Z. n ish a n o V a, Z. Q u r b o n o V a, S. A b d ie V psixodiagnostika va eksperemental


Download 21.6 Kb.

bet1/20
Sana08.07.2018
Hajmi21.6 Kb.
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   20

0 ‘Z B E K I S T 0 N  R E SP U B L IK A S I 
O L IY  VA 0 ‘RTA  M A X S U S  T A ’L IM  V A Z IR L IG I
Z.  N ISH A N O V A ,  Z .Q U R B O N O V A ,  S .A B D IE V
PSIXODIAGNOSTIKA VA 
EKSPEREMENTAL 
PSIXOLOGIY A
O'zbekiston R espublikasi Oliy va o*ría ntaxsus ta*lim 
vazirligi tomonidan 5140800
  -  
Pedagogika va psixologiya 
bakalavriat ta 'lim у  о ‘nalishi talabalari uchun
о ‘quv qo Hlanma si^atida ta v s i^ e ÿ l^ a n
N iio m ly   n tm li 
T  П     И 
k " tn h * f nas!
« T A F A K K U R -B O ‘S t Ö N I »  
T o sh k en t — 2011
www.ziyouz.com kutubxonasi

UDK:  159.9.072(075)
88
H 69
P sixodiagnostika va ek sp erem en tal psixologiya: o'quv qo'llanma 
/Z . N ishanova,  Z.Qurbonova,  S.Abdiev; O 'z  R Oliy va o'rta maxsus 
ta ’lim  vazirligi.  -T.: «Tafakkur-Bo‘stoni». 2011. 304 bet
B B K  88ya7
O 'q u v   q o ‘llanm ada  m ak tab g ach a  va  kichik  m aktab  yoshidagi 
bolalar  h a m d a   kattalarni  p six o lo g ik   tekshirish  m etodikalari  bayon 
etilgan.  D iq q at,  xotira, tafakkur,  n u tq , xayol  va  shaxs  xususiyatlarini 
o 'rg a n ish g a   oid  xorijiy  testlar,  m etodikalar  o ‘zb ek  bolalariga 
m o slash tirilg an   holda  berilgan.  Psixologlar,  o 'q ituvchilar  ham da 
p edag ogik a-p sixolo g iya 
ta'lim  
y o ‘n alishi(5 140800) 
taiabalariga 
m o ija lla n g a n .
T aq rizch ilar:
T D P U  
psixologiya  kafed rasi  m udiri,  psixologiya  fanlari 
nom zodi 
N .G .K am ilova
T V X T X Q T M O I 
dotcenti, 
psixologiya 
fanlari 
nom zodi 
S .M .T o 'y c h ie v a  
J
IS B N  -  978-9943-362-23-9 
№   1511-6311
© «T A F A K K U R -B O ‘ST O N I» 2011  y.
www.ziyouz.com kutubxonasi

I.  P S IX O D IA G N O S T IK A  P R E D M E T I ,  M A Q S A D I, 
V A Z IF A L A R I
M aktabgacha  ta'lim  m uassasasi,  um um ta'lim   m aktablaridagi 
o ‘quv-tarbiya  jarayoni  b o lalam in g   qobiliyati  v a  layoqatlarini  har 
fom onlam a  rivojlantirishga,  u la r  shaxsini  sh ak llantirish ga  qaratiigan. 
Pedagogik 
jarayonning 
m ahsuldorligi 
p ed ag og nin g 
o ‘z 
o ‘quvchilarini  yaxshi  bilishiga,  ta'lim   v a  tarb iy an in g   xilm a-xil 
m etodlarini  q o ila s h ig a  b o g iiq .
A lbatta,  pedagogika  fan   sifatida  tarb iy ach ig a  pedagogik 
psixologiya  sohasidagi  tayyor  «retseptlar»ni  b e ra   olm aydi.  Bunday 
ko ‘nikm alar  bolalar  bilan  b ev o sita  m uloqot  ja ra y o n id a ,  ular  xulq- 
atvorining  m otivlarini,  hissiy-shaxsiy  xu su siy atlarini  tahlil  qilish 
m obaynida 
egallanadi. 
B u  
haqida 
m ashh u r 
ru s 
pedagogi 
K .D .U shinskiv  quyidagicha  yozgan  edi:  «B iz  u n d ay   yoki 
bunday 
qiiing  deb  tushuncha  berm aym iz.  B iz  ularga:  Siz  boshqarm oqchi 
b o ‘lgan psixik hodisalarning qonuniyatlarini  o ‘rg an in g  va ularga  mos 
ravishda harakat qiiing.  deym iz».
Lekin  tarbiyachilar  b o lalar  psixologiyasi  b o 4y ich a  bilim larni 
ju d a   kam   q o ‘llaydilar,  a so sa n   o ‘quvchilar  o ‘zlashtirm aganlarida, 
taraqqiyotdan  chetlashish  yoxud  buzilishlar  so d ir  b o 'lgan dag ina 
foydalanishga harakat qiladilar.  B olalarning  b u nday holatlari  chegara 
holatlari  sifatida,  psixik  taraqqiyot  k am chiligi 
o 'la ro q   shaxs 
aktsentuatsiyasining  turli  k o ‘rinishi  sifatida  tasn iflan ish i  mumkin. 
Ularni  aniqlash  uchun  bo lalar  psixologiyasi,  klinik  patopsixologiya 
va  psixiatriya  kabi  sohalardagi  bilim lar  talab   qilinadi.  Bundan 
tashqari  tarbiyachi  bolalar  psixologiyasining  akseleratsiy a  (tez 
etilish),  pedagogik  qarovsizlik  kabi  m uam m olarini  hal  qilishiga 
to ‘g ‘ri  keladi.
0 ‘qituvchi  ta'lim   va  tarbiyadagi  qiyin ch ilik lar  nega  va  qanday 
paydo  bo'lishini  tushunishi  uch u n,  a w a lo  bola p s ix ik  taraqqiyotining 
asosiy  qonuniyatlarini  bilishi  v a  turli  psixik  h o latla m in g   psixologik 
diagnostika  m etodlarini  eg allash i  zarur.  O 'q itu v c h i  bolalar  bilan 
ishlashda  psixodiagnostik  tadqiqot 
doim iy  k u z a tish   jarayonida
www.ziyouz.com kutubxonasi

olingan  n atijalard an   qanchalik  to ‘g kri  foydalana  olishi  ham   m uhim  
hisoblanadi.
T a jrib ag a   asoslangan  p six olog ik   diagnostika  fan  sifatida  XIX 
a sr  oxirida  v u ju d ga  keldi.  X uddi  shu  davrda  psixologiyada  oMchash 
g 'o y a si  keng  tarqaldi.  Psixodiagnostikaning  m ustaqil  fan  sohasiga 
aylanishi  o lim larn ing   insonlar  psixikasidagi  individual  farqlarga 
qiziqishining  ortishi  bilan b o g kliq.
P six o d iag n ostika  psixologik  diagnoz  q o ‘yish  haqidagi  fandir. 
B unda  d iag n o z k o ‘rsatkich va tavsifnom alarni  birgalikda tahlil  qilish 
asosida  sinaluvch in ing   holati  va  xususiyatlari  haqidagi  xulosalardan 
iborat.
P six o lo g ik   diagnoz  (diagnosis  -  grekcha,  aniqlash,  bilish  degan 
tna'noni  ang latad i)  shaxs  individual  -  psixologik  xususiyatlarining 
hozirgi  h o latig a   baho  berish,  rivojlanishini  oldindan  aytish  (prognoz 
q ilish)  va  psixodiagnostik  tek sh iru v   vazifalaridan  kelib  chiqib, 
tav siy alar  ish lab   chiqishga  q aratilg an   psixolog  faoliyatining  so ‘nggi 
natijasidir.
P six o d iag n o stik   tadqiqotlar  am aliyotida  psixologik  diagnoz 
q o 'y ish n in g   3  bosqichi farqlanadi:
S im p to m atik   diagnozda  m av ju d   har  qanday  EHM   bajarishi 
m um kin b o i g a n  tadqiqotda olingan natijalar qayta ishlanadi.
E tio io g ik   diagnozda  (kelib  chiqish  sabablari)  biror  xusu- 
siyatning  m avju dligig ina  em as.  balki  uning  vujudga  kelish  sabablari 
ham  h iso bg a olinadi.
T ip o lo g ik   diagnozda  sinaluvchi  shaxs  tuzilishida  olingan 
natijalamirvg  aham iyati va o ‘m i aniqlanadi.
1.1  P sixod iagn ostik  tadqiqotlarning 
vazifalari va xususiyatlari
B o lalam i  psixodiagnostik  tad q iq   qilish  yosh  xususiyatlariga,  u 
yoki  bu  y o sh   davri  uchun  etakch i  faoliyat  turining  ta'siriga, 
individual  tip o lo g ik   tav sifnom alarning  taraqqiyot  darajasiga  b o g 'liq  
ravishda  b a'zi  xususiyatlarga  ega.  B ola  taraqqiyotining  har  bir  yosh
www.ziyouz.com kutubxonasi

davri  bolalar  bilan  ishlashning  usullari  va  m eto d la rin i,  eksperim ental 
tadqiqotning o ‘z m aqsadlari  v a vazifalarini  tala b   qiladi.
Kichik  yoshdagi  bolalarni  p six o d iag n ostik  tekshiruv  yosh 
psixologiyasi  va  pedagogik  psixologiyaning  sohasi  hisoblanadi. 
Olingan  natijalar  yordam chi  xarakterga  eg a 
boMib,  pedagog 
tom onidan 
bola 
psixik 
îaraqqiyoti 
x u su siy atlarin i 
aniqlashda 
q o ‘llaniladi.  Bunda ta'lim  va tarbiya dasturi,  tu rli  hayotiy  sharoitlarda 
(faoliyatda, 
m uloqotda 
va 
boshqalarda) 
shaxs 
xulq-atvori 
xarakteristikalarini 
tuzishda 
hisobga 
o lin ad i. 
Eksperim ental 
tadqiqotdan  olingan  natijalar  oilada,  b o g 'c h a d a ,  m aktab  va  boshqa 
jam o at joylarida individual  va guruhiy tarb iy av iy -p ed ag o g ik  tadbirlar 
sxem asi  tuzishda  foydalanilishi  m um kin.  0 ‘qituvchi  o ‘z  ishida 
doim o  bolalar  psixofiziologik  m asalalari  b ila n   to'qnashadi.  Uni 
vaqtinchalik  natijalargina  em as  (m asalan,  c h o ra k n in g   oxiriga  kelib 
o ‘quvchilarning  o ‘zlashtirishi  kabi),  balki  u  y o k i 
bu  jism oniy  va 
ruhiy  sifatlarning  rivojlanish  istiqbollarini  a y tib   beradigan  natijalar 
qiziqtiradi.
M aktabgacha  ta’lim  m uassasalarida 
b o sh la n g ‘ich  sinflarda 
psixodiagnostik tadqiqotlar quyidagi  v azifalarni  hal  qiladi:

.D iagnostika  uchun  zaru r  m a'lum otlarni  olish.  Bunda  bola 
psixik 
holati 
va 
shaxsi 
xususiyatlarining 
ba'zi 
belgilarining 
k o ‘rinishini  o ‘rganish  m aqsadida  tadqiqot  olib  boriladi.  Tadqiqotda 
olingan  m a’Ium otlar  yordam chi  xarakterga  e g a   boMib,  bola  xulq- 
atvorining haqiqiy xususiyatlari.  uning p six ik   funktsiyalari  taraqqiyot 
darajasi  bilan  taqqoslashda  nam oyon  boMadi.  M asalan:  darsda  bola 
diqqatining  barqaror  em asligi,  diqqatini  b ir  jo y g a   to ‘plash ga 
qiynalishi,  aqliy  ish  qobiliyatining  p astlig i,  tez  chalg'ish i  va 
boshqalar  bilan  ajralib  turadi.  Lekin  x u lq -atvo rn ing   ko 'rsatilg an  
belgilari  bola  xulq-atvori  ehtiyojlari  va  m otiv lari  ierarxiyasining 
(bosqichm a-bosqich)  o'zg arishi  natijasi  boMishi  m um kin.  B un d a 
o ’qituvchi  shaxs  nonorm al  holati  k o 'rin ish la rid a n   biriga 
m iya 
etishm ovchiligining  funktsional  b elgilariga  d u ch   keladi.  lkkala 
holatda  ham  u  yoki 
bu  o 'qu v chin in g  o ‘z la sh tirish i  va  intizom i 
pasayishi  tashqaridan  sezilsa-da,  psix o d iag n o stik   tadqiqotlarda 
o'rg anilayo tgan   o ‘zgarishlar  m anbalari,  rivojlanishi  va  kelgusida
www.ziyouz.com kutubxonasi

qanday 
b o i is h i  
psixologik 
holat 
belgilari 
ham 
o'rganiladi. 
Psixodiagnostik  tadq iq o tlar  bola  psix ik   funktsiyalari  rivojlanish 
darajasining,  a q liy   taraqqiyot darajasi, yosh v a m a'lum ot  bilan o 'z a ro  
b o g liq lig in i  o ‘rg a n ish   uchun  ham   o ‘tkaziladi.  Bu  tadqiqotlar  bolada 
ma'Ium  qiziq ish lar,  am aliy  m alakalar  va  kasb  tanlash payti  kelganda 
ju d a m uhim dir.
2.Psixik 
taraq q iy o t 
o ‘zgarishini 
o ‘rganish 
uchun 
zaru r 
m a'lum otlarni  to 'p la s h .  A gar  « ko‘ndalang  kesim »  m etodlari  orqali 
psixodiagnostik  tad q iq o t  ma'Ium  bo sqichda  bola  psixik  taraqqiyoti 
darajasini,  y a'n i  p s ix ik   funktsiyalar  rivojlanishining  dolzarb  zonasini 
aniqlaydigan  b o ‘lsa,  «uzunasiga  kesim »  (longityud)  psixodiagnostik 
tadqiqotlarida  b o la   psixik  taraqqiyoti  xususiyatlari  rivojlanishda, 
ya'ni  ta ’lim   va  tarb iy a   jaray o n id a  o‘rganiladi.  0 ‘yin  va  o ‘qish 
faoliyatida  ju d a   k o ‘p   m arta  o ‘tkazilgan  eksperim ental-psixologik 
tadqiqotlar  b o la   shax sin ing   shakllanishi  va  rivojlanishiga  m uayyan 
faoliyatning  ta 's ir  k o ‘rsatkichi  bo ‘lishi  m um kin.  B olada  o ‘tkazilgan 
psixodiagnostik  tadq iq o tlar  m uhim   prognostik  aham iyatga  ega, 
chunki  q o ‘llan ilg an   m etodlarning  o ‘quv-tarbiyaviy  ta'sirini  hisobga 
oigan  holda  sh a x s  rivojlanishi  istiqbollarini  aniqlash  imkoni 
yaratiladi.
3.A qliy  z a iflik   darajasini  yoki  bosh d an  kechirgan  kasallik 
tufayli  psixik  k am ch ilik lam i  aniqlashga  qaratilgan  psixodiagnostik 
tadqiqotlar -  m ax su s  yordam chi  m aktabda o ‘qishi  haqida m asala hal 
b o ia y o tg a n id a   tib b iy   pedagogik  hay'at  (kom issiya)  yordam idan 
foydalanish m um kin.
4.B olalarda  p ay d o   b o ig a n  etarlicha o ‘rganilm agan yangi psixik 
holatlam i  tahlil  q ilish   uchun  ilm iy  m aqsadda  psixologik  tadqiqot 
o ‘tkazish.  V azifa  bunday  k o ‘yilganda  tadqiqotchini  qiziqtirgan 
m asala  b o 'y ic h a   k a tta   guruhlarda  tadqiqotlar  o ‘tkaziladi.  B u  erda 
olingan  n a tija la m in g   statistik  ishonchliligi  m uhim   aham iyat  kasb 
etadi.
1.2.  P sixodiagnostika tarixi
Psixologik 
diagno stika 
fan 
sifatida 
X iX  
asr 
oxirida 
eksperim ental  a so sd a   vujudga  keldi.  Psixologik  diagnostikaning
www.ziyouz.com kutubxonasi

vujudga  kelishida  F.G alton  (1879);  J.C attell  (1 8 9 0 );  H .Ebbinghaus 
(1891);  A.Binet  va  V .H enri  (1896);  A .B inet  v a   T b.Sim on  (1905) 
lam ing  ishlari  katta  aham iyatga  ega  b o 'ld i.  B u  tadqiqotlarda 
individual  farqlarni  o ‘rganishning  yangi  sta tistik a g a   asoslangan 
quroli  -   test  ishlatila  boshlagan.  P sixologiyada  ilk  b o r  psixom etrik 
y o 'n a lish   asoschisi  F.G alton  testlar  yaratgan.  D astlabki  test  aqlni 
o ‘lchash  metodi  sifatida  q o ‘llanildi,  key inchalik  e sa   undan  shaxsni. 
uning  reaktsiyalarini  o 'rg an ish d a   foydalanila  b o shlan di.  Psixodiag- 
nostikada yangi  m etodlam i  ishlab  chiqish  psix iatrik   shifoxonalarning 
ehtiyojlari  tufayli  kuchaytirildi.  Keyinchalik  e sa   kasb  tanlash  ishlari 
bilan 
b og‘liq 
psixotexnikaning 
taraqqiyoti 
bilan 
yanada 
rivojlantirildi.
Psixologik diagnostika fan  sifatida  1920-y illard a keng shakllana 
bordi.  Shveytsariyalik  psixolog  va  psixiatr  H .R o rsch ach   (1921 )ning 
«Psixodiagnostika»  asari  nash r  etilishi  bilan  p six odiagnostikaga asos 
solindi.  Psixodiagnostika  tushunchasi  individni  o ‘rganadigan  barcha 
m etodlar  m ajmuini  o 'z   ichiga  oladi.  B u  kitob  n a sh r  etilishi  bilan 
psixologik  diagnostika  taraqqiyotida  yangi  d a v r  boshlandi,  u 
psixom etriyadagi  shaxsni 
o 'rg an ish   yangi 
m etodlari  bo'lm ish 
proektiv  m etodlar  bilan  b o g ‘langan  edi.  P ro e k tiv   psixologiya  bir 
butun  shaxsni  o ‘rganish  m um kin  em as,  d e b   talqin  qiluvchi 
psixom etrik  nuqtai  nazar  va  bixeviorizm ga  q arsh i  e ’tiro z  bildiruvchi 
fan sifatida rivojlana boshladi.
Keyinchalik psixodiagnostikada yangi  m eto d la r yaratilishi  bilan 
birga  birlashtirilgan  (kom binatsiya  q ilin g an ) 
testlar  qo*ilani!a 
boshlandi.  M asalan,  aqlni  o ‘rganish  m etodlari  o rasid a  am erikalik 
psixolog  D .W echsler(1939,  1955)ning  sub testlari  keng  tarqaldi. 
Yangi  proektiv  m etodlar  ham   yaratilib,  keng  fo y d alan ila  boshlandi. 
(A m erikalik 
psixolog 
G .M urray(1935, 
1943)ning 
Tem atik 
A ppertseptsion  Testi  (T A T ),  nem is  p six olog i  S.R osensw egning 
frustratsiyaga  b o 'lg an   reaktsiyani  o 'rg a n ish   bo*yicha  testi  va 
boshqalar.) Shaxsiy savolnom alar (M M RI,  16  P F )  keng tarqaldi.
Rus  psixologiyasida  diagnostik  m eto dlard an  foydalanish  o 4z 
tarixiga  ega.  Bu  jaray o n d a  shartli  ravishda  2  bosqichni  ajratish 
m umkin.
www.ziyouz.com kutubxonasi

B irinchi  b o sq ich   o 'tg a n   a sr  20-yillarining  boshidan  30  yillar 
o 'rtasig ach a  b o ‘lgan  davm i  o ‘z  ich ig a  oladi.  B u  davrda  pedagogika 
va  p six o tex n ik ad a  test  m etodlari  keng  tarqaldi.  Bunga  b o g iiq  
ravishda  p ed a lo g iy a   -   bola  haqidagi  fan  rivojlana  boshlandi.  U ning 
predm eti  — b o lala r  hayotini  o ‘rganish.  irsiyatning  rolini, jism on iy  va 
m a'naviy  tara q q iy o t  qonunlarini  aniqlash,  bolalar psixikasida kasallik 
k o 'rin ish larin i  o 'rg a n ish d a n  iborat (K .N .K ornilov,  1917).
B u 
d a v rd a  
psixologik 
diagnostikaning 
rivojlanishiga 
M .S .B em shteyn,  L .S.V igotskiy,  P.P.B Ionskiy,  S.G .G ellershteyn, 
N .D .Levitov, 
G .l.R.ossolim o, 
P X S h p ilrey n, 
A .M .Shubert 
va 
boshqalar  k a tta   hissa  q o ‘shdilar.  O lim lar  tom onidan  ilgari  surilgan 
qator  ilg ‘o r  fik rla r  keyinchalik  rivojlantirilm adi,  chunki  1936  yildan 
keyin 
b u  
sohadagi 
barcha 
tadqiqotlar 
to ‘xtatildi 
va 
psix odiag no stikanin g   keyingi  riv o jlan ish ig a  jiddiy  to ‘siq  yuzaga 
keldi.
M ashhur  ru s  psixologi  L .S.V igotskiy  shaxs  psixik  taraqqiyoti 
xususiyatlarini  o ‘rgan ishga  m uhim   hissa  q o'shdi.  Uning  ta'lim oti 
insonga  x o s  b o ‘lg a n   psixik  jaray o n lar  v a  inson  ongining  tarixiy 
rivojlanishiga  b a g ‘ishlandi.  Uning  fikricha,  bolalar psixik  taraqqiyoti 
insoniyat  m ad a n iy atin i  o ‘zlashtirishi  natijasida  ro ‘y  beradi.  Bunda 
shaxs  sh ak llan ish id a  ta'lim   v a  tarbiya  jarayonlari  etakchi  rol 
o'ynaydi.
P sixodiagnostikaning rivojlanishidagi  ikkinchi  bosqich  50 -  60- 
yillarga to ‘g kri  keladi.  B u davrda  aqliy taraqqiyotni  o'rg an ish g a katta 
e'tibor  berildi.  Ju m lad an ,  A .A .L yublinskaya  tadqiqotlarida  nutq  va 
uning 
fu n k tsiy alarin in g  
rivojlanish 
xususiyatlari 
o ‘rganilgan.
A.R .Luriya  rah b a rlig id a   faoliyatni 
boshqarishda  nutqning  roli 
o'rganildi.  A .N .L eon t'ev  va  A .V .Z aporojets  rahbarligida  asosiy 
psixik  ja ra y o n la rn in g   rivojlanishida  faoliyatning  roli  o ‘rganilgan. 
D .B .Elkonin  rah b arlig id a  nutqning  rivojfanishi  va  b o g 'c h a   davrida 
o 'yinn ing   etak ch i 
faoliyat  turi 
sifatidagi  roli  aniqlandi. 
Bu 
tadqiqotlardan  o lin g a n   natijalar  b o lalar  uchun  ta'lim   va  tarbiya 
dasturlarini  tu zish d a  asos boMib  xizm at qildi.
Rus  p six o lo g lari  tom onidan  ish lab   chiqilgan  aqliy  taraqqiyotni 
sifatiy  tahlil  q ilish   tam oyili  qato r  vazifalam i  hal  qilishda  o ‘z
www.ziyouz.com kutubxonasi

m ahsuldorligini  nam oyon  qild i  v a  k o kpgina  tad q iq o tlard a  o ‘z  aksini 
topdi 
(Z.I.K alm ikova, 
1975, 
1982; 
G. A. V ardanyan, 
1979; 
L A .V e n g e r,  1974;  K .M .G urevich,  1980;  V .I.V oytko,  Y u.Z .G ilbux, 
1981; 
D.B.Elkonin, 
1982; 
V .V .Stolin, 
A .G .S h m elev , 
1987; 
L.F.B urlachuk,  S.M .M orozov,  1989  va boshqalar).
Psixologik  diagnostikaning  kichik  am aliy  y o 'n a lis h i  u  yoki  bu 
hodisalarni  bilishga  va  tavsiflashg a  qaratilgan.  B .G .A nanev  (1968) 
psixologik 
diagnostikani 
psixo log ik  
tad q iqo tlarga 
qaratilgan 
y o ‘nalish, 
deb 
ta'riflaydi, 
uning 
m aqsadi, 
p sixofiziologik 
funktsiyalar,  jarayonlar  va  sh a x s  xususiyatlari  riv o jlan ish   darajasini 
aniqlash,  turli  q o ‘z g “atuvchilar  ta'sir  qilganda  inson  holatini  bilish. 
insonning m ehnat qobiliyatini,  layoqatini  aniqlashdan  iborat.
K..K. Platonov 
(1974) 
psixologik 
d iag n o stik an i 
psixik 
hodisalarning  xossa  va  xususiyatlarini  o 4rganish  h aq id ag i  fan,  deb 
hisoblagan.  K .N .Gurevich  (1 9 7 4 )  esa  insonlarni  p six o log ik  va 
psixofiziologik  belgilari  b o ‘y ic h a   ajratish  va  ta v sifla sh   m etodlari 
haqidagi  fan  deb  hisoblaydi.  V .V .Stolin  va  A .G .S hm elev  (1984) 
psixodiagnostikani  psixologik  diagnoz  q o 'y ish   h aq id ag i  fan  deb 
bilishgan.  Diagnoz  (tashxis)  -   sinaluvchining  alo h id a   k o ‘rsatkich  va 
xarakteristikalarini  chuqur  tah lil  q ilish   asosida  uning  xususiyati  va 
holati  haqidagi  xulosadir.  S hu   bilan   birga  p six od iagnostik  tadqiqot, 
eksperim ental  tadqiqotdan  tu b d an   farq  qiladi.  P sixo diag no stik  
tadqiqotda  aniq  individ  in d iv id lar  guruhi  haqida  m a'Ium ot  olinadi. 
eksperim ental tadqiqotda nazariy   faraz tekshiriladi.  S h u n in g  hisobiga 
psixodiagnostika m axsus m eto d ik  tam oyillarga b o ‘ysunadi.
Lekin  psixologik  diagno stikag a  turlicha  ta’r if   berishlariga 
qaram asdan, 
uning 
asosiy 
tushunchasi 
« p sixologik 
diagnoz» 
tushunchasi 
b o iib   qoladi. 
H ayotda  biz  k asalx o n alard a 
turli 
kasalliklarga  diagnoz  (tashxis)  q o ‘yishlariga  o ‘rg a n ib   qolganm iz. 
Bunda  tashxisning  to 4g ‘riligi  tek sh irish n in g  turli  k lin ik   m eto dlaridan 
foydalanishga  b o g iiq   boMadi.  Q ator  hollarda  bu nday  diagnosiika 
m urakkab  apparaturali  test  m eto d larid an   foyd alangand an  keyingina 
m um kin  b o ’ladi.  Eksperim ental  diagnostikada  ham   tad qiqotchi  turli 
m etodlar,  apparaturali  testlard an   foydalanadi.  O lin g an   m a iu m o tla r
www.ziyouz.com kutubxonasi

asosida  p six olo g  sinaluvchining  xulq-atvori,  faoliyati  haqida  xulosa 
ch iqaradi,  ya'ni  shaxsga psixo log ik  diagnoz qo'yadi.
P six o lo g ik   diagnoz  q o ‘y ish n in g   um umiy  sharoitlariga  aloqador 
asosiy m ezo nlarni  ajratib k o ‘rsatish  mumkin:
p six o lo g ik   diagnoz  inso n g a  xos  b o lg a n   m axsus  hodisa  va 
x u susiyatlarn i  ochib  berishi k erak ;
har  q an day  diagnoz  o lin g a n   natijalam i  bayon  q ilish  bilan 
ch eg aralan m aslig i,  u 
yoki  b u   belgining  vujudga  kelish  sababi, 
oqibati,  keyingi  rivojlanishi  ham   nam oyon  boMishi  kerak.
P six o lo g ik   diagnoz  tad q iq o t  sharoitida  inson  xulq-atvorini 
x arak terlayd ig an  m aterial  a so sid a   tushuntiri 1 ishi  kerak.  Sinaluv­
chining  sh ax siy   hayot  va  p six ik   faoliyati  haqida  eksperim ental 
tadqiqot  y o ‘li 
bilan  m a'lu m o tlar  asosida  psixologik  diagnoz 
q o ’yiladi.  T adqiqotchi  psixik fao liy at natijalari  haqida m a’lumot olish 
uchun  turli  psixodiagnostik  m etodlardan  foydalanadi  (N .A .M en- 
chin sk aya,  1966;  Z .I.K alm ikova,  1968;  S.Y a.R ubinshteyn,  1970;
B .V .Z eyg arnik ,  1976;  V .M .B Ieyxer,  1976;  L.F.B urlachuk,  1979; 
M .K .G u rev ich,  1984 va boshqalar).
R esp ub lik am izda 
psixodiagnostikaning 
rivojlanishiga 
M .G .D avIetshin, 
B .R .Q odirov, 
G ‘.B.Shoumarov., 
E .G i.G ioziev, 
V .A .T o karev a,  R .Z .G aynutdinov,  V.M .Karim ova,  R.I.Sunnatova, 
S h.R .B aratov,  A .Jabborov,  Z .T .  N ishanova,  Sh.A .D o‘stm uham - 
m edova,  E .N .Sattorov,  G .T o ‘lag an o v a  kabi  olim lar  o ‘z  hissalarini 
q o ‘shganlar.
1.3.  Psixologik tad q iq ot  m etodlarini 
tan lash n i  asoslash
P six o lo g iy a  shaxsning  b o lalik   davridagi  xususiyatlari  va  psixik 
taraq qiyo t  darajasini  aniqlash  u ch u n   turli  eksperim ental  psixologik 
m etodlard an   foydalanadi.  P six o lo g ik   tadqiqotlarda  foydalaniladigan 
m eto d ik alar 

yoki 
bu 
fao liy at  jarayonida 
shaxs 
psixik 
x u su siy atlarin in g  nam oyon b o ‘lishini  aniqlashdan  iborat.
B o la la r  psixologiyasida  eksperim ental  m etodikalarni  ishlab 
ch iq ish   va  sinovdan  o ’tkazish  psixologlar  va  pedagoglarning  asosiy
www.ziyouz.com kutubxonasi

vazifasidir. 
Eksperim ental 
to p shiriq lar 
m ajm ui 
bo la 
psixik 
taraqqiyotini,  aqliy  darajasini,  uning  m aktabda  o ‘q ish g a   tayyorligini 
aniqlashga  moMjallangan.  Jum ladan .  m aktabda  o ‘q ish g a   tayyorlikni 
bildiruvchi  belgilar quyidagilardir:
a)  psixik jarayonlam ing  ixtiyoriyligi;
b)  aqliy ish qobiliyatining etarlich a davom iyligi;
v)  yangi  bilim  va  m alakalarni  m aqsadga y o 'n a ltirilg a n   ravishda 
o ‘zlashtirish  imkoniyati;
g)  borliqni  bilish g aq iziq ish n in g   m avjudligi;
d)  tev arak   atrofdagi  v o q ea  va  hodisalarni  farqlay   o lish   va 
um um lashtira olishi;
e)  fikrlay olish va boshqalar.
Y uqorida  qayd  etilgan  b e lg ila m in g   m avjudligi  p e d a g o g la r  va 
psix olo glar  tom onidan  o‘quv  ja ra y o n id a   turli  d id ak tik   vosita  va 
usullar yordam ida aniqlanadi.
Eksperim ental  tadqiqot  sharoitida  yuqoridagi 
b elgilam in g 
m avjudligi  s o ‘zli,  predm etli  va  p sixom etrik  m eto d ik alar  yordam ida 
aniqlanadi.  H ar  bir konkret  h o ld a   olin gan   m a'lum otlarni  sifatiy   tahlil 
qilish  va  ularni  boshqa  m etodlardan  olingan  natijalar  b ila n   bogMash 
zarur.
Psixologik  diagnostikada  m etodikalam ing  ish on chlilig i  m uhim  
hisoblanadi.  Soddaroq  qilib  aytgan d a,  bu  tushuncha  « testd a  olingan 
natija  nechogMik  to 4g ‘riligini  k o ‘rsatadi».  (A .A nastazi).  H a r  qanday 
m etodikaning,  testning  ishonchliligi  o ‘rganilayotgan  psixologik 
xususiyatlam ing 
ularda 
ak s 
etishi 
nuqtai 
nazarid an  
to “g ‘ri 
q o ‘llanishini 
xarakterlaydigan 
m a’lum otlar 
m ajm ui 
sifatida 
q aralm og 'i  kerak (L.F.B urlachuk,  S.M .M oroz,  1989).
Shunday qilib,  m aqsadga m u v o flq  tanlangan m eto d ik a  va testlar 
psixik  faoliyat  k o ‘rinishlarini  t o ‘liq  va  har  to m on lam a  o ’rganish 
im konini  beradi.
B olalar ustida psixologik  tad q iq o tlar o 'tk az ish  tajrib asi  shundan 
dalolat  beradiki,  qoM lanilayotgan  psixodiagnostika  m etodikalarin i 
shartli 
ravishda 

yoki 
b u  
psixik 
jaray o n larn i 
o 'rg a n ish  
m etodikalariga 
ajratish 
m um kin. 
(L. I. P o p erech nay a 
1978; 
L.A .V enger, 
V .V .X olm ovskaya 
1978; 
Z .l.K alm ik o v a, 
1982;
www.ziyouz.com kutubxonasi

V .M .B ley x er,  I.V .K ruk,  1986).  M asalan.  bola  xotirasi  haqida  faqat 
b ir  m etod   asosida  xulosa  ch iq arish   m umkin  em as,  buning  uchun 
m eto d ik a la r  m ajm uini  q o 4llash  kerak.  Shu  bilan  bir  vaqtda,  har  bir 
e k sp erim en tal  m etodika  o ‘zin in g   asosiy  y o ‘nalishidan  tashqari  (ya'ni 
sh a x sn in g   m a'lum   x ususiyatini  o ‘rganishdan  tashqari)  psixikaning 
b oshqa  xususiyatlarining  h o lati  haqida  ba’zi  m a'lum otlar  beradi. 
M asalan :  bolaga berilgan  10 ta  s o 4zni  qanday yodlashiga qarab,  faqat 
uning 
xotirasi 
haqidagina 
em as, 
balki 
ixtiyoriy 
diqqati, 
h arak atlarin in g  
m aqsadga 
y o ‘naltiriIganIigi, 
ularning  sabablari 
h aq id a  ham   bilsa bo'ladi.
T arbiyachi-tadqiqotchi  tad q iq o t  uchun  u  yoki  bu  m etodikani 
tan lag an id a  k o ‘rsatm a  salgina  o ‘zgartirilsa  m etodikaning  y o ‘nalishi 
o 'z g a rib   ketishini  nazarda  tutishi  kerak.  Topshiriqni  bajarishga 
k irish ish d an  
oldin 
bola 
unga 
bo‘lgan 
k o ‘rsatm ani 
to 4g ‘ri 
tush u n g an lig ig a 
ishonch 
hosil 
qilish 
kerak. 
B ajarilayotgan 
to p sh iriq n in g   m uvaffaqiyati  k o ‘p hollarda shunga  bog‘liq  bo'Iadi.
P sixologik-pedagogik 
tadqiqotning 
sifati 
eksperim entda 
q o 'lla n ila d ig a n   m etodikalar  so niga  b og‘liq  b o la d i.  Lekin b o g 'c h a  va 
m aktab  yoshidagi  bolalar  b ilan   tadqiqot  o 'tk azg an d a  ularning  tez 
ch arch ash in i  hisobga  olish  zarur.  Shuning  uchun  bir  tadqiqot 
o ‘tk azg an d a,  tadqiqot  v azifalarig a  bog'liq  ravishda  tanlangan  5 - 7  
m eto dik adan   foydalanish  tav siy a  etiladi.  Bir  necha  bosqichda 
o 'tk a z ila d ig a n  
tadqiqotlarda 
k o 'p roq  
m etodikalardan 
ham 
foy d alanish   m um kin.  E ksperim ental  tadqiqot  usullarini  yaxshi 
e g a llash   ham   m uhim dir.  T adqiqotchi  tajriba  vaqtida  bola  bilan 
q an ch alik   yaxshi  m unosabatda  b o ‘lsa,  bola  topshiriqni  shunchalik 
yaxshi  bajaradi.
T a d q iq o t 
o ‘tkaz¡sh 
uchun 
eksperim ental 
m etodikalarni 
tan la sh d a  quyidagilarni  e'tib o rg a olish zarur:
a)  tad q iq o t  m aqsadi  -   psix ik   taraqqiyot  darajasini  aniqlash, 
uning yo sh ig a,  m a'lum otiga m osligi,  shaxs xususiyatlarini  aniqlash;
b)  sinaluvchining  yoshi  va  u n in g   hayot tajribasi,  unga  ta'lim   va 
tarb iy a  berilayotgan sharoit;
v)  b olaning  eksperim ental  tadqiqotga  m oslashishi,  m uloqotga 
k irish ish i,  verbal  aloqa o 'rn a tish  xususiyatlari.
www.ziyouz.com kutubxonasi

B olaga  tanlangan  ek sp erim en tal  psixologik  m eto d ik alarn i 
qiyinligi  o 's ib  borish darajasida  berish  kerak.


Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   20


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling