# Бадиий турда сигнал тизимининг функциялари устунлиги билан ажралиб туради


Download 44.05 Kb.
Sana19.06.2023
Hajmi44.05 Kb.
#1626249
Bog'liq
Neyropsixologiya YaN test o\'zb 2


# Психофизиологик механизмларда одамга таъсир кўрсатадиган экологик зарарли омилларни урганадиган ва инсоннинг психологик фаолиятини ва хулқ-атворини бузадиган ...............психофизиология
+ экологик
- иктисодий
- ижтимоий

# Бадиий турда …… сигнал тизимининг функциялари устунлиги билан ажралиб туради


+ биринчи
иккинчи
учинчи

# Аклий турда … сигнал тизими устунлик килади


- биринчи
+ иккинчи
- учинчи

# Юқори хавотирлик ва меланхолик темпераментга хос писсимизм – ……... турнинг интеллектуал хусусияти


+ бадиий
- эстетик
- хиссиет (эмофионал)

# Рассомларда ..... ярим шарлари уларнинг образли (тасвирий) тафаккури асоси сифатида доминант қилади


+ унг
- чап
- униси хам буниси хам
- «наркоза полушарий».

# Кайси усул хар кандай ярим шарни учириб, колган кисмини изоляция - килиш имкониятини беради:


- электроэнцефалограмма;
+ ПЭТ;
- махаллий мия кон окими усули;
- “ярим шарларнинг наркози”

# Синапс:


- маълумотни кайта ишлайди;
- маълумотни узатади
- алока ўрни;
+ аксоннинг тугаши;

# Икки турдаги хотиранинг ташкилий моделини ишлаб чикарди:


- Павлов И.П.
- Бериташвили И.С.
+ Мишкин М.
- Тульвигин Э.

# Машхур физиолог Иван Соломонович Бериташвили биринчи булиб декларатив хотирани урганишни нечанчи йили бошлади:


- 1960 й.
+ 1930 й.
- 1911 й.
- 1940 й.

# ….............. хотирада йиллар давомида сакланиши мумкин.


- муолажали;
+ эксплицит;
+ декларатив;
- семантик;

# Ўқитиш жараёни тез ўтади, баъзан биринчи ”дарс”дан кейин:


+ эксплицит;
- иксплицит;
- муолажали;

Ишлатилмаган ва тегишли мукаммалик билан куллаб-кувватланмаган сўнишга мойил бўлган хотира:


- декларатив;
+ муолажали;
- эксплицит;
- мажбурий эмас;

# Қаерда из қолиши 30 минут сақланади:


- киска муддатли хотирада;
+ оралиқ хотирада;
- узоқ муддатли хотирада;

# Қаерда из 45 минут сақланади:


- қисқа муддатли хотирада;
- оралиқ хотирада;
+ узоқ муддатли хотирада;

# Қаерда из 10 минут сақланади:


+ қисқа муддатли хотирада;
- оралиқ хотирада;
- узоқ муддатли хотирада;

# Энграмма - бу … хотираси:


+ хотиранинг изи;
- қобилият;
- имконият;

#Нечанчи йилда психофизиологиянинг янги йуналиши уз макомини олди.


+ 1982 йилда
- 1970 йилда
- 1973 йилда
- 1975 йилда.

# Кайси метод ёрдамида Миядаги фаол ишлайдиган нейрон хужайраларни аниклаш мумкин.


+ магнитоэнцефалография;
- электроэнцефалография;
- магнито-резонансной томографии;
- позитронно-эмиссионной томографии

# Куз харакаларини руйхатга олиш усули нима дейилади.


- томография;
- электроэнцефалография;
+ окулорафия;
- магнитоэнцефалография.

# Миянинг устки кисми томонидан тотал электр утказувчанлигини руйхатга олиш .


- магнитоэнцефалография;
+ электроэнцефалография;
- окулография;
- позитронно-эмиссионно томография.

# Инсоннинг уйгонишидаги тинчлик холатининг асосий ритми. :


+ альфа ритм;
- бета ритм;
- гамма ритм;
- тета ритм.

#Маълумотни рецептордан марказий асаб тизимига узатиб берадиган асаб толалари нима дейилади?.


+ афферент
- эфферент;
- мотор.
- марказдан кочиш.
#Мулжалга олиш рефлексининг асосини нима ташкил килади .
+ ихтиёр диккат
- ихтиёрсиз диккат
- максадли диккат.

# Мулжал олиш тадкикот рефлекси ким томонидан очилган..


+ И.М.Сеченов
- И.П. Павлов;
- Л.С. Выготский;
- Ю. М. Конорский.

# Диккатни аниклаш методлари.( Факатгина битта нотугри жавобни олиб ташлаш керак).


- махаллий мия кон окими .
- позитрон эмиссия томографияси билан.
- электроэнцефалография; билан
+ окулография билан

# Ихтиёр диккат кандай шаклланади?


тугилиши билан
- 1 ёшдан.
- 6 ойдан
+ 2 -3 ойдан

# Ихтиёрий диккат кандай ишлайди?


+ хозирги замон
- утган замон
- келаси замон.

# Олдиндан кутиладиган диккат


+ келажакда.
- хозирги замонда
- утган замонда.

# Тегишли хабар бу :


- кулокчинлар оркали утадиган маълумот.
- маълумот иккала кулокка .
- маълумот битта кулокка. информация на одно ухо;
+ доминант хабар.
# Декларатив хотира бу :
+ аник хотира
- прцессуал хотира
- аник хотира
- семантик хотира.

# Семантик хотира бу билимни :


- ракамларда
+ сузларда
- намуналарда
- амалда

# Салбий одатларга урганиш бу.


+ урганиб колиш
- оддий урганиб колиш :
- ассоциатив урганиш
- мураккаб урганиш

# Нутк марказлари каерда жойлашган.


- мия томирида
- ретикуляр хосил булиш
- чакка кисмида
+ чап ярим шарда .

# Аник – маъжозий фикрлаш каерда содир болади.


+ унг ярим шарда
- чап ярим шарда
- ретикуляр шаклланиш жойида .
- варолиев купригида

# Циркадиали ритм вакти:


- суткадан ошик
- бир йил
+ суткага тенг
- суткага етмасдан

# Секин ухлаш- умумий уйку вактини канчасини ташкил килади:


- 10%;
- 20 %;
- 50%;
+ 80%.

# Марказдан периферияга кузгалишни утказиб берадиган нерв нима деб аталади ?


- афферент
+ эфферент
+ мотор
- марказдан кочирма

# Куриш анализаторининг проекцияси куйидаги жойларда жойлашган .


- пешона кисмида
- чакка кисмида
+ энса кисмида
- тепа кисмида

# Доминантни урганиш асосчиси ким?


- И.П. Павлов;
- И.М. Сеченов;
- П.Я. Гальперин;
+ А.А. Ухтомский.

# Куркув ва агрессияни


Угнетение страха и агрессии наблюдается при поражении или удалении:
- лобных долей
- гипофиза
- таламуса
+ миндалины

#Мавжуд фаолиятнинг аник бир нуктасида хар кандай хакикий ёки идеал нарсага ( объект ходиса тасвир мулохаза ) нима дейилади?


+ диккат;
- диккатни жамлаш
- эътиборлилик

# Дачен табассумининг пайдо булиши


- тугилишдан
+ 2.ойдан
- 6.ойдан
- 1 ёшдан

# Кучли ва нисбатан киска муддатли хиссий тажрибалар маълум восита ва висцерал ходисалар билан бирга келадиган холат бу :


- шок
+ аффект
- эйфория

# Кайси анализаторнинг лойихаси миянинг чакка кисмида жойлашган ?


- куриш анализатори
+ эшитиш анализатори
- харакат анализатори
- таъм сезиш анализатори

# Кайси анализаторнинг лойихаси энса сохасида жойлашган ?


+ куриш анализатори
- эшитиш анализатори
- характ анализатори
- таъм сезиш анализатори

#Кайси анализаторнинг лойихаси миянинг тепа кисмида жойлашган ?


- куриш анализатори
- эшитиш анализатори
+ харакат анализатори
- таъм сезиш анализатори.

# Бошнинг тепа қисмида қайси анализаторнинг проекцияси жойлашган?


куриш анализаторида;
эшитиш анализаторида;
харакатлантирувчи анализаторда;
+ тъам билиш анализаторда.

#Фронтал (пешона) зонада кайси анализаторнинг проекцияси жойлашган:


+ куриш анализаторида;
- эшитиш анализаторида;
- харакатлантирувчи анализаторда;
- таъм билиш анализаторда

# Биологик ва ижтимоий омилларнинг узаро таъсири натижасидаги хатти харакатни урганадиган психофизиология …….. дейилади


+ ижтимоий;
- иктисодий;
- психологик;
# Бегона антигенни аниқлайди, унга муносабатини билдиради:
- Т – киллерлар (одам улдирадиганлар);
- В – лимфоцитлар;
+ Т – хелперлар;
- Т – лимфоцитлар;

# Ўтказувчанлик қобилиятига эга ва маълумотни изчил қайта ишлашни таъминлайдиган, бошқариладиган ва хабардор жараён:


+ ихтиёрий диққат
- ихтиёрсиз диккат;
- ўз-ўзидан кейинги диққат;
- олдиндан ўйланган диққат;

# Мушаклар кучини қлчайдиган мослама - ........…


+ динамометр;
- термометр;
- тонометр;

52. Тинч ҳолатда юрак тезлиги бир минутда 80 марта уриши:


а) янги тугилган чакалокда;
б) 7 ёшда;
в) 14 ёшда;
г) катта ёшда

53. Талабада қон босимининг нормал ҳолати:


а)130\90 мм. с.ус.\
б) 110\70 мм. с.ус.
в) 90\60 мм с.ус.
г) 105\75 мм. с.ус.

54. Сўниш – бу ўқитишнинг маҳсус шакли бўлиб, …..... ўқитиш номини олган.


а) негатив
б) позитив
в) салбий
г) ижобий
55. Тахминий рефлекснинг вегетатив компонентлари (тўғри жавоблар белгилансин):
а) кўз қорачиғининг кенгайиши;
б) терининг ўтказувчанлигини ошириш;
в) чсс нинг пасайиши;
г) нафас олишнинг ўзгариши;
д) бош қон томирларининг торайиши
56. ......…. Нейронлар мақсадли объектнинг пайдо бўлишида танлаб жавоб беради: ташқи кўриниши, овкат ҳиди.
а) тури
б) максади
г) хиди
57. Англияда Эдриан А. бошчилигида электрофизиклар мактаби ташкил топди:
а) 1920 й.;
б) 1927 й.;
в) 1934 й.;
г) 1938 й.;
58. Бахтнинг ифодаси билан инсоннинг юзини идрок этиш фаолликни келтириб чикаради
а) чап ярим шари;
б) унг ярим шари;
в) бодомсимон безлар;
г) ретикуляр шаклланиш;
59. Энг оддий рефлекс ёйи қанча нейронлардан иборат?

  1. учта;

  2. туртта;

  3. икта

60. Қайси нейронлардан икки нейронли рефлекс ёйи ташкил топган?

  1. Алокали ва афферентлидан;

  2. Моторли ва кушиб куйилгандан;

  3. Афферентли ва эфферентлидан.

61. Оддий рефлектор ёй нечта марказий синапсни ўз ичига олади?
а) учта
б) иккита
c) битта
62. Тўрт нейрондан ташкил топган рефлектор ёй нечта ўрнатилган (контактли) нейронлардан иборат?
а) тўртта
б) учта
c) иккита.
63. Афферент нейроннинг танаси қаерда жойлашган?
а) орқа мия олд шохларида
б) орқа мияга оид ганглияда
в) орқа миянинг ёнбош шохларида.
64. Эфферент (ҳаракатга келтирувчи) нейроннинг танаси қаерда жойлашган?
а) орқа мияга оид ганглияда
б) орқа миянинг ёнбош шохларида
в) орқа мия олд шохларида.
65. Сеченов тажрибасида қурбақа миясининг қайси қисмини қўзғатиш умуртқа рефлексларнинг тормозланишига олиб келади?
а) миянинг катта ярим шарлари кортекси
б) чўзинчоқ мия
c) ўрта миянинг тузилмалари.
66. Қурбақанинг ўрта мияси тузилмаларининг қўзғатилиши Сеченов тажрибасида нимага олиб келади?
а) умуртқа реакцияларни тормозланишига
б) орқа мияга оид рефлексларнинг тормозланишини бекор қилишга
в) орқа мия рефлексларининг кучайишига.
67. Қўзғатилишнинг ошиши билан рефлекснинг рецептив майдони кенгаяди ва рефлексга кўпроқ марказий нейронлар сони жалб қилинади. Ушбу ҳодисанинг номи нима?
а) вақтинча йиғинди
б) иррадиация
в) фазовий йиғинди.
68. Ўзаро таъсир ўтказувчи рефлексларнинг афферент қисмлари томонидан ҳосил бўлган синаптик майдонларнинг тўсилиши нимага олиб келади?
а) рефлексларнинг эзилишига (окклюзиясига)
б) рефлексларнинг енгиллашишига (йиғиндисига)
c) рефлексларнинг ўзаро таъсирига таъсир қилмайди.
69. Мотонейроннинг кўп сонли синаптик алоқаларни ўрнатиш қобилияти қандай номланади?
а) окклюзия
б) конвергенция
c) дивергенция.
70 Бир хил асаб ҳужайрасидаги нерв импулсларининг турли йўлларининг ўхшашлиги қандай номланади?
а) окклюзия
б) дивергенция
c) конвергенция.
71. Агар у билан алоқада бўлган тормозли нейрон ишга тушган бўлса, қўзғалувчи асаб учлари мембранасида ион ўтказувчанлиги қандай ўзгаради?
а) натрий ионлари учун мембрананинг ўтказувчанлиги ошади
б) хлор ионлари учун мембрананинг ўтказувчанлиги ошади
c) калций ионлари учун мембрананинг ўтказувчанлиги ошади.
72. Қўзғалувчан асаб учларининг пресинаптик тормозланиш пайтида нима содир бўлади?
а) асаб учларининг доимий деполяризацияси ва медиаторнинг чиқарилиши пасаяди
б) постсинаптик мембрананинг медиаторга нисбатан сезгирлиги пасаяди
в) медиатор синтези бузилади.
73. Тормоз синапсларининг пресинаптик сонлари томонидан чиқарилган медиатор постсинаптик мембрананинг ҳусусиятларини ўзгартиради, шунда нейроннинг қўзғалишини юзага келтириши мумкин. Бу қандай номланади?
а) пресинаптик тормозланиш
б) пессимал тормозланиш
c) постсинаптик тормозланиш.
74. Нейроннинг қайси қисмида ҳаракат салоҳияти вужудга келади?
а) аксон мембранасида
б) асаб учида
c) аксон дўнглигида.
75. Ҳаракат салоҳияти пайдо бўлиши учун нероннинг мембранавий салоҳиятини пасайтириш керак бўлган қиймат қандай номланади?
а) мувозанат салоҳияти
б) деполяризациянинг критик даражаси
c) ижобий салоҳият.
76. Тормозли медиаторнинг чиқарилиши постсинаптик мембранада харакат салоҳиятининг пайдо бўлишини чақириши мумкинми?
а) мумкин
б) постсинаптик нейрон хусусиятларига қараб, ҳа ва йўқ
c) йўқ.
77. Тормозли нейронларга мисоллар келтиринг?
а) вегетатив ганглия нейронлари ва Реншоу ҳужайралари
б) базал ганглия нейронлари ва пирамидал неронлар
в) Пуркинье ноксимон нейронлари ва Реншоу ҳужайралари.
78. Сезгир органларнинг рецепторларидаги сигналларни сезадиган ва марказий асаб тизимига ўтказадиган нейронлар қандай номланади?
а) афферент
б) эферент
в) вегетатив.
79. Электр қўзғалишни узатиш механизми билан синапснинг ишлаш асосида нима ётади?
а) қўзғалувчан медиаторнинг ажралиши ва постсинаптик салоҳиятнинг пайдо бўлиши
б) тормозли медиаторни ажралиши ва постсинаптик тормозланишнинг ривожланиши
c) ёриқли алоқанинг паст қаршилиги ва шунтларнинг йўқлиги.
80. Тормозли медиаторларга мисоллар келтиринг:
а) ГАМК, глицин
б) катехоламинлар, Р моддаси
в) серотонин, ацетилхолин.
81. Қайси медиатор Реншоу хужайраларининг ичига ўрнатилган нерв учларини бўшатади?
а) ГАМК
б) глицин
в) ацетилхолин.
82. Битта ва ўша - ўша модда ҳам тормозли, ҳам қўзғатувчи медиаторнинг вазифаларини бажара оладими?
а) бажара олади, масалан, ГАМК ва глицин
б) бажара олади, масалан, ацетилхолин ва катехоламинлар
c) бажара олмайди.
83. Нейронни барча синаптик учларида бир хил медиатор ажратади деган принципни ким ишлаб чиқди?
а) Сеченов
б) Шеррингтон
c) Дейл
84. Нима учун битта ва ўша - ўша модда қўзғалувчан ва тормозли воситачи сифатида ҳаракат қилиши мумкин?
а) постсинаптик мембранада турли рецепторлар бўлиши мумкин
б) модданинг кимёвий хусусиятларининг ўзгариши сабабли
в) медиатор секрецияси пайтида қўзғалувчан, секрециясиз эса – тормозли постсинаптик салоҳият юзага келади.
85. Пайли рефлекс ёки тўқиманинг шикастланиш рефлекси қайси рефлекс турга киради?
а) марказий
б) полисинаптик
в) моносинаптик
86. Медиатор таъсирида тормозли синапсда мембранавий постсинаптик мембранаси билан нима содир бўлади?
а) маҳаллий жавоб пайдо бўлади
б) мембранавий салоҳият ўзгармайди
в) ҳаракат салоҳияти ривожланади.
87. ВПСП нинг ион хусусияти қандай?
а) маҳаллий реполаризация жараёни
б) маҳаллий гиперполаризация жараёни
c) маҳаллий деполяризация жараёни.
88. ВПСП ва ТПСП қайси турдаги жавобларни ўз ичига олади?
а) битталик жавобга
б) маҳаллий жавобга
в) тарқалувчан ҳаракат салоҳиятига.
89. ТППС нинг ион хусусияти қандай?
а) маҳаллий гиперполаризация жараёни, яъни калий ионларининг чиқиши (ёки хлор ионларининг кириши) ошади
б) маҳаллий деполяризация жараёни, яъни натрий ионларининг ҳужайрага кириши
c) маҳаллий реполаризация жараёни.
90. Рефлекснинг рецептив майдони нима?
а) маълум бир рефлексга жалб қилинган нейронлар тўплами
б) рефлексга жалб қилинган афферент нейронлар тўплами
c) қўзғатиш маълум бир рефлексни келтириб чиқарадиган рецепторларнинг тўплами.
91. Доминант ҳодиса нима?
а) марказий асаб тизимида юқори қўзғалувчанлик марказининг шаклланиши
б) марказий асаб тизимида янги асаб марказининг пайдо бўлиши
в) марказий асаб тизимида пасайган қўзғалувчанлик марказининг шаклланиши.
92. Марказий нейронлар учун қандай йиғинди турлари хос?
а) тўлиқ ва тўлиқ эмас
б) ҳаракатлар салоҳиятининг йиғиндиси
в) фазовий ва вақтинчалик.
93. Марказий асаб тизимида қайтариладиган тормозлаш нима?
а) асаб учларининг ҳаддан ташқари деполяризацияси
б) Реншоу ҳужайралари иштирокидаги тормозланиш
c) тормозли медиаторнинг ҳаракати туфайли юзага келган тормоз.
94. Марказий асаб тизимида тормозланиш ҳодисасини ким кашф қилди?
а) Шеррингтон
б) Введенский
c) Сеченов
95. Psixologiya fanini “ichki” va “tashqi” tarixi atamasini qo‘llashni taklif qilgan olim kim?
*a) I.Lakotos;
b) L.S. Vigotskiy
c) G.O.llport;
d) A.Adler;

96. Qobiliyatlarni o`lchash muammosi qachon va kimlar tomonidan tadqiq etila boshlangan?


* A)XIX –XX asrlarda Spirmen, Bine va Ayzenk kabi olimlar tomonidan
B)XIX asr oxiridan boshlab V.Vundt va G.Ebbingauz kabi olimlar tomonidan
C)XVI- XVII asrlarda Xristian Volf va boshqa nemis faylasuflari tomonidan
D)XX asrdan boshlab Sobiq Ittifoq psixologlarining tashabbusi bilan.
97. O`quvchining kommunikativ va intellektual taraqqiyoti bo`sag`asida vujudga kelishi mumkin bo`lgan buzilish va nuqsonlarni o`z vaqtida oldini olish chora-tadbirlari ...
* A) Psixoprofilaktika deb ataladi
B) Psixodiagnostika deb ataladi
C)Psixologik konsultatsiya deb ataladi
D)Psixokorreksiya deb ataladi
98. O`qituvchining diqqatni taqsimlash qobiliyati nima bilan belgilanadi?
* A) Bir necha ob`ektlarga bir davrning o`zida o`z munosabatini bildirish o`quvi
B)Ixtiyoriy, ixtiyorsiz va Ixtiyoriy diqqatdan keyingi diqqatning kuchliligi
C)Ixtiyoriy diqqatdan keyingi diqqatning kuchliligi
D) Muomala va muloqot o`rnatish qobiliyati
99. Psixodiagnostika nima?
*A) Shaxsning psixologik xususiyatlari, nuqsonlari va nuqsonlarining sabablarini maxsus psixologik metodlar yordamida o`rganish va aniqlash.
B)Shaxsni uning psixologik masalalari bo`yicha uning saviyasini oshirishga qaratilgan tadbirlar.
C)Shaxs kamoloti va inellektual taraqqiyoti jarayonida vujudga kelishi mumkin bo`lgan psixologik burilish va nuqsonlarning oldini olish.
D) Shaxsning ma`naviy shakllanishini ta`minlovchi shart-sharoitlar yaratib berish.
100. Retseptor bu-…
*A. Narsa va hodisalarning organizmga bo`lgan ta‘sirotlarini bevosita qabul qilib oluvchi periferik nerv uchidir
B. Ta‘sirotni retseptordan olib markazga eltuvchi nerv tolasi
C. Markazdan tegishli javob reaksiyasini olib qaytuvchi nerv tolasi
D. Bosh miyaning qo'zg'alishni qabul qiluvchi qismi.
101. Ko`nikma – bu nima?
*A. Ayrim harakatlarni bajarishni bilish, ularni bajarish tizimini tushunish
B. Ongli faoliyatni boshqarish usullari
C. Ongsiz harakatlarni bajarish
D. Tug`ma hatti-harakatlar shakli
102. Instinkt nima?
*A. Etiyojni qondirish uchun qilinadigan murakkab tug'ma hatti-harakatlar
B. Hayot davomida orttirilgan hatti-harakatlar shakli
C. Ongli ravishda odamning o`z ehtiyojlarini qondirishi
D. Odamlarning barcha ichki his-tuyg`ulari
103. Psixik hodisalar nechaga bo’linadi va ular qaysilar?
*A. Psixik jarayonlar, psixik holatlar va psixik xususiyatlar
B. Kayfiyat, emotsiya, ruhlanish, ehtiros
S. Sezgi, idrok, xotira, tafakkur, xayol
D. Depressiya, stress, affect, eyforiya
104. Psixika qachon paydo bo'lgan?
*А. Seskanuvchanlik paydo bo'lganda
B. O'simliklar paydo bo'lganda
S. Hayvonlar paydo bo'lgandan keyin
D. Nerv sistemasi paydo bo'lgandan keyin
105. Birinchi psixologik eksperimental laboratoriya qayerda va kim tomonidan ochilgan?
*A. . V.Vund-Germaniya
B Z.Freyd-Avstriya
S. I.Pavlov- Rossiya
D. J.Piaje- Shveytsariya
Download 44.05 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling