Xalq pеdagogikasi


Download 285.57 Kb.
Pdf ko'rish
bet1/3
Sana09.06.2018
Hajmi285.57 Kb.
  1   2   3

 

 

O`zbekiсton Respublikasi Xalq Ta`lim Vazirligi  



Ajiniez nomidagi Nukus Davlat pedagogika instituti  

 

 



 

«Pådagîgèka âà ïñèõîëîãèÿ»` kafedrasi 

 

 

«XALQ PЕDAGOGIKASI» fani bo`yicha  



 

 

 



MA`RUZA MATNI 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



N U K U S

  

  



Xalq pedagogikasi fanining maqsadi, vazifalari 

 

Ðåæà: 



1.

 

Õàë3 ïåäàãîãèêàñè 8à3èäà òóøóí÷à.  



2.

 

Õàë3  ïåäàãîãèêàñèíèíã àñîñèé òàðáèÿ  âîñèòàëàðè.



 

3. Xal3 pådagîgèkasè fanènèng ma2sadè, vazèfalaðè 

 

Xalq  pedagogikani  xalq  ta`limi  (tabiyiy,  kundalik  norasmiy,  maktabdan  tashqari, 



an`anaviy)  tarixi  va  nazariyasi  sifatida  tasavvur  etish  mumkin.  Etnopedagogika  bolalar 

tarbiyasi  va  ta`limida  etnik  guruhlarning  empirik  tajribasi,  oila,  nasl,  qabila,  elat,  milliy 

qadriyatlarga ahloqiy-estetik qarashlar haqidagi fandir.  

Etnopedagogika xalq ta`limining mohiyatini ochib berishga xizmat qiladi va undan 

hozirgi  zamon  sharoitlarida  qanday  foidalanish  yo`llarini  taklif  etadi,  xalq  an`analarini 

tabiyiy  ravishda  ko`p  asrlik  taraqqietiga  asoslangan  etnik  (el-elatlik)  guruhlari 

tajribalarini  to`playdi  va  tadqiq  qiladi.  Etnopedagogikaning  mavzu  sohasi  o`zgarmaydi: 

ijtimoyi  o`z-o`zini  anglash  harakatiga  taaluqli  ijtimoyi  shartlar  o`zgarishiga  bog`liq 

ravishda vazifalar shakllanadi va aniqlanadi. 

Xalq pedagogika ijtimoytsi o`zaro hamkorlik va ijtimoyi ta`sir  jaraenini o`rganadi, 

bu  jaraen  asnosida  ijtimoyi  qoidalar,  qadriyatlar,  tajribalarni  o`zlashtiruvchi  shaxs 

rivojlanadi,  bolalarni  tarbiyalash  va  o`qitish  haqidagi  diniy  ta`limotlar,  ertaklar, 

dostonlar, maqol va matallar, o`yinchoqlarda, oilaviy va ommaviy turlarida, an`analarida 

aks  etgan  xalq  tafakkuri  hamda  falsafiy-ahloqiy,  tarbiyaviy  fikr  va  qarashlar  haqidagi 

xalq  bilimlarini  to`playdi  va  bir  tizimga  soladi.  Qisqacha  qilib  aytganda,  shaxsning 

tarixiy-madaniy  shakllanish  jaraeniga  ta`sir  ko`rsatuvchi  butun  tarbiyaviy  (pedagogik) 

quvvatini jamlaydi. 

O`tmishdagi ko`plab  mashhur xalq  muallimlari xalqning  ta`limiy  duneqarashini va 

uning ta`lim sohasidagi tajribasini o`rganishga alohida e`tibor qaratganlar. Mumtoz olim-

muallimlar  xalq  ta`limi  haqidagi  fanni  boyitishi,  unga  asos  va  tayanch  bo`lib  xizmat 

qilishi  haqida  qayta-qayta  ta`qidlaganlar.  Buyuk  mutafakkir  Alisher  navoyi  hazratlari 

bola  tarbiyasida  onaning  roli  nechog`li  ahamiyat  kasb  etishini  uqtirganlar  zero,  ongli, 

o`qimishli,  tarbiyali  onagina  jamiyat  va  xalq,  din  va  yimon  uchun  yaroqli  farzand 

ulg`aytiradi. 

Xalq  pedagogikasida  tarbiyaning  jonli  tarbiyasi  ustuvorlik  qiladi.  Bashariyat 

ma`naviy  jaraenida  muayyan  tarbiyaviy  bilimlar  muayyan  tarixiy  bosqichni  aks  etdirar 



ekan,  xalq  ta`limi  tarbiya  fani  yuzaga  kelgan  va  rivojlangan  asos  bo`lib  xizmat  qiladi. 

Badiiy  adabietning  yuzaga  kelishi  xalq  og`zaki  ijodiga  barham  bermagani  kabi  tarbiya 

fani uning tarbiyavaiy qarashlarini ham xalqning kundalik haetidan siqib chiqargani yo`q. 

Tarbiya fani va xalq tarbiyasi (ta`limi) bir-biri bilan o`zaro uzviy hamkorlikda rivojlanib 

bordi,  yagona  kenglik  vujudga  keltirgan  holda  bir  biriga  o`zaro  qulaylik  yaratdi.  Bu 

kenglikni tarbiya madaniyati deb atash mumkin. 

Xalqda azaldan o`ziga xos ahloqiy turmush, ma`naviy madaniyat tarkib topgan. Har 

bir  xalqning  o`z  urf-odatlari  va  an`analari  mavjud  ular  oddiy  mehnatkash  xalq  haetini 

farovonlashib kelgan. Ular tabiatta munosabatda ham, dehkon mehnati she`riyatida ham, 

xalq  og`zaki  ijodi  hamda  savobli  va  xayrli  ishlarda  ham  o`z  aksini  topgan.  Tarixiy 

sharoitlardan kelib chiquvchi ziddiyatlar xalq tarbiyaviy an`analariga ham o`zining salbiy 

ta`sirini  o`tkazgan.  Biroq,  xalqning  ma`naviy  haetini  har  doim  halol  mehnat,  ruxiy 

iste`dod  va  insoniylik  belgilab  kelgan,  aynan  shular  chinakam  xalq  xususiyatini 

tarbiyalashda  asosiy  omil  bo`lgan.  Masalan,  ming  yillik  o`zbekona  an`analariga  ko`ra, 

eqmaydigan  ishni  ham  jon-dili  bilan  bajaradigan  odamni  mehnatsevar  deb  atashadi. 

Buning tagida olam olam ma`no etibdi. 

Xalq  pedagogikasi  (ta`limi)ning  samaradorligi  va  xalq  muallimlari  faoliyatining 

samarali jihatlari nimada. Undagi intuitsiya (ichki tuyg`u), iste`dod, bilim o`zaro qanday 

munosabatda  bo`ladi.  Xalq  ta`limi  nazariyasi  va  amalieti  o`zaro  qanday  aloqadorlikda. 

Xalq ta`limining bolalar ruhiyatiga ta`siri qanday bo`lmog`i lozim. 

Ta`lim  jaraenida  tarbiya  ishini  tushunuvchilar  va  uni  yaxshilashni  istovchilar 

qanchalik ko`p bo`lsa, uning esh avlodga ta`siri shunchalik samarali bo`ladi. Xalq ta`limi 

faqat mutaxassis muallimlar ta`limi emas, omma ta`limi, umumta`limdir. Shu bilan birga 

u  muallimlar  uchun,  xususan,  bolalar  bog`chalari  tarbiyachilari  va  boshlang`ich  sinf 

o`qituvchilari  uchun  ayniqsa  muhim.  Tarbiyani  butun  mohiyati  bilan  o`zida 

mujassamlashtirgan, onaga sajdayu bolaga sig`inishni aks ettiradigan xalq ta`limi o`xida 

o`ziga  xos  ta`lim  dinini  namoen  etadi.  Ota-ona  uyining  o`zi  ham  oilaning  ma`naviy 

ehromi  bo`lib,  unda  ro`zg`or  -  mehrob,  bolalar  -  farishtalar,  ona  -  Momo  Havo,  ota  - 

Odam Ota kabidir.  

Xalq pedagogika  mehnatkashlarining ta`lim tajribasini tadqiq etadi. Hozirgi zamon 

fan  va  amalietda  xalqning  taraqqiyparvar  ta`lim  g`oyalarini  amalga  tadbiq  etish 

imkoniyatlari va samarali yo`llarini aniqlaydi, xalq haetining u eki bu jihatlaridagi ta`lim 

ahamiyatini  tahlil  etadi  va  ularning  zamonaviy  tarbiya  vazifalariga  nechog`li 

muvofiqligini ajrim qiladi. 



Xalq  an`analirini  tadqiq  etish  vazifasi  shundan  iboratki,  ularning  qanday  yuzaga 

kelganini,  nima  uchun  saqlanib  kelaetganini,  bu  an`analarni  saqlab  qolishgina  emas, 

aytish  mumkinki,  doimiy  tarzda  qayta  ishlashga  qanday  ehtiej  bo`laetganini  va  ularning 

sharoitlarini kuzatishdir. Va nihoyat, muttasil mahvlik doimiy o`sib-unishdan ajralmagan 

holda ularning mavjudlik sirini bilishdir. 

Xalq  pedagogika  ko`hna  urf-odatlarning  yangicha  sharoitlardagi  imkoniyatlarini 

aniqlaydi  va  yangi  urf-odatlarning  shaxs  tarbiyasidagi  hamkorligini  belgilaydi.  U 

ko`pgina  xalqlarning  tarbiya  tajribasini  muallimlar  bisotiga  aylantiradi.  Ta`lim 

yutuqlarining  qiyesiy  tahlili  tarbiya  nazariyasi  va  amalieti  uchun  eng  samarador,  eng 

xolisona  va  qimmatlilarini  ajratib  ko`rsatish  imkonini  beradi.  Shunday  qili, 

etnopedagogika  amaliet  bilan  baqamti  va  unga  amalietda  xizmat  qiladi,  mualliflarni 

sinalgan ko`pasrlik tarbiya amalietining tarbiya vositalari bilan qurollantiradi.  

Etnopedagogika mazmuni quyidagi muammolarni o`z ichiga oladi: oilaviy turmush 

tarbiyasi,  jahon  xalqlarining  maqol  va  matallari  hamda  ularning  esh  avlodga  ahloqiy 

tajribani havola etishdagi ahamiyati: xalq qo`shiqlari va ularning bola hamda o`smirlarni 

adab tarbiyasidagi roli:qo`lbola o`yinchoqlar va bolalar ijodi: bolalar va o`smirlar muhiti, 

uning  ta`limiy  vazifalari:  onalar  maktabi,  onalar  ta`limi,  onalik  she`riyatining  buyuk 

yutug`i 


sifatidagi 

jahon 


xalqlarining 

alla 


qo`shiqlari: 

turli 


xalqlar 

ta`lim 


madaniyatlarining umumiyligi, ularning milliy o`ziga xosligi va hokazo. 

Etnopedagogika  shuni  ko`rsatadiki,  barcha  xalqlarda  hattoki,  yo`qolib  ketish 

arafasida  turgan  xalqlarda  ham  jahon  madaniyatini  boyitishga  qodir  narsalar  juda  ko`p 

bo`ladi. Axir Amerika hindularining ta`lim an`analari hayratga loyiq emasmi. Ular asrlar 

davomida zamonaviy fan va texnika yutuqlari bilan tish-tirnog`igacha qurollangan zolim 

mustamlakachilarga  qarshi  kurash  olib  bordilar.  Markaziy  Osie  xalqlari  ham  asrlar 

davomida  ahil-inoq  bo`lib  yashab  kelib,  bir  birlarini  etnopedagogik  yutuqlar  bilan 

boyitishmoqdalar.  Ularning    barchasi  buyukdir.  Yagona  maqsad  yo`lida  birlashgan 

xalqlar  madaniyat  va  ahloqning  yanada  oliy  cho`qqisiga  ko`tariladilar.  Alohida 

xalqlarning  ulug`ligi  do`st  xalqlarning  ham  moddiy,  ham  ma`naviy,  shu  jumladan, 

ta`limiy munosabatlarning uzviy qismi bo`lib hisoblanadi. 

Demak, etnopedagogika quyidagilarni o`rganadi: 

1)  xalqning  asosiy  ta`lim  tushunchasi  (parvarish,  tarbiya,  o`z-o`zini  tarbiya  qilish, 

qayta tarbiya, nasihat, o`qish, o`rganish); 

2)  bola  tarbiyasi  ob`ekt  va  sub`ekti  sifatida  (o`zining  bolasi,  asrandi,  tengdoshlar, 

do`stlar, begona bolalar, bolalar orasida); 



3)  tarbiya  vazifalari  (mehnatga  tayergarlik,  ahloqiy-irodaviy  fazilatlarni 

shakllantirish,  aqlni  o`stirish,  sog`liqni  o`ylash,  go`zallikka  muhabbat  ko`nikmasi  hisol 

qilish); 

4) tarbiya omillari (tabiat, o`yin, so`z, do`stlashuv, an`ana, ish, turmush, san`at, din, 

oliy namuna (shaxsiyatga oid ramzlar, hodisa-razmlar, g`oya-ramzlar)); 

5)  tarbiya  uslubi  (ishontirish,  namuna  bo`lish,  buyrqu,  tushuntirish,  o`rgatish  va 

mashq, niyat va duo, avrash, ont, iltimos, maslahat, sha`ma, rag`bat, gina, ta`na, yalinish, 

vasiyat, afsus, do`q, qarg`ish, jazo, kaltaklash, in`om va h.q.); 

6)  tarbiya  vositalari  (hazillar,  sanoqlar,  maqollar,  matallar,  doston,  topishmoq, 

afsona, rivoyat va h.q.); 

7)  tarbiyani  tashkil  etish  (bolalar  va  o`smirlar  mehnat  birlashmalari,  eshlar 

bayramlari, umuxalq bayramlari). 

Bu  muammolarning  har  biri  zamirida  ko`plab  masalalar,  muallimlarning 

sinchkovlik  bilan  e`tibor  berishini  talab  etuvchi  daqiqalar  bo`lib,  ularni  o`rganish  milliy 

ta`lim  va  madaniyat  xususiyalarini  chuqurroq  bilishga  erdam  beradi.  Masalan,  bola 

parvarishini  olaylik  -  bu  xalq  ta`lim  talablari,  tushunchalaridan  biridir.  U  bolani 

ovqatlantirishni,  yo`rgaklashni,  kiyintirishni,  beshikda  allalashni,  cho`miltirishni  o`z 

ichiga  oladi.  Ko`p  asrlar  muqaddam  xalq  bola  parvarishida  alohida  shaxslarni,  enagani 

tasavvur qilardigina emas, ularga tayanardi ham. Qishloq joylarda momo, enaga, opa va 

singil alohida ahamiyatga ega edi, tabiat ham bebaho tarbiyachi sanalardi. Afsuski, bola 

tarbiyasida  tabiat  umumlashmasidan  unumli  foydalanilmas  edi.  Tabiat  -  bu  nafaqat 

yashasha  maskani,  balki  ota  uyi  hamdir,  yulduzlar,  paxta  dalalari,  mevali  bog`lar, 

daraxtzorlar  va  h.q.  bitmas-tuganmas  tarbiya  o`choqlari  hisoblanardi.  Binobarin,  tarbiya 

omili  sifatida  ta`lim  imkoniyatlarini  o`rganish  etnopedagogika  faoliyati  uchun  cheksiz 

kenglik bo`lib xizmat qiladi. 

So`z  ham  tadqiqot  uchun  muhim  ahamiyat  kasb  etadi.  Ona  tili  -  ulg`ayaetgan 

shaxsning asos-negizidir. O`z bolasini ona tilidan mahrum etgan ona undan ruhan ajralib 

qoladi,  natijada  boladan  kelgusida  insoniy  fazilatlardan  hamda  tabiatdan  ajralib  qolgan 

odam  etishib  chiqadi.  Bunday  odam  o`z  xalqining  eng  yaxshi  an`ana  xususiyatlaridan 

mahrum bo`lib, o`rnini boshqa hech narsa bilan to`ldirolmaydi. Xalqda G`Bolani tuqqan 

emas, tarbiyalagan onaG` degan naql bor. O`z milati madaniyati doirasidan tashqiradiga 

tarbiya  chala-yarim  bo`ladi.  Yangi  tarixiy  sharoitlar  eski  muammolarni  hal  etishni  talab 

qiluvchi  ko`plab  yangi  muammolarni  ilgari  suradi.  Bu  etnopedagogika  tadqiqotlarining 

yana  bir  keng  ko`lamli  sohasi  hisoblanadi.  Xalq  ta`limida  shunday  inkishoflar  borki, 

ularning  muqarrar  tarbiyaviy  qiymatiga  qaramay,  ta`lim  fani  hamon  bunga  etarlicha 


e`tibor  bergani  yo`q.  Etnopedagogika  tadqiqotlari  bu  inkishoflarga  muallimlar  e`tiborini 

jalb etishi, ularni jonlantirishi, xalq ta`lim idrokiga, tabiiy tarbiyachilar sifatida ota-onalar 

faoliyatiga qaytishi maqsadga muvofiq bo`lur edi. 

Bugungi  kunda  ayrim  qadimgi  urf-odatlar  umumdavlat  an`analariga  aylanib 

bormoqda: Navro`z, mustaqillik kuni, qovun, gul sayli (o`zbeklarda), sabantuy, akatuy - 

qo`shiq  va  mehnat  bayramlari  (tatar  va  chuvashlarda),  gul  sayli  (marilarda)  va  hoqazo. 

Tajriba  shuni  ko`rsatmoqdaki,  o`quv  -  tarbiya  ishlari  samaradorligi  goho  xalqning 

an`analiridan  mohirona  foydalanishiga  bog`liq  ekan.  Ularda  muhimi,  o`qish  va  tarbiya 

mushtarak holda amalga oshiriladi. 

 

 



Ta`lim - tarbiyada hadislarning mohiyati 

Ðåæà: 


           1. *àäèñëàðíèíã òàúëèì

òàðáèÿâèé  à8àìèÿòè.   



           2. *àäèñ    èëìèíèíã àñîñ÷èëàðè.  

          3. *àäèñëàðäàí ôîéäàëàíèø  é5ëëàðè, óñóëëàðè.

 

 

Dune  madaniyatining  beshigi  Sharqda  ijtimoiy  tuzumning  qaysi  bosqichdaligidan 



qat`iy nazar shaxsni har tomonlama  kamol toptirish  muammosi hamisha etakchi o`rinda 

bo`lib kelgan. Islom o`z oldiga ko`ygan maqsadlaridan biri ham, vujudga kelgan kunidan 

boshlab sof fikrli, komil, yaratuvchi, beozor insonni tarbiyalash edi. 

Hadislar  xalqni  tarbiyalashga,  ahloq-odobga,  diniy  e`tiqodga  chaqirish  bilan  bir 

qatorda  xalqning  haetini,  uning  o`tmishdagi  iqtisodiy,  siesiy  va  madaniy  turmush 

darajasini  o`rganishda  muhim  manba  hisoblanadi.  U  xalqning  ijtimoiy  va  iqtisodiy 

munosabatlarini,  ijtimoiy-maishiy  turmush  tarzini,  orzu  va  intilishlarini  o`zida  ifoda 

etadi.  Hadislarda  ifodalangan  xulq-atvor  normalari  eki  inkor  etiladi,  eki  keskin 

ma`qullanadi.  Shuning  uchun  u  o`quvchiga  g`oyaviy  yo`nalish  beradi,  ideallarning 

rivojlanishiga  ta`sir  etadi,  insonparvarlik,  hadollik,  yimon,  e`tiqod,  tinchlik,  do`stlik, 

vatanparvarlik, mehnatsevarlik hissietining shakllanishiga olib keladi. 

Hadislar  tarixiy  xarakterga  ega  bo`lib,  yaratilgan  davr  xarakteriga  mos  holda 

ifodalangan. 

Badiiy asar yaratilgan davr tuzumi manfaatlarini aks ettiradi, shu davr kishilarining 

talab  va  ehtiejlarini  nazarda  tutadi.  Hadislar  feodalizm  davrida  yaratilgan  bo`lib,  shu 

tuzum tartiblari, qonun-qoidalari, O`rta Osie va Eron xalqlarining boy milliy an`analarini, 

turmush tarzini ifodalagan. 


Hadislarda  xalq  tajribasida  sinalgan  ezgu  ideallar  kuchaytiriladi,  nasihat  va  talab 

shakladi  xalqqa  etkaziladi,  xalq  idealiga  zid  xislatlar  esa  salbiy  jihatdan  bo`rttiriladi, 

emon  oqibatlardan  ogoh  etadi.  Bunday  hollarda  mubolag`a  usuli  orqali  hadislarning 

tarbiyaviy  ta`siri  kuchaytiriladi.  Xalq  idealiga  mos  kelmaydigan  noinsoniy  hislatlar: 

ochko`zlik,  ug`rilik,  adolatsizlik,  zino,  tekinxo`rlik,  yalqovlik,  xienatkorlik,  ota-onaga 

hurmatsizlik  va  boshqalar  qoralanadi.  Bu  qoralash  oddiy  baendan  iborat  bo`lmasdan, 

balki  xalqning  izchil  g`oyaviy  estetik  talabi  va  bahosi  sifatida  ifodalanadi.  Xalqning 

ma`naviy  fazilati  sifatida  qaror  topmagan  illatlar  ijtimoiy  haet  taraqqieti  va  milliy 

qadriyatlarning takomiliga salbiy ta`sir etadi. 

Hadislardagi  badiiy  ifoda  hamda  tasviriy  vositalar  rang-barang  bo`lib,  ular  har  bir 

hadisning  asl  mazmunini  reallashtirishga  imkon  beradi.  Shu  sababli  hadislar  kishilarni 

ezgulikka, olijanoblikka, mehr-oqibatli, iymonli, e`tiqodli bo`lishga undaydi. 

hadislar zaminida kishilarning e`tiqodi va tasavvurlari, odamni bila borish va idrok 

etish darajasi etadi. 

Hadislar  mavzu  jihatdan  g`oyatda  boy  va  rang-barangdir.  Halqning  ijtimoiy-

maishiy  turmushi,  jamiyatning  tabiati,  jug`rofiyasi,  ekologiyasi,  nabotot  va  insonning 

diniy, ma`naviy-ruxiy olami, faoliyati qamrab olingan. 

Unda  tarixiy  voqealar,  ijtimoiy-siesiy  masalalar,  sinfiy  munosabatlar  ham  o`z 

ifodasini topgan. 

Hadislar  (600000  hadis  aytilgan)  insonning  o`limidan  keyingi  haeti,  yaqin  va  olis 

kelajak haqidagi bashoratlar, ma`naviy-ahloqiy fazilatlar, tabobat va gigiena tug`risidagi 

bilimlar mujassam etilgan. 

Hadislar  tuzilishi  jihatdan  nasriy  shaklda  bo`lib,  kishi  xotirasida  uzoq  saqlanishini 

ta`minlaydi. 

Muhammad  alayhissalom  hadislarida  musulmon  halqlarining  eng  muhim  milliy 

qadriyatlari hisoblangan iymonli bo`lishga da`vat asosiy o`rinda turadi. 

Islom  dini  hukmronlik  qilib  kelgan  davrlarda  barcha  eshdagi  kishilarni  tarbiyalash 

quroli  bo`lib  kelgan  hadislarning  paydo  bo`lishi  va  uni  ma`naviyat  xazinasiga  aylanib 

qolishiga kimlar mas`ul bo`lganlar. 

Hadis  islom  olamida  payg`ambar  Muxammad  alayhissalomning  hislatlari,  hatti-

harakatlari,  diniy  va  ahloqiy  ko`rsatmalari  haqida  ma`lumot  beruvchi  didaktik 

xarakterdagi ta`limot hisoblanadi. 

Hadislarni Muhammad alayhissalomning vafotlaridan bir necha o`n yillardan so`ng 

yig`ishga  va  ezishga  kirishilgan,  hadislarning  haqqoniyligi  har  tomonlama  tekshiruvdan 

o`tkazilgan  bo`lib,  hadislarni  aytgan  kishilarning  xulq-atvorlari,  ahloqi,  shaxsi,  hatto 


avlod ajdodlari har tomonlama o`rganilgan. Chunki, Muhammad alayhissalom aytmagan 

fikrlar ham yanglish ravishda xalq o`rtasida tarqalmasligi lozim, deb hisoblanadi. 

Olmoniyalik 

islomshunos 

idoyatulloh 

Xobshning 

fikricha 

G`Hadisning 

haqiqiyligini bildiradigan quyidagilar: 

Birinchidan,  hadis  Qur`on  oyatlarining  birontasiga  zid  kelishi  mumkin  emas. 

Ikkinchidan,  har  bir  hadis  payg`ambarimiz  sunnatiga  mos  kelishi  kerak.  Uchinchidan, 

hadislarda  aytilgan  gaplar  qayriahloqiy  eki  Islom  dinining  aniq-ravshan  ta`limotiga  zid 

bo`lmasligi kerakG` 

Muhammad alayhissalomning fikricha, inson millati, irqi, davlatiga qaramasdan o`z 

tabiatiga  ko`ra  sahovatli  bo`lishi,  bir  birlariga  nisbatan  mehribonlik  ko`rsatishlari  zarur. 

Mana  shu  fazilat  uni  boshqa  mavjudotlardan  ajratib  turadi.  Bunday  sahovatli  dune  to`rt 

toifadagi insonlar guruhidan iboratdir: 

1.  Tangri  tomonidan  ham  boylik,  ham  ilm  ato  etilgan  bo`lib,  bulardan  faqat  o`zi 

bahramand bo`lmasdan, balki qarindosh-urug`lar, do`stlar, qo`shnilar va boshqalarni ham 

bahramand etadilar. Bu toifadagi odamlar har tomonlama ulug` kishilardir. 

2.  Ikkinchi  toifadagi  odamlar  borki,  ilmli,  aql-zakovat  egalari,  lekin  boylik  ato 

etilmagan. Bu toifadagilar boy kishilarga g`araz nazari bilan qaramaydilar, o`zlarida ham 

shunday boylik bo`lsa, ezgu natijalarga sarflashni orzu qiladilar. 

3.  Uchinchi  toifadagi  kishilar  esa  mol-dune  ega  bo`lib,  ilmsizdir.  Hech  kimga 

muruvvat qilmaydi. Bu toifadagi kishilar eng emon kishilar hisoblanadilar. 

4.  To`rtinchi  toifadagi  kishilarda  na  mol-dune,  na  ilm  bor.  Ular  ilmli,  mol  duneli 

bo`lish, ularni ezgu ishlarga sarflash orzusi bilan yashaydilar (247 hadis). 

Jamiyatning  taraqqieti  birinchi  va  ikkinchi  toifadagi  kishilarga  ko`p  jihatdan 

bog`liqdir. 

Hadislar  orqali  ijtimoiy  masalalar  ham  o`z  ifodasini  topadi.  Quldorlik,  feodalizm 

jamiyatida  qullarning,  g`ulomlarning  haq-huquqlari  nihoyatda  chegaralangan  bo`lib, 

ularning  moddiy  va  maishiy  ahvollari  hech  qanday  qonun  va  qoidalar  bilan  himoya 

etilmagan.  Ularni  inson  sifatida  hurmat  qilish,  jabr-zulm  ko`rsatmaslik,  moddiy  va 

maishiy  turmush  darajasini  yaxshilashga  e`tibor  diniy  va  badiiy  manbalar  orqaligina 

quldorlarga,  feodallarga  etkazilgan.  Ijtimoiy  turmush  tartib  qoidalarga  rioya  qilmaslik, 

jamiyatning ba`zi bir a`zolari tomonidan bunday qonun qoidalarni o`zgartirishga urinish 

emon natijaga olib kelishi tabiiy. 

Qur`oni  Karim,  Hadisi  sharif,  xalq  og`zaki  ijodi,  boy  mumtoz  adabietimiz 

manbalarida  oddiy,  eziluvchi  xalq  ommasini  boy,  hukmdor  doira  vakillari  bilan  o`zaro 

adolatli  kelishtirish  asosida  jamiyatni  o`zgartirish,  kishilarni  bir-birlariga  nisbatan  mehr 



oqibatli,  insonparvar  bo`lib  yashashlariga  erishish  mumkin,  degan  g`oya  olg`a  suriladi. 

Jamiyat  a`zolarining  turmush  tarzlari  turlicha  bo`lishi  Olloh  taoloning  hukmiga  bog`liq. 

Shuning  uchun  uning  hukmini  o`zgartirishga  hech  kimning  kuchi  etmaydi.  Faqat  sabr, 

qanoatgina  emon  kun  ketidan  yaxshi  kunlarni,  azob-uqubat  ketidan  farovonlikni 

ishonmaydigan,  sabrsizlik  qilgan,  qo`l  ostidagilarga,  ko`ni-qo`shnilarga,  oila    a`zolariga 

emonlik  qilgan  kishi  do`zaxiy  hisoblanadi.  Hadislar  mazmuniga  singdirilgan  bu  g`oya 

kishilarni ijtimoyi turmushga ko`nikishga, ishonch bilan yashashga undab keldi. 

Hadislarda  kishilarning    barchasini  teng,  tinch-totuvlik  bilan  yashashlarini 

ta`minlash  uchun  bu  toifadagi  birovga  qaram,  faqir  kishilarni  qaramlikdan  ozod  etish, 

jamiyatni adolat asosida boshqarish lozim degan g`oya olg`a suriladi. 

Gunoh  sifatida  taqiqlangan  ahloqiy  kategoriyalar  hadislar  mazmunida  ifodalangan 

bo`lib, ularning ko`pchiligi diniy g`oyalar va urf-odatlar bilan bog`liq, lekin ularning bir 

qismi inson ahloqiy haetiga aloqador.  

Insonning haetdagi o`rni uning jamiyat taraqqietiga ko`shgan hissasi hamda kelajak 

avlodga qoldirgan moddiy va ma`naviy merosi bilan belgilanadi. Islom dini manbalarida 

oxirat  yaqinlashib,  qiemat  bo`lishi  ma`lum  bo`lgan  taqdirda  ham  oliji  boricha  bo`lajaq 

jamiyatning taqdiri, turmush tarzini o`ylash, qo`ldan keladigan ishni bajarib qolish targ`ib 

etiladi.  «Birortangiz  ekish  uchun  qo`lingizda  bir  ko`chatni  ushlab  turgan  vaqtingizda 

qiemat  qoyim  bo`lib  qolsa-yu,  qoyim  bo`lishidan  ilgariroq  uni  ekib  olishga  ko`zingiz 

etsa,  albatta  ekib  quying»  (479-hadis),  «Sen  bir  ko`chatni  ekaetganingda  dajjol  chiqib 

qolibdi,  deb  eshitsang  ham,  uni  tazatib  ekishga  harakat  qil,  chunki  undan  keyin  ham 

odamlar yashaydi».( 480 hadis) 

Bu hadislarning mazmunidan shunday xulosa kelib chiqadi: «Haetda qonli urushlar 

bo`lib  o`taveradi,  tarix  ham  soyqalaveradi,  odamlar  ham  aynaydi,  bo`ziladi  va  oqibatda 

kishi o`z qo`shnisini, aka ukasini, opa singilisini o`g`il otasini, hatto farzandini ham qatl 

etadi,  ammo  toki  duneda  e`tiqodlar,  insoflilar,  olijanoblar,  vijdonlilar,  andishalilar  bor 

ekan,  haet  barqarordir,  shuning  uchun  ham  sen  umidsizlikka  tushma,  agar  imon  va 

e`tiqodning salomat bo`lsa, albatta, yaxshilik va ezgulik otiga xizmat qilaver». 

Musulmon  olamida  iymon  va  e`tiqod  musulmonning  haqiqiy  musulmonligini 

bildiruvchi yuksak ruhiy holatdir. Murod-iymon demakdir. Iymon so`zda ham, ishda ham 

bir  hilda  bo`lishi  talab  etiladi.  Diniy  nuqtai  nazardan  «iymonning  ham  o`z  farz  ham 

amallari,  muayyan  chegaralari,  bajarilishi  lozim  bo`lgan  sunnatlari  mavjud  bo`lib», 

ularga  qat`iy  rioya  etgan  insonning  iymoni  but,  rioya  qilmaganlarning  esa  iymoni  yo`q 

hisoblanadi. 



Islom  dinida  ruhiy  poklik  bilan  bir  qatorda  jisomniy  poklik  ham  targ`ib  qilinadi. 

Jismoniy poklikka erishishi besh vaqt namoz o`qishdan oldin tahorat qilish orqali amalga 

oshiriladi.  Uning  o`ziga  xos  qonun-qoidalariga  rioya  etish  islom  ta`limoti  orqali  targ`ib 

etiladi. Tahorat-islomga e`tiqodning natijasi, uning oqibati esa jismoniy sog`limlik, ruhiy 

tetiklik,  haetga,  yashashga  mehr  muhabbat,  kuvonch  va  sog`lom  turmush  tarzidir. 

Tozalik,  ozodalik  tibbiy  nuqtai  nazardan  ham,  diniy  nuqtai  nazardan  ham  shaxsning 

yaxlit  shakllanishini  ta`minlovchi  xususiyat  hisoblanadi.  Namoz  o`qish  oldidan  tahorat 

olish,  ko`chaga  chiqish,  mehmonga  borish,  uxlash  oldidan,  ertalab  uyqudan  turgach 

yuvinish  Sharq  xalqlarinineg  qadimiy  qadriyatlaridan  hisoblanadi.  Bunday  qadriyatlar 

asrlar  davomida  ahloq-odob  qoidalari  doirasida  jamiyat  a`zolarining  hulq-atvoriga 

singdirib  kelinadi.  Tana  a`zolarini  pokiza  saqlash,  mash  tortish,  g`usl  qilish,  erkaklar 

uchun,  aellar  uchun  lozim    bo`lgan  pokizalik  xususiyatlari  odob,  milliy  ma`naviy 

xususiyatlar doirasida beriladi. 

Hadislardagi  gigienik  qoidalar  Muhammad  alayhissalomning  «Subhonolloh, 

mo``min kishi hech vaqt nopok bo`lmag`aydir» degan g`oyasiga asoslangan holda talqin 

etiladi. 

Ma`naviy  madaniyatlilikning  oliy  mezoni    shaxsning  ilmli,  duneqarashi 

shakllangan,  fikr  doirasi  keng,  ob`ektiv  borliq,  uning  taraqqiet  qonunlari  haqida  chuqur 

bilimga ega bo`lishidan iboratdir. 

Hadislar  jamiyatning  har  bir  a`zosini  bilimli  bo`lishga  chaqiradi.  Ilmsiz  jamiyatda 

nodonlik, jaholat, razolat hukmron bo`ladi. 

Bu  ilm  ikki  hil  bo`lib,  birinchisi,  musulmonlarga  har  qanday  vaziyatda  o`zini 

qanday tutishi lozimligi haqida ma`lumot beruvchi huquqiy-diniy yo`l-yo`riqlardan iborat 

(fiqh). 


Ikkinchi  esa,  asrlar  davomida  vujudga  kelgan  fan,  adabiet,  madaniyat  sohasidagi 

ilmlar  majmuasi  hisoblanadi.  Har  ikkala  yo`nalishdagi  bilimlar  bilan  qurollanish  har  bir 

musulmon uchun farz hisoblanadi. 

«Ilmga e`tiborsizlik, nodonlik, aroqxo`rlik va zinokorlikning ommaviy tus olmog`i 

qiemat alomatlaridandir». 

Diniy  va  duneviy  bilim  olish  inson  haetining  barcha  davrlarida  intensiv  amalga 

oshirilishi, «ilmga ilm olish yo`li» bilan erishilmog`i lozim. 

Ilmli  inson  hech  vaqt  xor  bo`lmaydi.  Har  bir  kishi  eshlikdan  puxta  bilim  olishga 

erishishi  zarur.  «eshlikda  olingan  bilim  toshga  o`yilgan  naqsh  kabidir»  (383  hadis).  Ilm 

olish har bir kishi uchun farzdir, hatto u ibodatdan ham afzaldir. 



Hadislarda  olg`a  surilgan  ota-onaga  nisbatan  muhabbat,  hurmat  hissi  xalq 

donishmandligi 

durdonalarida, 

mumtoz 


adabietimizning 

didaktik 

xarakterdagi 

namunalaridan  Yusuf  Xos  Xojibning  «Qutadg`u  bilig»,  Qaykovusning  «Qobusnoma», 

Sa`diyning «Guliston», «Bo`ston», A.Jomiyning «Bahoriston», A.Navoyining «Hayratul 

abror»,  «Mahbubul  qulub»,  Muhammad  Sodiq  Qoshg`ariyning  «Odob  as-solihin», 

Olimatul  Banotning  «Muosharat  odobi»,  Rizouddin  Ibn  Faxruddinning  «Oila»  kabi 

asarlari, shuningdek o`zbek adib va shoiralari ijodi mazmuniga singdirilib yuborilgan. 

Ma`naviy  madaniyatlilik  mezonlaridan  biri  opa-singillar,  aka-ukalar,  qarindosh-

urug`lar,  do`stlar,  o`rtoqlarga  nisbatan  mehr-muruvvat  o`zaro  hurmat,  oqibatlilikdan 

iborat. 

Har  qanday  inson  kelajak  avlod  uchun,  jamiyat  uchun  foydali  biron  ish  qilib 

qoldirmog`i  lozim.  Insonning  haetdagi  o`rni  ham,  dunega  kelib-ketishdan  maqsadi  ham 

uning  «tarqatgan  ilmi,  qobil  farzandi,  meros  qoldirgan  Qur`oni,  qurgan  masjidi, 

mehmonxonasi,  chiqargan  suvi,  sog`lik  va  haetlik  paytida  qilgan  sadaqasi»  (159  hadis), 

odamlarga qilgan yaxshiligi, jamiyat taraqqietiga qo`shgan hissasi bilan belgilanadi. 

Haetda,  mehnatda  halollik,  tejamkorlik  farovon  turmush-ning,  vijdon  sofligining, 

iymon butligining belgisidir. 

Hadislar qadimiy urf-odatlar, an`analar, marosimlar va udumlarni avloddan-avlodga 

etkazuvchi vosita hisoblanadi. To`y marosimlarni o`tkazish tartiblari va boshqalar haqida 

ma`lumot beradi. 

Bizning  nazarimizda,  hadislarning  qimmati,  inson  ongi  va  faoliyatini 

shakllantirishdagi o`rni ularning mazmunini xalq og`zaki va ezma manbalar mazmuniga 

sngdirib borilganiligi bilan ham belgilanadi. 

 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



Каталог: lektions -> pedagogika%20ham%20psixologiya
pedagogika%20ham%20psixologiya -> O`zbekiston respublikasi xalq ta’limi vazirligi ajiniyoz nomidagi Nukus davlat pedagogika instituti
lektions -> O`zbekistan Respublikasi Xalk Bilimlendiriu minstrligi Ajiniyaz atindag`i Nokis mamletlik pedagogikalik institut
pedagogika%20ham%20psixologiya -> O`zbekiston Respublikasi xalq ta`limi vazirligi Ajiniyoz nomidagi Nukus davlat pedagogika instituti
pedagogika%20ham%20psixologiya -> O`zbekiston respublikasi xalq ta’limi vazirligi ajiniyoz nomidagi Nukus davlat pedagogika instituti
pedagogika%20ham%20psixologiya -> O’zbekiston respublikasi xalq ta`limi vazirligi
pedagogika%20ham%20psixologiya -> O`zbekstan Respublikasi Xaliq bilimlendiriw ministrligi A`jiniyaz atindag`i No`kis ma`mleketlik pedagogikaliq instituti
pedagogika%20ham%20psixologiya -> O`zbekiston respublikasi xalq ta’limi vazirligi ajiniyoz nomidagi Nukus davlat pedagogika instituti
pedagogika%20ham%20psixologiya -> O`zbekiston Respublikasi xalq ta`limi vazirligi Ajiniyoz nomidagi Nukus davlat pedagogika instituti
pedagogika%20ham%20psixologiya -> O`zbekiston respublikasi xalq ta’limi vazirligi ajiniyoz nomidagi Nukus davlat pedagogika instituti
pedagogika%20ham%20psixologiya -> O`zbekstan Respublikasi Xaliq bilimlendiriw ministrligi A`jiniyaz atindag`i No`kis ma`mleketlik pedagogikaliq instituti


Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling