0 ‘z b e k ist 0n r espublik asio liy va 0 ‘rta maxsus ta’lim vazirligi


 ‘rta  podsholikning  tushkunlikka  uchrashi,  kamhag‘al-


Download 11.92 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/35
Sana21.12.2019
Hajmi11.92 Mb.
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   35

0 ‘rta  podsholikning  tushkunlikka  uchrashi,  kamhag‘al- 
lar va  qullar  qo‘zg‘oloni. 
M.  av.  XIX  asrning  ikkinchi  yarm idan 
boshlab  O 'rta  podsholik  tushkunlikka  yuz  tutadi.  13-sulola  davri­
dan  M isrda  o 'z a ro   urushlar  boshlanib  tushkunlik  yana  kuchayadi. 
M am lakatdagi  ichki  nizolar.  soliqlar va fir’avnlaraing  bosqinchilik 
um shlari  m ehnatkash  xalq  va  qullarning  ahvolini  yanada  yom on- 
lashtirib  yuboradi.  Toj-taxt  uchun  kurash  q izg ‘in  tus  olib,  fir’avn- 
lar  tez-tez  alm ashinib  turgan.  M isrdagi  tushkunlikdan  q o'sh ni 
m am lakatlar  foydalanib,  birin-ketin  m am lakatga  bostirib  kiradilar.
13-sulola  podsholari  esa  q o 'shn i  qabilalarning  hujum ini  qaytara
51

olmaydilar.  Ichki  urush-janjallar  va  q o ‘shni  qabilalarning  hujum - 
lari  m am lakat  x o ’jaligiga  katta  zarar  keltiradi.  M am lakatdagi  qi- 
yinchiliklarning  barcha  og 'irlig i  oddiy  m ehnatkash  xalq  va  qullar 
yelkasiga tushar edi.
O g’ir  jabr-zulm   va  qiyinchiliklardan  sabr  kosalari  to ’lgan 
m ehnatkash xalq m.av.  1750-yi Ida q o 'z g 'o lo n  к о 'ta ra d i.Q o 'zg 'o lo n - 
da jabrdiyda qullar ham   faol ishtirok etadilar.  Bu  q o 'z g 'o lo n  butun 
podsholikni  qam rab  olib m am lakatni  larzaga keltirgan.
M isrdagi bu voqealar o 'sh a  vaqtda yaratilgan “Ipusyer so ’zlari” 
degan  yozm a  bitikda  o 'z   ifodasini  topgan.  Bu  bitik  m uallifi  yirik 
m ansabdor  shaxs  b o ig a n .  U  xalq  om m asi  va  qullar  q o ‘zg ‘oloniga 
nafrat  bilan  qaragan.  “ Ipusyer  so 'zlari‘‘dagi  m a'lum otlarga  qara- 
ganda  dehqonlar.  kam bag‘allar  va  qullar,  zodagon  va  a'y onlarga 
qarshi  bosh  k o ‘targanlar.  Q o ’zg 'o lon ch ilar  zodagon  va  a ’yonlar- 
ning  uylaiiga bostirib  kirib,  m ol-m ulklarini  talon-taroj  qilganlar.
“ Ipusyer  solzlari”da  q o ’zg'olonning  oqibati  nima  bilan  tuga- 
gani  bayon  etilm agan.  K eyinchalik  qo ‘zg 'o lo n   bostirilgan  bo'Isa 
kerakki,  M isrda  fir’avnlar  hokim iyati  qayta  tiklangan.  Q o ’z g ‘olon 
bostirilgani bilan, oddiy xalq va qullar zolim larga qarshi k o ’p m arta 
bosh ko'targanlar.
6-§. Misr giksoslar hukmronligi ostida 
(m.  av. XVIII -  XVI asrlar)
Giksoslar  haqida  umumiy  ma'luinot. 
Q adim  zainonlarda 
A rabistonning shim oli-g'arbiv qism idagi dashtlarda sem it-xam it va 
xurrit naslidan b o ’lgan ko'chm anchi giksos qabilalari yashar edilar. 
U lar  turli  u m g ‘  va  qabilalar  birlashm asidan  tashkil  topgan  bo’lib. 
asosan dashtlarda yashab.  q o ’y, echki, qorainol  va  yilqichilik bilan 
shug‘ullangan.  “Giksos"’  so 'z i  aslida  m isrcha  b o 'lib ,  “хека  xasut” 
degan  so ‘zdan  kelib  chiqqan.  Bu  so ‘z  “c h o ‘ponlarning  hokira- 
lari”,  “c h o i   m am lakatining  hukm ronlari”  degan  m a ’noni  bildirar 
ekan.  G iksoslar  k o ‘chm anchi  chorvador  qabilalar  b o ’lib,  x o ’jalik 
va m adaniyat darajasi jih atidan m isrlik  yoki  m esopotam iyaliklarga 
qaraganda  ancha  qoloq  bo'lishgan.  M.  av.  X IX   asrda  A rabiston-
52

ning  sh im o ii-g'arb id a  giksoslarning  harbiy  ittifoqi  tashkil  topadi. 
U lar  Sinay  yarim oroli,  Falastin  va  Suriya  dashtining  katta  qismini 
bosib  oladi.  M egiddo  va  Kadesh  shaharlarini  ham  o 'zlarig a  itoat 
ettiradilar.
Giksoslarning Misrga  bostirib kirishi. 
M.av. 
XVIII 
asr o 'rta- 
tariga  kelib  M isr podsholigi  zaiflashib,  bir nechta m ayda  nom larga 
b o 'lin ib   ketadi.  M isrning  zaiflashib  ketganligidan  foydalanib  gik- 
sostar  ham  Quyi  M isr  yerlariga  kirib  keladi.  U lar  dastlab  m ayda 
podsholarga xizm atga kirib, xizm atlari evaziga yer-m ulklar oladilar 
va katta-katta viloyatlarni  boshqara boshlaydilar.  D astlab giksoslar 
m am lakatga  tinchlik  bilan  kirib  kelib  joylashgan.  K eyinchalik  esa 
Quyi  M isrni  butunlay  bosib  olganlar.  U lar  Quyi  M isrda  o'rn ash ib  
olganlaridan  keyin. N il  daryosi  tarm og'ining  sharqiy qism ida Ava- 
ris  shahrini  barpo  etib,  uni  poytaxtga  aylantirganlar.  U lar  shu  sha- 
hardan  turib  m am lakatni  boshqarishgan.  G iksoslar  M isrga  kirib 
kelar  ekanlar  m isrliklar  m adaniyati  va  x o 'jalig id a  erishgan  yu- 
tuqlaridan  foydalanganlar.
G iksoslar  m isrliklardan  k o 'p   narsalarni  o'rgangan.  Ayni  payt­
da  ular  M isrga  otliq  q o 'sh in   va  ot  q o 'shilg an   ikki  g'ildirakli  jang  
aravalarini  ham  olib  kelgan.  G iksoslar  kelgunicha  m isrliklar  otni 
ham,  ot  q o'sh ilg an   jang  aravalarini  ham  bilm as  edilar.  G iksoslarn­
ing kirib  kelishi  m unosabati  bilan M isrda yilqichilikka katta e'tib o r 
berilgan.  M isr  yaylovlarida  uyur-uyur  yilqilar,  qulunlar  boqilib, 
parvarish  qilingan.  K eyinchalik  esa  m isrliklar  giksoslarning  ot 
q o 'sh ilg an   jang  aravalarini  ham  o'zlashtirganlar.  G iksoslar  M isr­
da  m.  av.  1710-yildan  to  1584-yilgacha  qariyb  130-yil  hukm ron­
lik  qilgan.  Shu yillar  davom ida  15-1 6 -su lo lag a  m ansub  podsholar 
giksoslardan  edi.  G iksos  podsholari  Avarisdan  turib  m am lakatni 
boshqargan.  Am m o  M isr janubidagi  Fiva  nomi  o 'z   m ustaqilligini 
saqlab qolgan.  G iksos podshosi Xian  davrida podsholik kuchayadi. 
Shu  davrda  Falastinning  katta  qismi,  K rit  oroli  va  boshqa  jo y lar 
giksoslarga  itoat etib boj  to 'la r edi.
X ian  davrida  M isrda  dehqonchilik,  hunarm andchilik,  chor­
vachilik  sezilarli  darajada  rivojlanadi.  Bu  davrda  savdo-sotiq  an­
cha  ravnaq  topadi.  M isr  savdogarlari  K rit  oroli.  Suriya,  F alastin,
53

O 'rta y e r  dengizining  sharqiy  sohilidagi  shahar-davlatlar  bilan 
q iz g 'in   savdo  ishlarini  olib  boradilar.  X ian  vafotidan  so 'n g   g ik ­
soslar  davlati  zaiflasha  boshlaydi  va  tush k u n lik ka yuz tutadi.
Misrdan  giksoslarning  quvib  ehiqarilishi. 
M.  av.  XVI  asr 
boshlarida  M isrda  ozodlik,  m ustaqillik  uchun  kurash  boshlanadi. 
M ustaqillik  uchun  kurashga  17-sulolaga  m ansub  Fiva  podsholari 
boshchilik  qiladi.  Bosqinchilarga  qarshi  ozodlik kurashi  Fiva  pod­
shosi  K am esu  davrida  kuchayadi.  K am esu  m am lakatdagi  am al- 
dorlam i  saroyiga  chaqirib.  ularga  giksoslarni  M isrdan  haydash 
vaqti yetganligini tushuntiradi.
U   am aldorlar  oldida  nutq  so 'zlab ,  oxirida  "M ening  m aqsadim  
M ism i  bosqinchilardan  qutqarish  va  osiyoliklarni  yer  bilan  yakson 
qilishdir”,  deb  xitob  qiladi.
K am esu  boshlagan  kurash  ozodlik  urushiga  aylanadi.  O g 'ir 
janglardan  so 'n g   M isr  qo'shinlari  giksoslar  ustidan  g 'ala b a  qo- 
zonadi.  O zodlik  uchun  b o 'lg an  jan g lar  vaqtida  K am esu ju d a   k o 'p  
tan  jarohati  oladi.  O 'sh a  vaqtdagi  solnom alarda  K am esu  Misrni 
giksoslar zulm idan ozod qilish uchun kurash olib borgan qahram on 
sifatida madli etiladi.
K am esudan  so 'n g   uning  ukasi  Yaxmos  1  qo'shinlari  giksoslar- 
ni  m am lakatdan butunlay  uloqtirib  tashlaydi.  Yaxmos  1  qo'shinlari 
Falastin janubidagi  Sharuxen q a l’asiga kelib  joylashgan  giksoslar­
ni  uch  yillik  qam aldan  so 'n g   bo'ysundiradi.  Janglar  davom   etib. 
M isr qo 'sh in lari  Falastin.  Finikiya va  Suriyaning  k o 'p   joylarini  is- 
tilo  qilgan.
M isr  qo'shinlarining  g 'o lib o n a janglari  natijasida  M isr  giksos- 
lardan  ozod  qilingan.  Shu  bilan  M isrdagi  G iksoslar  davlati  yem i- 
rilib barham  topib,  M isr yana m ahalliy  sulola nam oyandalari  bosh­
qaradigan  m ustaqil  davlatga aylanadi.
7- §. Yangi podsholik davrida  Misr (m.  av. XVI-XI asrlar) 
Misrda Yangi podsholikning tashkil topishi va kuchayishi
G iksoslar  m am lakatdan  quvilgach,  M isrda  Yangi  podsholik 
davri  boshiangan.  Bu  podsholik  m.  av.  1584-yildan  1085-yilgacha
54

davom  etib,  unda  18-2 0-su lo lad an   chiqqan  fir'av n lar  M isr  pod­
sholigini  boshqargan.
Bu  davrda podsholikning  chegarasi  ancha kengaygan. U  janub- 
da N ubiyaga, shimol va shim oli-sharqda 0 ‘rtayer dengizining shar­
qiy  sohillarigacha b o 'lg an  yerlarni  egallagan edi.  Yangi  podsholik­
ning  kuchayishi  m unosabati  bilan  x o 'jalik   yangidan  rivoj  topgan. 
Yangi  yerlar  ochilib,  suv  om borlari,  kanallar  ta'm irlanib,  yangilari 
qurilgan.  D ehqonchilikda  ishlaliladigan  m ehnat  qurollari  takom il- 
lashtirilgan.  Q ishloq  x o 'jalig id a  qullar  m ehnatidan  keng  foydala­
nilgan.  M isrda  su g 'o rm a  dehqonchilik  qilinadigan  yerlarning  kat­
ta  qism i  fir’avn,  sarkardalar,  ruhoniylar  va  zodagonlarga  tegishli 
bo'lgan.  Ozod  M isr dehqonlari -  “fallohlar”  ham  ozm i-ko'pm i  o 'z  
yerlariga  ega  bo'lganlar.  D ehqonchilikda  bug'doy,  arpa,  kunjut, 
sholi  ekilgan.  Bu  davrda M isrda xurm o,  zaytun, uzum ,  shuningdek 
poliz ekinlari  ham  ekilgan  va  ulardan  m o 'l  hosil  olganlar.
Hunarmandchilik  va  savdo-sotiq. 
Yangi  podsholik  davrida 
hunarm andchilik  ham   ancha  rivoj  topgan.  Tem irchilik,  v o g 'o ch - 
sozlik.  k o'nchilik,  binokorlik,  kulolchilik,  to'qim achilik,  zargarlik, 
qurolsozlik,  kem asozlik  va  boshqa  kasb-korlar  rivojlangan.  Yan­
gi  podsholik  davrida  m am lakatning  ichki  va  tashqi  savdosi  rav­
naq  topgan.  Ichki  va  tashqi  savdoda  m ol  ayirboshlash  Nil  daryosi, 
O 'rtayer,  Qizil  dengiz  va  quruqlikdagi  y o 'lla r  orqali  am alga  os- 
hirilgan.  M isrdan  o 'z g a   m am lakatlarga  oltin,  fil  suyagi.  kum ush, 
y o g 'o chd an  ishlanib,  lojuvard  toshlari  bilan  bezatilgan  buyum lar 
chiqarilgan.  Bundan  tashqari, 
m isrliklar  qo'shni  m am lakatlar­
ga  shisha  buyumlar.  qim m atbaho  m ato.  qurol-aslaha  va  boshqa 
buyum lar ham   chiqargan.
Suriyadan M isrga don, sharob, qum q meva, y o g'o ch, asal, chor- 
va m ollari, charm  va boshqa buyum lar keltirilgan.  K ipr oroli,  Sinay 
yarim oroli va M esopotam iyadan esa mis, jez. B adaxshon lojuvardi, 
gazm ol,  kiyim -kechak,  jan g   aravalari,  ot  va  boshqa  narsalar  olib 
kelingan.  Lojuvard,  la ’l  kabi  qim m atbaho  toshlar  M isrga  qo'shni 
m am lakatlarning  savdogarlari  orqali  O 'rta   O siyodan  keltirilgan 
b o 'Isa  kerak.
55

Shunday  qilib.  Yangi  podsholik  davrida  M isrda  hunarm and­
chilik,  ichki  va  tashqi  savdo  yanada  rivojlanadi.  Bu  davrda  M isr 
Sharqdagi  eng qudratli,  eng  boy  m am lakatga  aylangan.
Misr qo‘shiai va  uning tuzilishi. 
M isr fir avnlariga m am lakat­
ni  tashqi  dushm anlardan  him oya  qilish  va  o 'z g a  oTkalarni  bosib 
olish,  m am lakatdagi  ichki  q o 'z g 'o lo n la rn i  bostirish  uchun  kuchli 
q o ‘shin  zarur  edi.  Shuning  uchun  M isr  fir’avnlari  o 'z   q o 'sh in lari­
ni  qayta  tuzishga  kirishganlar.  Avvalgi  podsholiklar  davrida  M isr 
q o 'sh inlari  faqat  piyoda askarlardan  iborat  edi.
Yangi  podsholikdan boshlab  esa  M isr  q o 'sh in id a  ot  q o 'shilgan 
ja n g   aravalaridan  iborat  yangi  qism lar  tuzilgan.  M isrliklar  otliq 
q o 'sh in   va jan g   aravalaridan  tuzilgan  harbiy  qism lardan  foydala- 
nishni  giksoslardan  o'rgangan.
Shu  davrdan  boshlab  M isrda-yilqichilikka  katta e ’tibor  berilib, 
qulunlar  parvarish  qilinadigan  alohida  davlat  x o'jaligi  tashkil  etil- 
gan.  Piyoda.  otliq  va ja n g  aravalaridan tuzilgan harbiy  qism larning 
askarlari  o'q-yoy.  nayza.  oybolta,  qilich  va  boshqa  aslahalar  bilan 
qurollangan  edi.  M isr  jangchilari  qalqon  tutib,  dushm anlam ing 
o 'tk ir  qurollaridan  him oyalanadigan  zirhli  kivim lar  kiyib  jan g g a 
kirganlar.  O g 'ir qurolli  qism lar kam onchi  va  nayzachi  guruhlar  bi­
lan to'ldirilgan.
M isr qo 'shinlarida ot q o 'shilgan  ikki g'ildirakli yengil jang  ara- 
valari  alohida  o 'rin n i  egallar  edi.  A ravada  ikki  askar  b o'lib,  jan g   • 
vaqtida  ularning  biri  otlarni  boshqarar,  ikkinchisi  esa  kam ondan 
dushm anlarga o ‘q  uzib,  nayza  sanchib,  qilich chopar edi.  Jang  vaq­
tida  ular dushm an  ustiga  shiddat  bilan hujum   qilar,  chekinayotgan 
dushm anlarni  tezkorlik  bilan ta ’qib  qilib borar edi.  M isr fir’avnlari 
dengiz jangini  olib borish uchun harbiy dengiz lloti kem alarini ham 
qurganlar.
Shunday qilib yangi podsholik davrida misrliklar butun Sharq dun- 
yosida eng kuchli qo'shinga ega bo'lgan mustabid davlatga aylangan.
Misr  fir’avnlarining  istilochilik  yurishlari. 
Yangi  podsho­
lik  davrida  M isr  fir'avnlari  qo 'sh n i  m am lakatlar  ustiga  tez-tez  ta- 
lonchilik  va  bosqinchilik  urushlarini  uyushtirib  turganlar.  F ir’avn 
Tutmos  I  Suriya  va  Falastinga  bostirib  kirib.  Frot  daryosi  sohil-
56

larigacha  yetib  borgan.  Tutm os 
III 
esa  O 'rtay er  dengizining  shar­
qiy  sohilidagi  m am lakatlarga  15  m arta  harbiy  yurish  qilgan.  M isr 
qo'shinlari  Suriya  va  Falastinni  qayta  ishg'ol  qilib,  Frot  daryosi 
bo'vidagi  K arxem ish  shahrini  ham   bosib  olgan.  M isr  qo 'shin i- 
ning  kuch-qudratidan  cho 'chigan O ssuriya,  X ett,  Bobil  va M itanni 
podsholari  o'zlarini  fir"avnning  “birodarlari” ,  deb  e ’lon  qilgan  va 
o 'z   m ustaqilliklarini  saqlab  qolgan.  Tutm os 
III 
qo 'sh in lari ja n u b ­
dagi  Kush, N ubiya va  Punt  kabi  m am lakatlarga ham  bir necha  bor 
bostirib  kirgan.  A skarlar  bu  m am lakatlardan  son-sanoqsiz  asirlar, 
oltin.  kum ush, qim m atbaho buyum lar, fit  suyaklari olib qaytganlar. 
F ir'a v n  A m enxotep  davrida ham   M isr  qo'shinlari  Suriya,  Falastin, 
M itanni va N ubiyaga harbiy yurishlar uyushtirib,  M isrga ju d a k o 'p  
o 'lja   va  harbiy  asirlar  bilan  qaytgan.  Tutm os 
III 
va  A m enxotep 
II 
davrida  M isr  Yaqin  Sharqdagi  eng  qudratli  davlat  b o 'lib   qolaver- 
gan.
F ir’avn  A m enxotep 
III 
davrida  behuda  urushlar  b o im ag an . 
U  tinchlik  siyosatini  qo 'llab,  q o 'sh n i  m am lakatlar  bilan  do'stona, 
savdo  v a  m adaniy  aloqalarini  kuchaytirgan.  A m enxotep 
III 
pod­
sholigining  oxirlarida M isrning  bosib  olingan  m am lakatlar ustidan 
o 'rn atilg an  ta’siri  susaya  boshlagan.  Finikiya  va  Falastin  itoat  et- 
m ay qo'ygan.  A m enxotep 
III 
dan  so 'n g   M isr taxtini A m enxotep 
IV 
egallagan.  U  M isrni  m.av.  1365-yildan  1348-yilgacha  boshqargan. 
A m enxotep 
IV 
davrida  M isr  davlati  kuchsizlanib,  qaram   m am ­
lakatlar uning ta ’siridan chiqib keta boshlagan. M isrning kuchsizla- 
nishidan  foydalangan  ko'chm anchi  jangari  qabilalar  m am lakatga 
bostirib kirgan.
Exnafonning diniy islohotlari. 
A m enxotep 
IV 
davrida M isrda 
har  xil  nizo  va  fitnalar  kuchaygan.  F ir’avn  diniy  islohot  o'tkazib, 
k o 'p   xudolikni  cheklab  yakka  xudolikni  jo riy   qilishga  uringan. 
U  A m on  xudosiga  sig'inishni  bekor  qilib,  ularning  xodim lari- 
ni  q u v g 'in   qilgan.  A m enxotep 
IV 
m am lakatda  Aton  -   Q uyoshga 
sig 'inishni  jo riy   qilgan.  Shu  m unosabat  bilan  M isrda  yangi  poy- 
taxt-A xetaton  shahrini  bunyod  etgan.  Bu  shahar  “Exnaton”  deb 
atalgan.  U ning  m a’nosi  "Q uyosh  shu’Iasi”  demakdir.  A m enxotep
IV 
ham   o 'zin i  “Exnaton” nomi  bilan atashni  buyurgan.  U yangi  din
57

-   Q uyosh  ruhoniysi  b o 'lib  
olgan.  A m m o  yangi  din 
eski  din ruhoniylari  va aho­
li  tom onidan  qoTlab-quv- 
vatlanm agan.  M isr  zoda- 
gonlari  ham   Exnatonning 
diniy 
islohotiga 
qarshi 
turgan.  Exnaton  vafotidan 
so 'n g   uning  yaqin  qarin- 
doshlari  va  am aldorlari  il- 
garigi  dinning  ruhoniylari 
bilan  m urosa  qilishga  m aj­
bur  bo'lganlar.  Zodagon 
va  ruhoniylar  Exnatonning 
kuyovi  Tutanxam onni  taxt­
ga o 'tq izad i.  M am lakatda eski  din tartibi  o'rnatilib.  uning kohinlari
-   ruhoniylariga  katta  im tiyozlar  berilgan.  U larning  baxtiga  qarshi 
Tutanxam on  19  yoshida  o'lg an .  R uhoniylar  uni  g 'o y at  katta  dab- 
daba bilan yer osti  dahm asiga dafn etganlar.  Tutanxam onning  beva 
qolgan xotini X ett shahzodasiga  turm ushga chiqqan.  M isrning oliy 
am aldorlari  M isr taxtiga  begonaning  kelib o 'tirish ig a y o 'l  qo 'y m a- 
ganlar.  Xett  shahzodasi fitnaehilar tom onidan o'ldirilgan.  18-sulola 
davrida  M isrda  yana  parokandalik  boshlanib  m am lakat  zaillashib 
ketgan, x o 'ja lik  ham  tushkunlikka  uehragan.
8-§.  19-20-sulolalar davrida  Misr podsholigi
19-sulola  davrida  Misr  (m.av.  XIV-XI  asrlar). 
M.  av.  XIV
asr o 'rtalarig a kelib M isrda ahvol og'irlashgan.  M am lakatda  x o 'ja ­
lik  izdan chiqqan.  Suriya,  Falastin  va N ubiya  m am lakatlari  Misrga 
itoat  etm ay  qo'yganlar.  Ana  shunday  o g 'ir  sharoitda  nornarxlar- 
ning  zodagon  urug'idan  b o 'lg an   X orem xeb  to 'n tarish   yasab  M isr 
taxtiga  o 'tirad i.  U  19-sulolaning  asoschisi  b o'lib.  m.  av.  1334-yil- 
da  hokim iyat  tepasiga  kelgach,  Aton  e'tiqodini  bekor  qiladi,  eski 
A m on  e ’tiqodini  tiklab,  uning  ruhoniylariga  katta  im tiyozlar  bera-
58

di.  X orem xeb  bir  necha  m a 'm u riy   islohotlar  o ’tkazib  q o 'sh in n i 
qayta  tuzadi.  soliq  iizim ini  tartib g a  keltiradi,  o 'g 'ir lik ,  askarlar- 
ning talonchiligi  va am aldorlarning p o ra x o 'rlig ig a  qarshi  choralar 
k o ia d i.  O g ‘ir  jinoy atchilarg a  qarshi  oMira  jazosini  jo riy   etadi. 
U  tashqi  siyosat  m asalasig a  katta  e 'tib o r  bilan  qaraydi.  Suriya, 
F alastin   v a N ubiy aga  bir  nech a  bor  harbiy  y u rish lar  uyushtiradi. 
X orem xeb m am lakat x o 'ja iig in i yaxshilash  uchun choralar k o 'r a ­
di.  U  m.  av.  13 06 -yilda v afot etadi.  U ning vorislari  R am zes I,  Seti
I  lar  d av rid a  M isr  ham  harbiy,  ham   iqtisodiy  jih atd an   kuchayib 
yuksaladi.  Seti  I  davrida M isr q o 'sh in lari  Suriya, F alastin v a F in i­
kiya  ustiga  bostirib  borib,  Tir,  M agiddo,  K adesh  kabi  shaharlar- 
ni  bosib  oladi.  Seti 

davrida  F alastindagi  hokim lar  q o 'z g 'o lo n i 
bostiriladi.  H arbiy y u rish la r n atijasida  M isrning  0 ‘rtay er dengizi 
sharqiy  sohilidagi  m am lakatlar ustidan  b o ‘lgan  ta ’siri  kuchayadi. 
N atijad a  bu  m am lak atlar  bilan  M isrning  aloqasi  izga  tushiriladi. 
M isrd a  qishloq  x o 'ja lig i.  h u n arm andchilik,  ichki  va  tashqi  savdo 
rivoj lanadi.
Ramzes  II va vorislari davrida  Misr podsholigi. 
Seti  I  vafot 
etganidan  so ‘ng  M isr taxtiga uning  o ‘g ‘li  R am zes II  (m.  av.  1290— 
1224)  o'tiradi.  U  M isr  tarixida  M eriam on  -   “A m onning  sevikli 
fir’avni”  nomi  bilan  m ashhur  b o ig a n .  U  m am lakatda  66  yil  pod­
sholik  qilib,  mamlakat  obodonchiligiga  katta  e'tibor  beradi.  Ramzes
II  davrida  yangi  yerlar  o ‘zlashtiriladi.  yangi-yangi  kanallar  qa- 
zilib.  to 'g 'o n   va  suv  om borlari  barpo  etiladi,  sug'orish  tarm oqlari 
kengaytirilib,  dehqonchilik  rivoj  topadi.  Nil  daryosi  kanallaridan 
suv  olib  yuqoriga  chiqariladigan  sh o d u f va charxpalaklar  takom il- 
lashtirilgan.
Ram zes 
II 
O 'rtay er dengizining sharqiy sohilidagi rnamlakatlar- 
ni  bosib olish uchun K ichik O siyodagi xettlar bilan qattiq va uzluk- 
siz kurash olib boradi. U m. av.  1296-yilda b o 'lib  o 'tg an  jan gda xet- 
tlardan  yengilib  asir  tushishiga  oz  qoladi.  M.  av.  12 9 0 -1 280-yillar 
orasida M isr bilan  Xett davlati  o 'rtasid a qonli jan glar b o 'lib  o 'tadi. 
U rushda goh X ett. goh  M isr qo'sh in lari g 'o lib  chiqqan. N ihoyat m. 
av.  1280-yilda Ram zes 
II 
bilan  Xett  podshosi  Xettusili 
III 
o 'rtasid a 
tinehlik va d o 'stlik  bitim i tuziladi.  Sulhga k o 'ra  ikki  m am lakat pod-
59

sholari  bir-biriga bar tom onlam a yordam  berishga kelishib olishadi. 
A na  shu  bitim ning  m isr  va  akkad  tillarida  yozilgan  nusxalari  biz- 
gacha  yetib  kelgan.  Bitim da  m ingta  X ett  va  m ingta  M isr  xudolari 
garov qilib  qo'yilganligi  bayon etilgan va qonunlashtirilgan.
B itim ga  muvofiq  Suriyaning  shimoli  Xett  davlatiga.  Janubiy 
Suriya.  Falastin  va  Finikiya  sohillarining  katta  qismi  esa  M isr 
tasarrufiga  o'tgan.  R am zes  II  davrida  M isr  qo 'sh inlari  N ubiyaga 
ham   bir  necha  bor harbiy  yurishlar  uyushtirgan.  M isr qo 'sh in lari  u 
yerdan ju d a  k o 'p  boylik  va o 'ljalar bilan qaytgan. N ubiyadan Misr- 
ga ju d a  k o 'p   qullar olib  kelingan.
R am zes II  davrida  M isrda dehqonehilik,  hunarm andchilik,  sav­
do-sotiq  yuksalgan.  M isr  harbiy  jihatdan  sharqning  eng  qudratli 
davlatiga aylangan.  R am zes II m.  av.  1224-yilda vafot etadi. Taxtga 
uning  o 'g 'li  M erneptax  o'tiradi.  M erneptax  davrida  (m.  av.  1224— 
1214)  M isrning  kuch-qudrati  susayadi.
Bundan  foydalangan  g'arb iy   c h o 'l  qabilalari  M isrga  bostirib 
kirib, M em fes shahrini qam al qiladilar. Shim oldan "dengiz xalqlari" 
M isrga  bostirib  kiradi.  M isr  qo 'sh in lari  q o 'sh n i  qabila  va  xalqlar 
hujum ini  qaytaradi.  Shu davrda Suriyada M isrga qarshi  q o 'z g 'o lo n  
k o'tarilad i.  M isr  qo 'sh inlari  Suriya  shaharlaridagi  q o 'zg 'o lo n larn i 
qiyinchilik  bilan  bostiradi.  M isrning  o 'zid a  suriyalik  lrou  degan 
kishi  qullar  va  osiyolik  yollangan jangchilarga  tayanib  q o 'z g 'o lo n  
k o'taradi.  Q o 'z g 'o lo n ch ilar boylar va ibodatxonalam ing m ulklarini 
talaydilar.  M isr  qo'shini  q o 'zg 'o lo n n i  shafqatsizlik  bilan  bostiradi. 
Q o 'z g 'o lo n ch ila r qattiq jazolanadilar.
20-sulola  davrida  Misr podsholigi (m.av.  1147-1085-yilIar). 
M erneptax  vafotidan  keyin  M isr  taxtiga  Setnaxt  o'tiradi  (m.av. 
1200-yilda).  U  ancha  tadbirkor  kishi  bo 'lib ,  M isrdagi  m ushkul  ah- 
volni  ancha  yaxshilashga  erishadi.  M am lakatdagi  q o 'zg 'o lo n lar 
bostirilib,  tartib  o'rnatiladi.  Setnaxtning  o 'g 'li  Ram zes  III  (m.av. 
1190-1159)  davrida  m am lakat  xo'jaligini  tiklashga  katta  e ’tibor 
berilgan.  M isr  q o 'sh in i  kuchaytirilib,  intizom   yaxshilangan.  U 
m am lakat ichidagi nizolarga qarshi kurash olib borgan.  Liviyaliklar 
va  “dengiz  xalqlari'’ning  M isrga  qilgan  hujum lari  qaytarilgan.  U 
Suriya  va  Falastinda  g'o lib on a  urushlar  olib  borib,  u  yerda  M isr-
60

ning  avvalgi  ta'sirini  tiklagan.  A m m o  R am zes  III  podsholigining 
oxirlarida  u  bilan  ruhoniylar,  nom  hokim lari  v a  ayrim  am aldorlar 
o ‘rtasida  nizo  chiqqan.  Fitnachilar  Ram zesga  suiqasd  uyushtirib, 
m.av.  1166-yili  imi  o'ldirganlar.  Ram zes  III  o ‘lim idan  so ‘ng ju d a 
k o 'p   podsholar  alm ashgan.  Lekin  ularning  hech  biri  M isrning 
avvalgi  kuch-qudratini  tiklay  olm agan.  N ihoyat,  m.  av.  1085-yili 
Ram zes XI vafotidan s o 'n g  M isr fir’avnlarining 20-sulolasi  tugatil- 
gan. Yagona M isr davlati  ikkiga b o 'lin ib  ketgan.  Janubiy M isr Fiva 
hokim lari,  Shim oliy  M isr  esa  21-sulola  asoschisi  Tanis  hukmdori 
Sm endes q o 'lig a  o'tg an .  Shu  bilan M isr tarixidagi Yangi  podsholik 
davri  ham  tugagan.
Katalog: Elektron%20adabiyotlar -> 63%20Тарих%20фанлари
63%20Тарих%20фанлари -> Namangan davlat universiteti
63%20Тарих%20фанлари -> «0 ‘zbekiston milliy ensiklopediyasi» Davlat ilmiy nashriyoti
63%20Тарих%20фанлари -> Vatan tarixi. 1-kitob. Shamsuddinov R, Karimov SH.pdf [Abulhasan simjuriy Muhammad ibn Ibrohim]
63%20Тарих%20фанлари -> Talim vazirligi toshkent davlat sharqshunoslik instituti
63%20Тарих%20фанлари -> Vatan tarixi 2-kitob. Shamsuddinov R.pdf [Ahmadbekhoji mehmonxonasi]
63%20Тарих%20фанлари -> «sharq» nashriyot-matbaa aksiyadorlik kompaniyasi bo sh tahririyati
63%20Тарих%20фанлари -> Fayzulla boynazarov qadimgi dunyo tarixi
63%20Тарих%20фанлари -> Namangan davlat universiteti e. Kenjayev qadimgi dunyo tarixi
63%20Тарих%20фанлари -> O`zbekiston tarixidan universal qo`llanma tmp9232.pdf [Amudaryo xazinasi]

Download 11.92 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   35




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling