0 ‘z b e k ist 0n r espublik asio liy va 0 ‘rta maxsus ta’lim vazirligi


dor dashtlar va pasttekisliklar, xususan Misrdagi Nil, Mesopotami-


Download 11.92 Mb.
Pdf ko'rish
bet2/35
Sana21.12.2019
Hajmi11.92 Mb.
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   35

dor dashtlar va pasttekisliklar, xususan Misrdagi Nil, Mesopotami- 
yadagi Frot va Dajla,  Shimoliy Hindistondagi Hind va Gang, 0 ‘rta
10

Osiyodagi  Murg‘ob  va  Tajan,  Amudaryoning  o ‘rta  oqimi,  Zaraf- 
Ihon  daryosi  vodiylari,  shuningdek  Xitoydagi  Yanszi,  Xuanxe  va 
boshqa daryolaming vodiylari kiradi.
Geografik sharoitning uchinchi turi Nil, Frot va Dajla deltalari, 
Suriya  va  Finikiyaning  0 ‘rta  dengiz  qirg‘oq  bo‘ylari,  Hindiston- 
ning janubi-g'arbiy qismidagi unumdor Malabar qirg‘oqlari kiradi.
Joylarning  tabiiy  sharoiti  Qadimgi  Sharqda  xo‘jalikning  sust 
yoki tezroq rivojlanishiga ta’sir etgan. Kamsuvli yassi tog‘liklarda 
SUg‘orma  dehqonchilik uncha yaxshi  rivoj lanmagan. Aksincha bu 
joylarda chorvachilikning turli tarmoqlari intensiv ravishda rivojla- 
na borgan.
Ta’kidlash  joizki,  Qadimgi  Sharqning  allyuvial  vodiylarida 
tuproqning unumdorligi, tabiiy o ‘g ‘itlarning serobboiishi  vakatta 
daryolaming vaqti-vaqti bilan toshishi hududda  sug‘orishga asos- 
langan dehqonchilikning ertaroq paydo boiish iga va irrigatsiya in- 
shootlari  texnikaning yuksak darajada taraqqiy  etishiga  imkoniyat 
bergan. Bunday jarayonni 0 ‘rta Osiyoning katta-kichik vodiylarida 
ham  kuzatish  mumkin.  Dengiz  bo‘ylaridagi  Suriya,  Finikiya  va 
Falastin ham shunday jarayon sodir bo ig a n  hududlarga kiradi.
Qadimgi  Sharqning o‘rmon va foydali qazilmalari boy boigan 
to g iik  mamlakatlarda hunarmandchilik, ayniqsa metallurgiya rivoj 
topgan edi.
Okean  va  dengizga  yaqin  Finikiya,  Suriya,  Misr  va  boshqa 
mamlakatlarda dengiz savdosi ayniqsa rivoj  topgan.
Qadimgi  Sharq  xalqlari  ishlab  chiqarishning  hamma  sohalari- 
da  katta  yutuqlarga  erishib, jahon  madaniyati  xazinasiga o ‘zining 
ulkan  hissalarini  qo£shganlar.  Bir-biridan  uzoq  masofada  boigan 
Sharq  xalqlari  12-13  ming  km uzunlikka  cho‘zilgan  “Buyuk  Ipak 
y o i i ”  tufayli  har  bir  sohada,  xususan  madaniyat  sohasida  ham 
bir-birlari bilan uzviy aloqada bo‘lib kelganlar.
Mamlakatimizda  istiqlol  sharofati bilan tariximiz va jahon ta- 
rixiga  b oigan   munosabat,  kishilik  madaniyatiga  boigan   munosr 
abat butunlay  o ‘zgardi.  0 ‘rta Osiyo  xalqlari  tarixi jahon va  Sharq 
xalqlari tarixining tarkibiy  qismini tashkil  etadi.  Ulami bir-biridan 
ajratib o ‘rganish mumkin emas.

Respublikamiz  birinchi  Prezidenti  Islom  Karimov aytganidek, 
“0 ‘zlikni  anglash  tarixni  bilishdan  boshlanadi...  haqqoniy  tarixni 
bilmasdan turib  esa o‘zlikni  anglash mumkin emas”.  Zero,  tarixni 
o‘rganishga  xolislik  bilan  yondashuv  uning  haqqoniyligi  va ilmiy 
ahamiyatini  oshiradi.  Qadimgi  Sharq  tarixini  o ‘rganishda ham  bu 
muhim ahamiyat kasb etadi.
Sezar davrining mashhur siyosiy arbobi, senator, mashhur notiq 
Mark Tulliy  Sitseron (m.av.  106 -  43) aytganidek,  “Tarixni  bilma- 
gan kishi umr bo‘yi go ‘dakligicha qoladi”.
“Qadimgi Sharq tarixi”ni 0 ‘rta Osiyo va O'zbekiston tarixi bi­
lan bogTab o ‘rganish ham beqiyos ahamiyatga egadir.
Tarixiy davrlar, uning bosqichlari, sanalar va  ularning Qa­
dimgi Sharq tarixini o‘rganishdagi о‘mi.
Ma’lumki, kishilik jamiyati tarixi biri ikkinchisi bilan almashi- 
nuvchi  tarixiy  davrlarga  boTinadi.  Ular  ibtidoiy jamoa,  qadimgi, 
o‘rta asr, yangi va eng yangi tarixiy davrlardir. Bu davrlarning ham- 
masi  alohida-alohida  davr,  bosqich va tarixiy  sanalarga boiinadi. 
Bular  million  yilliklar,  yuz  mingyilliklar,  o‘n  mingyilliklar  bilan 
shuningdek, o ‘nyilliklar bilan belgilanadi.
Olimlar tarixiy sanalarni m.av. va yangi milodiyyillargaboTish- 
ni tavsiya qilganlar. M.  av.  sanalar u yoki bu tarixiy  voqeani yangi 
milodiy  yilning  dastlabki  sanasidan yoki  hozirgi kunimizdan  qan- 
cha  vaqt  ilgari  sodir  bo‘lganini  hisoblab,  yer yuzida  eng  qadimgi 
odamlar  bundan yoki  milodiy  yildan  2,5  -   3  million yil  oldindan 
boshlab yashayotganliklarini faraz qiladilar.
Milodiy  sana  Iso  Masih  payg‘ambar  tug‘ilgan  yildan  bosh­
langan boTib,  u yangi milodiy  yil  deb nomlanadi.  Bu tarixiy  sana 
bo‘yicha birinchi asming birinchi yiliga to‘g ‘ri keladi.
M. av. sanalar katta tarixiy sanalar bilan boshlanib 3 million, 2,5 
million,  2  million,  1,5  million,  lmillion,  900,  800,  700,  600,  500, 
4 0 0 ,3 0 0 ,2 0 0 ,1 0 0  mingyil, 9 0 ,8 0 ,7 0 ,6 0 , 50,40, 3 0 ,2 0 ,1 0  ming­
yilliklar bilan belgilanadi.
Milodiy Iso Masih yili  esa birinchi asrdan boshlanib, II-III, IV- 
V,  VI-VII,  VIII-IX,  X-XI,  XII-XIII,  XIV-XV,  XVI-XVII,  XVIII- 
XIX va nihoyat XX -  XXI asrlar bilan hisoblanadi.
12

Qadimgi  dunyo,  Qadimgi  Sharq  tarixining,  xususan,  Qadimgi 
Misr tarixining sanasi m.av. to‘rtinchi mingyillikning ikkinchi yar- 
‘ midan boshlanadi.  Qadimgi  Sharq davlatlari tarixining boshlanish 
I sanasi  bir-biridan  farq  qilib,  o ‘sha joyning  geografik,  iqtisodiy  va 
Siyosiy  sharoitidan  keiib chiqib turli davrda boshlangan va yakun 
topgan.  Qadimgi Sharq xalqlari tarixining sanalarini aniqlash tarix- 
shunoslar oldidagi murakkab masalalardan biri hisoblanadi.
Tarixiy  manbalaming  aniq  sanalari  yozib  qosyilgan  taqdirda- 
gina  ular  muayyan  ahamiyatga  ega  boiadi.  Tarixchilar  voqea  va 
hodisalarning zamonini, davrini va sanasini aniqlash uchun ikki xil 
xronologiya:  mutlaq va nisbiy xronologiyadan foydalanadi.  Birin- 
chisi  absolyut  ya’ni  mutlaq  xronologiya  b o iib ,  unda  voqealar- 
ning mingyilligi, m.av. uchinchi, ikkinchi va birinchi ming yilliklar, 
ya’ni  m.  av.  XXV -X IV   asrlar  bilan  belgilanadi.  Aleksandming 
Sharqqa yurishi va urushlari  (m.av.  334-325), Isroil-Yahudiy pod- 
shosi Dovudning podsholik qilgan yillari (m.  av.  1000-965), uning 
o ‘g i i  Sulaymonning podsholik yillari (m.av.  965-935) va boshqa- 
lar. Bu tarixdagi absolyut -  aniq sanalardir.
Ikkinchisi  nisbiy  xronologiya  b oiib ,  imda  vaqt  birliklari 
qoilanilmaydi, balki bir voqea ikkinchi  voqeadan oldin yoki keyin 
sodir b oigan i ko‘rsatilib,  voqealarning izchilligi belgilanadi. N is­
biy  xronologiya  ko‘proq  arxeologiya,  geologiya,  paleoantologiya, 
paleoklematologiya  maiumotlaiiga asoslanadi hamda voqea-hodisa- 
ning nisbiy sanasini aniqlashda qoilaniladi.
Shunday  qilib  Qadimgi  Sharq  tarixining  sanasini  aniqlashda, 
asosan absolyut -  mutlaq xronologiyadan foydalaniladi.
Yana  shuni  ham  ta’kidlab  o ‘tish joizki  Qadimgi  Sharqdagi har 
bir  davlat  tarixi  muayyan  davrlarga  boiinadi.  Jumladan,  Qadim­
gi  Misr  beshta,  Qadimgi  Ossuriya  uchta,  Xett  daviati  ikkita,  Xi­
toy to‘rtta tarixiy davrlarga b o iib  o‘rganiladi.  Shuningdek, har bir 
tarixiy  davrda  sodir  boigan  voqea  hodisalarning  absolyut  sanasi 
belgilanadi.
Bulardan  tashqari  Qadimgi  Sharqda  sulolaviy  davrlashtirish 
ham  mavjud  b o iib ,  bunda  muayyan  oila  vakillarining  davlatni 
meros tariqasida boshqaruvi tushuniladi.

Demak,  insoniyat jamiyati tarixida  xronologiya va  davrlashti- 
rish  hamda  ularning  bosqichlari  orasidagi  voqea,  hodisalarni 
o‘rganish tarixchilar uchun juda katta ahamiyatga egadir.
Shunday qilib sharqdan g'arbga cho‘zilgan, ulkan hududdajoy- 
lashgan katta-kichik davlatlar  va  ularda yashagan xalqlar  dunyo- 
ning  boshqa  joylarida  yashagan  xalqlaming  ijtimoiy,  iqtisodiy, 
siyosiy,  madaniy  va  ma’naviy  madaniyatiga  o‘zlarining  ijobiy 
ta’sirini  o ‘tkazib keldilar.
14

I BO‘LIM. QADIMGI MISR TARIXI
l-§ . Qadimgi Misrda ilk davlatlarning tashkil topishi
Qadimgi  Misrning  geografik  o ‘rni, 
tabiati 
va  aholisi. 
Misr 
Sharqdagi  eng  qadimgi  despotik  davlatlardan  biri  b o iib ,  u Afri- 
ka qit’asining shimoli-sharqiy chekkasida joylashgan mamlakatdir. 
N il dunyodagi eng katta daryo, uzunligi 6500 kilometrdan ortiqdir. 
U  Markaziy  Afrikaning  katta  koilaridan  oqib  chiqadigan  Oq  va 
Ko'k  N il  daryolarining  qo‘shilishidan  hosil  boiadi.  Daryo  to‘rt 
sharshara-ostonalardan  o ‘tgach  700  kilometr  masofada  vohadan 
oqib  o ‘tadi  va  bir  necha  tarmoqlarga  boiinib  0 ‘rtayer  dengiziga 
quyiladi.  Toshqin  paytida  N il  ko‘pdan-ko‘p  o ‘simliklar  va  turli
tog‘  jinslarini  oqizib 
keladi.  Oqib  kelgan 
tog‘  jinslaridan  daryo 
qip-qizil tusga kiradi.
Toshqin  tugagach, 
o ‘simlik  chirindilari, 
tuproq va tog‘ jinslari­
dan 
hosil 
boigan 
zarralar  suv  bosgan 
joylarda  cho‘kib,  qo- 
ramtir  quyqumlar qol- 
diradi. 
Quyqumlar 
qurib  serhosil  qora 
tuproqli yer hosil qila- 
di.
Shuning uchun misrliklar N il vohasini “Qora yer”, yunonlar esa 
“Egipet” deyishgan.
Misrning  g‘arb  tomonida Liviya yassitogiigi,  sharq tomonida 
esa Arab qirlari joylashgan. M amlakatjanubiNubiyatogiari bilan
15

oTalgan.  Misrning  shimoliy  chegaralari  O'rtayer  dengiziga  borib 
tutashadi.
Misr issiq mamlakat, u yerda yog‘ingarchilik kam bo'ladi.  Nil 
sohillarida  xilma-xil  o'simlik  va yovvoyi  mevalar,  xususan  lotos, 
papirus  va  qamishlar  o'sib  yotadi.  Qadimdan  hayvonot  dunyosi 
boy bo'lib, Nil sohillarida sher,  qoplon, buyvol, yovvoyi buqa, ji- 
rafa,  antilopa,  timsoh  va  gippopatam  kabi  katta-kichik  hayvonlar 
yashagan.  Daryoda baliq,  suv  hayvonlari,  to'qayzorlarda  esa  har 
turli  qushlar  ko'p  bo'lgan.  Yovvoyi  hayvon  va  o'simliklar  qad­
im  zamondan  boshlab  ibtidoiy  kishilarning  ozuqa  va  ov  manbai 
bo'lgan.  Misrda mis,  oltin kabi  ma’danlar va har xil  toshlar ko'p. 
Qadimgi  misrliklar  hayotida Nil  daryosining  ahamiyati juda  kat­
ta boTgan.  Mashhur yunon tarixchisi  Gerodot “Misr -  Nil in’omi, 
tuhfasi” deb yozgan ekan.
Qadimgi Misr aholisi. 
Misrning qulay geografik o'rni va boy 
tabiiy sharoiti qadim zamondan boshlab kishilami o'ziga jalb qilib 
kelgan. Ibtidoiy odamlar Nil vohasiga juda qadim zamonlardayoq 
kirib kelishgan.  Mashhur  arxeolog  D.D.Klarkning  ma’lumotlari- 
ga ko'ra, Misrda ibtidoiy odamlar 80-90 ming yildan beri yashab 
kelar ekanlar. Ammo daryo toshqini odamlarning bu yerda doimo 
yashashlariga xalaqit bergan. Arxeolog olimlar Fayum vohasidan 
bundan  25-30  ming  yillar  ilgari  yashagan  odamlarning  manzil­
gohlarini  topganlar.  Bu  yerdan  topilgan  arxeologik  ashyolar  shu 
davr odamlari yog'och,  qamish,  lotos  va papiruslardan chaylalar 
qurib  yashaganligi,  tosh,  yog'och va  suyaklardan  qurollar yasab 
ovchilik va termachilik bilan shug'ullanganliklaridan dalolat  be- 
radi.
M.av. VI-V mingyilliklarda Misrda aholi ancha ko'payib, dast- 
labki qishloqlar paydo bo'lgan. Antropologik maTumotlarga ko'ra, 
Qadimgi misrliklar qorachadan kelgan, xushqomat bo'lib,  kamso- 
qol bo'lishgan. Misrga janubdan nubiyaliklar, Markaziy  Afrikadan 
esa past bo'yli  odamlar -  pigmeylar yoki  liliputlar,  g'arbdan  livi­
yaliklar,  shimoli-sharqdan esa giksos kabi qabilalar kelib  o'mash- 
ganlar.  Keyinchalik  esa  Nil  vohasiga  habashlar,  ossurlar,  forslar, 
yuhoniar,  makedonlar  va  rimliklar  ham  kirib  kelganlar.  Ularning
16

ko‘pchiligi  misrliklar bilan  aralashib,  ularning  madaniyati,  tili va 
urf-odatlarini qabul qilganlar.
Qadimgi  misrliklarning  mashg‘uIotlari. 
Qadimgi  misrliklar 
Nil vohasini yangi  tosh davridan boshlab o‘zlashtirib,  o‘troq deh- 
qonchilikka asos  solganlar.  Ular oddiy ketmoncha -  motiga  bilan 
qayr yerga ishlov berib bug‘doy,  arpa,  kiinjut,  poliz ekinlari ekib, 
ulardan  mo‘1  hosil  olganlar.  Misrliklar  bog'dorchilik  bilan  ham 
shug'ullanganlar.  Shu tariqa Misrda dehqonchilik ancha erta rivoj 
topgan. Nil keltirgan loyqa tabiiy o ‘g‘it tufayli Misr yerlari unum­
dor bo'lib hosilga baraka bergan.
Misrliklar it, cho'chqa, qo'y, echki va qoramollar parvarish qil­
ganlar.  Chorvachilik va hunarmandchilik ham ancha erta rivoj top­
gan.  Shu  davrlarda ichki va  tashqi  savdo  ham jonlana boshlagan. 
Dehqonchilik,  chorvachilik,  hunarmandchilik  va  savdo-sotiqning 
rivojlanishi  natijasida  Misrda xususiy  mulk,  mulkiy  tengsizlik va 
tabaqalanish paydo bo'lgan.
2-§. Qadimgi Misr  tarixining asosiy manbalari 
va tarixnavisligi
Qadimgi  Misr  tarixining  manbalari  va  tarixnavisligi.
Maiumki,  Qadimgi Misr tarixi  Qadimgi  Sharq tarixining tarkibiy 
qismini  tashkil  etadi.  Qadimgi  Misr  tarixini  uning  manbalari  va 
tarixnavisligi  qo'lga  kiritgan  maiumotlarisiz  o'rganib  bo'lmay- 
di.  Qadimgi  Misr  tarixini  o'rganish  uchun  bu  ko'hna  diyoming 
zamonamizgacha  saqlanib  qolgan ko'pdan-ko'p bitiklari,  yodgor­
liklari birinehi darajali ahamiyatga egadir.
Qadimgi  Misr  yozuvi  manbalaridagi  ma’lumotlar,  moddiy 
madaniyat yodgorliklarini ko'p jihatdan to'Jdiradi.
Qadimgi Misr tarixining manbalari bilan chambarchas bog'liq 
bo'lgan tarixnavislik bilimi Qadimgi Sharq tarixi, xususan Qadim­
gi Misr tarixini o'rganishda juda katta ahamiyat kasb etadi.
Tarixnavislik,  ya’ni  istoriografiya  -   tarixiy  bilimlami,  tarix 
fanining taraqqiyotini, tarix manbalarini ya taj=C^^ i 6 ^ ^ 5fiyani 
o'rganadigan ilmdir.  Tarixiy manbalarsiz va^^^n^isliksbsMtor-
17
 
( u ( i n v .№  
и £ б ф ) Ц

bir  m am lakat  tarixini. jum ladan  Q adim gi  M isr tarixini  ham  o 'rg a- 
nish m um kin  emas.
Q adim gi  M isr  tarixiga  doir  m anbalar  Q adim gi  M esopotam iya 
tarixiga doir m anbalar singari  uch  asosiy  qism ga boTinadi:
1.  A ntik  -   m ualliflarning  M isr  haqida  aytganlari  va  yozib 
qoldirganlari.
2.  M oddiy  m adaniyat  yodgorliklari.  shu  ju m lad an  arxeologik 
yodgorliklar.
3.  Q adim gi  M isr yozuvi  yodgorliklari.
Qadimgi  zamon  mualliflarining  Qadimgi  Misr  haqidagi 
yozganlari. 
M a’lum ki,  antik  m ualliflarning  Q adim gi  M isr  haqida 
yozgan  asar  va  esdaliklaridan  o zm i-ko'pm i  m a’lum ot  olisli  m um ­
kin.
T a'kidlash joizki.  m.av.  V ll  asrdayoq  yunon  savdogarlari,  yol- 
langan  askarlar  va  boshqa  toifadagi  kishilar  M isrga  kirib  kelgan- 
lar.  Yunon  faylasuflari  va  siyosiy  arboblari  Fales.  A naksim andr, 
D em okrit  va  Salonlar  M isrga  sayohat  qilib,  M isr  xalqining  ming 
yillar davom ida to 'p lag an  bilim larini o ‘rganganlar.  Shu bois yunon 
yozuvchilari  -   tarixchi  va  geograflarining  asarlaridan  Qadimgi 
Misrga  oid ju d a k o 'p   m aTum otlarni  topish  mumkin.
M. 
av.  4 85 -4 2 5 -y illard a yashab  ijod  etgan  galikam iaslik  G ero­
dot  o 'z   asarlarida  Q adim gi  M isr  tarixi  va  m adaniyati  haqida  an- 
chagina  m aT um ot  qoldirgan.  U   tarixda  "tarix  otasi”  nomi  bilan 
m ashhur b o 'lib ,  9 jild lik  "Tarix”  asarining  ikkinchi  kitobini  butun- 
lay  Q adim gi  M isr tarixiga bag'ishlagan.
G erodot  Q adim gi  M isr  tarixi  va  m adaniyatini  m um kin  qadar 
to 'laro q   tavsiflashga  harakat  qilgan.  “Tarixning  otasi”  -   G erodot 
N il  b o 'y lab   m am lakatning  shimoliy  chegaralaridan  janubiy  che- 
garalarigacha  sayohat  qilgan.  G erodot  Nil  vodiysi  va  deltasining 
tabiiy  sharoitlarini,  Q adim gi  m isrliklarning  urf-odatlari,  diniy 
e ’tiqodlari,  m am lakatning  xo'jaligi  va  ijtim oiy  tuzumi  to 'g 'risid a  
ham  b a’zi m a 'lu m o tlar beradi.  U  Qadim gi  M isrning  tabiati  haqida 
gapirib.  N il  daryosi  toshqinlarining  Q adim gi  M isrda  dehqonehilik 
xo 'jalig inin g  rivojlanishi  uchun ju d a  katta  aham iyatga  ega  ekan- 
ligini  bayon etadi.
18

G erodotning hikoya qilishicha, “daryo toshib, dalalarni su g'o ra- 
di,  su g 'o rib   b o 'lgach,  suv  q irg'oqlarga  -   o 'zan g a  qaytadi;  so 'n g ra 
har  bir  dehqon  o 'z  yeriga  urug '  sepadi  va  bu  yerga  cho'chqalar- 
ni  q o 'y ib   yuboradi,  ch o 'ch q alar  tuproqni  bosib  yurib,  u ru g ‘likni 
tuproq  bilan  aralashtirib yuboradilar” .
G erodot m isrliklar dini haqida k o 'p g in a  m a’lum otlar berib, din­
ning m arosim  xususivatlarini  bayon qilgan.  U m isrliklar m uqaddas 
deb  hisoblagan  h o 'k iz,  lochin,  it,  m ushuk  va  tim soh  kabi jonivor- 
larga e ’tiqod  qilishlarini  ham   bayon qilgan.
Shuni  ta'kidlash  lozim ki,  G erodot  M isrning  siyosiy  tarixiga 
ham katta e ’tibor berib.  u o 'z  asariga M isr davlatining eng qadim gi 
asoschisi  M ina  haqidagi  rivoyatni  kiritgan.
G erodotning IV sulolaga m ansub fir’avnlarning xalqni ju d a  qat­
tiq jabr-zulm ga  duchor  qilib,  piram idalar  qurishda  nihoyatda  k o ‘p 
odam larni  ishlatganliklari  to 'g 'risid a g i  hikoyasi  z o 'r  m ahorat  bi­
lan bayon etilgan.  G erodot M isr tarixining  Sais va Fors davri(m.av. 
X I-IV  asrlar)ga oid voqealarni  bayon qilgan hikoyasi ancha to ‘g 'ri 
va niufassaldir.
G erodot  M isr  m adaniyatiga  yuksak  baho  berib,  birinchi  m arta 
m isrliklar alohida taqvim  tuzganliklarini,  astronom ik kuzatishlarga 
asoslanib у iIni  12  oyga ajratganliklarini  aytadi.
M.av.  332-yilda  M isr  M akedoniyalik  A leksandr  tom onidan 
jan g siz  bosib  olingan.  M akedoniyalik  A leksandr  qo'shinlari  bilan 
bu  yerga ju d a   k o 'p   m akedoniyaliklar,  yunonlar  k o 4chib  kelishgan. 
M akedoniyalik  A leksandr  zam ondoshi  M anefon  degan  ruhoniy 
o 'zin in g   yunon  tilidagi  “M isr  tarixi”  asarini  yozgan.  M anefon  m. 
av.  IV—III  asrlarda  yashab  ijod  etgan  tarixchilardan  biri  b o ‘lib, 
M isr  haqida  yozgan  qadimgi  m ualliflar  orasida  alohida  o 'rin   tuta- 
di.  M anefon  M isr kohini  -  bosh ruhoniysi  bo'lganligi  tufayli,  M isr 
ibodatxona  arxivlariga  va  kutubxonalariga  bem alol  k ira  olgan. 
Shu  bois  u  Qadim gi  M isr  m anbalarini  yaxshi  o'rgangan.  U  yunon 
tilini  yaxshi  bilgan  va  yunon  ilm -fanidan  bahram and  b o ‘lgan.  A f- 
suski,  M anefonning  M isr  tarixiga  bag'ishlangan  asari  to ‘liq  holda 
zam onam izgacha  saqlanib  qolm agan.  K eyingi  asrlarda  yashagan 
m ualliflar Io sif Flaviy  (m ilodning  I  asri)  va  Evsefiy  (m ilodning  IV
19

asri)  kabilarning  asarlarida  M anefonning  asarlaridan  olingan  qis- 
qa-qisqa  к о 'ch ir malar  zam onam izgacha  saqlanib  qolgan.  A ncha 
keyingi zam onlardagi tarixchilar tom onidan M anefon asari asosida 
tuzilgan va 30 sulolaga m ansub b o 'lg an  ham m a f ir  avnlarning nom- 
lari  haqida  qisqacha  m a iu m o tla r  va  xronologik  sanalar  yozilgan 
m atn  saqlanib  qolgan.  M anefon tarixiy  asarining  shu kichik-kichik 
parchalari  ham   Q adim gi  M isrning  siyosiy  tarixini  va  xronologi- 
yasini  tiklashda  katta  ilmiy  aham iyatga  ega  b o ig a n .  M anefondan 
keltirilgan  parchada  giksoslarning  M isr  ustiga  bostirib  kirishlari 
haqidagi m a ’lum ot ham  katta aham iyatga egadir.
M anefondan  keyin  yashagan  m ualliflar  uning  asariga  yuksak 
e ’tibor bilan qaraganlar.  Chunonchi.  Sinkell M anefonning o 'z  asar­
larida m isrliklar tarixini o'rgan ishd a M isr yozuvlaridan m anba sifa­
tida foydalanganligini aytadi.  Jum ladan.  Evsefiy  “m isrlik M anefon 
faqat butun  M isr tarixini em as,  balki  uning  butun teologiya -  diniy 
aqidalar m ajm uasini ham  yunoncha  shaklga  solgan", -  deb yozadi. 
M ashhur  sharqshunos  tarixchi  V.I.Avdiyevning  Jikricha.  zam ona- 
m iz  tarixchilari  M anefon  asarlaridan  olingan  parchalarga  tanqidiy 
k o 'z  bilan qaram oqlari kerak.
M.av.  I  asrda  yashagan,  o 'zin in g   um um iy  tarix  to 'g 'risid a g i 
asarini  yozganda yunon tarixchilari  Gekatey A bderskiy  va A gatar- 
xidning k o ‘p asarlaridan foydalangan.  M.  av.  1 asrda yashagan D io­
dor  o 'zig a ch a  o ‘tgan  tarixchilam ing  asarlaridan  foydalanib  M isr­
ning  tabiiy  sharoitini  atroflicha  bayon  etgan.  U  N exo  degan  M isr 
fir’avni  Nil  daryosining  sharqiy  tarm oqlaridan  kanal  chiqarib.  uni 
Q izil  dengiz  bilan  tutashtirm oqchi  b o ig a n in i  hikoya  qilgan.  D io­
dor  o ‘z  asarida  Q adim gi  M isr  qonunlari  va  rna'm uriy  idora  tarti- 
bining  xususiyatlarini  bayon  qilar  ekan.  Q adim gi  M isrning  despo- 
tik -  z o ‘rlikka  asoslangan  davlat  tuzum ini  ideallashtiradi.  U  M isr 
sudi,  forslar davrigacha  o ‘tgan  beshta podshoning  yangi  qonunlari 
haqida  gapirib,  m azkur  qonunlarni  maqtagan.  U  Q adim gi  M isr 
m adaniyatiga  yuksak  baho  berib,  Qadim gi  M isr  m adaniyatining 
qadim gi  dunyo  m adaniyatiga  k o is a tg a n  ta ’sirini  ta ’kidlab  o'tadi.
D iodorning M isr tarixining forslar hukm ronligi va undan key in­
gi davrlarga oid voqealam i bayon qilgan qismi  diqqatga sazovordir.
20

Shuningdek.  D iodor o 'z   asarida N ubiyadagi  oltin  konlaridan  m isr­
liklar qanday  foydalanganliklarini  ham   batafsil  bayon  etgan.
D iodom ing  aytishicha,  ana  shu  konlarda  m ahkum   etilgan  ji- 
noyatchilar  “kishan  solingan  holda,  kecha-yu  kunduz  tinmay 
ishlaydilar.  ular  hatto  qochishga  um id  qilish  im koniyatidan  ham 
m ahrum dirlar,  chunki  ular ehet ellik  askarlar nazorati  ostidadirlar". 
Bu m a'lu m o tlar D iodor Sitsiliyskiyning ''Tarixiy kutubxona” asari­
da  ham  bayon etilgan.
M.  av.  1  va  m ilodiy  1  asrlarda  yashagan  yunon  m ualliflaridan 
biri  Strabon  o 'zin in g   “G eografiya”  asarida  Q adim gi  M isr  haqida 
ham   qim m atli  m a ’lum otlar yozib  qoldirgan.
Strabon  o'zid an   oldin  o 'tg a n   tarixchi lam ing  asarlaridan  keng 
foydalanib. N il daryosi, uning toshqinlarini,  tabiiy va su n ’iy  su g 'o ­
rish  tizim ini,  M isr  o'sim liklari  va  hayvonot  dunyosini  atroflicha 
bayon  etgan.  U  Q adim gi  m isrliklarning  x o 'jalik   hayoti,  kanallar 
va  yulduzlar  tizim i,  Fayum   vohasining  suv  ta ’minoti  masalalari 
haqida  qim m atli  m a’lum ot  beradi.  Strabon  M isrdagi  zaytunchilik- 
ni,  undan  o 'sim lik  moyi  tayyorlash  yoTlarini  va  m usallaschilikni 
bayon  etib,  x o 'jalik  jihatdan ju d a  boy  b o 'lg an  A rsinov  degan joyni 
k o 'rsatib   o'tadi.
Strabon  o 'z   asarida  M isrga  q o ‘shni  b o 'lgan   qabilalar,  xususan 
Efiopiya  haqida  qim m atli  m a'lu m o t  beradi,  M isr  m adaniyatining 
Y unonistonga  qilgan  ta’sirini  k o 'rsatib   o'tadi.  Strabon  Evdoks  va 
Platon  kabi  m ashhur  yunon  olim  va  faylasuflarining  uzoq  yillar 
M isrda yashaganlari  va  m isrlik  kohinlardan  k o 'p   narsa  o'rgangan- 
liklarini  bayon qilgan.  Q adim gi M isr haqidagi  m a ’lum otlar m ilodiy 
I—II  asrlarda  yashagan  rim lik  yozuvchi  Tatsit  va  m ilodiy  IV  asrda 
yashagan A m m ian  M arsellin  asarlarida ham  saqlanib  qolgan.
M isrliklarning  diniy  e ’tiqodini  o'rg an ish d a  m.  46-120-yillar- 
da  yashab  ijod  etgan  Plutarx  X eroneyskiyning  “Izida  va  O ziris 
to 'g 'risid a "   degan  asari  muhim  aham iyatga  egadir.  Plutarx  bu  asa- 
rini ju d a  k o 'p  m anbalar asosida yozgan.
Shunday  qilib.  qadim gi yunon  m ualliilarining  asarlari  Qadimgi 
M isr  tarixi,  uning  tabiati.  Nil  toshqinlari.  xo 'jalig i,  su g'o rish   in- 
shootlari  tarixi. m adaniyati  va diniy e'tiq o d in i  o'rg an ishd a qim m a-
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   35




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling