В. tojiboyev, D. Alijanov chorvachilikda ozuqa tayyorlash va saqlash jarayonlarini


Download 6.76 Mb.
Pdf просмотр
bet1/14
Sana20.12.2019
Hajmi6.76 Mb.
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   14

В. TOJIBOYEV,  D. ALIJANOV

CHORVACHILIKDA 

OZUQA TAYYORLASH 

VA SAQLASH JARAYONLARINI 

MEXANIZATSIYALASHTIRISH

UO‘K 636(575.1)  (075) 

КВК 40.715уа722

Taqrizchilar: 

f.n.,  dots. 



Z.Y.  Yusapov;

q.x.f.n.,  dots. N.E. 



Sattarov

B.M.  Tojiboyev



A-49 

Chorvachilikda  ozuqa  tayyorlash  va  saqlash 

jarayonlarini  mexanizatsiyalashtirish:  0 ‘quv  qo‘llanma  /  

B.M.  Tojiboyev,  D.A.  Alijanov;  0 ‘zR  Oliy  va  o ‘rta  maxsus 

ta’lini  vazirligi,  0 ‘rta-maxsus  kasb-hunar  ta’limi  markazi.  -  

Т.:  «Iqtisod-Moliya»,  2016.  -176 b.

D.A.  Alijanov

0 ‘quv qo‘Uanmada respublikamizda yetishtiriladigan ozuqa- 

larning sinflanishi,  ozuqalarni tayyorlash va saqlash texnologi­

yalari,  ularga  qo‘yiladigan  zootexnik  talablar,  qo‘llaniladigan 

mashina  va  jihozlarning  tuzilishi,  texnologik  ish  jarayoni, 

rostlashlar,  foydalanish  va  texnik  xizmat  ko‘rsatish  asoslari 

keltirilgan.

UO‘K 636(575.1)  (075) 

BBK 40.715ya722

ISBN 

978-9943-13-270-2 



©  «IQTISOD-MOLIYA»,  2010 

ISBN 

978-9943-13-462-1 



©  «IQTISOD-MOLIYA»,  2013 

ISBN 

978-9943-13-627-4 



©  «IQTISOD-MOLIYA»,  2016

©  B.M.  Tojiboyev,  D.A. Alijanov,  2016

К IRISH

Chorvachilikni  rivojlantirishda  ozuqalarni  tayyorlash  va 

saqlash,  zootexnik  talablar  asosida  qisqa  muddatda  sifatli 

bajarish  va  mehnat  unumdorligini  oshirishni  ta’minlashda, 

mashina  va jihozlardan  to‘g‘ri  foydalanish  muhim  omillardan 

biri^feisoblanadi.

Respublikamizda paxtachilik,  g'allacliihk bilan bir qatorda, 

chorvachilik  mahsulotlarini  yetishtirish  va  ko‘paytirish  uchun 

ilg‘ or texnologiyalar,  zamonaviy mashina va jihozlar keng joriy 

etilmoqda.

Buguugi kun bunday yangi turdagi mashinalardan samarali 

foydalanib,  chorvacliilikni to‘liq mexanizatsiyalashtirish uchun 

yuksak malakali  mutaxasjislar tayyorlashni taqozo etmoqda.

0 ‘quvchilar  mutaxassislar  chorvachilikda  ozuqa tayyorlash 

va  saqlash  jarayonlariga  zootexnik  talablar,  ozuqalarni 

tayyorlash  va  saqlash  texnologiyalari,  qo‘shimcha  ozuqa 

resurslari  va  ulardan  foydalanish,  qo^laniladigan  mashina  va 

jihozlar tuzilishi,  ishlash jarayoni, ulardan foydalanish,  rostlash 

va texnik xizmat ko‘rsatish asoslarini bilishlari,  olgan bilimlarini 

amahyotda qo‘llab,  o‘z malakalarini  doimiy ravishda mustaqil 

rivojlantirib borishlari zarur.

3


I BO‘LIM.  OZUQALARNI  TAYYORLASH VA ULARDAN 

FOYDALANISH

1.1.  Ozuqa tayyorlashga talablar.

Ozuqaga bo‘lgan  ehtiyojui hisoblash

D ag‘al  ozuqalarga  pichan,  somon,  to £pon,  qamish, 

makkajo£xori  poyasi,  ayrim  urug‘lar  po£chog‘i  va  boshqalar 

kiradi.


Dag‘al  ozuqalar  qoramol,  qo'y  va  otlar  ratsioniiiing  zarur 

komponentlaridan  biri  hisoblanadi.  Uni  kichik  m e’yorlarda 

cho£chqa  va  parrandalarga  ham  berish  mumkin.  Dag‘al 

ozuqaning  tarkibida  40  foizgacha  qiyin  hazm  b o £ladigan, 

biriktiruvchi to£qima bo‘lib,  ularga ishlov berihnasa,  hayvonlar 

ozuqani  yomon  iste’mol  qiladi.  Yaxshi  yeyilishi  uchun 

dag£al  ozuqalar  mexanik-issiqlik  ishlovidan  o £tishi  zarur. 

Davlat  standartlariga  javob  beruvchi  pichamii,  sigirlar  va 

qo£ylarga  issiqlik  ishlovisiz  ham  berish  mumkin,  lekin  uni 

ham  mexanizatsiyalashgan  holda  tarqatish  uchun  maydalash 

maqsadga muvofiqdir.

Qoramol  uchun  somon  va  pichamii  30-50  mm,  otlarga 

15—30 mm,  qo£ylarga  10—20 mm uzunlikda qirqib berish kerak. 

Agar  dag£al  ozuqalar  suvM-shirali  ozuqalar  bilan  birgalikda, 

omixta  holda  tayyorlansa,  uning  maydalanish  o£lchami  6—10 

mm qilib tayyorlanadi.  Dag£al poyali o£simliklar (shuvoq va b.) 

qorako‘1 zotli qo'ylar uchun 3—9 mm o£lchamgacha,  parranda 

va cho£chqalarga quritilgan o‘simliklar -  o£t uni  1  mm, boshqa 

hayvonlarga 2 mm gacha maydalanadi.

Dag‘al ozuqalardan somon,  pichan maydalanganida,  uning 

to£yimliligini  oshirish uchun ildizmevali  ozuqa,  silos,  konsen- 

trat,  ozuqa achitqisi  araJashtirilib,  omixta  qilib beriladi.

Suvli-shirali ozuqalarga lavlagi,  kartoshka kabi ildizmevalar, 

yashil  ozuqaga  — poliz ekinlari mahsulotlari,  yangi karam,  suv 

o£simhklari kiradi.  Ildizmevalami hayvonlarga berishdan oldin 

yuviladi,  qirqiladi  va  aralashtiriladi.  Ildizmevani  qoramolga 

berishda  10—15  mm,  buzoqlarga  5—10  mm,  cho£chqalarga

—  5—10  nun,  parrandalarga  —  3—4  mm  qalinlikda  qirqiladi. 

Кийўага  sigirlarga  10-15  mm  o‘lchamda  maydalab  beriladi. 

Ildizmevali  ozuqalar  maydalanganda,  ulaming  sharbati  oqib 

ketmasligi lozim.  Bu ozuqalar hayvonlarga iste’molga berishdan

2  soat  aw al  tayyorlanadi.  Aks  holda,  ozuqa  buzilib  qolislii 

mumkin.

Konsentrat  ozuqalar  sigirlar uchun  1,84—4  mm,  cho£chqa 



va parrandalar uchun  1-1,8  mmgacha maydalab beriladi.

Makkajo£xorini  siloslpsh  davrida  15-80  mm  o £lchamda 

maydalanadi.  Silos  lavlagilar  bilan  qo£shib  tayyorlanganda, 

uning  o£lchami  5—7  mm  dan oshmasligi lozim.

Ozuqalarning ifloslanganligi:  lavlagi 0,3  foiz,  donli ozuqa  1 

foiz qum,  0,004 achchiqmiya,  spora va 0,25 foiz randak,  qora- 

kuya,  mastak bilan zararlangan bo£lishi  mumkin.

1.2.  Ozuqa ishlab  chiqarish va uning sarfini rejalashtirish

Chorva  mahsulotlarini  hayvon  fiziologiyasi  imkoniyati 

da-rajasida  to £liq  olish  uchun  yetarli  darajada  ozuqaga  ega 

bo£lisli  lozim.  Xo£jalik  chorva  mollarining  ozuqaga  bo£lgan 

ehtiyojidan  kehb  chiqib,  ozuqabop  ekin  maydonlari  yuzasi, 

tashqaridan  olinadigan  ozuqa  hajmi  rejasini  ishlab  chiqadi. 

Buning uchun ozuqa muvozanati va ozuqadan foydalanish rejasi 

tuziladi.



Ozuqa  muvozanati  deb,  ozuqaga  bo£lgan  yillik  ehtiyojni, 

xo£jalikda yetishtiriladigan va oHb kelinadigan ozuqa miqdoriga 

solishtirib ko£rishga aytiladi.

Sarflanadigan  ozuqa  birligidan  ko£proq  mahsulot  olish 

maqsadida, undan rejali foydalanish zarur.  Ozuqa bazasini loyi- 

halashtirish va ko£rish,  chorvachilik feraiasi yoki fermer xo'jaligi 

tashkil bo£lmasdan oldin hal etihshi lozim.

5


Xo‘jalik ozuqa muvozanatini tuzishda,  sug'oriladigan yerlar 

bilan bir qatorda tabiiy o£tloqlar, yaylovlardan olinadigan ozuqa 

miqdori ham hisobga olinishi  zarur.

Ozuqabop o‘simliklardan ketma-ket ozuqabop donlar,  ozuqa 

lavlagisi,  yasliil konveyemi tashkil  etuvclii o‘simliklar ekiladi.

Har  bir  tur  ozuqabop  o'simlik  hosildorligini,  uning  ekin 

maydoniga  ko'paytirib  jami  yig'iladigan  ozuqa  miqdorini 

topamiz.


Sigirlarning ozuqaga bo‘lgan  ehtiyojini,  unga  zarur bo‘lgan 

energiya liisobidan topish mumkin.

Ozuqaga bo‘lgan yillik talabi — dag‘al,  suvli-shiraU, yashil va 

konsentrat  ozuqalarni yozgi va  qishki  davrda,  o'rtacha  kunlik 

beriladigan me’yoridan kehb chiqqan holda hisoblanadi.  Bunda 

har bir hayvon turiga oylik o‘rtacha talab,  hayvonlar bosh soni 

asosida ma’lum bir daviga, yilga boMgan ozuqa miqdori topiladi.

.  . 



1.1-jadval

Sigirlarning yillik ozuqa ratsioni  tarkibi,  to‘yimliligiga nisbatan foiz

hisobida

e  ^

w   В


я

За

а  |  



1   ®

>*

P

ic

h

an

S

om

on

Q

ir

q

il

ad

ig

an

 

ya



sh

il 

o‘

t

S

en

aj

S

il

o

s

fl

d

iz

m

ev

a

K

on

se

n

tr

at

Y

as

hi



oz

u

q

a

2500

6

2

10

12

12

2

16

40

3000

6

1

6

12

12

2

19

42

3500

5

1

5

11

12

2

21

43

4000

5

-

1



10

12

2

23

47

4500

5

-

1



8

11

2

28

45

5000

4

-

1



8

8

3

34

41

6000

4

-

2

6

6

4

39

38

Yillik  ozuqaga  bo£lgan  talabni  quyidagicha  ham  hisoblab

topish mumkin.  Mavjud hayvonlarni shartli hayvon bosh soniga 

o‘tkazib,  ozuqa  me’yori ko‘rsatkichiga ko‘paytiriladi va  ozuqa 

birligi hisobida yillik ehtiyoj topiladi.  Ozuqalaming to£yimliligini 

bilgan holda, ularning haqiqiy-fizik miqdorini topish mumkin.

Ozuqa muvozanatini hisoblaslida,  shirkat xo£jaligi a’zolariga, 

fermer  xo‘jaliklariga beriladigan hamda  zaxirada  saqlanadigan 

ozuq» miqdorini ham iriobatga  ohsh zarur.

Zaxira  uchun  konsentrat  ozuqalar bir  oylik talab va  dag‘al 

ozuqalar  og‘ilda  saqlash  muddathiing  15—20  foiz  miqdorida 

olinadi.


1.2-jadval

Sutining yog‘liligi 3,8-4,0  foiz bo‘lgan  sigirning energiya va hazm 

bo‘luvchi proteinga talabi

Y

ill

ik

 

su



so

g

‘i

b

 

ol



is

h

 

ha



jm

i, 

1

11

 

su

tg



oz

u

q

a 

bi

rl

ig



sa

rf

i

Bi



oz

uq



 

bi

rl

ig

ig



h

az

m

 

b



o

iu

v

ch

i 

pr

ot

ei

ng



ta

la

b

 

qi



lin

ad

i,g

 

^

Bir yilda talab qilinadi

Ozuqa

birligi

Almashmuvchi 

energiya,  mj

Hazm

boiuvchi

protein,

kg

2500

1,25

95

3125

37500

297

3000

1,15

98

3450

41055

338

3500

1,10

100

3850

45430

385

4000

1,03

102

4200

43140

428

4500

1,02

104

4635

53766

482

5000

1,01

106

5100

58650

540

5500

1,00

108

5555

63882

600

6000

110

6000

69000

666

1.3.  Ozuqa saqlash inshootlarini loyihalashtirish va hisoblash

Ozuqa  saqlash  inshootlarini loyihalashtirish va hisoblaslida 

fermadagi  mavjud hayvon turi va bosh soni m,  ratsion asosida 

sutkalik ozuqa  berish  miqdori  n,  fermada  hayvonlarni  og£ilda 

saqlash davri t hamda zaxira ozuqani qo£sliib hisoblanadi.

7


Sutkalik iste’mol  qilinadigan ozuqa  miqdori:

Rs— ni.mj  + П

2

.ГП

2

  +... + n„ mm  = S  nt rrii 

Ozuqaga bo‘lgan yillik  ehtiyoj:

Ry  — Rs  h к  + Rk  ty k, 

bu  yerda:  Rs  va  R^-yozgi  va  qisliki  davrdagi  bir  kunlik  ozuqa 

sarfi;  tb  va  ty -ozuqadan  yozgi  va  qisliki  foydalanish  kunlari 

soni;  к -  ozuqani tashish va saqlash davrida,  uning yo‘qolishmi 

inobatga  olish  koeffitsiyenti  (konsentratsiyalangan  ozuqalar 

uchun K=l,01;  lavlagi,  ildizmeva ozuqalar uchun K=l,03;  silos 

uchun K = l,l;  yashil massa uchun K =l,05)  qisliki og‘ilxonada 

saqlanadigan kunlar  soni  — 245-270  kun va  yozgi  mavsum 

90—

  120  kun oraliqda  olinadi.



1.3-jadval

Silos saqlash xandaqlari sig‘imi va «lardan foydalanish ko‘rsatkichi

Saqlash 

xandaqlari turi

Sig‘irai Vx,  M3

£

Silos va senaj 



xandaqlari

500,  700,1000,  1500, 

2000,  3000,  4000,  5000. 

6000


0,95-0,98

Minora


420,  600,900,  1200, 

1600,  2000,  2700.  3700. 

4200

0,95-0,98



G ‘aram

1000,  1500,  2000,  3000, 

4000

1,0


Lavlagi xandaqlari 

yoki to‘plami

150,  200,  250,  300, 

400,  450,  500

0,85-0,90

Konsentrat  ozuqa 

ombori

500,  1000,  1500,  2000, 



2500,  3000,  3500,  4000, 

5000,  6000

0,65-0,75

Ozuqalarni  yo£qotmasdan  saqlashda,  inshootlami  to ‘g‘ri 

tanlash  katta  ahamiyatga  ega.  Tajribalar  shuni  ko‘rsatadiki, 

qoplamaga  ega  xandaqlarda  ozuqa  siloslanganda,  yo£qotish 

10-25  foizni,  oddiy  xandaqlarda  15-25  foizni,  minoralarda

10-11  foizni  tashkil  etar  ekan.  Silos  bosish  texnologiyasi 

buzilgan  hollarda,  bu  ko‘rsatkich  40  foizgacha  ortadi.  Dag‘al 

ozuqalar,  yem-xashak,  somon g‘aram hohda saqlanadi.

Talab  etiladigan  saqlash insliootlari  soni:

N = V / ( V X. E ) ,  

bu  yerda: Vx -  saqlash inshooti sig‘imi,  M3;  E  - saqlash inshooti 

sig‘i*flidan foydalanish koeffitsiyenti.

1.4-jadval

Saqlash inshootlarining tavsiya etilgan o‘lchamlari

Saqlash inshooti

Kengligi,  m

Balandligi, m

Silos xandaqlari

12-18

2-3


Senaj  xandaqlari

6,9,12,  16

2,5-3

Pichan gcarami



CO1

N

2-6


Somon g‘arami

5-8


4-6

Saqlagich inshootining sig‘imi, balandligi va kengligi tanlan- 

gandan so‘ng uning uzunligi  aniqlanadi,  m.

L  =  К /  (B.h),

bu yerda: V -  saqlagich kengligi, m;  h - saqlagich balandligi,  m.

Fermada konsentrat  ozuqalariga zaxira ehtiyojining  16 foiz 

miqdori  saqlanadi.  Inshootning  o‘lchamlari  qabul qilingandan 

so‘ng,  saqlanadigan  ozuqaning  liajm  zichhgini  bilgan  holda, 

har bir inshootda  saqlanishi mumkin bo‘lgan ozuqa miqdorini 

liisoblab topishimiz mumkin.

Silos  va  senaj  xandaqlarini  qurishda  quyidagilarga  e’tibor 

berish lozim:

— konservatsiyalangan mahsulotlarda mikroblar rivojlanishi 

mumkin bo‘lgan havo kirishidan saqlash;

—  siloslash jarayonida,  silos  sharbatini  xandaqdan  tashqa­

riga chiqmasligini,  xandaq ichiga suv tushmasligini ta’minlash;

— xandaq devori va tubining materiallari  2—3  foiz konsen- 

tratsiyah sut va uksus ishqoriga chidamh bo‘lishlari hamda silos 

sifatiga ta’sir ko‘rsatmasligiga;

— devorlari tekis bo‘lib,  uni dezinfeksiya qilish va  siloslash 

hamda  silosni  kavlab  olish jarayonlarini  mexanizatsiyalashga



9

e’tibor berish.

Silos xandaqlari yerga to’la chuquiiatib,  yarim chuqurlaiigan 

holda,  yer  ustiga  quriladi.  Xandaq  turi  yerosti  suvlarining 

yaqin-uzoqligiga  qarab  tanlanadi.  Chuqur  xandaqlaming  ikki 

toinoni  mashinalarning  kirib  chiqishi  uchun  1:5  qiyalikda 

tayyorlanadi.  Xandaqlaming  yon  devorlari  yer  sathidan  0,15-

0,20  m  balandlikka  ko‘tariladi.  Xandaqning  ikki  vonidan 

yog‘ingarchihk suvlarini chetlatish uchun ariqchalar qoldiriladi. 

Bunday xandaq  uchim  yerosti  sizot  suvlari  chuqurhgi  kamida 

4,2 m bo'lishi  lozim.



Ozuqa

Zichligi

1

2



Zichlanmagan piclian

65-120


Senaj

250-300


Zichlangan pichan

250-320


Silos

650-700


Somon:

maydalanmagan  (sochilgan holda)

30-40

maydalangan  (sochilgan holda)



60-80

zichlangan

120-220

ОЧ  uni


180-200

Omixta yem:

sochilgan holda

500-650


granula

650-790


Yer  usti  silos  xandaqlarining  qurilish  konstruksiyalari 

statsionar va ayrim hollarda tashib yurish uchun qulay bo'lakli 

bo‘ladi  (1-rasm).  Xandaq  devorlari  tashqariga  1:10  qiyaHkda 

o ‘rnatiladi.  Devorlarni  tayyorlashda  tem irbeton,  beton, 

tosh  va  g‘isht  materiallardan  foydalanish  mumkin.  Devorlar 

mustahkamligini  ta’minlash  maqsadida  har  3-4  m  oraliqda 

tayanch  qurilmalari o‘matiladi.

Ildizmevali  ozuqa  saqlash  inshootlari  1mm  silos  xandaqlari 

kabi  yerga  chuqurlatib,  yarim  chuqurlangan  va  yer usti  hola-

10

tid a   q u rilad i.



1. l-rasm.

  Yer ustiga qurilgan silos xandaqlarining konstruktiv

elementlari

Nazorat  uchun  savollar

1.  Ozuqalarni  chorva  mollari  va  parrandalar  iste’moliga 

tayyorlash  shartlari.

2.  Ozuqa muvozanati  deb nimaga aytiladi?

3.  Ozuqaga bolgan yillik ehtiyoj  qanday hisoblanadi?

4.  4000 / sut beruvchi  sigirning ozuqa ratsioni tarkibida silos 

necha foizni  tashkil  etishi lozim?

5.  2500  I sut (yogiiiig!  3,8-4,0 foiz) beruvchi sigir uchun bir 

yilda  qancha ozuqa birhgi talab etiladi?

6.  Talab  etilgan  ozuqani  saqlash  xandaqlari,  g^ram lari 

qanday hisoblanadi?

7.  Saqlash xandaqlari uzunligi  qanday aniqlanadi?

8.  Xandaqlar qurilishiga qanday talablar qo‘yiladi?

11


II  BO‘LIM.  CHORVACHILIKDA OZUQA RESURSLARI VA

ULARNING  TASNIFLANISHI.  OZUQALARNING FIZIK-

MEXANIK XUSUSIYATLARI

2.1.  Chorvachilikda ozuqa resurslari va ularnlng  tasniflanishi

Barcha turdagi  ozuqalar  3  guruhga bo‘lmadi:

— o‘simlik mahsulotlaridan tayyorlangan  ozuqalar;

— hayvonot  mahsulotlaridan tayyorlangan ozuqalar;

— mineral moddalar.

0 ‘simlik mahsulotlaridan  tayyorlangan  ozuqalar:

Ular quyidagi guruhlarga bo£linadi:

1.  Ko‘k  o£tlar  -   tabiiy yaylov  o£tlari,  pichanzorlar,  ekilgan 

o£tlar va b.

2.  Dagcal  xashaklar  — pichanlar,  poxollar,  to‘ponlar,  doni 

olingan makkajo‘xori poyasi.

3.  Ildizmevalar  — lavlagi va h.

4.  Siloslangan  ozuqalar.

5.  Omixta yemlar — donlar va urug£lar.

6.  Texnikaviy ishlab chiqarish chiqindilari (un ishlab cliiqa- 

rish sanoati,  shakar zavodlari,  spirt zavodlari va moy-yog£ islilab 

chiqarish korxonalari chiqindilari).



Hayvonot mahsulotlaridan  tayyor!anadigan  ozuqalar:

Bu guruhdagi  ozuqalarga,  qaymoqli va  qaymoqsiz  sut,  qon 

uni,  suyak uni,  baliq  uni va hokazolar kiradi.

Mineral ozuqalar:

Quyidagi  2.1-jadvalda  keltirilgan  kimyoviy  qo£shimchalar 

mineral  ozuqalar  hisoblanadi va  ular  qishloq xo£jalik hayvon- 

lariga  quyidagi miqdorda beriladi.

Tarkibida  fosfor  yetishmaydigan  ozuqalar,  fosfotlar 

qo£shilgan  ratsion  bo‘yicha  oziqlantirilgan  chorva  moldan 

quyidagi miqdorda  qo‘shimcha mahsulot  olish mumkin:

Sut  -   5.8  kg;  jun  —  0,2  kg;  qoramol  go‘shti  -   1,4  kg; 

parranda go£shti  -   0,8  kg;  cho£chqa go£shti  -1,1  kg;  tuxum  -  

20  dona;  qo£y go£shti  — 0,5  kg.




Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   14


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2019
ma'muriyatiga murojaat qiling