Vazirligi toshkent farmatsevtika instituti ijtimoiy fanlar kafedrasi


Download 2.21 Mb.
Pdf просмотр
bet1/23
Sana10.01.2019
Hajmi2.21 Mb.
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   23

 
O‗ZBEKISTON RESPUBLIKASI SOG‗LIQNI SAQLASH 
VAZIRLIGI TOSHKENT FARMATSEVTIKA INSTITUTI 
IJTIMOIY FANLAR KAFEDRASI 
 
 
«Tasdiqlayman» 
O‗quv ishlari bo‗yicha prorektor 
f.f.n  S.U.Aliev 
____________________________ 
«___» _______________2016 yil 
 
 
Farmatsiya va Kasbiy talim yo‗nalishlari, 
 sanoat farmatsiyasi va biotexnologiya yo‗nalishlari uchun 
 
 
 
SOLIQ VA SOLIQQA TORTISH  FANIDAN 
O‗QUV-USLUBIY MAJMUASI  
Tuzuvchi: K.K.Ismailov 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Toshkent-2016 

 
Tuzuvchi: Ijtimoiy fanlar kafedrasi dotsenti K.K.Ismailov 
 
 
 
 
 
 
Ta‘lim texnologiyasini ishlab chiqishda Toshkent Davlat iqtisodiyot  
universiteti professor-o‗qituvchilari tomonidan yaratilgan  
―Ta‘limda innovatsion texnologiyalar‖ (loyixa muxarirri i.f.d.  
prof. Bekmurodov A.SH., p.f.n. dots. Golish L.V) uslubiy  
qo‗llanmasidan hamda ―Pedagogik texnologiya va pedagogik maxorat‖  
malaka oshirish kursida olingan bilimlaridan foydalanildi. 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 
 
 
 
 
 
Tuzuvchilar:                           Ijtimoiy fanlar kafedrasi dotsenti  
K.K.Ismailov  
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
O‘quv-uslubiy majmua Toshkent farmatsevtika inztitutining soha uslubiy  
 
kengashning 2016 yil 15.06. dagi 15-sonli qarori bilan nashrga tavsiya qilingan.  
 
Soha uslubiy kengashning kengash raisi ____________ K.K.Ismailov  
 
O‘quv-uslubiy majmua MUK da ko‗rib chiqildi va tasdiqlandi  
 
«__» __________ 2016 yil ______ sonli bayonnomasi  
Kelishildi: Markaziy uslubiy kengash raisi __________ S.U.Aliyev 
 
 
 
 
 
 

 
 
 
Mundarija  
1. Ishchi dastur...........................................................................................  
2. Sillabus ................................................................................................ 
3. Fanni o‗qitishda foydalaniladigan interfaol ta‘lim metodlari..  
4. Nazariy materiallar...........................................................................  
5. Seminar mashg‗ulotlari uchun materiallar ..................................... 
6. Keyslar banki ....................................................................................... 
7. Mustaqil ta‘lim mavzulari............................................................... 
8. Testlar ................................................................................................... 
9. Gllasariy ................................................................................... ........... 
10. Adabiyotlar  .......................................................................................... 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 
 
 
1. ISHCHI DASTUR 
KIRISH 
 
Amaldagi  soliq  tizimini  bozor  iqtisodiyoti  tamoyillari  asosida  isloh  qilish 
sharoitida  ta'lim  tizimida  soliq  sohasidagi  bilimlarni  o‗rganish,  tahlil  qilish  va 
ilmiy  tadqiqot  ishlarini  olib  borish  muhim  ahamiyatga  ega  bo‗lish  eng  dolzarb 
masalalardan biri hisoblanadi.   
O‗zbekiston  mustaqillikka  erishib,  iqtisodiy  islohotlar  yo‗lini  tanlaganidan 
so‗ng,  oldimizda  mamlakatimizning  o‗ziga  xos  xususiyatlarini  hisobga  olib, 
boshqa  bozor  iqtisodiyotiga  o‗tishdek  murakkab  jarayonni  boshidan  kechirgan 
rivojlangan  va  rivojlanayotgan  xorijiy  davlatlarning  ilg‗or  tajribalaridan  kelib 
chiqqan holda mohiyatan yangi soliq tizimini vujudga keltirish vazifasi turar edi. 
 
Bozor munosabatlari, xo‗jalik yuritishning yangi shakllari rivojlanishi bilan 
soliq  qonunchiligiga  zikr  etilgan  tamoyillardan  kelib  chiqadigan  hamda 
islohotlarning tegishli bosqichi sharoitiga mos keladigan jiddiy o‗zgarishlar amalga 
oshirildi. 
  O‗zbekiston  Respublikasida  istiqlol  yillari  ijtimoiy  himoyalangan  bozor 
iqtisodiyotiga  o‗tish jarayonida bosqichma-bosqich mustaqil soliqlar tizimi barpo 
etildi. Bu jarayonda eski bozor iqtisodiyoti tamoyillariga mos kelmaydigan soliqlar 
(oborot  solig‗i,  foydadan  ajratma,  o‗rmon  solig‗i,  amoritizatsiyadan  ajratma  va 
hokazo) tugatildi va bozor iqtisodiyoti talablariga mos keladigan soliq tizimi joriy 
etildi. 
Oxirgi  yillarda  jamiyatimizda  davlat  tomonidan  olib  borilayotgan  ijtimoiy, 
siyosiy,  iqtisodiy  hayotdagi  erkinlashtirish  siyosati  soliqlar  tizimini  ham  har 
tomonlama erkinlashtirishga sharoit yaratmoqda. 
I.A.Karimov  idoralararo  muvofiqlashtirish  kengashi  yig‗ilishida  so‗zlagan 
ma'ruzasida: ―Men bir haqiqatni barcha tushunib olishini istayman: erkinlashtirish 
va  islohotlarni  chuqurlashtirish  –  bu  bizning  olg‗a  intilishimizning  kafolati  va 
asosi.  U  nafaqat  iqtisodiyot  balki,  ham  ijtimoiy,  ham  siyosiy  vazifalarni  hal 
qilishning  asosiy  shartidir‖,  -  deb  ko‗rsatib  o‗tdilar  (SBX,  5-son,  2000  yil,  3-9 
betlar). 
O‗tgan  davr  mobaynida  davlat  soliq  xizmati  organlari  tarkibini  malakali 
kadrlar  bilan  ta'minlashga  katta  e'tibor  qaratilmoqda.  Bugungi  kunda  davlat  soliq 
xizmati  xodimlarini  tayyorlashda  o‗quv  qo‗llanma  va  darsliklar  tayyorlashga 
alohida  e'tibor  qaratilmoqda.  «Soliqlar  va  soliqqa  tortish»  fani  buyicha 
tayyorlangan  ukuv  uslubiy  majmua,  talabalarda  o‗z  tanlagan  mutaxassisliklari 
bo‗yicha bilim va ko‗nikmalarni shakllantirishga xizmat qiladi. 
 
 Soliq va soliqqa tortish fanining maqsadi va vazifalari 
       ―Soliqlar  va  soliqqa  tortish‖  fanini  o‗qitishdan  maqsad,  talabalarni 
O‗zbekiston  Respublikasining  soliq  va  soliqqa  tortish  tizimi  bilan  yaqindan 
tanishtirib,  ularning  iqtisodiy  bilimlarini  chuqurlashtirish,  amalda  qo‗llay  olish 
ko‗nikmalarini hosil qilishga qaratilgandir.  

 
Fan  oldiga  qo‗yilgan  vazifalar  asosan  talabalarni  soliq  turlarini,  soliq 
ob'ektlari, sub'ektlari, soliqni hisoblash yo‗llarini, uni undirish usullari, imtiyozlari, 
soliq  organlariga  hisob-kitoblarni  taqdim  etish  tartibi,  hisoblanayotgan  soliqlarni 
buxgalteriya hisobida aks ettirilishini o‗rgatishdan iboratdir.  
―Soliqlar  va  soliqqa  tortish‖  fani  bo‗yicha  mazkur  sohada  erishilgan  asosiy 
yutuq,  muammolar  va  uning  rivojlanish  istiqbollari  haqida  tasavvur  hosil  qilish, 
«Soliqlar  va  soliqqa  tortish»  bakalavriat  yo‗nalishi  bo‗yicha  maxsus  bilimlarni, 
kasb faoliyati ko‗nikmalari va uquvlarini shakllantirishga qaratilgandir. Shu bilan 
bir  qatorda  mamlakatimizda  amalga  oshirilayotgan  soliq  islohotlarining  tadrijiy 
rivojlanishi  va  Prezidentimiz  tomonidan  chiqarilayotgan  farmon  va  qarorlarning 
ma'no va mohiyatini talabalar ongiga singdirishdan iboratdir. 
 
Soliq va soliqqa tortish fani  bo‗yicha talabalarning bilimiga,  ko‗nikma va 
malakasiga qo‗yiladigan talablar   
       Fanning  asosiy  maqsadi  soliq  turlari,  soliqlarga  tenglashtirilgan  to‗lovlar  va 
ularning o‗ziga xos jihatlari bo‗yicha talabalarda ko‗nikmalar hosil qilish. Mazkur 
fanni  o‗rganish  jarayonida  turli  pedagogik  texnologiyalardan  faol  usul, 
prezentatsiya, ishbilarmon o‗yinlar, aqliy hujum va boshqa usullardan foydalanish. 
Shu  bilan  bir  qatorda  tahlil  va  sintez,  statistik  jadvallar  orqali  fanning  asosiy 
mohiyatini  ifoda  etib  berish  to‗plash  va  ulardan  foydalanish  malakalariga  ega 
bo‘lishi kerak.  
 
   Soliq va soliqqa tortish fanning o‗quv rejadagi boshqa fanlar bilan o‗zaro 
bog‗liqligi va uslubi jihatdan ketma-ketligi 
  ―Soliqlar  va  soliqqa  tortish‖  fani  gumanitar  va  ijtimoiy-iqtisodiy  fanlar 
turkumiga kirib, u bakalavriatning barcha ta'lim yo‗nalishlarida o‗qitiladi. Mazkur 
fan  boshqa  iqtisodiy  fanlarning  nazariy  va  uslubiy    asosini  tashkil  qilib,  o‗z 
rivojida aniq yo‗nalishdagi iqtisodiy fanlar (moliya-kredit, bank ishi, buxgalteriya 
hisobi,  iqtisodiyot  nazariyasi  va  audit,  sug‗urta  va  bojxona  ishi  va  h.k.)dan  ham 
ozuqa oladi. U ―Soliq qonunchiligi asoslari‖, ―Moliya‖, ―Moliyaviy  va  boshqaruv 
hisobi‖, ―Moliyaviy va boshqaruv tahlili‖ kabi fanlar bilan ham uzviy bog‗liqdir. 
 
Fanni o‗qitishda zamonaviy axborot va pedagogik texnologiyalar 
O‗quv jarayoni bilan bog‗liq ta'lim sifatini belgilovchi holatlar quyidagilar: yuqori 
ilmiy-pedagogik  darajada  dars  berish,  muammoli  ma'ruzalar  o‗qish,  darslarni 
savol-javob  tarzida  qiziqarli  tashkil  qilish,  ilg‗or  pedagogik  texnologiyalardan  va 
mul'timedia  vositalaridan foydalanish, tinglovchilarni undaydigan, o‗ylantiradigan 
muammolarni  ular  oldiga  qo‗yish,  talabchanlik,  tinglovchilar  bilan  individual 
ishlash, erkin muloqot yuritishga, ilmiy izlanishga jalb qilish.  
―Soliqlar va soliqqa tortish‖ fanini  loyihalashtirishda quyidagi asosiy konseptual 
yondoshuvlardan foydalaniladi: 
Shaxsga yo‗naltirilgan ta'lim.Bu ta'lim o‗z mohiyatiga ko‗ra ta'lim jarayonining 
barcha  ishtirokchilarini  to‗laqonli  rivojlanishlarini  ko‗zda  tutadi.  Bu  esa  ta'limni 
loyihalashtirilayotganda,  albatta,  ma'lum  bir  ta'lim  oluvchining  shaxsini  emas, 

 
avvalo,  kelgusidagi  mutaxassislik  faoliyati  bilan  bog‗liq  o‗qish  maqsadlaridan 
kelib chiqqan holda yondoshilishni nazarda tutadi.  
Tizimli  yondoshuv.  Ta'lim  texnologiyasi  tizimning  barcha  belgilarini  o‗zida 
mujassam  etmog‗i  lozim:  jarayonning  mantiqiyligi,  uning  barcha  bo‗g‗inlarini 
o‗zaro bog‗langanligi, yaxlitligi.  
Faoliyatga  yo‗naltirilgan  yondoshuv. 
Shaxsning 
jarayonli 
sifatlarini 
shakllantirishga,  ta'lim  oluvchining  faoliyatni  aktivlashtirish  va  intensivlashtirish, 
o‗quv  jarayonida  uning  barcha  qobiliyati  va  imkoniyatlari,  tashabbuskorligini 
ochishga yo‗naltirilgan ta'limni ifodalaydi. 
Faoliyatga 
yo‗naltirilgan 
yondoshuv.Shaxsning 
jarayonli 
sifatlarini 
shakllantirishga,  ta'lim  oluvchining  faoliyatni  aktivlashtirish  va  intensivlashtirish, 
o‗quv  jarayonida  uning  barcha  qobiliyati  va  imkoniyatlari,  tashabbuskorligini 
ochishga yo‗naltirilgan ta'limni ifodalaydi.  
Dialogik  yondoshuv.  Bu  yondoshuv  o‗quv  munosabatlarini  yaratish  zaruriyatini 
bildiradi.  Uning  natijasida  shaxsning  o‗z-o‗zini  faollashtirishi  va  o‗z-o‗zini 
ko‗rsata olishi kabi ijodiy faoliyati kuchayadi.  
Hamkorlikdagi  ta'limni  tashkil  etish.Demokratik,  tenglik,  ta'lim  beruvchi  va 
ta'lim  oluvchi  faoliyat  mazmunini  shakllantirishda  va  erishilgan  natijalarni 
baholashda birgalikda ishlashni joriy etishga e'tiborni qarati. 
Muammoli ta'lim.Ta'lim mazmunini muammoli tarzda taqdim qilish orqali ta'lim 
oluvchi  faoliyatini  aktivlashtirish  usullaridan  biri.  Bunda  ilmiy  bilimni  o'ektiv 
qarama-qarshiligi  va uni hal etish usullarini, dialektik  mushohadani shakllantirish 
va rivojlantirishni, amaliy faoliyatga ularni ijodiy tarzda qo‗llashni mustaqil ijodiy 
faoliyati ta'minlanadi.  
Axborotni  taqdim  qilishning  zamonaviy  vositalari  va  usullarini  qo‗llash  - 
yangi kompyuter va axborot texnologiyalarini o‗quv jarayoniga qo‗llash.  
O‗qitishning  usullari  va  texnikasi.  Ma'ruza  (kirish,  mavzuga  oid,  vizuallash), 
muammoli  ta'lim,  keys-stadi,  pinbord,  paradoks  va  loyihalash  usullari,  amaliy 
ishlar.  
O‗qitishni  tashkil  etish  shakllari:dialog,  polilog,  muloqot  hamkorlik  va  o‗zaro 
o‗rganishga asoslangan frontal, kollektiv va guruh.  
O‗qitish vositalari:o‗qitishning an'anaviy shakllari (darslik, ma'ruza  matni) bilan 
bir qatorda – kompyuter va axborot texnologiyalari.  
Kommunikatsiya usullari:tinglovchilar bilan operativ teskari aloqaga asoslangan 
bevosita o‗zaro munosabatlar. 
Teskari  aloqa  usullari  va  vositalari:kuzatish,  blits-so‗rov,  oraliq  va  joriy  va 
yakunlovchi nazorat natijalarini tahlili asosida o‗qitish diagnostikasi.  
Boshqarish  usullari  va  vositalari:o‗quv  mashg‗uloti  bosqichlarini  belgilab 
beruvchi  texnologik  karta  ko‗rinishidagi  o‗quv  mashg‗ulotlarini  rejalashtirish, 
qo‗yilgan maqsadga erishishda o‗qituvchi va tinglovchining birgalikdagi harakati, 
nafaqat auditoriya  mashg‗ulotlari, balki auditoriyadan tashqari mustaqil ishlarning 
nazorati.  
Monitoring  va  baholash:o‗quv  mashg‗ulotida  ham  butun  kurs  davomida  ham 
o‗qitishning natijalarini rejali tarzda kuzatib borish. Kurs oxirida test topshiriqlari 
yoki yozma ish variantlari yordamida tinglovchilarning bilimlari baholanadi.  

 
―Soliq  va  soliqqa  tortish‖  fanini  o‗qitish  jarayonida  kompyuter  texnologiyasidan, 
―yexcel‖ elektron jadvallar dasturlaridan foydalaniladi. Ayrim  mavzular bo‗yicha 
talabalar  bilimini  baholash  test  asosida  va  kompyuter  yordamida  bajariladi. 
―Internet‖ tarmog‗idagi rasmiy iqtisodiy ko‗rsatkichlaridan foydalaniladi, tarqatma 
materiallar tayyorlanadi, test tizimi hamda tayanch so‗z va iboralar asosida oraliq 
va yakuniy nazoratlar o‗tkaziladi.  
 
―Soliq va soliqqa tortish‖ fanidan mashg‗ulotlarning mavzular va 
soatlar bo‗yicha taqsimlanishi: 
t
/

Mavzular nomi 
Jam
i  
soat 
Ma'r
uza  
Amaliy 
mashg‗ul
ot 
TMI 
Jami 
1  «Soliqlar va soliqqa tortish» fanining predmeti 
mazmuni va o‗rganish usullari   





2  O‗zbekiston Respublikasi soliq tizimi  va 
uning shakillanishining  nazariy asoslari. Soliq 
siyosati va uning  asosiy yo‗nalishlari 




10 
3  O‗zbekiston  Respublikasi soliq kodeksi va 
undagi ma'murchilik masalalari. 




12 

Yuridik shaxslardan olinadigan soliklar 




12 
5  Jismoniy shaxslardan olinadigan  soliklar 




10 
6  Davlatning maqsadli ijtimoiy jamg‗armalariga 
olinadigan majburiy tulovlar. Davlat boji. 





                          Jami 
36 
18 
18 
24 
60 
 
Asosiy qism: Fanning uslubiy jihatdan uzviy ketma-ketligi  
Asosiy qismda (ma'ruza) fanni mavzulari mantiqiy ketma-ketlikda keltiriladi. Har 
bir mavzuning mohiyati asosiy tushunchalar va tezislar orqali ochib beriladi. 
Bunda mavzu bo‗yicha talabalarga DTS asosida yetkazilishi zarur bo‗lgan bilim va 
ko‗nikmalar to‗la qamrab olinishi kerak.  
            Asosiy qism sifatiga qo‗yiladigan talab mavzularning dolzarbligi, ularning ish 
beruvchilar talablari va ishlab chiqarish ehtiyojlariga mosligi, mamlakatimizda 
bo‗layotgan ijtimoiy-siyosiy va demokratik o‗zgarishlar, iqtisodiyotni 
erkinlashtirish, iqtisodiy-huquqiy va boshqa sohalardagi islohatlarning ustuvor 
masalalarini qamrab olishi hamda fan va texnologiyalarning so‗ngti yutuqlari 
e'tiborga olinishi tavsiya etiladi 
 
 
 

 
Ma'ruza mashg‗ulotlari 
 
 ―Soliqlar  va  soliqqa  tortish‖  fanining  predmeti,  mazmuni  va  o‗rganish 
usullari.  ―Soliqlar  va  soliqqa  tortish‖  fanining  maqsadi,  predmeti  va 
vazifalari.«Soliqlar  va  soliqqa  tortish»  fani  alohida  iqtisodiy  fan  sifatida 
o‗rganishdagi  mavjud  usullar.  Soliqlarning  ob'ektiv  zarurligi,  funksiyalari,    va 
vazifalari.  
Soliqlarning  umumiy  belgilari  va  boshqa  iqtisodiy  kategoriyalar  bilan  o‗zaro 
munosabatlari. Soliqlarning mavjud va amaldagi tamoyillari 
Qo‗llaniladigan ta'lim texnologiyalari: blits-so‟rov, “o‟yla-juft bo‟lib ishla-
olgan bilimingni bo‟lish” 
Adabiyotlar: A1;A.2 ; A3; A.4;Q1; Q2;  Q3; Q4 
 
O‗zbekiston Respublikasi soliq tizimi va uning shakillanishining nazariy 
asoslari.  Soliq  siyosati  va  uning  asosiy  yo‗nalishlari  Soliq  tizimi  va  soliqqa 
tortish  ,  ularning  amal  qilish  xususiyatlari.  O‗zbekiston  soliq  tizimida  amalda 
bo‗lgan  soliqlar  va  soliqlarga  tenglashtirilgan  to‗lovlar.  Soliqlar  va  soliqlarga 
tenglashtirilgan  to‗lovlarning  byudjet  daromadlaridagi  salmog‗i  hamda  ularning 
o‗zgarish  sabablari.  Soliqlar  va  soliqlarga  tenglashtirilgan  to‗lovlar:  iqtisodiy 
mohiyatiga  ko‗ra  guruhlanishi;  byudjetga  tushishiga  ko‗ra  guruhlanishi;  soliq 
to‗lovchilari  nuqtai-nazaridan  guruhlanishi.  Yuridik  shaxslardan  undiriladigan 
soliqlar  va  soliqlarga  tenglashtirilgan  to‗lovlar  tarkibi.  Jismoniy  shaxslarning 
soliqli to‗lovlariga tavsif. Soliqlar va ularga tenglashtirilgan to‗lovlarni hisoblash 
hamda byudjetga to‗lashda soliq to‗lovchi sub'ektlarning huquqlari, majburiyatlari 
va  javobgarligi.    Soliqlar  va  soliqlarga  tenglashtirilgan  to‗lovlar  ustidan  soliq 
organlarining nazorati. 
Qo‗llaniladigan ta'lim texnologiyalari:ma‟ruza matni, blits-so‟rov 
Adabiyotlar: A.1;A2; A3 ;A.4; Q.1;Q.2.;Q3; Q4; Q.5; Q6;Q7;Q8;Q9. 
 
O‗zbekiston  Respublikasi  soliq  koleksi  va  undagi    ma'murchilik 
masalalari.Soliq  majburiyati.  Soliq  to‗lovchining  soliq  to‗g‗risidagi  qonun 
hujjatlariga  muvofiq  yuzaga  keladigan  majburiyatiSoliq  majburiyatini  bajarish 
tartibi.Soliq  Kodeksda  belgilangan  hollarda  davlat  soliq  xizmati  organlarida 
hisobga  turish.soliq  solish  ob'ektlari  va  soliq  solish  bilan  bog‗liq  ob'ektlarni 
aniqlashi  hamda  ularning  hisobini  yuritish.  Moliyaviy  va  soliq  hisobotini  tuzish 
hamda  uni  davlat  soliq  xizmati  organlariga  taqdim  etish.  Solikka  oid  
xuquqbuzarlik. 
Qo‗llaniladigan  ta'lim  texnologiyalari:munozarali  ma‟ruza,  insert,  aqliy 
xujum, blits-so‟rov, klaster 
Adabiyotlar:A.1;A2; A3 ;A.4; Q.1;Q.2;Q4.; Q.5; Q6;Q7;Q8;Q9. 
 
Yuridik 
shaxslardan 
olinadigan 
soliqlar.Yuridik 
shaxslardan 
undiriladigan  foyda  solig‗ining  iqtisodiy  mohiyati.  Yuridik  shaxslardan 
undiriladigan foyda solig‗i bo‗yicha soliqqa tortish tizimining rivojlanishi. Yuridik 
shaxslardan  undiriladigan  foyda  solig‗ining  byudjet  daromadlarida  tutgan  o‗rni. 

 
Yuridik shaxslardan olinadigan foyda solig‗ini undirishda qo‗llaniladigan me'yoriy 
hujjatlar tarkibi.; O‗zbekiston Respublikasi Prezidentining farmonlari, qarorlari va 
Vazirlar Mahkamasining qarorlari bilan taqdim etilgan imtiyozlar tarkibi; Yuridik 
shaxslardan undiriladigan Foyda solig‗i bo‗yicha davlat soliq xizmati organlarining 
nazorati.  O‗zbekistonda  qo‗shilgan  qiymat  solig‗i  joriy  qilinishining  iqtisodiy 
sabablari  va  ahamiyati.  Qo‗shilgan  qiymat  solig‗ining  rivojlanish  bosqichlari. 
Qo‗shilgan qiymat solig‗i to‗lovchilari tarkibi. Qo‗shilgan qiymat solig‗ining soliq 
solish ob'ekti. Soliq ob'ektining tarkibi. Aksiz solig‗i va uning soliq tizimida tutgan 
o‗rni.  Aksiz  solig‗ining  o‗ziga  xos  xususiyatlari.  Aksiz  solig‗ini  undirish  uchun 
ishlab  chiqilgan  me'yoriy  hujjatlar.  O‗zbekiston  Respublikasi  hududida  ishlab 
chiqarilgan  tovarlar  uchun  aksiz  solig‗i.  O‗zbekiston  Respublikasi  soliq  tizimiga 
mol-mulk  solig‗ining  joriy  etilishi  va  uning  iqtisodiy  mohiyati.  Yuridik 
shaxslardan  olinadigan  mol-mulk  solig‗ini  undirishning  huquqiy  asoslari.  Soliqqa 
tortish  maqsadida  mol-mulk  tushunchasi  Yuridik  shaxslardan  olinadigan  yer 
solig‗ini to‗lovchilar tarkibi. Yuridik shaxslardan olinadigan yer solig‗ining soliq 
solish  ob'ekti.  Yuridik  shaxslardan  olinadigan  yer  solig‗i  stavkalari  Suv 
resurslaridan  foydalanganlik  uchun  soliq  va  uning  joriy  etilish  sabablari.  Suv 
resurslaridan  foydalanganlik  uchun  soliqni  undirishning  huquqiy  asoslari  yer 
qa'ridan  foydalanganlik  uchun  soliqning  o‗ziga  xos  xususiyatlari.  yer  qa'ridan 
foydalanganlik  uchun  soliqning  to‗lovchilar  tarkibi.  yer  qa'ridan  foydalanganlik 
uchun  soliqning  ob'ekti.  Obodonlashtirish  va  ijtimoiy  infratuzilmani  rivojlantirish 
uchun  soliqning  iqtisodiy  mohiyati.  Obodonlashtirish  va  ijtimoiy  infratuzilmani 
rivojlantirish  uchun  soliqni  undirishda  qo‗llaniladigan  me'yoriy  hujjatlar. 
Soddalashtirilgan 
soliq 
tizimining 
soliq 
amaliyotiga 
tatbiq 
etilishi. 
Soddalashtirilgan  soliq  tizimining  rivojlanish  bosqichlari.  Soddalashtirilgan  soliq 
tizimining iqtisodiy ahamiyati
Qo‗llaniladigan ta'lim texnologiyalari:ma‟ruza-konferensiya, aqliy xujum, 
munozara, taqdimot 
Adabiyotlar: A2; A3;A.4; Q.1;Q.2; Q3; Q.5 ;Q6; Q7;Q8;Q9
 
Jismoniy  shaxslardan    olinadigan  soliqlar.  Jismoniy  shaxslarning 
daromadlaridan olinadigan soliq va uning o‗ziga xosligi. Soliqqa tortish maqsadida 
jismoniy  shaxslarni  toifaga  ajratish.    Jismoniy  shaxslarning  daromadlaridan 
olinadigan  soliq  ob'ekti.  Jismoniy  shaxslarning  jami  yillik  daromadlari  Jismoniy 
shaxslar  to‗laydigan  mol-mulk  solig‗i  va  uning  ahamiyati.  Jismoniy  shaxslar 
to‗laydigan mol-mulk solig‗i bo‗yicha ishlab chiqilgan me'yoriy hujjatlar. Jismoniy 
shaxslardan  undiriladigan  yer  solig‗i  va  uning  iqtisodiy  ahamiyati.  yer 
uchastkalarini  ijaraga  olish  va  mulk  huquqi  Jismoniy  shaxslardan  transport 
vositalari  uchun  benzin,  dizel  yonilg‗isi  va  gaz  iste'moliga  soliqning  amaliyotga 
kiritilishi  va  uning  iqtisodiy  ahamiyati.  Soliqni  to‗lovchilar  tarkibi.  Jismoniy 
shaxslardan  transport  vositalari  uchun  benzin,  dizel  yonilg‗isi  va  gaz  iste'moliga 
soliqning  amaliyotga  kiritilishi  va  uning  iqtisodiy  ahamiyati.  Soliqni  to‗lovchilar 
tarkibi.  



Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   23


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2019
ma'muriyatiga murojaat qiling