U. T. Berdiyev, N. B. Pirm atov elektromexanika


qisqa tutashuv xarakteristikalari  (b);  K.R  -  kuchlanishni  rostlagich


Download 12.72 Mb.
Pdf просмотр
bet5/28
Sana15.12.2019
Hajmi12.72 Mb.
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   28

qisqa tutashuv xarakteristikalari  (b);  K.R  -  kuchlanishni  rostlagich
Q isqa tutashuv  kuchlanishi  U qt,  uning  aktiv  (Uqta)  va reaktiv  (Uqt r) 
tashkil 
etuvchilari 
nominal 
kuchlanishlarga 
nisbatan 
foizlarda 
quyidagicha aniqlanadi:
47

uqt (%) — (I
n
 Zqt/ U j N)  • 100,1 
u qt.a( % ) ^ I N rqt/ U 1N)-100,  ►
(1.42)
uqLt(%) = (lNXqt/ U 1N)-1 0 0 4 
Standartga  binoan U qt va Uqta  larni  aniqlashda rqt va Zqt qarshiliklar
A, E,  С issiqga chidam blik  sinfdagi  izolyatsiyali transform atorlar uchun 
75°C o ‘rta hisobiy temperaturaga quyidagicha keltiriladi:
Qisqa  tutashuv  kuchlanishi  transform atom ing  ichki  qarshiligini 
ifodalaydi  va  kuchlanish  tushishi  (AU)ga,  qisqa  tutashuv  toki 
(Iqt) g a  
va 
tashqi  xarakteristikalariga ta’sir ko'rsatadi.
Transform atom ing  qisqa  tutashuvdagi  kuchlanish  va  EY K  lar 
hamda toklar muvozanat tenglamalari quyidagicha yoziladi:
Aktiv,  induktiv  va  to ‘la  qarshiliklardagi  kuchlanish  pasayishlari 
vektorlari  qisqa  tutashuv  uchburchagi  (OBK)  ni  hosil  qiladi  (1.16,a- 
rasm).
Bu  rejim   uchun  almashtirish  sxema  oddiy  k o ‘rinishga  ega  b o ‘ladi, 
chunki  qisqa  tutashuvda  berilayotgan  kuchlanish  U qt  uning  nominal 
qiymatiga  nisbatan  ju da  ham   kamligidan,  (1.34)  dagi  transformator 
toklarining  muvozanat  tenglamasida  magnitlovchi  tok  Im~Io  ni  hisobga 
olm aslik  mumkin.  Bu  holda  transform atoming  T-simon  almashtirish 
sxemasida magnitlovchi  zanjir va uning qarshiliklari  (rm va xm) chiqarib 
tashlansa,  qisqa  tutashuv  rejimi  uchun  almashtirish  sxemasi  kelib 
chiqadi (1.15.b-rasm).
rqt(75°)= rqt [1  + 0,004 (7 5 °-ч )], 
bunda  ^   -  chulg'am  qarshiligini  o ‘lchagan  paytdagi temperatura.
(1.43)
48

ц
*..£^т_/У4у-4-^у^^-г ~ > -
L ' .. 
V T
l.l.i-rastn.  Transfonnatoming  qisqa  tutashuv  rejimi  uchun:  a  -  soddalashtirigan  vcklor 
di.i gnimmasi  (qisqa tutashuv uchburchagi  OBK) va b - almashtirish sxemasi
M azkur  sxemada  birlamchi  va  ikkilamchi  chulg‘am  qarshiliklari 
ketma-ket  ulangan  b o ‘lib,  ularni  qisqa  tutashuvdagi  t o l a   qarshilik 
^
4
ir::,V+jxqt)  k o ‘rinishida ham  ko ‘rsatsa bo'ladi.  Transformatorning qis­
qa  lutashuvdagi  t o l a   qarshilik  Zqt  ga  ekvivalent  k o ‘rinishida  ifodala- 
uishi  amaliy hisoblarida keng qollan ilad i.
1.13. §. Transformator chulg‘amlarining ulanish 
guruhlarini va ularni aniqlash
1.16-rasmda  bir fazali  transformatorning  bitta o'zagida joylashtiril- 
£un  ikkita  (1  va  2)  chulg‘amni  bir xil  m agnit  oqim  (Ф)  kuch  chiziqlari 
lomonidan  kesib  o ‘tayotgan  hoi  k o ‘rsatilgan.  Agar  chulg‘amlaming 
o'ralish  y o ‘nalishi  va  uchlarining  belgilanishi  bir  xil  b o is a   (1.16,a- 
lasm),  ularda  hosil  b o ig a n   EY K  lar  (masalan,  tekshirilayotgan  payt 
uchun  chulg'am ning  oxiridan  boshiga)  bir  xil  y o ‘nalgan  b o ia d i  va 
demak, faza b o ‘yicha mos tushadi.
Agar  shu  chulg‘amlardan  bittasida,  masalan,  PK(2)  chulg‘am 
uchlarining  belgilanishi  almashtirilsa,  undagi  hosil  b o ig a n   EY K  ning 
chulg‘am  uchlariga  nisbatan  y o ‘nalishi  teskariga  o'zgaradi,  y a’ni  bu 
holda  «а»  dan  «х»  ga  y o ‘naIgan  b o lib ,  E  va  PK  chulg‘am lar EY K lari 
E|  va E2 faza b o ‘yicha  180°  ga siljigan b o ia d i.
C hulg‘am  uchlarini  o ‘ zgartirmasdan  bironta  (masalan,  PK)  chul- 
g ’amning  o ‘ralish  y o ‘nalishini  o ‘zgartirganda  ham   E t  va  E2  EY K   lar-
49

ning o 'zaro   siljish fazasi  180°  bo'.'adi.  Shunday  qiiih,  "V"is.  vn  PK  Sazaviy 
chulg'am lar EYK lari orasidagi  faza siljishi  shu chulg‘u.'«f;ir uchi arming 
belgilanishiga  hamda  o'ralish  у o'naj ishiga  b e e ’liq  bcnad'.  Магкиг 
chulg'am lar  bitta  o'zakda  joylashtuiiganda  bu  siljish  0  yoki  *.80°  ga 
teng  bo'lishi mumkin.
Uch  fazali  transformaiorlarda  chui^'ajnJarn.in.;;,  ulani&h  guruhbiri 
Y K   va  PK  chulg'am iarga  tegishii  bir  xil  iiniyaviy  kuehianishlari 
vektorlarining o 'zaro  siljish burchagiai ifodalaydi.
Chulg'am lam ing  ulanish  guruhini  odatdagi  (tsiferWatli,  y a ’ni 
doirachada  1+12  raqam lar  ko'rsatilgan)  soatdan  foydalanib  aniqlash 
usuli  amalda o 'n g 'a y   hisoblanadi  (bu  usul  standartda ham  belgilangan). 
Buning  uchun.  dastaw al.  soatni  tasvirlovchi  doira  cfcizliib,  uning 
raqamlari aylanaga teng  taqsimlab belgilanadi.
Uch  fazali  transform atoming  ulanish  guruhi  YK  va  PK  chulg'am - 
lam ing  liniyaviy  EY K  vektorlari  orqali  aniqlanganligidan  doiraga  YK 
chulg'am  uchun EYK lar vektor diagrammasi  chiziladi.
Buni  quyidagi  sxemalar uchun  к о ‘rib chiqamiz:  Transformatom ing
chulg'am lari  Y/Y  sxemaga  ulanganda  YK  chulg'am   fazaviy  EYK
larining vektor diagrammasi  bir-biridan  faza jihatdan  120°  siljigan  uchta
bir  xil  vektordan  iborat  bo'lib, 
ulam ing 
uchiari  o 'zaro  to ‘g ‘ri 
chiziqiar
bilan  ulanganda tomonlari  liniyaviy  (fazalararo) kuchlanishni  beradigaa
teng tomonli  uchburchak hosil bo'ladi.
a)  VI-i? 
$! 
т - i 
&  

1,16-rasm. Bir fazali  traii.sfci.T.ator chulg'awii иЬча  zm vb fcn
Uchburchakning  bitta  (masalan,  AB) 
tomor.;  Y K  
chttlg‘anmirtg 
liniyaviy  EYK  vektoriga  modul  jihatdan  teng  (AB-E,-.b)  va  soatmnn
50

*  rutfumiga  doimiy  ravishda  y o ‘naltirilgan  b o ‘lishi  kerak.  Shu 
nubiihli  YK  chulg‘amining  vektor  diagrammasiga  oid  uchburchakni 
doir'aning  markazidan  «12» raqam ga y o ‘naltirilgan  AB  radiusni  chizish- 
diMi  boshlanadi  (1.17,a-rasm).  Shu  uchburchakka  oid  boshqa  ikki 
luinonining  holatini  aniqlash  uchun  uzunligi  AB  radiusga  teng  b o ig a n  
ИС  vatarni  В  nuqtadan  o ‘tkazamiz,  A,  В  va  С  nuqtalam i  o ‘zaro  to ‘g ‘ri 
i tii/iqlar bilan birlashtirib teng tomonli uchburchak hosil qilinadi.
Bu  uchburchak  medianalarining  kesishgan  nuqtasidan  uning 
(ichlarigacha  b o ‘lgan  oraliq  (chizmada  vektor)  YK  chulg‘am  fazaviy 
EYK  lami beradi.
YK  chulg‘am  uchun  aniqlangan  fazaviy  EYK  vektorlari  transfor- 
matoming  PK  chulg‘ami  uchun  vektor  diagrammani  qurishda  zarur 
b o ia d i.  Bunda  Y K   va  PK   chulg‘amlarning  o ‘ralish  y o ‘nalishi  hamda 
fazaviy  chulg‘am larning  boshi  va  oxirlarining  belgilanishi  bir  xil  b o ‘l- 
ganida  bir  o ‘zakka  joylashtirilgan  chulg‘amlarni  bitta  faza  magnit 
oqimining  kuch  chiziqlari  kesib  o ‘tganligi  tufayli  chulg‘amlaming 
EYK lari  fazaviy  chulg ‘amlarining  oxiridan  boshi ga  bir  xil  (musbat) 
yo ‘nalgan holati tekshiriladi.
Ikkilamchi  chulg‘am  liniyaviy  EY K   vektori  Eab  (bir  fazali 
transformatorda  fazaviy  EY K  vektori  E xa)  YK  chulg‘amning  liniyaviy 
EYK  vektori  E AB  ga  (bir  fazali  uchun  fazaviy  EY K   vektori  EX
a
  ga) 
nisbatan  0  dan  360°  o ralig id a   burchaklarga  siljigani  uchun  360°  ni  12 
ga b o lg an d an  chiqqan natija (30°) ulanish guruhining birligi qilib qabul 
qilinadi.  «Yulduz»  sxemasiga  ulangan  PK   chulg‘am  EY K  lari  vektor 
diagrammasini  burish  uchun  YK  chulg‘amning  A  fazaviy  chulg‘am 
EYK  vektori  EX
a
  bilan  mos  tushadigan  y o ‘nalishda  yordamchi  MN 
punktir  chiziq  chiziladi  (1.18-rasm)  va  uning  doiradan  yuqori  qismida 
birorta  nuqtani  belgilab,  shu  nuqtadan  PK   chulg‘amning  fazaviy  EYK 
vektorlari (Exa va Eub)  ni  YK chulg‘am  «А»  va «V» fazalarining tegishli 
EYK vektorlari  (EXA va  EYB) ga mos ravishda y o ‘naltiriladi.  Ularning 
uchlarini birlashtirib,  liniyaviy EYK vektori  Eab  hosil qilinadi.  Guruhni 
aniqlash uchun shu vektom ing y o ‘nalishini  aniqlash kifoya b o ia d i.
51

PK  chulg‘am  liniyaviy  EY K  vektori  Eab  ning  Y K   chulg‘am 
liniyaviy EY K  vektori E fVB ga nisbatan  siljishini  aniqlash m aqsadida PK 
chulg‘am  uchun  burilgan  vektor  diagrammaning  Eab  vektorini  o ‘ziga 
parallel  ravishda  doiraning  ichidagi  YK  chulg‘am  vektor  diagrammasi 
tom on  siljitishda  uning  «а»  nuqtasi  EAB  vektom ing  «А»  nuqtasi  ustiga 
tushishi zarur.
E X
a
 
va 
Exa 
fazaviy EY K  vektorlar MN ehizig‘i ustida yotganligidan 
«а»  nuqtani  «А»  nuqta  tomon  surishda  jud a  ham  qulaylik  yaratadi. 
C hulg‘amlar Y/Y  ulangan  hoi  uchun  qurilgan  vektor  diagrammalar  shu 
tartibda  birlashtirilganda  PK  chulg‘amning  liniyaviy  EYK  vektori  Eab 
YK  chulg‘amning  liniyaviy  EY K  vektori  Eab  bilan  ustma-ust  tushadi. 
Ularning  orasidagi  siljish  burchagi  0  b o ‘lgani  uchun  chulg‘amlarning 
ulanish  guruhi  0  (0  :  30°=  0)  b o ‘ladi  (mazkur  usuldagi  sanoq  tizimi  0 
dan  boshlanishi  uchun  «12»  ni  «0»  bilan  almashtirish  tavsiya qilinadi). 
Uch  fazali  transform atorning  ulanish  guruhini  soat  yordam ida  aniqlash 
usulida  PK   chulg‘am  liniyaviy  EYK  vektori  (Eab)  soatning  kichik  mili 
bilan  belgilanadi  va  chulg‘amning  ulanish  guruhlariga  qarab,  soatning 
bu  mili  12  (0)  dan  11  gacha  b o ‘lgan  turli  butun  sonlam i  ko'rsatishi 
mumkin  (1.17-rasm ).
2. 
Transformatorning  YK  chulg‘ami  «yulduz»,  PK  chulg‘ami  esa 
«uchburchak»  sxemasi  (1.17,  e-rasm)  b o ‘yicha  ulanganda  YK  chul- 
g ‘amida  o ‘zgarish  b o ‘lmagani  tufayli  bu  chulg‘am  uchun  vektor  diag- 
ram m a  1.17,  a-rasmdagi bilan bir xil b o ‘ladi (1.17, d-rasm).
C hulg‘amlari  bir  xil  y o ‘nalishda  o ‘ralgan,  fazaviy  chulg‘amlari 
uchlarining  belgilanishi  va bu  chulg‘amlardagi  EYK  lam ing  yo'nalish- 
lari  ham  bir xil b o ‘lgan PK chulg‘amda liniyaviy EYK Eab m iqdor jihat­
dan  shu  chulg‘am  fazaviy  EY K   ЕцЬ  ga  teng  (Eab=  Eyb),  teskari  ketma- 
ketlikda  ulab  «uchburchak»  sxemasi  hosil  qilinganda  esa  Е аЪ'  = E'bv 
b o ‘ladi).
52

transformator chulg’amlarining uianish guruhi
1.17,  d-rasmdagi  PK chulg‘am  uchun vektor diagrammani  burishda 
yordamchi  M N  chizig‘ining  doiradan  yuqori  qism ida  bironta  nuqtadan 
YK  chulg‘amning  «В»  fazaviy  EYK  vektori  E yB ga  parallel  qilib,  unga 
mos  y o ‘nalishda  Eab  =Eyb  vektori  chiziladi.  Boshqa  fazalarga  oid  EY
k
 
vektorlami  ham   shunday  tartibda  chizish  mumkin.  S o ‘ngra  PK 
chulg'ani  liniyaviy  EYK  vektori  E ab  ni  o ‘ziga  parallel  qilib,  uning  «а» 
nuqtasi  YK  chulg'am   liniyaviy  EY K  vektori  Едв  ning  M N  c h iz ig l 
ustidagi  A  nuqtasi  bilan  ustma-ust  tushgunga  qadar  siljitiladi.  Bu  holda 
Eab  vektor soatning  «11»  raqam iga y o ‘nalgan holatni egallaydi.  Demak, 
transform ator  chulg‘amJarining  ulanish  guruhi  11  ekan.  EAB  vektoridan 
boshlab  soat  milining  aylanishi  b o ‘yicha burchakni  o ‘lchab,  uni  30°  ga 
b o ig a n d a  ham  shu natija (330°:  30° =  11) olinadi.
A m aliyot  u c h u n   m u h im   xulosa.  Transformatorlam ing  ulanish 
guruhi  faqatgina  PK  chulg‘amning  YK  chulg‘amga  nisbatan  o ‘ralish 
y o ‘nalishiga,  PK  fazaviy chulg‘amlarning uchlari  qanday belgilanishiga 
hamda  ularning  ulanish  sxemalariga  bog‘liq  bo l i b   qolmasdan,  YK  va
53

PK  fazaviy  chulg'am larni  qanday  ketm a-ketlikda  ulab  "A "  sxemasini 
hosil qilishga ham  b og ‘liq b o la d i.
3. 
C hulg‘amlarining  o ‘ralish  y o ‘nalishi  va  uchlarining  belgilanishi 
bir xil b o ‘lib  Y/Z  sxema b o ‘yicha  ulangan  (1.18,  a-rasm) transformator- 
ning PK chulg'am  EYK lari vektor diagrammasini (1.18, b-rasm) burish 
uchun  «А»  fazaning  («a-х1»)  va  В  fazaning  («b'-у»)  g ‘altaklari  o'zaro 
qarshi  ulanganligi  tufayli  ularda  hosil  bo'ladigan  EYK  lar  bir-biridan 
120°  siljigan hamda EYK lari  teskari yo'nalganligidan  ulami  geometrik 
ayirish  natijasida  fazaviy  EY K   vektorlari  (Ea,  Eb,  Ec)  hosil  qilinadi, 
y a’ni:  Ea=E"b- E 'a,  Eb=E"c- E 'b, Ec=E"a- E 'c  (1.18,  b-rasm).  «В»  fazaning 
ikkinchi  («b'-у»)  g ‘altagida  hosil  bo'ladigan  EYK  E"b  neytral ga 
y o ‘nalgan,  shu  fazaga  tegishli  YK  chulg'am   EY K  Eb  esa  neytraldan 
chulg'am   boshiga  y o ‘nalgan.  Shu  sababli  E",  vektorini  Eb  ga  teskari 
y o ‘nalishda  q o ‘yiladi  va  uning  uchidan  «А»  fazaning  PK   chulg'am iga 
tegishli  birinchi  («a-х'»)  g'altagi  EYK  vektori  EA  ni  YK  chulg'am ning 
«А»  fazaviy  EY K   vektori  E 'a  ga  mos  yo'naltirib  chiziladi.  S o'ngra  E 'a 
vektorining  uchini  neytral  nuqta  bilan  birlashtirib  fazaviy  EYK  vektori 
Ea hosil  qilinadi.  «В»  va «С»  fazaviy chulg'am lam ing tegishlicha EYK 
vektorlari  Eb  va  Eclar  ham   xuddi  shu  tartibda  hosil  qilinadi  (1.18,  b- 
rasm).  Ea  va  Ey  vektorlam ing  uchlarini  birlashtirib  Eab  vektorining 
yo'nalishi va kattaligini aniqlaymiz.
Bu  vektorni  o 'z ig a   parallel  ravishda  YK  chulg'am   uchun  qurilgan 
vector  diagrammaning  «А»  nuqtasiga  liniyaviy  vektor  Eab  ning  «а» 
nuqtasi  ustm a-ust  tushadigan  qilib  ko'chirilganda  Eab  vektori  soatning 
«11»  raqam iga yo'nalgan]igi  kuzatiladi  (1.18,  c-rasm).  Demak,  berilgan 
sxema uchun chulg'am lam ing ulanish guruhi «11» ekan.
54

Яу
1.18-rasm.  Yulduz  zigzag'1 sxemasi (a) uchisn kiicli  transiormatorlarinmg ulanish gmjhini
aiiiqlashga oid  vektor diagranimalar (b, c).
1„14,§. 
Transtwmatorlarning 
p arallel 
ishlasht
Ikki  (yoki  undan  k o ‘p)  transform atorlam ing  birlamchi  chulg'am ­
lari  bitta  elektr  tarm og‘idan  (manbaidan)  energiya  bilan  m’minlanib, 
ikkilamchi  chulg‘amlari  esa  umumiy  iste’molchiga  (yoki  tarmoqqa) 
ulangan boldagi ishini transform atorlaming parallel ishlashi  deyiladi.
T ransformatorlami  parallel  ishlatish iste’molchilarni elektr energiya 
bilan  uziuksiz  ta’m inlashda  katta  amaliy  ahamiyatga  egadir.  Masalan, 
parallel  ishlayotgan  transform atoriardan birortasida  avariya  holati  sodir 
b o ‘lsa  yoki  ta’mirlash  uchun  uni  manbadan  ajratganda  ham  energiya 
ta ’minoti  uzilmaydi,  chunki  bu  holda  iste’m olchilar  eiektr  energiyani 
parallel  ishlayotgan  boshqa  transfotTnator(lar)dan  oladi.  Nimstansiya- 
ning  umumiy  yuklamasi oshganda parallel  ishlayotgan transform atorlar - 
ning  soni  oshirilib,  yuklama  kam ayganda  esa  transform atorlaining  bir 
qismi  tarmoqdan  ajratib  q o ‘yiladi.  Transformatorlar  yuklam asining  shu 
tarzda optimallanishi,  ularning energetik k o ‘rsatkichiari (F.I.K.  va coscp) 
ni yaxshilavdi.
Transforrnatorlarni 
p arallel 
ish lashg a 
ulash 
shartlari.
Transformatorlarai  parallel  ishlashga  tilashda  ularning  chulg‘amiarida 
tenglashtiruvchi  toklam ing  vujudga  keSmasJigi  va  umumiy  yuklama
55

parallel  ulangan  transform atorlaming  quvvatiga  mos  holda  taqsim- 
lanishi  zarur  bo'ladi.  Buning  uchun  quyidagi  shartlar  bajarilishi  talab 
qilinadi:
1)  parallel  ulanadigan  va  ishlab  turgan  transformatorlaming 
birlamchi nominal kuchlanishlari o ‘zaro teng  (U  i  N(I) = U  
i
.N(
ij
)  =  ...)  va 
ikkilamchi  nominal  kuchlanishlari  ham   teng  bo'lishi,  ya’ni  liniyaviy 
transformatsiyalash koeffitsientlari  (kt) bir xil b o 'lish i lozim:
к ].i  = к ui = к un = ... 
(1.45)
2)  parallel  ulanadigan  va  ishlab  turgan  transform atorlaming  qisqa 
tutashuv kuchlanishlari bir xil bo'lishi kerak,  y a’ni
Uqt.i = 
Uqt 
.n = 
Uqt.ui 
=  ... 
(1.46)
3)  transform atorlar  chulg'am larining  ulanish  guruhlari  bitta 
gurnhga taalluqli bo'lishi lozim.
Parallel  ishlashga  ulangan  ikkita  uch  fazali  kuch  transformatori­
ning sxemasi  1.19-rasmda ko'rsatilgan.
Transformatsiyalash  koeffitsientlari  kh  ulam ing  o'rtacha  arifmetik 
qiymatlaridan  farqi  ±   0,5  foizgacha,  qisqa  tutashuv  kuchlanishlari  Uqt 
esa  (±10)  foizgacha  farqli  bo'lg an   hollarda  ham   transformatorlami 
parallel  ishlatish  m umkinligi  standartda  belgilangan.  Undan  tashqari 
parallel  ishlaydigan  transform atorlar  nominal  quvvatlarming  farqi  uch 
martadan  oshmasligi  kerak,  chunki  transform atoming  qisqa  tutashuv 
kuchlanishi  Uqt uning nom inal quvvati  va kuchlanishi  oshgan  sari oshib 
boradi.
Chulg'am larining  ulanish  guruhlari  har  xil  bo'lgan  holda  transfor­
m atorlam i  parallel  ulash  mumkin  emas,  chunki  bu  holda  ulam ing 
chulg'am laridan  qiymati  taxm ihan  qisqa  tutashuv  tokining  qiymatiga 
yetadigan tenglashtiruvchi toklar o'tadi.
Bu  esa  transform atorlar  uchun  xavflidir.  Yuqorida  ko'rsatilgan 
shartlardan  birortasi  to 'la   bajarilmagan  hollarda  transformatorlaming 
parallel ishlashim k o 'rib  chiqamiz.
56

A B C
a  b  с
1,19-rasm. Parallel  ishlashga ulangan ikkita uch fazali kuch transformatorining sxemasi.
Transformatsiyalash  koeffitsientlari  har  xil  b o ‘lgan  transformator- 
lam ing  parallel  ishlashi.  Parallel  ishlayotgan  transform atorlar  ikkilam ­
chi  chulg‘amlaridagi  EYKlar (Е2
ь
 E2.n)  qarama-qarshi ulangan bo'lgani 
uchun vektor diagrammada ulam ing  vektorlari o'zaro teskari  yo'naltirib 
chiziladi  (1.20,  a-rasm).  Agar  transform atorlaming  birlamchi  chulg'am  
EY K  lari  shartga  k o 'ra   teng  bo'lsa,  unda  transformatsiyalash  koeffit­
sientlari  k £I<  kf.n  bo'lganda  ikkilamchi  chulg'am   EY K   lari  E2I>E2n 
bo 'lad i  va  qarama-qarshi  yo'nalgan  bu  EYK  lam ing  vektor  yig'indisi 
tufayli  natijaviy  EY K  дЕ=Е21+Е2.п  hosil  bo'lib,  u  transformatorlar 
chulg'am lari orasida tenglashtiruvchi tok Iteng ni vujudga keltiradi:
^teng-  AE / (Z qtI +Z qUI), 
(1.47)
bu  yerda  Zqt- to 'la   qisqa  tutashuv  qarshiligi;  «I»  indeks  birinchi 
transformatorga,  indeks  «II»  esa  ikkinchi  transform atorga  tegishli. 
Odatda  katta  quvvatli  transfom iatorlarda  (x  qtI  +  x  q,.n)  »   (rqt.i+rqtn) 
bo'lganligidan r qU  va r4t.II qarshiliklarini e ’tiborga olmasa ham  bo'ladi. 
Bu  holda  tenglashtiruvchi  tok  Iteng  EYK  AE  dan  chorak  davr  (90°)  ga 
orqada  qoladi.  Bu  tok  qiymati  katta  bo 'lg an   EYK  E21  ga  nisbatan 
induktiv  bo'lib,  qiymati  kichik  b o 'lgan   EY K   E2U  ga  nisbatan  esa 
sig'im iydir (1.20,  a-rasm).
Yuklama  ulanganda  Iteng  tok  yuklam a  toki  Iyu  ga  geometrik 
qo'shiladi.  Ikkilamchi  chulg'am   EYK  E2I  uning  kuchlanishi  U2.i  dan 
katta (E2 J>U2j) bo'lgan   1-transformator (TI) toki quyidagiga teng:
12-1“   I   yu.I  +   ^teng- 
57

1,20-rasm.  Transfommtsiyalash  koeffilsiyentlari  har  xil  bo'Igan  ikkita  kuch  transforma­
torining parallel ishlashiga oid  vektor diagrammalar:  (a  -  salt ishlashdagi  vektor diagrarama; b — 
ikkilamchi chulg’am  kuchlanishini  aniqlash; с - I  va П  transfoiTnatornirig toklarini aniqlash.)
Agar  tekshirilayotgan  paytda  1-transformatorda  Iteng  tok  chulg‘am 
boshidan  uning  oxiriga  o lay o tg an   b o ‘Isa,  2-tran s formatorda  esa  u 
chulg'am   oxiridan  uning  boshiga  o ‘tadi  va,  shu  sababli  2-transformator 
(Til)  ning  toki  quyidagi tenglam a bilan  aniqlanadi,  ya’ni  !'iiT=IyU.n+I  teng 
(1.20, c-rasm).
Iteng  tokning  ta ’siri  tufayli  transformatorlarda  toklar  tengsizligi 
(I2 i>l2.u)  hosil  b o ia d i.  Bunday  shaxoitda  1 -transforma)or  11  o ‘ta 
yuklanib,  2-transformator  T il  ning  yuklamasi  esa  m e’yoridan  kam 
b o ia d i.  Transformator  (TI)  ikkilamchi  chulg‘amida  lltHg  toki  vujudga 
keltirgan  kuchlanish  pasayishi  (jxql n'lteng)  EYK  Е2.ц  ga  qarama-qarshi 
y o ‘nalgan,  transform ator  (TII)  ikkilamchi  chulg‘amida  tenglashtiruvchi 
tok tufayli  vujudga kelgan kuchlanish pasayishi vektori (-jx  qui'Iteng) esa 
EY K  vektori  Е2ц  bilan  mos  y o ‘nalgan.  Natijada  transform atorlaming 
ikkilamchi  chulg ‘amlarida  E2.
j
>U2>E2.
u
  b o ig a n   holda  umumiy 
kuchlanish U2 barqaror b o ia d i (1.20, b-rasm).
Qisqa  tutashuv  kuchlanishi  bir  xil  b o lra a g a n   transform atorlaming 
parallel  ishlashi.  Agar  k £I=  k£.u  va  chulg'am larining  ulanish  guruhlari 
bir xil  bo lib ,  qisqa  tutashuv  kuchlanishlari  teng  b o lm a g a n   (uqU^  uqU() 
ikkala  transform atom i  parallel  ishlashga  ulaganda  yuklama  oshirilsa,
58

qisqa  tutashuv  kuchlanishi  kam  b o ‘lgan  transformator  ikkinchisiga 
nisbatan  oldin  nominal  quvvatiga  erishadi.  Umuman,  parallel  ishlayot­
gan  transform atorlar  orasida  yuklam a  ulam ing  qisqa  tutashuv  kuchla- 
nishlariga teskari m utanosiblikda taqsimlanadi:
(Si/Si.N)  :  (SU/SUN) = Uqtn/Uqu. 
(1.48)
TII  ni  ham   nom inal  quvvatgacha  yuklash  maqsadida  umumiy 
yuklam a  yana  ham   oshirilganda  TI  ning  yuklamasi  m e’yordan  oshib 
ketadi.  Bu  esa  amaliyot  uchun  salbiy  holdir.  Parallel  ishlatiladigan 
transform atorlar  nominal  quvvatlarining  nisbati  3:1  dan  katta  bo'lm as- 
ligi kerak.
Demak, qisqa tutashuv kuchlanishlari har xil b o ‘lgan transformator- 
lam i  parallel  ishlatishda  ulam ing  o'rnatilgan  quvvatidan  to 'la   foydala­
nib b o'lm as ekan.  Agar tashqi xarakteristikalari m a’lum b o 'lsa, berilgan 
ikkilamchi  chulg'am   kuchlanishi  kattaligi  bo'yicha  parallel  ishlayotgan 
transform atorlam ing tokini grafik usulda aniqlash mumkin (1.21-rasm).
Umumiy  yuklam a  ulanganda  qisqa  tutashuv  kuchlanishi  Uqt  katta 
bo'lgan  transform atoming  kuchlanish  pasayishi  k o 'p   bo'lib,  uning 
tashqi  xarakteristikasi  absissalar o 'q ig a ko 'p ro q  og'adi.  Agar ordinatasi 
nominal  kuchlanishga teng  bo'lgan  nuqtadan  absissalar  o'qiga  o'tkazil- 
gan  parallel  chiziq  tashqi  xarakteristikalar  bilan  kesishish  nuqtalari 
izlanayotgan toklam ing qiymatini beradi, masalan, uqt I< u bo'lganda 
1
2
 i > 1
2
.И ga ega bo'lam iz.
C hulg'am lam ing ulanish guruhlari har xil bo 'lg an transformatorlar- 
ning  parallel  ishlashi.  Aytaylik,  chulg'am lari  Y /Y -  0  va  Y /A -l 1  ulan­
gan birlamchi  va ikkilamchi  nominal  kuchlanishlari bir xil (U 1N.i=UiN.n; 
U 2 n . i = U 2 n . i )  
bo 'lg an ikkita transform ator parallel  ishlash uchun  ulangan. 
Unda  ikkilam chi  chulg'am lar  mos  fazalarining  EY K   lari 
Каталог: Elektron%20adabiyotlar -> 30%20Техника%20фанлар
30%20Техника%20фанлар -> Oziq-ovqat texnologiyasi asoslari. Vasiyev M.G'.pdf [Aberdin-angus qoramol zoti]
30%20Техника%20фанлар -> B. X. Yunusov, M. M. Azimova
30%20Техника%20фанлар -> Gidravlika va
30%20Техника%20фанлар -> O. O. Xoshimov, S. S. Saidaxmedov
30%20Техника%20фанлар -> Qishloq qurilish texnologiyasi
30%20Техника%20фанлар -> S. turobjonov, M. Shoyusupova, B. Abidov moylar ya maxsus suyuqliklar texnologiyasi
30%20Техника%20фанлар -> I. K. Umarova, G. Q. Solijonova
30%20Техника%20фанлар -> M am ajanov Т., Atamov A
30%20Техника%20фанлар -> Texn ologiyasi
30%20Техника%20фанлар -> Elektr yuritma asoslari


Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   28


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2019
ma'muriyatiga murojaat qiling