Введение в цифровую обработку сигналов


 Рақамли сигналларни қайта ишлаш


Download 0.67 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/11
Sana21.09.2023
Hajmi0.67 Mb.
#1683817
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
1 маъруза Рақамли сигналларга ишлов беришга кириш

 
2. Рақамли сигналларни қайта ишлаш 



Рақамли сигналларни қайта ишлаш махсус процессорлар ёки махсус 
дастурлар ёрдамида маинфрамалар ва компютерларда амалга оширилади. Чизиқли 
тизимлар енг содда ҳисобланади. Чизиқли тизимлар-бу суперпозиция (кириш 
сигналлари йиғиндисига жавоб ҳар бир сигналга алоҳида жавоб йиғиндисига 
тенг) ва бир хиллик ёки гомогенлик (кириш сигнали амплитудасининг ўзгариши 
чиқиш сигналининг мутаносиб ўзгаришига сабаб бўлади) бўлган тизимлардир. 
Реал объектлар учун линейка хоссаларини тахминан ва маълум бир кириш сиг-
налларида бажариш мумкин. 
Агар кириш сигнали x(t-t
0
) t
0
нинг исталган сменасида y(t-t
0
) бир хил қий-
матли чиқиш сигналини ҳосил қилса, у ҳолда система вақт бўйича инвариант 
дейилади. Унинг хоссаларини исталган ихтиёрий вақтда ўрганиш мумкин. 
Чизиқли системани тасвирлаш учун махсус кириш сигнали - битта импулс (пулс 
функсияси) киритилади. Суперпозиция ва гомогенлик хоссаларидан келиб чиққан 
ҳолда ҳар қандай кириш сигнали турли вақтларда ҳосил бўладиган ва тегишли 
коеффициентлар билан кўпайтириладиган бундай импулслар йиғиндиси сифатида 
ифодаланиши мумкин. Бу ҳолда системанинг чиқиш сигнали бу импулсларга жа-
вобларнинг йиғиндисидир. Битта пулсга жавоб (битта амплитудали пулс) h(n) си-
стеманинг импулс характеристикаси дейилади. Шунга кўра системанинг ихтиёрий 
s(k) кириш сигналига жавобини свертка орқали ифодалаш мумкин 
g(k) = h(n) 
③ s(k-n). 
Агар n<0 учун h(n)=0 бўлса, тизим сабабий дейилади. Бундай тизимда 
кириш сигналига жавоб фақат унинг киришида сигнал қабул қилингандан сўнг 
пайдо бўлади. Нонекаузал тизимлари реал вақтда амалга ошириш учун жисмонан 
мумкин емас. Агар икки томонлама операторлар билан сигналларнинг конверта-
циясини амалга оширмоқчи бўлсангиз (дифференсиация, Гильберт ўзгартириши 
ва бошқалар учун.), бу кириш сигналини конволюция операторининг чап томони-
нинг камида узунлиги бўйича кечиктириш (суриш) билан амалга оширилади. 

Download 0.67 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling