m u d d atga  0 ‘zb ek isto n   R esp u b lik a si  P rezid en ti  va zifa sin i

364

vaqtincha bajaruvchi saylanadi.  Bu holda uch oy muddat ichida 

0 ‘zbekiston  R espublikasi  Prezidentining  um um xalq  saylovi 

o ‘tkazilishi  shart.

97-modda.



  V ak o la ti  tu gash i  m u n osab ati  bilan  is te ’fo g a  

chiqqan  Prezident  umrbod  Senat  a ’zosi  lavozimini  egallaydi.

X X   B O B.  V A Z IR L A R   M A H K A M A S I

98-modda.



  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Vazirlar  M ahkamasi 

ijro  etuvchi  hokimiyatni amalga oshiradi.  0 ‘zbekiston  Respub­

likasi  Vazirlar  M ahkam asi  0 ‘zb ek iston   R esp u blik asi  B osh 

vaziri, uning o ‘rinbosarlari, vazirlar, davlat q o ‘mitalarining rais- 

laridan  iborat.  Q oraqalpog‘iston  Respublikasi  Hukumatining 

boshlig‘i  Vazirlar  M ahkamasi  tarkibiga  o ‘z  lavozim i  b o ‘yicha 

kiradi.

Vazirlar  M ahkamasining  tarkibi  0 ‘zbekiston  Respublikasi 

Prezidenti  tom onidan  shakllantiriladi.  0 ‘zbekiston  R espub­

likasi Bosh vaziri nom zodi 0 ‘zbekiston Respublikasi Prezidenti­

ning  taqdimiga  binoan  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy  Majlisi­

ning  palatalari  tom onid an   k o ‘rib  chiqiladi  va  tasdiqlanadi. 

Vazirlar  M ahkam asining  a ’zolari  0 ‘zb ek iston   R espublikasi 

B osh   vaziri  ta q d im ig a   b in o a n   0 ‘z b e k isto n   R e sp u b lik a si 

Prezidenti  tom onidan  tasdiqlanadi.

Vazirlar  M ahkamasi  iqtisodiyotning,  ijtimoiy  va  m a’naviy 

sohaning samarali faoliyatiga rahbarlikni, 0 ‘zbekiston Respub­

likasi  qonunlari,  Oliy  Majlis  qarorlari,  0 ‘zbekiston  R espub­

likasi  Prezidentining  farm onlari,  qarorlari  va  farm oyishlari 

ijrosini  ta ’minlaydi.

Vazirlar  Mahkamasi  amaldagi  qonun  hujjatlariga  muvofiq 

0 ‘zbekiston Respublikasining butun hududidagi barcha organ- 

lar,  korxonalar,  muassasalar,  tashkilotlar,  mansabdor  shaxslar 

va  fuqarolar  tom onidan  bajarilishi  majburiy  b o ‘lgan  qarorlar 

va  farmoyishlar  chiqaradi.

O ‘zbekiston  Respublikasi  Bosh  vaziri  Vazirlar  Mahkamasi 

faoliyatini tashkil etadi va unga rahbarlik qiladi, uning samarali 

ishlashi  uchun  shaxsan javobgar  b o ‘ladi,  Vazirlar  M ahkamasi­

ning  majlislariga  raislik  qiladi,  uning  qarorlarini  im zolaydi, 

0 ‘zbekiston  Respublikasi  Prezidentining  topshirig‘iga  binoan 

xalqaro  m unosabatlarda  0 ‘zbekiston  R espublikasi  Vazirlar 

M ahkam asi  nom idan  ish  k o ‘radi.  0 ‘zbekiston  Respublikasi 

qonunlarida,  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Prezidentining  farmon-

365'

lari, qarorlari va farmoyishlarida nazarda tutilgan boshqa vazifa- 

larni  bajaradi.

0 ‘zbekiston  Respublikasining  Prezidenti  ushbu  K onstitu- 

tsiyaning 89-moddasi va 93-m oddasiga asoslangan holda Vazir- 

lar M ahkamasi majlislarida raislik qilishga, Vazirlar M ahkamasi 

vakolatiga kiruvchi masalalar yuzasidan qarorlar qabul qilishga, 

shuningdek,  Vazirlar  M ahkamasi  qarorlari  va  farmoyishlarini, 

0 ‘zbekiston  R espublikasi  Bosh  vaziri  farm oyishlarini  bekor 

qilishga  haqli.

Vazirlar  M ahkam asi  o ‘z  faoliyatida  0 ‘zbekiston  R espub­

likasi Prezidenti va 0 ‘zbekiston Respublikasi Oliy Majlisi oldida 

javobgardir.

Vazirlar  M ahkamasi yangi saylangan Oliy  Majlis oldida  o ‘z 

vakolatlarini  zimm asidan  soqit  qiladi.

Vazirlar  M ahkamasining  faoliyatini  tashkil  etish  tartibi  va 

vakolat  doirasi  qonun  bilan  belgilanadi.

X X I   B O B .  M A H A L L IY   D A V L A T   H O K IM IY A T I 

A S O S L A R I

99-modda.



  Viloyatlar,  tumanlar  va  shaharlarda  (tum anga 

b o ‘ysunadigan  shaharlardan,  shuningdek,  shahar  tarkibiga 

kiruvchi  tumanlardan  tashqari)  hokimlar  boshchilik  qiladigan 

xalq  deputatlari  Kengashlari  hokimiyatning  vakillik  organlari 

b o ‘lib,  ular  davlat  va  fuqarolarning  manfaatlarini  k o ‘zlab  o ‘z 

vakolatlariga  taalluqli  masalalarni  hal  etadilar.

100-modda.



  M a h a lliy   h o k im iy a t  o rg a n la ri  ix tiy o r ig a  

quyidagilar  kiradi:

—   Q o n u n iy lik n i,  h u q u q iy -ta rtib o tn i  va  fu q arolarn in g  

xavfsizligini  ta ’minlash;

—   Hududlarni  iqtisodiy,  ijtimoiy  va madaniy  rivojlantirish;

—  M ahalliy budjetni shakllantirish va uni ijro etish, mahalliy 

soliqlar,  yig ‘imlarni  belgilash,  budjetdan  tashqari jam g‘arma- 

larni  hosil  qilish;

—   M ahalliy  kommunal  xo'jalikka  rahbarlik  qilish;

—   Atrof-m uhitni  m uhofaza  qilish;

—   Fuqarolik  holati  hujjatlarini  qayd  etishni  ta ’minlash;

—   N orm ativ  hujjatlarni  qabul  qilish  ham da  0 ‘zbekiston 

R espublikasi  K onstitutsiyasiga  va  0 ‘zbekiston  Respublikasi 

q on u n larig a  zid  kelm ayd igan   b oshq a  vak olatlarn i  am alga 

oshirish.

366

101-modda.

 Mahalliy hokimiyat organlari 0 ‘zbekiston Respub­

likasining  qonunlarini,  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Prezidentining 

farmonlarini,  davlat  hokimiyati  yuqori  organlarining  qarorlarini 

amalga  oshiradilar,  Respublika  va  mahalliy  ahamiyatga  molik 

masalalarni  muhokama  qilishda  qatnashadilar.

Y uqori  organlarning  o ‘zlariga  berilgan  vakolat  doirasida 

q a b u l  q ilg a n   q a ro rla ri  q u y i  o rg a n la r  ijro  e tish i  u ch u n  

majburiydir.

X alq   d ep utatlari  K en gashlari  va  hokim larnin g  v a k o la t 

muddati  —   5-yil.

102-modda.



  Vakillik  va  ijroiya  hokim iyatini  tegishliligiga 

qarab  viloyat,  tuman  va  shahar  hokimlari  boshqaradi.

Viloyat  hokimlari  va  Toshkent  shahri  hokimi  0 ‘zbekiston 

Respublikasi  Prezidenti  tom onidan  tayinlanadi  va lavozimidan 

o z o d   q ilin a d i  h am d a  te g ish li  xalq   d ep u ta tla ri  K en g a sh i 

tom onidan  tasdiqlanadi.

Tuman  va  shaharlarning  hokimlari  tegishli  viloyat  hokimi 

tom onidan  tayinlanadi  va  lavozim idan  ozod  qilinadi  ham da 

tegishli  xalq  deputatlari  Kengashi  tom onidan  tasdiqlanadi.

S h ah arlard agi  tu m an larn in g   h ok im lari  teg ish li  shahar 

hokim i  tom onidan  tayinlanadi  va  lavozim idan  ozod  qilinadi 

hamda  xalq  deputatlari  shahar  Kengashi  tom onidan  tasdiqla­

nadi.

Tumanlarga  b o ‘ysunadigan  shaharlarning  hokimlari  tuman 

hokim i  tom onidan  tayinlanadi  va  lavozim idan  ozod  qilinadi 

hamda  xalq  deputatlari  tuman  Kengashi  tom onidan  tasdiqla­

nadi.

103-modda.



 Viloyat, tuman va shahar hokimlari o ‘z vakolat- 

larini  yakkaboshchilik  asoslarida  amalga  oshiradilar  va  o ‘zlari 

rahbarlik  qilayotgan  organlarning  qarorlari  va  faoliyati  uchun 

shaxsan javobgardirlar.

H okim larning va xalq deputatlari mahalliy Kengashlarining 

faoliyatin i  tashkil  qilish,  ularning  vak olat  doirasini  va  xalq 

deputatlari  mahalliy  Kengashlarini  saylash  tartibi  qonun  bilan 

belgilanadi.

104-modda.



  H okim   o ‘ziga  berilgan  vak olatlar  doirasida 

tegishli  hududdagi  barcha  korxonalar,  muassasalar,  tashkilot- 

lar,  birlashmalar,  shuningdek,  mansabdor  shaxslar  va  fuqaro­

lar  tom onid an   bajarilishi  m ajburiy  b o ‘lgan  qarorlar  qabul 

qiladi.

367

105-modda.

  Shaharcha,  qishloq  va  ovullarda,  shuningdek, 

ular  tarkibidagi  m ahallalarda  hamda  shaharlardagi  mahalla- 

larda  fuqarolarning  yig‘inlari  o ‘zin i-o‘zi  boshqarish  organlari 

b o ‘lib,  ular  ikki  yarim  yil  muddatga  rais  (oqsoqol)ni  va  uning 

maslahatchilarini  saylaydi.

0 ‘zin i-o‘zi boshqarish organlarini saylash tartibi,  faoliyatini 

tashkil  etish  hamda  vakolat  doirasi  qonun  bilan  belgilanadi.

X X II 

BO B. 

0 ‘Z B E K IS T 0 N  

R E S P U B L IK A S IN IN G   SU D   H O K IM IY A T I

106-modda.



  0 ‘zb ek iston   R esp u blik asid a  sud  h okim iyati 

qonun  chiqaruvchi  va  ijro  etuvchi  hokim iyatlardan,  siyosiy 




Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   40


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling