Urganch davlat universiteti iqtisodiyot fakulteti n


Download 0.7 Mb.

bet2/9
Sana11.11.2017
Hajmi0.7 Mb.
1   2   3   4   5   6   7   8   9

 

BMI bajaruvchi talaba: ____________  Nurmanova G.Q. 

 

  Kafedra mudiri:                    ____________I.f.n Ruzmetov Sh. 

15 

 

 



O’zbekistonda  kichik    biznes  va  xususiy  tadbirkorlikni 

rivojlantirish istiqbollari va bunda  banklarning o’rni. 

 

Kirish 



1-BOB      O’zbekiston  iqtisodiyotini  modernizatsiya  qilish 

sharoitida  kichik  biznes  va  xususiy  tadbirkorlikni  rivojlantirishning 

huquqiy va nazariy asoslari. 

1.1.    O’zbekistonda  kichik  biznes  va  xususiy  tadbirkorlikni 

rivojlantirishning huquqiy  asoslari 

1.2.  Respublikada  kichik  biznes  va  xususiy  tadbirkorlikni  

rivojlanish bosqichlari 

1.3. Kichik biznes va xususiy tadbirkorlikni  rivojlantirishda xorijiy 

davlatlar tajribalarini qo’llash xususiyatlari 

2-BOB. 

 

Kichik 

biznes 

va 

xususiy 

tadbirkorlikni 

rivojlantirishda  tijorat banklarining o’rni 

2.1.  Kichik  biznes  va  xususiy  tadbirkorlikni  rivojlantirishda  bank 

kreditlarini ajratish tartibi 

2.2. O’zbekistonda kichik biznes sub’ektlarini kreditlash taxlili 

2.3.  O’zbekistonda    kichik  biznes  va  xususiy  tadbirkorlikni  

rivojlantirishda bank kreditlarini ajratishni takomillashtirish yo’llari. 



Xulosa va takliflar 

Foydalanilgan adabiyotlar 

16 

 

 



 

Kirish 

 

 ,,Bizning doimiy vazifamiz – kichik biznes 

  va tadbirkorlikning o’rni va ro’lini 

 izchil o’sishini ta’minlash“ 

 

Islom Karimov 



 

Mavzuning  dolzarbligi.      Mamlakatimizni  ijtimoiy-iqtisodiy  rivojlantirish  va 

amalga  oshirilayotgan  inqirozga  qarshi  choralar  dasturining  eng  muhim  ustuvor 

yo’nalishlaridan  biri  yangi  ish  o’rinlarini  tashkil  etish,  aholining  daromadlari  va 

farovonligini oshirishda tobora muhim o’rin tutayotgan xizmatlar ko’rsatish va servis 

sohasi,  kichik  biznes  va  xususiy  tadbirkorlik  (KBXT)ni  jadal  rivojlantirishga 

qaratilmoqda.  

Mamlakatimizdagi  chuqur  iqtisodiy  islohotlar,  ijtimoiy  hayotning  turli 

jabhalarida  amalga  oshirilgan  bunyodkorlik  ishlari,  iqtisodiyotni  modernizatsiyalash 

va  diversifikatsiyalash,  xizmat  sohasi  va  KBXTni  rivojlantirishga  qaratilgan  keng 

tarkibiy  o’zgarishlar  2013  yilda  ham  o’zining  salmoqli  natijalarini  ko’rsatdi. 

Darhaqiqat,  2013  yil  yakunlariga  ko’ra  KBXTning  mamlakatimiz  yalpi  ichki 

mahsulotidagi  ulushi  55.8  foizga,  iqtisodiyotda  jami  bandlar  sonida  KBXTning 

hissasi  esa  75  foizgacha  etdi,  respublikamizda  jami  yangidan  yaratilayotgan  ish 

o’rinlarining yarmidan ko’prog’i shu sektor ulushiga to’g’ri kelmoqda

1

.  


KBXT  muhtaram  Prezidentimiz  tomonidan    bugungi  kunda  mamlakatimizning 

iqtisodiy-ijtimoiy  taraqqiyotini  yangi,  yanada yuksak bosqichga ko’tarishning asosiy 

vositasi sifatida e’tirof etilib, 

                                                

1

O‘zbekiston  Respublikasi  Prezidenti  Islom  Karimovning  mamlakatimizni  2013-yilda  ijtimoiy-iqtisodiy  rivojlantirish 



yakunlari va 2014-yilga mo‘ljallangan iqtisodiy dasturning eng  muhim ustuvor yo‘nalishlariga bag‘ishlangan Vazirlar 

Mahkamasining majlisidagi ma’ruzasi Xalq so’zi 18.01.2014 y. (13)

 


17 

 

 2011 yilni mamlakatimizda “Kichik biznes va xususiy tadbirkorlik yili” deb 



e’lon qilishni taklif etdi

2

.  



Fikrimizcha,  2011  yilning  “Kichik  biznes  va  xususiy  tadbirkorlik  yili”  deb 

nomlanishining  asosiy  sabablari  sifatida  KBXT  davlat  va  jamiyatimiz  rivojida 

alohida  o’rin  egallayotganligini,  uni  rivojlantirmasdan  turib  iqtisodiyotimizning 

kelajagini  ta’minlay  olmasligimizni,  ichki  bozorimizni  raqobatbardosh  va  sifatli 

mahsulotlar  bilan  to’ldirishda,  aholini  ish  bilan  ta’minlash  va  shu  asnoda  ularning 

munosib  daromad  topishi  hamda  turmush  farovonligining  oshirib  borishida  eng 

asosiy  omillardan  biri  ekanligini,  jamiyatimiz  va  mamlakatimiz  ijtimoiy-siyosiy 

tayanchi  va  poydevori  bo’lgan  o’rta  sinfning  shakllanishi  va  rivojlanishini 

ta’minlashini,  jamiyatimizdagi  ijtimoiy  va  siyosiy  barqarorlikning  kafolati  va 

tayanchiga,  yurtimizni  taraqqiyot  yo’lidan  faol  harakatlantiradigan  kuchga  aylanib 

borayotganligini ta’kidlash mumkin. 

2014    yilda  kichik  biznes  va  xususiy  tadbirkorlikning  roli  va  o‘rni  tobora 

mustahkamlanib  borayotganining  o‘zi  iqtisodiyotimizning  tarkibida  bo‘layotgan 

ijobiy  o‘zgarishlardan  dalolat  beradi.  Faqatgina  o‘tgan  yilning  o‘zida  yurtimizda  26 

mingdan  ziyod  kichik  biznes  sub’ekti  ish  boshladi  va  yil  oxirida  ushbu  sektorda 

faoliyat  ko‘rsatayotgan  korxonalarning  umumiy  soni  yil  oxiriga  kelib  190  mingtaga 

yetdi

3



Muammoning  o`rganilganlik  darajasi.  Kichik  biznеs  va  tadbirkorlik  sohasi 

bo’yicha  o’zining  muhim  hissalarini  qo’shgan  xorijlik  g’arb  olimlari  qatoriga  Y. 

Shumpeter,  R.  Xizrich,  R.  Kantilon,  J.B.  Sey,  F.  Xayeka  va  boshqalarni  alohida 

ta'kidlab  o’tish  lozim.  O’zbеkiston  Rеspublikasida  kichik  biznеsni  krеditlash  va 

kredit  mexanizmlari  tahlilidagi    mavjud  muammolar  borasida  ilmiy  tadqiqotlar  olib 

                                                

2

Prezident I. Karimovning O’z R  Konstitutsiyasi qabul qilinganining 18 yilligiga bag’ishlangan tantanal imarosimdagi 



“Mamlakatimizni   modernizatsiya qilish yo’liniiz ichil davom ettirish –taraqqiyotimizning muhim omilidir” mavzusida 

ma’ruzasi Xalqso’zi, 2010 yil, 7 dekabr, 3 bet. 

3

O‘zbekiston  Respublikasi  Prezidenti  Islom  Karimovning  mamlakatimizni  2013-yilda  ijtimoiy-iqtisodiy  rivojlantirish 



yakunlari va 2014-yilga mo‘ljallangan iqtisodiy dasturning eng muhim ustuvor yo‘nalishlariga bag‘ishlangan Vazirlar 

Mahkamasining majlisidagi ma’ruzasi Xalq so’zi 18.01.2014 y. (13) 

 


18 

 

borgan  iqtisodchi  olimlar  va  ushbu  sohada  xizmat  ko’rsatayotgan  davlat  arboblari 



sifatida  F. Mullajonov, M. Solihov,  B.  Bеrdiyorov,  F. Dodiyev, N. Xolmuratov, Sh. 

Normo’minov,S.K.Salayev,N.B.Fayzullaev,B.U.Tadjiyev,  E.  Egamberdiyev,  X. 

Xo’jaqulov, 

S. 


Sattorov, 

N. 


Abdunazarova, 

N. 


O’rmanova, 

 

N. 



Xusanov,O.Iminovlarni ko’rsatish mumkin. 

Bitiruv  malakaviy  ishining  ob’ekti  va  predmeti.  Ushbu  bitiruv  malakaviy  ishida 

tadqiqot  ob’ekti  qilib  ”Agrobank”  OATB  Xorazm  filialini,  predmeti  qilib  esa  bank 

ko`rsatkichlari olindi. 

Bitiruv  malakaviy  ishining  asosiy  maqsadi

O’zbekistonda  kichik    biznes  va 

xususiy  tadbirkorlikni  rivojlantirish  istiqbollariva  bunda    banklarning 

o’rnini  aniqlash

  maqsadiga  erishishuchun  quyidagi  muhim  vazifalar  belgilab 

olindi

- O’zbekistonda  kichik  biznes  va  xususiy  tadbirkorlikni  rivojlantirishning 

huquqiy  asoslarini ko`rsatib berish; 

- Respublikada  kichik  biznes  va  xususiy  tadbirkorlikni    rivojlanish  bosqichlari 

aniqlash; 

- Kichik  biznes  va  xususiy  tadbirkorlikni    rivojlantirishda  xorijiy  davlatlar 

tajribalarini qo’llash xususiyatlari ochib berish; 

- Kichik  biznes  va  xususiy  tadbirkorlikni  rivojlantirishda  bank  kreditlarini 

ajratish tartibini o’rganish;  

- O’zbekistonda  kichik  biznes  sub’ektlarini  kreditlash  taxlili  o’tkazish  va 

baholash; 

- O’zbekistonda    kichik  biznes  va  xususiy  tadbirkorlikni    rivojlantirishda  bank 

kreditlarini ajratishni takomillashtirish yo’llarini ko’rsatib berish. 



Bitiruv malakaviy ishining nazariy – uslubiy asosi 

BMIningmavzusiniyoritishdaO’zbekistonRespublikasiPrezidentiI.A.Karimovninghal

qaromiqyosdayuqoribaholanayotganvaijobiynatijalarinimamlakatningtaraqqiyotitajrib

asi tasdiqlanayotgantanlanganasarlarito’plamigakiritilgankitoblaridan, 



19 

 

ko’plabmaqolavachiqishlaridabozoriqtisodiyotigao’tishborasidagivazifalari haqidagi 



asarlari, 

shuningdekO’zbekistonRespublikasiOliyMajlisitomonidanqabulqilinganqonunlar, 

O’zbekiston Respublikasi Prezidentining Farmoyishlari, O’zbekiston Respublikasi 

Vazirlar Maxkamasining qarorlari, O’zbekistonRespublikasiMoliyaVazirligi, 

O’zbekiston Respublikasi Markaziybankiva O’zbekiston Respublikasi 

Davlatsoliqqo’mitasiningme’yoriyhujjatlaridan, 

ommaviyaxborotvositalarimateriallaridankengfoydalanildi. 

Bitiruv  malakaviy    ishining  tarkibi.  Bitiruvmalakaviyishikirishqismi,  ikkitabob, 

xulosavatakliflar,  foydalanilgan adabiyotlar ro’yxatidaniborat.

 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

20 

 

 



 

 

 



1-BOB      O’zbekiston  iqtisodiyotini  modernizatsiya  qilish  sharoitida  kichik 

biznes va xususiy tadbirkorlikni rivojlantirishning huquqiy va nazariy asoslari. 

1.1.O’zbekistonda  kichik  biznes  va  xususiy  tadbirkorlikni  rivojlantirishning 

huquqiy  asoslari 

    Iqtisodiyotning 

bugungi 

kundagi 


rivojlanish 

darajasi, 

iqtisodiy 

aloqalarning  g’oyat  keng  miqyosli  va  murakkab  bo’lib  borayotgan  bir  sharoitida 

bozor kuchlari o’ta mukammal bo’lib ishlaganda ham iqtisodiy munosabatlarni to’la-

to’kis  tartibga  sola  olmaydi.  Hozirgi  kunda  ishlab  chiqarish  chuqur  ixtisoslashgan 

bo’lib, tovar va xizmatlar ko’pchilik mehnatining  mahsuliga aylanib, ularning turlari 

ko’paymoqda,  ishlab  chiqaruvchilarning  tashqi  iqtisodiy  aloqalardagi  ahamiyati 

oshmoqda  va  bu  munosabatlarni  o’rnatish  hamda  tartibga  solishda  davlatning 

ishtiroki zarurdir.  

    Mamlakatimizning    barqaror      iqtisodiy  rivojlanishini  ta’minlashda  kichik  biznes 

va  xususiy    tadbirkorlikni  jadal  rivojlantirish,  tadbirkorlik  bilan  shug’ullanayotgan 

korxonalarga  alohida    e’tibor  qaratish,  iqtisodiy  jarayonlarning  tarkibiy  tuzilishini 

mutassil  takomillashtirib  borish  zaruratini  kuchaytirmoqda.  Hozirgi  vaqtda  iqtisodiy 

faol  aholining  65-75  foizi  xususiy  sektorda  bandligini  hisobga  oladigan  bo’lsak, 

albatta,  bu  sektor  faoliyat  yuritishi    uchun    barcha  sharoitlar  mavjud  bo’lishini, 

yanada  samarali  mexanizmni ishlab chiqishni  taqozo etadi.  Bu esa tadbirkorlikning 

davlat  tomonidan  ham  huquqiy-ma’muriy  mexanizmlar,  ham  moliyaviy-iqtisodiy 

mexanizmlar orqali qo’llab-quvvatlanishiga ehtiyojmand ekanligini anglatadi. 

     2013yil  yakunlarini  sarhisob  qiladigan  bo’lsak,mamlakatimiz  yalpi  ichki 

mahsuloti  8  foizga  o‘sdi,  sanoat  mahsulotlari  ishlab  chiqarish  hajmi  8,8  foizga, 


21 

 

qishloq  xo‘jaligi  –  6,8  foizga,  chakana  savdo  aylanmasi  –  14,8  foizga  oshdi. 



Inflyatsiya darajasi prognoz ko‘rsatkichidan past bo‘ldi va 6,8 foizni tashkil etdi.

4

 



Albatta, bu ijobiy o’zgarishlarda kichik biznes va xususiy tadbirkorlikning ahamiyati 

sezilarli 

darajada 

oshayotganini 

ko’rishimiz 

mumkin. 


 

Iqtisodiyotni 

modernizatsiyalash  va  mahsulot  sifatini  diversifikatsiyalashda  asosiy  ustuvor 

yo’nalish  bo’lgan  ushbu  sohaning  tarkibiy  tuzilishi,  tabiiy  resurslar  salohiyati, 

geografik  joylashuvi,  mehnat  resurslari  hamda  omillaridan  samarali  foydalanishga 

ta’sir  ko’rsata  oladigan  davlatning  qo’llab-quvvatlash  siyosati  juda  zarur  bo’ladi. 

Bular quyidagilardan iborat: 

  tashqi  bozordagi  konyuktura  o’zgarishlariga  kam  ta’sirchan  tarmoq  va 

sohalarning YaIM va bandlikdagi ulushi yuqori bo’lishini ta’minlash; 

  kichik  biznesda  ishlab  chiqarilayotgan  tovar  va  xizmatlar  nomeklaturasini 

kengaytirish,  YaIMda,  eksport  tarkibda  alohida  tarmoq  mahsulotining  ustunlik 

qilishini bartaraf etish; 

  tayyor  mahsulot  ishlab  chiqaruvchi,  shuningdek,  eksport  qiluvchi  korxona  va 

tarmoqlarning  xomashyo  va  butlovchi  qismlar  bilan  ta’minlanishida  mahalliy 

korxonalar ulushi ustunligiga erishish; 

  yuqori  texnologiya  va  zamonaviy  texnikalar  bilan  ta’minlangan,  arzon  va 

sifatli,  tashqi  bozorda  raqobatga  kirisha  oladigan  sanoat  tarmoqlarining  mamlakat 

sanoat ishlab chiqarishi ko’rsatkichlaridagi ulushini oshirish. 

Bugungi  kunda  iqtisodiyotning  real  sektori  korxonalarini  qo’llab-quvvatlash 

bo’yicha,  birinchi  navbatda,  ishlab  chiqarishni  modernizatsiya  qilish,  kooperatsiya 

aloqalarini  kengaytirish,  mustahkam  hamkorlikni  yo’lga  qo’yish,  mamlakatimizda 

ishlab  chiqarilgan  mahsulotlarga  ichki  talabni  rag’batlantirish  masalalariga  keng 

e’tibor  berilmoqda.  Jumladan,  mazkur  tadbirlarda  quyidagilarni  amalga  oshirishga 

alohida e’tibor qaratilgan: 

                                                

4

O‘zbekiston  Respublikasi  Prezidenti  Islom  Karimovning  mamlakatimizni  2013-yilda  ijtimoiy-iqtisodiy  rivojlantirish 



yakunlari va 2014-yilga mo‘ljallangan iqtisodiy dasturning eng muhim ustuvor yo‘nalishlariga bag‘ishlangan Vazirlar 

Mahkamasining majlisidagi ma’ruzasi Xalq so’zi 18.01.2014 y. (13) 

 


22 

 

1.  Soliq  yukini  yengillashtirish,  soliqqa  tortish  tizimini  soddalashtirish  va 



unifikatsiya  qilish  bo’yicha  xo’jalik  tuzilmalarini  qo’llab-quvvatlash  maqsadida 

tegishli choralar ko’rish.  

2.  Davlat  tomonidan  qo’llab-quvvatlash  maqsadida  korxonalarning  budjet  va 

budjetdan  tashqari  jamg’armalariga  to’lovlar  bo’yicha  muddati  o’tgan  hamda  joriy 

kreditor qarzlarini qayta ko’rib chiqish. 

3. Tadbirkorlik  sub’yektlari  faoliyatini  tashkil  etish  bilan  bog’liq  xarajatlarni 

kamaytirish bo’yicha chora-tadbirlarni amalga oshirish. 

    Iqtisodiyotni tarkibiy o’zgarishining  muhim  yo’nalishi bo’lgan, aholi  va o’rta sinf 

mulkdorlari  daromadlarini  shakllantirish  asosi  bo’lgan  kichik  biznes  hamda  xusuiy 

tadbirkorlikni  rivojlantirishni  yanada  rag’batlantirish,  bu  sohadagi  muammolarni  hal 

etish,  kasb-hunar  kollejlari  va  oliy  ta’lim  muassasalari  bitiruvchilarini,  qishloq  

joylaridagi  yoshlarni  tadbirkorlik  faoliyatiga  keng  jalb  etish  uchun  qulay  sharoitlar 

yaratib berish kerak. 

    O’zbekiston  Respublikasida  kichik  biznes  va  xususiy  tadbirkorlikni  qo’llab-

quvvatlash umumiy tarzda quyidagi yo’nalishlardan iborat (1.1.1-chizma): 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

Kichik biznes va xususiy tadbirkorlikni 



qo’llab-quvvatlash yo’nalishlari 

Kichik biznes va xususiy tadbirkorlik  

sub’yektlarini tashkil etish yo’llarini 

soddalashtirish 

Kichik biznes va xususiy 

tadbirkorlik sub’yektlarining 

resurslardan foydalanish 

imkoniyatlarini kengaytirish 



Kichik biznes va xususiy tadbirkorlik sub’yektlarini quyidagi 

iqtisodiy mexanizmlar orqali qo’llab-quvvatlash: 

 

 



Soliq imtiyozlari berish; 

 

Soddalashtirilgan soliqqa tortish tizimi; 



 

Imtiyozli kreditlash; 

 

Boj haqi va litsenziya mexanizmini qo’llash; 



 

Tadbirkorlik faoliyatini tartibga solishda subsidiyalar 

berish; 

 

Eksport kvotalarini belgilash; 



 

Davlat xaridida imtiyozli sharoitlar yaratish. 



23 

 

 



 

1.1.1-chizma.Kichik  biznes  va  xususiy  tadbirkorlikni  qo’llab-quvvatlash 

yo’nalishlari.

5

 

Davlat bunday vazifalarni o’z mexanizmini qo’llash orqali amalga oshiradi.     Bozor 



sharoitida  milliy  iqtisodiyotning  yuqori  sur’atlarda  o’sishiga  erishish  va 

korxonalarning  barqaror  holatini  yaxshilashda  qo’llab-quvvatlashning  barcha 

mexanizmlari  ishtiroki  muhim  ahamiyat  kasb  etadi.  Bunda  ma’muriy-huquqiy 

muhitning  ham  o’rni,  ham  roli  katta  va  o’z  ta’sir-e’tibori  bo’yicha  iqtisodiy 

mexanizmlarni to’ldirib keladi.  

    Kichik  biznes  va  xususiy  tadbirkorlikning  davlat  tomonidan  qo’llab-

quvvatlanishiga  ehtiyojmand  ekanligini  zamonaviy  ishlab  chiqarishning  quyidagi 

sabablari doirasida ko’rishimiz mumkin va bu sabablar o’z faoliyatida kuchaytirilgan 

talablarga mos bo’lishi kerakligini taqozo etadi: 

–  mahsulot 

(xizmat) 

hayotiylik 

(layoqatlilik) 

davrining 

qisqarganligi, 

tovarlarning  turi  va  bir  martalik  turkum  mahsulotlar  chiqarish  hajmi  ko’payganligi 

sababli  tovar  (xizmat)lar  turlarini  tezda  o’zgartirish  imkonini  beruvchi  yuqori 

o’zgaruvchan ishlab chiqarishga bo’lgan ehtiyoj; 

–  mehnatni  tashkil  etish  va  taqsimlash  nazoratining  mutlaqo  yangi  shakllarini 

talab qiladigan murakkab texnologiyalar; 

–  sotuvdan keyingi  xizmat ko’rsatish  va qo’shimcha  xizmat qiladigan,  mahsulot 

sifatiga  munosabatni  tubdan o’zgartiradigan  mahsulot (xizmat ko’rsatish) bozoridagi 

jiddiy raqobat; 

–  ishlab chiqarish to’lovlari tarkibining birdaniga o’zgarishi; 

–  tashqi muhit noaniqligini hisobga olish ehtiyoji

6

.   



    Shu  maqsadda  barcha  mamlakatlarda  kichik  biznes  va  xususiy  tadbirkorlikni 

rivojlantirish  borasida  davlat  tomonidan  o’ziga  xos  iqtisodiy,  huquqiy-me’yoriy 

                                                

5

 N. Murodov – ,,Kichik biznes va xususiy tadbirkorlikni rivojlantirishning iqtisodiy mexanizmlari“. T.: ,,Iqtisodiyot“, 



2012. – 42-b. 

6

G’ulomov S.S. – ,,Tadbirkorlik va kichik biznеs“. – T.: - 2002. 



 

24 

 

usullarda  qo’llab-quvvatlash  ishlari  amalga  oshiriladi  hamda  rag’batlantirib  boriladi. 



Qo’llab-quvvatlashning  bunday  mexanizmlari  kichik  tadbirkorlik  korxonalarining 

katta korxonalarga aylanguniga qadar davom etadi. 

Ishbilarmonlik  –  biznes  yuritish  uchun  amaliy  qulay  sharoit  tug‘dirib  berish,  kichik 

biznes va xususiy tadbirkorlikni har tomonlama qo‘llab-quvvatlash va rag‘batlantirish 

real  iqtisodiyotni  isloh  etishning  navbatdagi  eng  muhim  yo‘nalishiga  aylanmog‘i 

zarur. 


So‘nggi 

yillarda 

xususiy 

tadbirkorlikni 

rivojlantirish, 

biznes 


yuritish, 

iqtisodiyotimizga  mahalliy  va  xorijiy  investitsiyalarni  keng  jalb  etish  uchun  zarur 

sharoit 

va 


qulay 

muhit 


yaratish 

borasida 

 

ulkan 


ishlarni 

amalga 


oshirildi.Tadbirkorliksub’ektlari  huquqlarining  ustuvorligi  haqidagi  prinsip  joriy 

etildi.  Faqat  o‘tgan  yilning  o‘zida  ruxsat  berishga  oid  80  dan  ortiq  tartib-taomil, 

litsenziyalanadigan  faoliyat  turlarining  15  tasi,  65  turdagi  statistik  hisobotlar,  23 

turdagi  hisobotni  taqdim  etish  muddatlari  qisqartirildi,  22  turdagi  interfaol  soliq 

xizmati joriy etilib, zarur ruxsatnomalar berish muddati 2-marta va mazkur jarayonlar 

uchun xarajatlar qiymati 5-marta qisqartirildi. 

Shuni  qayd  etish  joizki,  tadbirkorlik  sub’ektlari  tomonidan  ruxsatnoma  olish 

jarayonida  to‘lanadigan  xarajatlar  8  barobar  kamaytirildi,  banklarda  hisobraqami 

ochish  uchun  to‘lovlar  bekor  qilindi  va  shu  borada  boshqa  zarur  tadbirlar  amalga 

oshirildi. 

O‘zbekiston biznesni ro‘yxatga olish shartlari bo‘yicha jahon miqyosida 66 pozitsiya 

yuqoriga  ko‘tarilib,  reyting  o‘tkazilgan  189  mamlakat  orasida  21-o‘rinni  egalladi, 

kredit  ajratish  bo‘yicha  reytingda  esa  24  pozitsiya  yuqoriga  ko‘tarildi.  Ayni  paytda 

shuni  e’tirof  etish  kerakki,  mamlakatimizdagi  ishbilarmonlik  muhiti  va  biznes 

yuritish  sharoitining  bugungi  holati  erkin  bozor  iqtisodiyotining  talab  va  prinsiplari, 

umumiy  xalqaro  normalarga  to‘liq  javob  beradi,  deb  ayta  olmaymiz.           

Tadbirkorlarimiz  qishloq  joylarda  energiya  ta’minotining  beqarorligiga,  ishlab 

chiqarish 

va 

yo‘l 


infratuzilmasining 

kerakli 


darajada 

rivojlanmaganiga, 



25 

 

tekshiruvlarning  ko‘pligiga,  shuningdek,  joylarda  ijro  intizomining  nisbatan 



pastligiga haligacha duch kelmoqda.

7

 



        Keyingi  yillarda  muhtaram  yurtboshimizning  bevosita  tashabbuslari  bilan 

hukumatimiz  tomonidan  KBXTni  qo’llab-quvvatlash  va  rivojlantirish  borasida  bir 



necha  yo’nalishlarda  tub  ijtimoiy-iqtisodiy  islohotlar  amalga  oshirildi  va  bu 

yo’nalishlarni shartli ravishda o’n bitta qismga ajratib o’rganishni ma’qul deb topdim. 

Ular quyidagilar: 

Birinchi yo’nalish – KBXT sub’yektlari uchun yanada qulay ishbilarmonlik muhitini 

yaratish.Bu  borada bir qator ijobiy ishlar amalga oshirildi: 

  tadbirkorlik, kichik va xususiy biznesga ko’proq erkinliklar berish; 

  davlat  boshqaruv  vazifalari  va  turli  ruhsat  berish  me’yorlarini  qisqartirish, 

byurokratik to’siqlarni bartaraf etish; 

  moliya-kredit hamda xomashyo resurslari, mahsulotlarga davlat buyurtmasidan 

foydalanishning bozor dastaklari va mexanizmlarini joriy etish; 

  mol  yetkazib  beruvchi  korxonalar  va  barcha  xo’jalik  yurituvchi  sub’yektlar, 

xaridorlar bilan kooperatsion aloqalarni rivojlantirish va mustahkamlash va h.k. 




Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling