Xloroplastlar harakati. Fikobilinlarning fiziologik harakati


Download 26.99 Kb.
Sana30.06.2018
Hajmi26.99 Kb.

Xloroplastlar harakati. 

Fikobilinlarning fiziologik harakati. 

 

 



 

 

Ma`ruza rejasi



 

 

 



  Xloroplastlar haqida ma`lumot 

  O`simlik pigmentlari va ularning xillari 



  Xlorofillar va ularning ahamiyati 

  Karatinoidlar va ularning vazifalari 



  Fikobilinlar va ularning o`simlik hayotidagi o`rni  

 

 

 



 

 

XLOROPLASTLAR 

Xloroplastlar  barglarda  va  yashil  novdalarda  uchraydi,  ularda  fotosintetik  sistema  joylashgan  bо‘ladi. 

Har  bir  hujayrada  20-

50  va  undan  kо‘p  xloroplastlar  uchraydi.  Xloroplastlar  tarkibining  75%  suvdir.  Quruq 

og‘irligiga nisbatan 40

-45%  oqsillar,  20-30%  lipidlar,  nuklein  kislotalar  va  mineral  elementlar  uchraydi.  Ular 

oqsil  sintezlovchi  tuzilma  ribosomalarning  mavjudligi  bilan  ham  ajralib  turadi.  Fotosintezda  ishtirok  etuvchi 

hujayralar  pigmentlar  va  fermentlar  sistemasiga  ega.  Boshqa  plastidalar  kabi  xloroplastlar  ham  ikki 

membran-  ichki  va  tashqi  membranadan  iborat.  Xloroplastlarning  ichki  gomogen  muhiti  stroma  deyiladi. 

Ularning ichki membranasi tilakoidlarni  hosil qi

ladi. Agar tilakoidlar bir necha qavat bо‘lib joylashgan bо‘lsa 

ular  gran  tilakoidlari  deyiladi.  Ular  lamellar  va  plastinkasimon  tuzilishga  ega.  Lamellalarning  yuzasida 

mayda globulalar bо‘ladi va ular kvantosomlar deyiladi. Xloroplastlar uch xil yо‘l bilan hosil bо‘ladi, ya’ni oddiy 

ikkiga bо‘linish, kurtaklanish va hujayra yadrosi orqali kо‘payish.

 

Hujayra yadrosi orqali kо‘payishda yadroning sirtida bо‘rtmacha hosil bо‘ladi. Sо‘ngra u kurtaklanadi va 



membranadan  ajraladi  hamda  sitoplazmada  shakllanadi.  B

unda  yorug‘lik  muhim  ahamiyatga  ega,  chunki 

qorong‘ulikda xloroplastning stromasi va hajmi shakllansa, yorug‘likda barcha ichki tuzilmalari va pigmentlari 

hosil bо‘ladi.

 

Shuni  aytib  о‘tish  lozimki,  barcha  о‘simliklarning  xloroplastlari  bir  xildagi  vazifani



  bajarsada,  lekin 

ularning tuzilishi bir xil emas. 

 

 



 

XLOROFILLAR 

 

1817-yili  fransuz  kimyogari  Pelte  va  Kavantu  tomonidan  yashil  bargdan  erkin  pigment  xolida  jartib 



olingan. Nemis olimi Vilshtetter xlorofillning xlorofil “a” S

55

N



72

O

5



N

4

Mg 



va xlorofill “b” S

55

N



70

O

6



N

4

Mg kimyoviy 



tarkibini о‘rgangan.

 

Xlorofill “a” kо‘proqkо‘proq yashil rangda bо‘lsa, xlorofill “b” sariq



-yashil  rangga  ega.  Yashil  barglarda 

xlorofill “a”ning miqdori xlorofill “b” miqdoridan 20

-

40 % kо‘pdir. Xlorofillar hujayrada oqsillar bilan bog‘langan 



xo

lda  bо‘ladi,  shuning  uchun  bargning  suvli  ekstrakti  kolloid  eritma  hosil  qiladi.  Atseton  va  spirt  xlorofillni 

bargdan osonlik bilan ajratadi.  

Xlorofill  “a”  fotosintezlovchi  organizmlar  uchun  umumiy  yagona  pigmentdir.  Yutilgan  energiya  bu 

pigment orqali bevosita fotosintetik reaksiyalarda ishlatiladi. 

Xlorofill “a” qizil spektrdan 660

-

663 nm, kо‘kdan 428



-

430 nm, xlorofill “b” esa qizil spektrdan 642

-644 

nm  va  kо‘k  spektrdan  452



-

455  nm  tо‘lqin  uzunligidagi  nurlarni  yutadi.  Ular  yashil  va  infraqizil  nurlarni 

yutmaydi. Spetroskopda xlorofill yutgan nurlarning о‘rni qoramtir bо‘lib kо‘rinadi.

 


 

 

 

 

 

 

KARATINOIDLAR 

 

О‘simliklar



  yashil  bargalarida  xlorofill  bilan  birgalikda  sariq  va  qizil 

rangdagi  pigmentlar  ham  mavjud 

bо‘lib

,  ular  karatinoidlar  deb  ataladi. 



Karatinoidlar  sabzi  ildizmevalari  hujayralarida 

kо‘p


 

bо‘ladi


.  Karatinoidlar 

miqdori  xlorofillga  nisbatan  uch  marotaba  kam 

bо‘ladi

,  shunga 



kо‘ra

 

sezilmaydi. 



Karatinoidlar  organik  erituvchilarda, 

ya’ni


  xloroform,  benzlo,  atseton  va 

efirlarda  yaxshi  eriydi.  Ammo  metil  va  etil  spirtlarida  deyarli  erimaydi. 

Shuningdek,  ular  kuchli 

yorug‘lik

,  yuqori  harorat  va  kislotalar 

ta’sirida

  oson 

parchalanadi. 



 

 

 



 

 

FIKOBILINLAR

 

Suvо‘tlarida



  yuqoridagi  pigmentlardan  tashqari  maxsus  pigmentlar  ham 

uchraydi.  Ular  fikobilinlar  deyiladi.  Ularga  fikoeritrin  va  fikotsianin  kiradi. 

Fikoeritrobilin  (S

34

N



47

N

4



O

8

)  qizil 



suvо‘tida

  uchraydi,  rangi  qizil 

bо‘ladi



Fikotsianobilin  (S



34

N

42



N

4

O



8

kо‘k



-yashil 

suvо‘tining

  pigmenti 

bо‘lib


kо‘k


 

rangda 


bо‘ladi

. Ular murakkab oqsillardir, tarkibida 

tо‘

rtta pirol halqasi mavjud 



va ular 

qо‘sh


 

bog‘lar


 bilan 

bog‘langan

.  

Fikoeritrobilin 



  498-508  nm,  fikotsianin  esa  585-630  nm 

tо‘lqin

 

uzunlikdagi nurlarni yutadi va xlorofill 



a

” 



ga uzatadi. 

 

 



 


Do'stlaringiz bilan baham:


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling