T o s h k e n t d a V l a t iq t is o d iy o t in IV e r s I t e t I a bd u ra h im o rtiq o V sanoat iqtisodiyoti


 Ayrim sanoat tarmoqlarini joylashtirishdagi


Download 95.69 Kb.
Pdf ko'rish
bet23/24
Sana31.08.2017
Hajmi95.69 Kb.
#14644
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   24

16.3. Ayrim sanoat tarmoqlarini joylashtirishdagi 
o‘ziga  xos  xususiyatlar
A yrim   sanoat  tarm oqlarining  o ‘ziga  xos  iqtisodiy  x ususi­
yatlari  ishlab  chiqarishni  joylashtirishga  aloqadordir.  Shuning 
uchun  ayrim   tarm oqlam i  joylashtirishni  rejalashtirish  va  iqti­
sodiy  asoslashda  ulam ing  o ‘ziga  xos  xususiyatlarini  e ’tiborga 
olish zarur.
Elektr  stansiyalarini  joylashtirishda  m ineral  yoqilg‘ilam i 
tashish m um kin b o ‘lgan holda,  suv  resurslarini  k o ‘chirish m u m ­
kin em asligi hisobga olinadi.
Q ora  m etallurgiya  sanoati  korxonalarini  joylashtirishda 
uning  xom   ashyo  bazasi,  ishlab  chiqariladigan  m ahsulot 
nom enklaturasi,  korxona  turi,  tarm oqning  suvga  talabi  ham da 
yirik 
m etallurgiya 
kom binatlarining 
boshqa 
tarm oqlar 
joylashishini  va  yirik  shaharlar  paydo  b o ‘lishini  e'tib o rg a  olish 
zarur.
Kim yo 
sanoatining 
turli 
tarm oqlarini 
joylashtirishda 
zam onaviy  kim yo  texnologiyasining  o ‘ziga  xos  xususiyatlari, 
y a ’ni  kim yo  sanoatiga  tegishli  xom   ashyo  k o ‘pligi,  energetika 
resurslari  ham da  k o ‘p  tarm oqlarning  chiqindilarini  m ajm uali 
tarzda  qayta  ishlash,  bir  turdagi  xom   ashyodan  turli  va  bir 
turdagi  m ahsulotlam i  har  xil  xom   ashyodan  olish,  sintctik 
m ateriallam i  barcha  iqtisodiy  hududlarda  ishlab  chiqarish 
m um kinligi  hisobga olinadi.
M ashinasozlik 
sanoatini 
joylashtirishda 
ishlab 
chiqariladigan  m ahsulot  xususiyatlari,  tarm oqning  m etallga 
b o ‘lgan talabi,  ulam i  tashish  m asalalari,  ayrim   iqtisodiy rayonlsr 
sanoatining  ixtisoslashuvi,  iqtisodiy  hududlam ing  industrial  ri- 
vojlanish  darajasi,  m ashinasozlik  korxonalarida  ishlab  chiqa­
rishni  ixtisoslashtirish  va  kooperativlashtirish,  m ashinasozlik 
sanoati  m ahsulotlariga  barcha  hududlarda  talabning  doim iyligii 
e ’tiborga  olish zarur.
Yengil  sanoat,  oziq-ovqat  sanoatining  k o 'p g in a  tarm oqlari 
m am lakatning  barcha iqtisodiy  rayonlari,  bir  qator tarm oqlar  esa
277

m uayyan  hududlarda  joylashadi.  Bular  -   tikuvchilik,  trikotaj, 
poyabzal,  qandolat,  un-yorm a,  m akaron  m ahsulotlaridir.  N on  va 
alkogolsiz  ichim liklar  sanoati  esa  har  bir  aholi  punktida 
ioylashtirilishi  kerak.
Y uqorida  k o ‘rsatilgan  tarm oqlar  va  to'q im ach ilik  sanoati 
iste’mol  bozori  doirasi  keng  hududlarda  joylashadi.  Bunga 
sabab  xom  ashyoni  tayyor  m ahsulotga  nisbatan  tashish  osonroq, 
tayyor  m ahsulot  assortim enti  iste ’mol  qiluvchi  m a ’lum  hudud 
aholisining jin siy  va  yosh jih atdan   larkibiga,  m illiy  m entalitetiga 
bog 'liq   b o ‘lishidir.  X om   ashyo  bazasiga  yaqin jo y d a  esa  shakar, 
y o g ‘-moy,  konserva,  spirt,  vinochilik,  paxta tozalash va  shu  kabi 
tarrnoqlar joylashadi.  Shunday qilib,  korxonalam i joylashtirishni 
rejalashtirish  va  iqtisodiy  asoslash  paytida  har  bir  tarm oqning 
o ‘ziga  xos  xususiyatlarini  to ‘g ‘ri  hisobga  olish,  ishlab  chiqa­
rishni  joylashtirishning  um um iy  tam oyiliariga  tayanish  butun 
sanoatni  joylashtirishning  yuqori  sam aradorligini  ta'm in lash  
im konini  beradi.  N atijada  ijtim oiy  m ehnat  unum dorliga  oshadi. 
Bu  esa,  m illiy lqtisodiyotning rivojiga  katta ta ’sir k o ‘rsatadi.
16.4. Ayrim korxonalam i  joylashtirishni 
iqtisodiy asoslash  usuli
Sanoat  korxonasini  joylashtirish  hududi  va  jo y in i  tanlash 
yangi  quriladigan  korxona  hajm i  va  ixtisoslashishini,  ularning 
ishlab  turgan,  loyihalanayotgan  korxonalar  bilan  aloqalarini 
aniqlash  sanoat  korxonalarini  faqat  ju g‘rofiy  jihatdan  to ‘g ‘ri 
joylashtirish  uchungina  em as,  balki  yangi  va  ishlab  turgan 
korxonalam i  rekonstruksiya  qilishni  loyihalash  uchun  ham 
m uhim dir.  Loyihaning  yuqoridagi  m asalalariga  bag 'ish lan g an  
qism i  qolgan  barcha  qism larining  ishlashi  uchun  m anba  b o ‘lib 
xizm at  qiladi.  Bu  qism da  korxonani  m azkur  jo y d a  qurishning 
m aqsadga  m uvofiqligi,  xom   ashyo,  yoqilg'i,  energiya  va  suv 
m anbalari,  loyihalanayotgan  korxonaning  qiym ati  va  texnik- 
iqtisodiy k o ‘rsatkichlari  aniqlanadi:
a)  korxonalam i joylashtirish  hududini  tanlash;
278

Sanoat  korxonasini  qurish  uchun  tanlangan  hudud  (iqtisodiy 
hudud)  quyidagi  talablarga javob  b erm og ‘i  lozim:  hududda  xom 
ashyo,  yoqilg'i,  asosiy  va  yordam chi  m ahsulotlar  m avjud 
b o ‘lm og‘i  ham da  loyihalashtirilayottan  korxona  m ahsulotiga 
yetarli  talab  b o 'lish i  zarur.  B undan  tashqari,  qurilayotgan 
korxona  uchun  tanlangan  hudud  ishlab  chiqarish  kuchlari 
m ajm uasi  rivojlanishini  va  m ahalliy  xom   ashyo,  energetika 
resurslaridan  to ‘la  foydalanishni,  tanlangan  hududda quriladigan 
korxonalar ular m ansub  b o ‘lgan  tarm oqlarning m am lakat hududi 
bo ‘ у lab bir tekis joylashishini  ta ’minlamogM  kerak.
b)  korxonani joylashtirish punktini  asoslash;
Yangi  korxonani  joylashtirish  hududi  har  tom onlam a 
iqtisodiy  asoslanib  b o ‘lgach,  shu  hudud  ichida  korxona  qurilish 
o ‘m i  (punkti)  belgilanadi.  K orxonani joylashtirish  punkta to ‘g ‘ri 
tanlanganligi  qurilishning  qancha  davom   etishiga, 
uning 
qiym atiga  va  korxonaning  istiqbolda  iqtisodiy  sam aradorligiga 
ta ’sir k o ‘rsatadi.
K orxonani  joylashtirish  punktini  asoslashda  yirik  shahai- 
larda  sanoatning  haddan  tashqari,  m ujassam lashib  ketishiga  y o ‘l 
q o ‘yib  boTm asligiga,  korxonalam i  yagona  energetika  va  um u- 
m iy kom m unikatsiyalarga  ega  boTgan  ishlab  chiqarish  shaklida 
qurish  m aqsadga  m uvofiqligiga,  aholi  joylarining  rivojlanishini 
ham da  qabul  qilingan  sanitariya-gigiena talablari  va norm alariga 
rioya qilinishi  zarur.
Tanlangan  qurilish  punkti  transport  xarajatlari  kam   b o iish i 
uchun  xom  ashyo  m anbaiga  va  iste’m ol  joylariga  maksimal 
yaqin  b o ‘lm o g‘i  lozim.  Punktni  tanlashda  korxonani  qurish 
uchun  m aydonni  tanlash  va  uni  iqtisodiy  baholash  alohida 
aham iyat  kasb  etadi.  M aydon  gorizontal  yuzaga  ega  boMmog1] 
lozim.  Barcha  binolar,  inshootlar,  korxona,  transport  x o ‘jaligini 
m aydonda  ratsional  joylashtirish,  kelajakda  kengaytirish,  tem ir 
y o ‘l  m agistraliga  oson  q o ‘shilisli,  suv bilan  oson  ta ’m inlanish  va 
ortiqcha  suvlarni  oqizib  yuborish,  yaqin  oraliqda  joylashgan
279

aholi  punktiga  ega  bo'lgan  sanitariya-gigiena  talablariga  javob 
berishi  zarur.
16.5.  Sanoatni joylashtirishdagi  siljishlarning iqtisodiy 
samaradorligi
M ustaqillik 
yillarida 
sanoat 
ishlab 
chiqarishini 
jo y ­
lashtirishda  yirik  o 'zg arish lar  ro 'y   berdi.  Ayrim  hududlar  o ‘rta- 
sida  yangidan-yangi  aloqalar  o ‘m atildi.  ulam ing  o'zgarish lar 
davrigacha  b o ‘lgan  ixtisoslanishi  tubdan  o ‘zgardi.  Sanoatda 
qayta  ishlash  uchun  yangi  hududlarda  joylashgan  bir  qator 
fovdali  qazilm a  konlari  ishga  tushirildi.  U  yerlarda  kuchli  sanoat 
m ajm ualari  tashkil  topdi.  Bu  o ‘zgarishlar  yuqorida  aytib  o !tilgan 
sanoatni  joylashtirish 
tam oyillari 
0 ‘zbekiston 
davlatining 
iqtisodiy  strategiyasi  va  taktikasi  asosida  ro ‘y  berdi  va  bu 
ijtimoiy  ishlab  chiqarish  sam aradorligining  oshirilishiga  olib 
keldi.
Sanoatni  joylashtirishda  ro Ly  beradigan  tub  o ‘zgarishlam ing 
iqtisodiy  sam aradorligi  k o 'p gina  k o brsatkichlar  yordam ida 
hisobga  olinadi.  Lekin,  bu  o ‘zgarishlam ing  bir  qism ini  m iqdor 
jihatdari  o ‘lchash  m um kin  emas,  chunki  ular  siljishlarning  sifat 
jih atiaan  natijasini k o ‘rsatadi.  B ular qato n ga yangi  hududlarm ng 
ju da  katta  foydagi  qazilm a  resurslarini  sanoatda  foydalanish 
uchun  ishga  tushirish,  ilgari  nisbatan  qoloq  hududlam ing 
industrial  v a  agrar  hududlarga  bo'linishini  y o ‘qotish  va  shu 
kabilar kiradi.
Sanoat  joylashishidagi 
siljishlarning  iqtisodiy  sam ara- 
dorligini  m iqdor  jihatdan  hisoblashda  birinchi  navbatda  xalq 
xo'jaligiga  sartlangan  kapital  m ablag‘lar  sam aradorligini  oshi­
rish  k o 'z d a  tutiladi.
Sanoatni  joylashtirishdagi 
siljishning 
iqtisodiy 
sam a­
radorligini  aniqlashning  muhim  ko'rsatkichlaridan  yana  biri 
mehnat  unum dorligining  oshishidir.  R espublikaning  markaziy 
hududlarida  joylashgan  bir  qator  tarm oq  koraonalari  boshqa 
hududlardagi 
korxonalarga 
nisbatan 
yuqoriroq 
m ehnat
280

unum dorligiga  ega.  Lekin  boshqa  hududlarda  qurilayotgan 
korxonalar  nafaqat  iqtisodiy,  balki  ijtim oiy  m uam m olam i  ham 
hal  etadilar.
Sanoatni 
joylashtirishning 
iqtisodiy 
sam aradorligini 
aniqlaydigan  yana  bir  k o ‘rsatkich  -   m ahsulot  tannarxidir.  B o­
shqa  hududlarda  joylashgan  korxonalar  m ahsulotining  tannarxi 
rivojlangan  hududlardagi  korxonalarnikidan  birm uncha  past 
b o ‘lishi  mum kin.  Lekin  bunday  yuqotish  m am lakat  m iqyosida 
am alga  oshirilayotgan  iqtisodiy-ijtim oiy  taraqqiyot  tufayli 
barham   topadi.
B ozor  iqtisodiyotiga  o ‘tish  m unosabati  bilan  am alga 
oshirilgan  anchagina  siljishlar  bilan  birga  m am lakat  sanoatini 
joylashtirishda  y o ‘l  q o ‘yilgan  qator  kam chiliklar  hali  ham   to ‘la 
barham   topgani  yo'q.  H ududlar ichra va hududlararo  kooperativ- 
lashtirishda  ham   bir  qator  m uam m olar  mavjud.  B ulam ing 
barchasi  sanoat  m ahsulotlarining  asosiy  turlarini,  xom ashyo  va 
y o qilg‘ini  nihoyatda  uzoq  va  qaram a-qarshi  taraflarga  tashish 
zaruriyatini  tug'dirishi  natijasida  ijtim oiy  m ehnat  unum dorligi 
k o ‘ta rilis h ig a  
salbiy  t a ’sir  k o ‘rsatm oqda.  Shu  bois  bozor 
iqtisodiyotining  keyingi  bosqichlariga  o ‘tish  davrida  sanoatni 
oqilona joylashtirish  m asalasiga katta e ’tibor beriladi.
M a ’lumki, 
2011-2015-yillarda 
0 ‘zbekiston 
sanoatini 
rivojlantirishning  ustuvor  y o ‘nalishlari  to ‘g ‘risidagi  dastur 
tasdiqlandi.  Bu  dastur  asosida  m am lakatning  chekka  tum anla- 
rida  b ir  qator  korxonalar  joylashtiriladi.  A yniqsa  to ‘qim achilik 
sanoatiga  qarashli 
eksportdan  raqobatbardosh  m ahsulotlar 
tayyorlashga  y o ‘naltirilgan,  yakuniy  ishlab  chiqarish  shakliga 
ega  b o ‘lgan  yangi  zam onaviy  kom plekslari  rivojlanadi.  Bu  o ‘z 
navbatida,  paxta  tolasini  o ‘zim izda  qayta  ishlash  xolatini  2  baro- 
bardan  k o ‘proq,  kalava  ishlab  chiqarishni  2,6  barobar,  tayyor 
trikotaj  v a  tikuvchilik  buyum larini  3  barobar,  to ‘qim achilik
281

sanoati 
m ahsulotlari 
eksportini 

barobarga 
oshirishni 
ta ’m inlay di1.
Sanoatni  joylashtirish  borasidagi  m uam m olam i  hal  etish 
uchun quyidagi m asalalarga alohida e ’tibom i  qaratish zarur:
-  respublikada  ishlab  chiqarish  kuchlarini  rivoilantirish 
bozor  sharoitiga  m os  ravishda  olib  borilishi,  uning  tabiiy 
boyliklaridan 
oqilona 
va 
samarali 
foydalanish 
ham da 
m ahalliylashtirish, 
diversifikatsiyalash, 
kooperativlashtirish 
afzalliklaridan to ‘la-to‘kis  foydalanish;
-  kichik  biznes  va  xususiy  tadbirkorlikka  tegishii  sanoat 
korxonalarini  qishloqlarda  yaratish,  aym qsa,  qishloq  x o ‘jalik 
m ahsulotlarini  qayta  ishlovchi  sanoat  tarm oqlarini  olib  kirish 
m aqsadga  m uvofiq  b o ‘lar edi;
-  sanoat  obyektlarining  qurilish  m uddatini  qisqartirish  va 
ulardan  foydalanish xarajatlarini  keskin  kam aytirish;
-  tabiat  va  atrof-m uhitni  m uhofaza  qilish  sharoitlarini 
yaratish va h.k.lar.
Sanoat  obyektlarini joy lashtirish  sam aradorligini  aniqlashda 
kapital  q o ’yilm aning  iqtisodiy  sam aradorligini  aniqlashning 
rasm iy  usulidan  foydalanish  m um kin.  Bu  usulga  binoan  sanoat 
korxonasini  joylashtirishning  iqtisodiy  jih atd an   eng  qulay 
loyiha-m ahsulot 
birligiga 
sarflanadigan 
ijtim oiy 
m ehnat 
kam ayishini  ta ’m inlovchi  variant  tanlab  olm adi.  U  quyidagi 
form ula bilan  ifodalanadi:
X=  T +  Ek.K.
Bu  yerda:
T
 -   konkret  hudud  sharoitida  tayyorlanadigan  m ahsulotning 
to ‘la tannarxi;
Ek
  -   kapital  q o ‘yihnaning  norm ativ  qiyosiy  sam aradorlik 
kocffisienti;
1  Karimov  l.A.  Barcha  reja  va  d a s lu rla riiw   Vatanim iz  taraqqiyotini  yuksaltirish, 
xalqim iz  farovonligini  oshirishga xizm al  qiladi.  / “X alq so'zi*’, 2 0 11 -yil, 22-yanvar.
282

К
  -  ishlab  chiqarish  quvvatini  yaratish  uchun  lozim   b o ‘lgan 
kapital  quyilm a m iqdori.
Sanoat  obyektlarini  joylashtirishning  qiyosiy  sam arador- 
ligini 
aniqlash 
kapital 
quyilm a 
va  m ahsulot  tannarxini 
hisoblashni  va  boshqa  sharoitlam i  ham  batafsil  aniqlash  ham da 
h ar  tom onlam a  taqqoslashni  va  barcha  im koniyatlam i  nazarda 
tutishni  taqozo  etadi.
16.6.  Rivojlanishning hududiy muvozanati
H ar  qanday  m am lakatning  iqtisodiy  salohiyati  uning 
tarkibiy  qism i  hisoblangan  turli  darajadagi  m a ’m uriy-hududiy 
birlashm alarining 
ijtim oiy-iqtisodiy 
q u w a tla ri 
bilan 
o 'lc h a n a d i1.  Shu  bois  0 ‘zbekistonda  m am lakat  hududlarini 
barqaror v a m utanosib rivojlantirishga alohida  e ’tibor qaratiladi.
M ustaqillik 
yillarida 
m am lakatim izda 
rivojlanishning 
“0 ‘zbek  m odeli”  tam oyillariga  asoslangan  holda,  o ‘zim izning 
m illiy  hududiy  taraqqiyot  m odeli  shakllandi.  Uning  asosiy 
m aqsadi  m am lakat 
m intaqalarini  kom pleks  va  m unosib 
ijtim oiy-iqtisodiy  rivojlantirish  orqali  iqtisodiyotning  hududiy 
m uvozanatini  ta ’m inlashga  qaratildi,  N aitijada  eng  murakkab 
o ‘tish  davrida  m intaqalarim iz  rivojlanish  darajasidagi  tafovutlar 
oshib ketishining oldi  o lin d r.
M ustaqillikgacha  b o ‘lgan  davrda  m am lakat  m intaqalari 
iqtisodiy  rivojlanish  darajasi  b o 'y ich a  bir-biridan  keskin  farq 
qilib,  aksariyat  viloyatlar,  asosan  qishloq  x o ‘jaligi  xom   ashyosi 
yetishtirishga  ixtisoslashtirilgan  b o ‘lib,  tayyor  m ahslotlar  ishlab 
chiqarish  darajasi  ju d a   past  edi.  Ayrim   viloyatlar  sanoatining 
yarm idan  k o 'p i  birgina  paxta  tozalash  sanoati  hissasiga  to ‘g ‘ri 
kelar  edi.  M asalan,  1990-yilda  respublikada  sanoat  m ahsulot 
ishlab  chiqarishning  60  foizdan  o rtig‘i  Toshkent  shahri, 
Toshkent  va  F arg 'o n a  viloyatlari  hissasiga  to ‘g ‘ri  kelgan  holda, 
Sirdaryo.  Jizzax,  Surxondaryo  viloyatlari  va  Q oraqalpog‘iston
1  A.Sod iqov .  T araqqiy otning  u lu g 'v o r  yo'li  /  X alq  so 'z i,  2014-yil,  13-avgust. 
‘  Sh u  manba.
283

R espublikasining  bu  jabhadagi  saIm og‘i  birgalikda  atigi  9,7 
foizni  tashkil  qilgan,  x o lo s1.  N atijada  m am lakat  ishlab  chiqarish 
kuchlarini  joylashtirishda  nom utanosibliklar  kelib  chiqqan. 
В unday 
holat 
respublika 
m intaqalari 
iqtisodiy-ijtim oiy 
rivojlanishi  darajasidagi  tafovutlar  va  ziddiyatlam i  chuqurlashib 
ketishiga  olib  kelgan.  Shuni  hisobga  olgan  holda  m am lakat 
m intaqalari 
o'rtasidagi  bunday  tafovutlam i  oshib  ketishini 
oldini  olish  ham da  ularni  kam aytirish  chora-tadbirlarini  am alga 
oshirish vazifasini hal  etish zarur edi.
M ustaqillik  yillarida 
respublika  hududlarining  tabiiy- 
iqtisodiy  im koniyatlarini,  iqtisodiy  va  ijtim oiy  salohiyatini 
hisobga  olgan  holda,  ulam ing  m avjud  ishlab  chiqarish.  tabiiy  va 
m ehnal  im koniyalarini  to ‘la  ro 'y o b g a  chiqara  olishlari  uchun 
zarur  huquqiy,  iqtisodiy  va  tashkiliy  shart-sharoitlar  yaratib 
berildi.  B u  sohaga  tegishli  qonun  va  qarorlar,  turli  tarm oq  va 
hududiy  dasturlar doirasida  ta k lif va  tavsiyalar  ishlab  chiqildi  va 
ular izchil  am alga oshirila boshlandi.
K eyingi  vaqtda  viloyatlam i  ijtim oiy-iqtisodiy  rivojlantirish 
hududiy  dasturlari  doirasida  sanoat  sohasida  yangi  korxonalam i 
tashkil  etish,  m avjudlarini  m odem izatsiya  qilish  va  kengaytirish 
hisobiga  k o ‘plab  loyihalar  am alga  oshirildi.  M asalan,  2014-yil- 
ning  birinchi  yarm ida  110  ta  loyihani  am alga  oshirish  tufayli 
59,3  m illiard  so ‘m ga  teng  m ahsulot  tayyorlandi. 
H ududiy 
korxonalar  tom onidan  20  m illion  dollar  m iqdoridagi  32  turdagi 
m ahsulot va xizm atlar  14  davlatga eksport  qilindi.
R espublikada  hududlam i  kom pleks  rivojlantirish  b o ‘yicha 
2013-2015  yillarga  m o ija lla n g a n   qator  hududiy  dasturlar  ishlab 
chiqildi.  D asturlarda  k o 'z d a   tutilgan  vazifalam i  izchil  am alga 
oshirish  hududlam ing tabiiy va  iqtisodiy salohiyatidan kom pleks 
ham da 
sam arali  foydalanish  hisobiga  m avjud  tafovutlam i 
yanada kam aytirish  im konini  beradi.
M am lakat 
hududlarida  ishlab  chiqarish  korxonalarini 
m odem izatsiya  qilish  va  yangilash,  zam onaviy  innovatsiyalarga
1  Shu  m anba.
284

asoslangan  va yuksak  samarali  texnologiyalam i jo riy  etish  orqali 
ularning  sanoat 
va  eksport 
salohiyatini  oshirish  b o ‘yicha 
iqtisodiy  zonalar  tashkil  etish  tajribasi  keng  q oilan ilm o q d a. 
R espublikada  2 0 0 8 -2 0 14-yillar  davom ida  uchta  shunday  hudud- 
lar tashkil  etildi.
H ududlarda 
sanoat 
m ajm uasini 
rivojlantirish, 
uning 
korxonalari  raqobatbardoshligini  yuksaltirishda  O ‘zbekiston 
R espublikasi  Prezidentining  2008-yil  2-dekabrdagi  «N avoiy 
viloyatida 
erkin 
industrial-iqtisodiy 
zona 
tashkil 
etish 
to ‘g ‘risida»gi  Farm oni  m uhim  aham iyatga  ega b o ‘ldi.
“N avo iy'’ 
erkin 
industrial-iqtisodiy 
zonasi 
jahon 
standartlariga  javob  beradigan  va  jah o n   bozorlarida  talab 
qilinadigan  m ahsulot  ishlab  chiqarishni  ta ’m inlash,  zam onaviy 
yuqori  texnologiyali  ishlab  chiqarishlam i  tashkil  etish  uchun 
xorijiy 
investitsiyalam i, 
birinchi 
galda 
to ‘g ‘rid an-to‘g ‘ri 
investitsiyalam i  jalb   etish  b o ‘yicha  qulay  shart-sharoitlar 
yaratish,  shuningdek,  N avoiy  viloyatining  sanoat  salohiyatini, 
ishlab  chiqarish,  transport-tranzit  va  ijtim oiy  infratuzilm asini 
rivojlantirish m aqsadida  tashkil  etildi.
Farm onda 
“N avoiy” 
erkin 
industrial-iqtisodiy 
zona 
hududida  x o ‘ja lik   yurituvchi  subyektlar  faoliyatining  asosiy 
y o ‘nalishi  -   zam onaviy  xorijiy  yuqori  unum li  asbob-uskunalar 
va  texnika,  texnologik  liniyalar  va  m odullar,  innovatsiya 
tcxnologiyalarini jo riy   etish  hisobiga yuqori  texnologiyali, jah o n  
bozorlarida  raqobatbardosh  m ahsulotlarni  keng  k o ‘lam da  ishlab 
chiqarishdan  iborat  etib belgilandi.
«N avoiy» 
erkin 
industrial-iqtisodiy 
zonasi 
tashkil 
etilganidan  buyon  uning  hududida  um um iy  qiym ati  100  m illion 
dollardan  ziyod  b o lg a n   19  ta  investitsiya  loyihasi  b o ‘yicha 
ishlab  chiqarish  korxonalari  ishga  tushirildi.  Jutnladan,  yuksak 
texnologiyalar 
asosida 
m odem  
va 
televizorlar 
uchun 
pristavkalar,  clektr  energiyani  elektron  hisoblagichlar,  yuqori 
kuchlanishga  chidamli  kabellar,  issiqlik  va  suv  isitish  qozonlari,
285

m obil  va  statsionar  telefon  apparatlari,  tayyor  dori  vositalari  va 
boshqa turdagi m ahsulotlar ishlab  chiqarish  y o ‘lga q o ‘yildi.
2013-yilda  m axsus  zonadagi  korxonalar  tom onidan  qiymati 
100  m illiard  s o ‘m dan  ziyod  m ahsulot  ishlab  chiqarildi  va  bu 
boradagi  o 'sish   su r’ati  2012-yilga  nisbatan  25,8  foizni  tashkil 
e td i1.
Y uqori  q o ‘shilgan  qiym atga  ega  boMgan  raqobatbardosh 
m ahsulot  ishlab  chiqarishni  ta ’m inlaydigan  zam onaviy,  yuksak 
texnologiyali  ishlab  chiqarishlarni  tashkil  etish  uchun  xorijiy  va 
m ahalliy  investitsiyalam i  jalb  etish  b o ‘yicha  qulay  shart- 
sharoitlam i  shakllantirish,  shuningdek,  Toshkent  viloyatining 
ishlab  chiqarish  va  resurs  salohiyatidan  kom pleks  ham da 
sam arali  foydalanish,  shu  asosda  yangi  ish jo y larini  yaratish  va 
aholi 
darom adlarini 
oshirish 
m aqsadida 
0 ‘zbekiston 
R espublikasi  Prezidentinm g  2012-yil  13-apreldagi 
“A ngren” 
m axsus  industrial  zonasini  barpo  etish  to ‘g ‘risida  Farm oni  qabul 
qilindi.
«A ngren» 
m axsus 
industrial 
zonasi 
hududida 
qisqa 
m uddatda  um um iy  qiym ati  qariyb  44  m illion  dollar b o ‘lgan  5  ta 
loyiha  asosida  energiyani  tejaydigan  diodli  y o rug‘lik  lam palar, 
turli  kattalikdagi  m is  quvurlar,  k o ‘m ir  briketlari  kabi  yuksak 
texnologiyalar  asosidagi  m ahsulotlar  ishlab  chiqarish  yo ‘lga
q o ‘yildi.  Shuningdek,  shakar  ishlab  chiqarish  b o ‘yicha  yangi



zavod  va boshqa korxonalar tashkil  e tild r.
R espublika  iqtisodiyotini  m odem izatsiya  qilishda,  yangi 
sanoat  korxonalarini 
barpo  etish  va  m avjudlarini  yanada 
rivojlantirish  m aqsadlarini 
am alga  oshirishda  CTzbekiston 
R espublikasi  Prezidentining  2013-yilning  18-martida  e'lon  
qilingan  “Jizzax”  m axsus  industrial  zonasini  tashkil  etish 
to ‘g ‘risida”gi  Farm oni  ham  m uhim   aham iyatga  ega  b o 4di.
1  K arim ov  l.A .  2 0 1 4 -y il  yuqori  o 's is h   s u r’atlari  bilan   riv o jlan ish ,  b arch a  m avjud 
im k o n iy a lla m i  sa farb a r  elish.  o 'z in i  oq lag an   islo n o llar  slrateg iy asin i  izchil  davom  
ettirish   yili  b o ‘ladi.  / X a lq  s o ‘zi.  2 0 1 4 -y il,  18-yanvar.
Shu  m anba.
286

U shbu  Farm on  “Y uqori  q o ‘shilgan  qiym atga  ega  b o ‘lgan 
raqobatbardosh  m ahsulot  ishlab  chiqarishni  ta ’m inlaydigan 
zam onaviy,  yuksak  texnoldogiyali  ishlab  chiqarishlam i  tashkil 
etish  uchun  xorijiy  va  m ahalliy  investitsiyalam i  jalb  etish 
b o ‘yicha  qulay  shart-sharoitlam i  shakllantirish,  Jizzax  va 
Sirdaryo  viloyatlarining  ishlab  chiqarish  va resurs  salohiyatidan 
kospleks  ham da  sam arali  foydalanish,  shu  asosda  yangi  ish 
joylarini  yaratish  va  aholi  darom adlarini  oshirish  m aqsadida” 1 
tashkil  etildi.
2014-yilning 
o ‘zida 
m azkur 
zona 
hududida 
X itoy 
kom paniyalari  ishtirokida  100  m ing  dona  m obil  telefon  ishlab 
chiqarish,  shuningdek,  chorva  m ahsulotlarini  qayta  ishlash  va 
ozuqa  tayyor lash  b o ‘yicha  um um iy  qiym ati  qariyb  6  m illion 
dollar b o ig a n   dastlabki  3  ta  loyiha  am alga  oshirildi2.
Respublikada  tashkil  qilingan  Tiklanish  va  taraqqiyot 
ja m g ‘armasi  m uhim   strategik  investitsiya  loyihalam i  amalga 
oshirishda  m ustaqil  ravishda  ham da  xalqaro  m oliya  institutlari 
va xorijiy kom paniyalar bilan  birgalikda  faol  ishtirok  etadi.
Jam g‘arm a  faoliyat  boshlaganidan  buyon  o ‘tgan  qisqa  vaqt 
m obaynida  15  m illiard  dollardan  ziyod  m iqdordagi  aktivlarga 
ega b o ‘lgan qudratli  m oliya  institutiga  aylandi.
Jam g‘arm a  o ‘z  m ab lag ‘lari  bilan  um um iy  qiym ati  29 
m illiard  dollardan  ziyod  86  ta  strategik  aham iyatga  m olik 
investitsiya  loyihasini  ham korlikda  m oliyalashtirishda  ishtirok
■7
etm oqda  .
A gar  2010-yilda  ushbu  Jam g ‘arm aning  qariyb  330  m illion 
dollar  m iqdoridagi  m ablag‘i  o ‘zlashtirilgan  b o ‘lsa,  2013-yilda 
Jam g‘arm a 
m ablag'lari 
ishtirokida 
qiym ati 
780 
m illion
1  O 'z b e k is to n   R esp u b lik asi  P re z id e n lin in g   “ Jiz za x ”  m axsus  industrial  zonasini 
lashkil  etish  to ‘g ‘risid a ”gi  Farm otii  /  X alq  s o ‘zi,  2 0 1 3 -y il,  19-mart.
K arim o v   i.A .  2 014-yil  y uqori  o ‘sish  s u r’atlari  hilan  rivojlanish,  b arch a  m avjud 
im koniyatlarni  sa farb a r  etish,  o ‘zini  oqlagan  islo lio tlar  strategiyasini  izchil  davom  
ettirish  yili  b o 'la d i.  / X alq  so 'z i,  2 0 1 4 -y il.  18-yanvar.
3  Shu  m anba.
287

dollardan  ortiq  b o Llgan  33  ta  o ‘ta  m uhim   loyiha  am alga 
oshirildi.
M am lakatim izda 
qabul 
qilingan 
Investitsiya 
dasturi 
doirasida 2013-yilda m oliyalashning barcha m anbalari hisobidan 
um um iy  qiym ati  qariyb  2  m illiard  700  m illion  dollardan  iborat 
b o ‘lgan  150  ta  ishlab  chiqarish  y o ‘nalishidagi  loyihani  am alga 
oshirish  ishlari  nihoyasiga  yetkazildi.  Bular  qatorida  Toshkent 
issiqlik 
elektr 
m arkazida 
kogeneratsion 
gaz 
turbinali 
texnologiyani  jo riy   etish;  Janubiy  0 ‘rtabuloq  -   M uborak  gazni 
qayta  ishiash  zavodi  gaz  quvurini  va  kom pressor  stansiyasini 
barpo  etish  orqali  Som ontepa  va  Janubiy  0 ‘rtabuloq  konlarini 
to"liq  jihozlash;  «A ngren»  konini  m odernizatsiya  qilish  orqali 
Y angi  A ngren  issiqlik  elektr  stansiyasining 
1-5-energiya 
bloklarini  yil  davom ida  k o bm ir  bilan  ishlashga  o ‘tkazish; 
«A ngren»  m axsus  industrial  zonasi  hududida  «O hangaron» 
p o d s ta n s iy a s in i  rc k o n s tru k s iy a  
qilish,  «Bekobod 
s e m e n t»  
ochiq 
aksiyadorlik  jam iyatida  yangi  liniya  qurish  hisobidan  faoliyat 
k o ‘rsatayotgan 
sem ent 
ishlab 
chiqarish 
jarayonini 
m odernizatsiya 
qilish, 
“Q uyuv-m exanika 
zavodi” 
sh o'b a 
korxonasida  m etall  quyishni  rekonstruksiya  qilish  va  boshqa 
yirik  loyihalar b o r1.
Shu  bilan  birga,  Toshkent  va  N am angan  viloyatlarida 
zam onaviy  to ‘qim achilik  kom plekslari,  Jizzax  va  X orazm  
viloyatlarida  yigiruv  va  to ‘quv,  Sam arqand  viloyatida  sport 
poyabzallari  ishlab  chiqarish  korxonalari  tashkil  etildi.  O ziq- 
ovqat  sanoati  b o 'y ich a  21  ta  korxonada  ishlab  chiqarish 
m odernizatsiya qilindi  va texnik qayta jihozlandi.
R espublikada  am alga  oshirilgan  barcha  loyihalar  m am lakat 
hududlarining 
iqtisodiy-ijtim oiy 
rivojlanish 
darajasidagi 
tafovutlam i bartaraf etishga  xizm at qilmoqda.
1  K arim o v   l.A .  2 0 1 4 -y il  yuqori  o 's is h   s u r'a tla ri  b ila n   riv o jlan ish ,  b arch a  m av ju d  
im k o n iy atlam i  safarb a r  etish.  o 'z in i  o q iag a n   islo h o llar  slrale g iy asin i  izchil  davom  
ettirish   y ili b o 'la d i.  / X a lq  s o ‘zi,  2 0 1 4 -y il,  lK -yanvar.
288

Download 95.69 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   24




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling