http://acm.tuit.uz - do
- { printf("\n"); cc.ii = bioskey(0); asc = cc.hh[0];
- scn = cc.hh[1];
- printf(" %4d %3xH || %4d %3xH |", scn, scn, asc, asc);
- }
- while(asc! = 26 || scn! = 44);
- return 0;
- }
- Bu dasturda cc nomli birlashma kiritilgan bo’lib, cc.ii elementiga bioskey(0) funksiyasi natijasi yoziladi. So’ngra natijaning alohida baytlari scn va ASCII kodlar sifatida monitorga chiqariladi.
- Sikl to 26 ASCII kod va 44 scn kod paydo bo’lmaguncha (ctrl+Z klavishlari bosilmaguncha) davom etadi.
- Ikkita (nomsiz) strukturani e’lon qilish
- Структура турини эълонида турнинг номи бўлмаслиги мумкин, лекин бу ҳолда структура аниқланишидан кейин албатта ўзгарувчилар номлари ёзилиши керак:
- Келтирилган мисолда структура туридаги Point1, Point2 ўзгарувчилари эълон қилинган.
- Агар фойдаланувчи структуранинг майдони фақат 0 ва 1 қийматини қабул қилишини билса, бу майдон учун бир бит жой ажратиши мумкин (бир байт ёки икки байт ўрнига). Хотирани тежаш эвазига майдон устида амал бажаришда разрядли арифметикани қўллаш зарур бўлади.
- Мисол учун сана-вақт билан боғлиқ структурани яратишнинг иккита вариантини кўрайлик. Структура йил, ой, кун, соат, минут ва секунд майдонларидан иборат бўлсин ва уни қуйидагича аниқлаш мумкин:
|