Тошкент тиббиёт akademiyasi фарgъона филиали


Download 477 Kb.
bet6/44
Sana08.04.2023
Hajmi477 Kb.
#1342650
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   44
Bog'liq
ALot-2

Огъиз бoъшлигъи.
Огъиз бушлиги (cavitas oris) хазм аъзолари системасининг бошлангич qисми бoълиб, овqат дастлаб шу жойда qабул qилиб олинади ва меъдага oътказиш учун тайёрлайди. Огъиз бoъшлиги 2 qисмга бoълинади: а) огъизнинг кириш qисми ёки дахлизи, б) хусусий огъиз бoъшлиги.
Огъизнинг кириш qисми ёки дахлизи (vertibilum oris) олд томондан юqори ва пастки лаблар билан, ташqи ён томондан лунжлар билан, орqа ва ички (медиал) томондан юqори ва пастки жагъ тишлари, милклар билан чегараланган.
Устки ва пастки лаблар oъртасидаги ёриq (rima oris) огъизга кириш тешиги деб айтилади.
Устки лаб (labium superoris) ва пастки лаб (labium inferius) юз терисининг бир мунча баланд qисмидир. Хар иккала лабнинг иккала томонидан бир-бирига oътган лаблар бирикмаси (comissura labiorum) дейилади. Огъизга кириш тешигининг икки томонидаги бoълакчалари (angulis oris) деб аталади.
Устки ва пастки лабларда огъиз атрофини айланиб oъраган мимика (имо-ишора) мускуллари хамда бошqа мускуллар бoългани туфайли у юзнинг энг серхаракат qисми хисобланади. Юз териси устки ва пастки лабга давом этиб, лаб мускулларини qоплайди. Лаблар уч qисмдан-тери qисми-pars cutanea; шиллиq qисми-pars mucosa ва оралиq qисми-pars intermedia дан иборат. Лабларнинг шиллиq qавати тишларни oъраган милкларгача давом этиб, марказий qисмида лаб юганчалари frenulum labii superiores ва Frenulum labii inferioris деб аталадиган бурмалар хосил qилади.
Юqориги лаб терисининг марказида юqоридан пастка томон тикка йoъналган кенг эгат булиб, у philtrum деб аталади.
Oъгъил болалар балогатга етган даврдан бошлаб устки лабларнинг терисида муйлов-mustax, пастки лаблар терисида, энгакда ва qисман бoъйин терисида соqол (pappus s. barba) oъса бошлайди. Oърта qисмда сал кoътарилган дoъмбоqча (tuberculum labit superioris, буруннинг тогъай qанотларидан огъиз бурчаклари томонга, пастка qараб йoъналган эгат (sulcus nasolabialis), пастки лаб билан энгак oъртасида кoъндаланг эгат (sulcus mentolabialis) тафовут килинади.
Лунж-виссал огъиз бoъшлигига кириш qисмини икки томондан чегаралаб туради.
Лунж шиллиq qаватида жойлашган майда безлар-glandulae buccalis лабдаги шундай безлардан бир мунча кичик бoълади.
Хусусий огъиз бoъшлигъи-cavitas oris propria огъиз берк турган холатда икки ён ва олд томондан тишлар билан чегараланиб туради. Унинг юqори деворини qаттиq танглай-palatum molle хосил qилади.
Огъиз булишгининг пастки томонини асосан жаг тил ости мускули-musculus mylohyoideus ва бошqа мускуллар тoълдириб, беркитиб туради. Огъиз тoъсигъи (диафрагмаси)-muscylus mylohyoideus яна diaphragma oris деб хам аталади.
Огъиз бoъшлигидан бевасита тилнинг пастки юзасига oътиш жойида (марказида) битта юганча (frenulum linguae) хосил qилади. Шу юзани икки ён томонида оддий кoъзга хам кoъринадиган сoъргичлар (caprancul sublingualis) хамда сoълак сургичлари (carancula salivalis) очилади.

Download 477 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   44




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling