Urazimbetova sh o‘quvchilarni aruz she’riy tizimidagi

Berilgan: mafoiylu (V - - -) makfuf; 

Bo‘lishi krak: mafoiylu (V- - V) makfuf; 

Berilgan: mafulu (V - V)  axrab; 

Bo‘lishi kerak: mafulu (- - V axrab; 

Berilgan: faulun (- V -) mahzuf; 

Bo‘lishi kerak: faulun (V - -) mahzuf; 

Berilgan: mafoiyl (V -) maqsur; 

Bo‘lishi kerak: mafoiyl (V - ~)  maqsur; 

Berilgan: faul (V -) axtam; 

Bo‘lishi kerak: faul (V  ~) axtam. 

Guvohi bo‘layotganimizdek,  mafoiylun rukni tarmoqlarining  teng yarmi 

(12  tadan  oltitasi)  noto‘g‘ri  talqin  qilinmoqda.  Foilotun  asil  ruknining 

tarmoqlarining  paydo  bo‘lishiga  oid  ma’lumotlarda  ham  ahvol  deyarli 

o‘zgarmagan - 15 ta tarmoq ruknning 7 tasi o‘zining yanglish talqiniga ega. 

Darslik  va  o‘quv  qo‘llanmalarda  aruz  haqida  nazariy  ma’lumotlar  tahlili 

shuni  ko‘rsatmoqdaki,  kim  uchun  yaratilayotganidan  qat’i  nazar,  ularni  bir 

muallifga  topshirib  qo‘yish  yaramaydi.  Negaki,  muallif  ko‘pincha  bir  sohaning 

olimi sifatida fikrlaydi.  “Adabiyot nazariyasi”, “Adabiyotshunoslikka kirish” va 

---

 

30

“Adabiyot  qoidalari”  kabi  keng  qamrovli  kitoblarni  yaratish  bir  kishining 

qo‘lidan kelavermaydi. 

Yuqorida  ta’kidlangan  xatolar  bir  qarashda  mayda-chuyda  texnik 

xarakterdagi  masaladay,  ular  haqida  gapirish  esa,  maydachilikday  ko‘rinishi 

mumkin.  Shu  o‘rinda  bir  narsani  qayd  qilish  lozimki,  aruzga  doxil  xatoning 

maydasi  yo‘q,  ayniqsa,  u  talabaga,  o‘rganuvchiga  yo‘naltirilgan  manbalarda 

bo‘lsa.  Darslik  va  o‘quv  qo‘llanmalarning  ahvoli  shu  bo‘lsa,  uni  o‘rganuvchi 

o‘quvchilardan  nimani  kutish  mumkin?  Bu  xil  savollarga  javob  berish  vaqti 

keldi.  Javob  -  mukammal  darslik  bo‘lishi  kerak,  kamchiliklardan, 

chalkashliklardan  holi,  o‘zbek  aruzi  nazariy  masalalarini  yorituvchi  muxtasar 

darslik bo‘lishi kerak. 

Shundagina  milliy  madaniy  qadriyatlarimizning  ajralmas  qismi  bo‘lgan 

bezavol  adabiy  merosimiz,  zamondoshlarimizning  ma’naviy  dunyosini,  badiiy-

estetik  olamini,  ong-u  shuurini  boyitadigan  she’riyatimizni  qadrlagan,  ushbu 

merosga ma’naviy huquqli voris bo‘la olamiz.