0 ‘zbekist0n respublikasi oliy va 0 ‘rta maxsus ta’lim vazirligi 0 ‘rta maxsus, kasb-hunar ta’limi markazi


Download 2.58 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/10
Sana15.12.2019
Hajmi2.58 Mb.
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10

O ’ZBEKISTON RESPUBLIKASI 

OLIY VA O’RTA MAXSUS TA’LIM VAZIRLIGI 

O’RTA MAXSUS KASB-HUNAR TA’LIMI MARKAZI 

SHKENT SHAHAR O ’RTA MAXSUS KASB-HUNAR TA’LIMI BOSHQARMASI 

TOSHKENT SHAHRIDAGI TURIN POLITEXNIKA UNIVERSITETI 

HUZURIDAGI AKADEMIK LITSEY

“Tasdiqlayman”

gi jakademik litsey 

c^-PcrPC.

 Karimov 

2018 у

“ FIZIKA ”

FANIISH CH I O'QUV DASTURI

Ishchi  dastur  Oliy  va  o’rta  maxsus,  kasb-hunar  ta’limi  yo’nalishlari  bo’yicha 

vofiqlashtiruvchi  kengashining  2017-yil  6-apreldagi  “0 ‘rta ta’lim va  o ‘rta maxsus,  kasb- 

ar  ta’limining  davlat  ta’lim  standartlarini  tasdiqlash  to‘g ‘risida”gi  187-son  qarori, 

bekiston  Respublikasi  Vazirlar  Mahkamasining  2017-yil  15-martdagi  “0 ‘rta  ta’lim 

;‘risidagi Nizomni  tasdiqlash  haqida”gi  140-sonli  qarori,  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Xalq 

'mi  vazirligining  2015-yil  28-iyundagi  “Umumta’lim  fanlaming  о ‘qitilishidagi  uzviylik 

uzliksizlikni  ta’minlash  nuqtayi  nazaridan  takomillashtirilgan  fizika  fani  yo‘nalishi 

ДсЬа konsepsiyasi” 4-  sonli hay’at qarori,  O’zbekiston Respublikasi  Oliy va o’rta maxsus

m  Vazirligining  2017  -   yil  ___ avgustdagi  ____ -sonli  buyrug’i  bilan  tasdiqlangan

:ademik  litseylarda  fizika  fanining  o ’quv  dasturi”  va  O’rta  maxsus,  kasb-hunar  ta’limi

kazi  direktori  tomonidan  2017  yil  ____   avgustda  tasdiqlangan  namunaviy  o ’quv  reja

>ida ishlab chiqildi.

i

yorlov yo’nalishi:  Aniq fanlar



im kodi:  100

i

2018-yil



O’ZBEKISTON RESPUBLIKASI 

OLIY VA O ’RTA MAXSUS TA’LIM VAZIRLIGI

OSHKENT SHAHRIDAGI TURIN POLITEXNIKA UNIVERSITETI 

HUZURIDAGIAKADEM IK LITSEY

“ FIZIKA ”

FANIISH CH I O'QUV DASTURI  !

Ishchi  dastur  Oliy  va  o’rta  maxsus,  kasb-hunar  ta’limi  yo’nalishlari  bo’yicha 

ishtiruvchi  kengashining  2017-yil  6-apreldagi  “0 ‘rta ta’lim  va  o ‘rta maxsus,  kasb- 

limining  davlat  ta’lim  standartlarini  tasdiqlash  to‘g ‘risida”gi  187-son  qarori, 

on  Respublikasi  Vazirlar  Mahkamasining  2017-yil  15-martdagi  “0 ‘rta  ta’lim 

igi Nizomni  tasdiqlash haqida”gi  140-sonli  qarori,  0 ‘zbekiston Respublikasi  Xalq 

zirligining  2015-yil  28-iyundagi  “Umumta’lim  fanlaming  о‘qitilishidagi  uzviylik 

izlikni  ta’minlash  nuqtayi  nazaridan  takomillashtirilgan  fizika  fani  yo‘nalishi 

consepsiyasi” 4-  sonli hay’at qarori,  O’zbekiston Respublikasi Oliy va o ’rta maxsus

izirligining  2017  -   yil  ___ avgustdagi  ____ -sonli  buyrug’i  bilan  tasdiqlangan

ik  litseylarda  fizika  fanining  o ’quv  dasturi”  va  O’rta  maxsus,  kasb-hunar ta’limi

lirektori  tomonidan  2017  yil  ____   avgustda  tasdiqlangan  namunaviy  o’quv  reja

hlab chiqildi.

i

 yo’nalishi:  Aniq fanlar 

idi:  100

“Tasdiqlayman”

yakadernik litsey 

Karimov 

2018 у

2018-yil

1


O ’rta m axsus,  kasb-hunar ta ’limi  m arkazi  direktori tom onidan 201  y i l _____ tasdiqlangan

nam unaviy o ’quv rejada “Fizika”  faniga ajratilgan  soatlar miqdori:  442-  so at

O ’quvchining  um um iy  o ’quv  yuklam asi  598-soat,  shu  jum ladan  m ashg’ulot  turlari  b o ’yicha 

ajratilgan  soatlar:

M ashg’ulot turlari



A jratilgan

soat


shu jum ladan  sem estrlar b o ’yicha

I

II



III

IV

1



A uditoriya jam i  yuklam asi

442


119

102


102

119


2

N azariy m ashg’ulot

170

51

34



34

51

3



A m aliy m ashg’ulot

224


54

58

58



54

4

Seminar



-

-

-



-

-

5



Laboratoriya m ashg’ulotlari

48

14



10

10

14



6

K urs ishi(loyihasi)

-

-

-



-

-

7



Y akka tartibli  m ashg’ulot

-

-



-

-

-



8

O ’quvchining m ustaqil  ishi

156

39

39



39

39

T u z u v c h ila r:



G' .M .' .T o'xtayev 

TTPU  huzuridagi  akadem ik  litsey  “Aniq

va  tabiiy  fanlar  kafedrasi”  bosh  fizika 

fani  o ‘qituvchisi

“Fizika”  fanining ishchi  o ’quv dasturi va ekspert guruhining xulosasi  akadem ik litseyning  2018

yil  “___ ”  __________ dagi  ilm iy-pedagogik  kengashida  m uhokam a  qilindi,  tasdiqlashga  va  o ’quv

jarayoniga tadbiq  etishga qaror qilindi.  B ayonnom a № ______

2


M  U N D A  R  I  J  A

I. BO’LIM

1.1

F iz ik a   fa n in in g   m a q s a d i  v a  v a z ifa la ri,  o ’z la s h tiris h  n a tija s ig a  q o ’y ila d ig a n  ta la b la r



4

1.2


F iz ik a   fa n id a n   a n iq   fa n la r y o 'n a lish id a  se m e strla r b o 'y ic h a  d ars  so atlari ta q s im o ti.............

5

1.3



F iz ik a   fani  b o b la ri b o ‘y ic h a  dars  so atlari ta q s im o ti....................................................

6

II. BO ’LIM



2.1

F iz ik a   fa n in in g   m a s h g ’u lo t tu rla ri  b o ’y ic h a  m a v z u la r  re ja s i  v a  m a z m u n i

I -   s e m e s tr.................................................................................................................................................

8-13


II -   s e m e s tr......................................................................................................................................................

13-19


III -   s e m e s tr.................................................................................................................................................

20-25


IV  -   s e m e s tr.................................................................................................................................................

2 6 -3 0


III. BO ’LIM

3.1


Ь а б о р а т о р и я   и ш л а р и  м а в з у л а р и ..........................................................................................................

31-32


3.2

F iz ik a   fanining m oddiy-texnik ta ’m inoti...................................................................................................

33

IV. BO ’LIM



4.1

1-kurs  o ’q u v c h ila ri  u c h u n  o ra liq  v a  y a k u n iy  n a z o ra t  s a v o lla ri...............................................

34-36

4.2


2 -k u rs  o ’q u v c h ila ri  u c h u n  o ra liq  v a  y a k u n iy  n a z o ra t  sav o llari

37-41


V. BO ’LIM

5.1


A sosiy adabiyotlar ro ’yxati.......................................................................................

42

5.2



Q o’shim cha adabiyotlar ro’yxati...............................................................................................................

43

5.3



Internet saytlari ro’yxati..................................................................................................................................

44

3



I  BO”LIM

1.1.  F izik a  fanining  m aqsadi  v a vazifalari,  o ’zlashtirish  natijasiga  q o ’yiladigan talab lar

Fizika  o ‘quv  fanidan  ta ’lim  berishning  II  bosqichida  akadem ik  litsey,  kasb-hunar  kollejlarida 

um um iy  ta ’lim  predmeti  sifatida  o ‘qitiladigan  fizika  kursining  m aqsadi  um um iy  o ‘rta  ta ’lim  negizida 

fizikadan  fundam ental  bilim   berish,  fizik  hodisalar  va  olam ning  fizik  m anzarasini  ilm iy  asosda 

tushuntirish  orqali 

o ‘quvchilarning  ilm iy  dunyoqarashi  va  falsafiy  m ushohada  yuritish  qobiliyatini 

rivojlantirish,  nazariya va  am aliyotning  dialektik b o g ‘liqligini  ochib  berish,  tabiatda va  texnikadagi  fizik 

jarayonlarni  idrok  etish  salohiyatlarini  oshirish,  olgan  bilim larini  kundalik  hayotiy  ehtiyojlarida  v a  xalq 

x o ‘jaligidagi  faoliyatlari  uchun  tayyorlash,  ta ’lim  olishni  davom  ettirish  uchun  zam in  yaratishni 

ta ’m inlashdan  iborat.

D asturning  asosiy vazifasi:

-  akadem ik litsey va kasb-hunar kollejlarida fizika kursining o ‘qitilish izchilligini  ta ’minlash;

-  fizik tushuncha,  hodisa va  qonunlarning  o ‘qitish  ketm a-ketligida  oddiydan  m urakkablikka  qarab 

borish tizim ini  saqlash;

-  oliy o ‘quv yurtiga kirish uchun zaruriy bilim ,  k o ‘nikm a va m alakalar bilan qurollantirish;

-  o ‘qituvchilar tom onidan ta ’lim berish jarayonining bir m e ’yorda b o ‘lishiga erishish;

-  o ‘qituvchining ish rejalarini  tartibga tushirishdan iboratdir.

Dasturni  tuzishda quyidagi  g ‘oyalar asos  qilib  olindi:

-  um um iy  o ‘rta  ta ’lim ning  6-9-sinflarida  fizikaning  m a’lum   darajada  m antiqan  yakunlangan 

kursining  yuzaga  kelganligi,  bu  bosqich  bitiruvchilarini  akadem ik  litsey,  kasb-hunar  kollejlarida  fizika 

predm etidan bilim   olishning uzluksizligi  va uzviyligini  ta ’m inlash zaruriyati;

-  o ‘quvchilarni  hozirgi  zam on  fizika  bilim lari  bilan  qurollantirish,  uning  am aliy  tatb ig ‘iga  doir 

tajribalar  o ‘tkazish,  tajriba  natijalarini  qayta  tahlil  qilib,  xulosalar  chiqarish,  tabiat  va  texnikada 

kechadigan fizik jarayonlar m ohiyatini bilish,  ularning texnik tatbiqlarini  o ‘rganishlari  zarurligi;

-  fizika  kursini  o ‘qitishni  hozirgi  zam on  talablari  darajasiga  k o ‘tarish  va  rivojlangan  m am lakatlar 

andozasiga yaqinlashtirish kerakligi.

D asturning  tarkibi  va  m azm uni  shu  davrgacha  amal  qilib  kelgan  o ‘n  bir  yillik  um um ta’lim 

m aktablarining  fizika  dasturi  tarkibi  va  m azm uniga  yaqindir.  B unda  6-9-sinflarda  o ‘rganilgan  fizik 

bilim larning  akadem ik  litsey,  kasb-hunar  kollejlarida  aynan  takrorlanm asligiga,  ta ’lim  m azm unining 

uzluksizligi  va uzviyligiga alohida e ’tibor qaratildi.

U shbu  o ‘quv  dastur  m ateriali  160  dars  soatiga  m o ‘ljallangan.  A jratilgan  soatlar  har  bir  bosh 

m avzu  m azm unini  o ‘zlashtirishga,  shu  m avzular  b o ‘yicha  m a’ruza  o ‘qishga,  k o ‘rgazm a  va  tajribalarni 

nam oyish  etishga, 

laboratoriya  ishlarini  bajarishga,  m asala  va  test  topshiriqlarini  echishga, 

o ‘quvchilarning olgan bilim ,  k o ‘nikm a va m alakalarini baholashga m o ‘ljallangan.

M azkur  dasturga  k o ‘ra,  17  ta  laboratoriya  ishlarini  bajarish  rejalashtirilgan  b o ‘lib,  ta ’lim 

m uassasasining  ichki  im koniyatlaridan  kelib  chiqqan  holda  *belgisi  bilan  keltirilgan  laboratoriya 

ishlariga  alm ashtirish  mum kin.  M asalalar  echish,  laboratoriya  ishlarini  tashkillashtirish,  ekskursiyaga 

borish,  um um lashtirish va takrorlash  darslarini uyushtirish  o ‘qituvchi  ixtiyoriga beriladi.

O ‘qituvchi  fizika  darsini  tashkil  qilishda  o ‘qitish  usulining  turli  shakllaridan  (m a’ruza,  o g ‘zaki 

bayon  qilish,  m asalalar  echish,  am aliy  ish,  k o ‘rgazm alilik  va  boshqa  shakllardan)  foydalanishi  mumkin. 

Shuningdek,  darslarni  o ‘tishda  dars  berishning  turli  no an ’anaviy  usullaridan  bahs-m unozara,  bayon, 

boshqotirm alar,  elektron  q o ‘llanm alar va m ultim ediyalardan foydalanish tavsiya etiladi.



4

1.2.  "Fizika"  fanidan  aniq fanlar (texnika) yo'nalishida semestrlar bo'yicha dars  soatlari taqsimoti

Sem estr


U m um iy  ajratilgan  vaqt  (soat)

H am m asi

A uditoriyadagi

M ustaqil  ish

e

J

n



a

z

a



ri

y

a



m

a

li



y

a

iyri



o

r

o



b

o

a



h-l

k

u



rs

 

is



h

i

r



a

Й

e e



s

I -   sem estr

158

119


51

54

14



-

-

39



II -   sem estr

141


102

34

58



10

-

-



39

1-kurs


299

221


85

112


24

-

-



78

III -   sem estr

141

102


34

58

10



-

-

39



IV  -  sem estr

158


119

51

54



14

-

-



39

2-kurs


299

221


85

112


24

-

-



78

JAMI:


598

442


170

224


48

-

-



156

5

1.3.  “Fizika”  fani boblari bo ‘yicha dars  soatlari taqsimoti

Fan b o ‘limlari va mavzular



Umumiy yuklama,  soat

Nazorat


lar

Darslar turi b o ‘yicha soatlar taqsimoti

H

a

m



m

a

si



Ja

m

i



N

a

z



a

ri

y



 

(m

a



’r 

u

z



a

)

A



m

a

li



y

L

a



b

o

ra



to

ri

y



a

S

e



m

in

a



r

K

u



rs

is

h



i(

lo

y



ih

a

si



)

M

u



st

a

q



il 

is

h



Nazorat

lar


1

Kirish


4

2

2



2

BN

2



Kinematika

33

26



10

14

2



7

3

Dinamika



29

22

10



8

4

7



ON -1

4

Saqlanish qonunlari



18

14

6



6

2

4



5

Statika


19

14

6



4

4

5



6

Suyuqlik va gazlar mexanikasi

11

8

4



4

3

ON- 2



7

Tebranishlar va to ’lqinlar

26

20

8



10

2

6



8

M olekulyar-kinetik nazariya asoslari

19

14

6



6

2

5



Y a N

9

Termodinamika asoslari



16

12

4



8

4

10



Suyuqlik xossalari.  Suyuqlik va 

gazlarning bir-biriga aylanishi.

10

6

2



2

2

4



11

Qattiq jism lar xossalari

10

6

2



4

4

12



Elektr maydon

33

24



8

16

9



ON-1

13

O ’zgarmas tok qonunlari



40

30

10



18

2

10



ON-2

14

Turli muhitda elektr toki



31

23

7



12

4

8



Y a N

Jami  1-kurs b o y ic h a

299

221


85

112


24

78

15



M agnit maydon

16

12



4

8

4



16

Elektromagnit induksiya

8

6

2



2

2

2



17

M oddaning magnit xossalari

8

6

2



4

2

18



Elektromagnit tebranishlar

24

18



6

12

6



ON-1

19

O zg aru v ch an  tok



34

24

8



12

4

10



20

Elektromagnit to ’lqinlar

16

12

4



8

-

-



-

4

ON 2



21

Fotometriya

16

12

4



6

2

-



-

4

6



22

Geometrik optika

24

18

6



7

5

-



-

6

Y a N



23

T o 'lq in  optikasi

34

26

10



12

4

-



-

8

24



Nisbiylik nazariyasi elementlari

10

8



4

4

-



-

-

2



25

Kvant optikasi elementlari

18

14

6



6

2

-



-

4

ON-1



26

A tom  va atom  yadro fizikasi

45

34

14



16

4

-



-

12

27



Yadro energetikasi

24

18



6

12

-



-

-

6



ON-2

28

Elem entar zarrachalar fizikasi



12

4

4



-

-

-



-

4

29



Olamning zamonaviy fizik manzarasi

4

2



-

2

30



Umumiy takrorlash

8

6



4

2

-



-

-

2



Y a N

Jami 2- kurs bo'yicha

299

221


85

112


23

-

-



78

Umumiy:


598

442


170

224


47

-

-



156

7

F izika fanining m ashg’ulot turlari b o ’yicha m avzular rejasi va m azm uni 

(  1-  k u r s la r   u c h u n )  I   v a II - s e m e s tr



П. BO”LIM  2.1.

M av


zular

t/r


O ’quv fani (moduli)  mavzusi va m ashg’ulot turlari 

b o ’yicha m avzular mazmuni



<

03  .S

Л

<  С

Г

ад  t-H 


о

C3 


J3

n

  тз

О  Й

гЗ 

Ц

H

и

ад  ^


3  °

сЗ  !§

^  ®

3

■г?  -з

н

Mavzu: Boshlang‘ich nazorat. Dunyoga ilmiy qarashning vujudga 

kelishi va rivojlanishi. XI—XVI asrlarda O‘rta Osiyo va o‘zbek 

olimlarining fizikani rivojlantirishdagi roli. O‘zbekistonda fizika va 

texnikaning taraqqiyoti bo‘yicha ilmiy ishlar. Ilmiy tekshirishning 

hozirgi zamon usullari. Ilmiy tekshirishning fizik usullarining asosiy 

xususiyatlari. Fizik kattaliklarni o‘lchash, fizik kattaliklar orasidagi 

bog‘lanishlar. Fizik nazariyalar, qonunlar, hodisa modellari. 

Mexanik harakat va uning nisbiyligi. Fazo va vaqt. Nyuton klassik 

mexanikasi, uning  qo‘llanish chegarasi.  (SI)

Nazariy  m ashg’ulot mazmuni:  Tabiatni o‘rganish ilmiga 

Markaziy Osiyo buyuk allomalarining qo‘shgan hissalari.

Mustaqil ish: XI-XVI asrlarda O‘rta Osiyo va o‘zbek 

olimlarining fizikani rivojlantirishdagi roli.

e a  

tern


e  to

la

I

ar.  ' la

d a  


a

y  m


la  z 

”  £

tta  ar, 

st,  laa

,a  m 


y e

T3 

%

a

y



in

<

d

d



ay

lai  la


azm  lzo 

az  o


h

j i  


eg  --j 

c3

'o

  .sy 

o

,k  ri 



r,  to 

la  ta


o

st  a


e

ia

id



e

a

o



o

sk

a



ad

a

la  h



la  is

s  ih




о

&

o

v



a

o

k



H

o

o



za

n

y



[2]

[4]


[8]

[9]


[10]

3-4


Mavzu:  Matematik tushunchalar.  Vektorlar to‘g‘risida 

ma’lumotlar.  Vektorning kattaligi va yo‘nalishi - uning mustaqil 

va teng kuchli ikki tavsifi. Vektorlarni qo‘shish va ayirish. Ikki 

vektorni skalar ko‘paytirish. Fizik formulalarni skalar va vektor 

shaklda yozish.  Sanoq sistemasi. Inersial va noinersial sistemalar. 

Inersial sanoq sistemasining ikki ta’rifi, harakatning nisbiyligi. 

Fizik qonunlarning inersial  sanoq sistemasini tanlashga bog‘liq 

emasligi.  Galileyning  harakatlar nisbiyligi prinsipining qo‘llanish 

sohasi. Harakatlarni qo‘shish. Mustaqil harakatlar ta’rifi. Murakkab 

harakatni mustaqil oddiy harakatlar yig‘indisi sifatida tavsiflash 

imkoniyati.

Nazariy m ashg’ulot mazmuni:  Koordinatalar va sanoq 

sistemasi.  Vektorlarni qo’shish va ayirish. Vektor kattaliklarning 

koordinata o‘qlardagi proektsiyasi.Tekis harakat tezligi. O’rtacha 

va oniy tezlik. Ko’chish va tezliklarning nisbiyligi. Yuqoriga tik 

otilgan jism harakati.

Masala va test topshiriqlarini yechish

M ustaqil ish:  Vektorlarni qo‘shish va ayirish. Ikki vektorni skalar 

ko‘paytirish. Fizik formulalarni skalar va vektor shaklda yozish.

a

aarq



ta

a

aak



d

d

ay



la

la

am



iz

ih

la



ld

d

ay



tta

s

,a



y

i

id



,a

y

in



<

a

y



iri

to

tra



o

■§

a



g

o

k



ln

e

ia



id

o

ks



a

d

a



*4

e

y



a

&

o

v



a

o

k



н

o

o



za

n

y



[2]

[4]


[8]

[9]


[10]

Mavzu:  To‘g‘ri  chiziqli  va  egri  chiziqli  harakatlar.  Yo‘l  va 

ko‘chish,  trayektoriya.  To‘g‘ri  chiziqli  tekis  harakat.  To‘g‘ri 

chiziqli tekis harakatning  tezligi.  To‘g‘ri  chiziqli tekis harakatda 

yo‘l  formulasi.  To‘g‘ri  chiziqli  tekis  harakatda  tezlik  va  yo‘l 

grafiklari.  To‘g‘ri  chiziqli  tekis  harakat  koordinatasining  vaqtga 

bog‘liqlik grafigi.

Nazariy  mashg’ulot  mazmuni:  To‘g‘ri  chiziqli  va  egri  chiziqli 

harakatlar. Tezlik, yo'l,trektoriya, harakat tenglamalari.

M ustaqil ish:  To‘g‘ri chiziqli tekis harakatda tezlik va yo‘l.

ta  o 

q m 


tar  lu

tr,la  am

atk

a  ren


t

la  r. 


ld  ral 

lay  lla 

lS  teri 

ta

£ 



й

ta  la


s,t  am

,a  iz


iy  ih

id  c


a

iy  r,



si  la

m

tsai  ad



y

la

n



<

a

y



ir

o

a ■

o

k

,o



b   ish 

v h  


a c  

о

- y



a

d

a



k  ,t 


z  ts 

e e  


H  ^

an

riy



o

[2]


[4]

[8]


[9]

[10]


2

1

1



2

2

2



5

8

6-7

Masala va test topshiriqlarini yechish

M ustaqil  ish:  Fizik  kattaliklarni  o‘lchash,  fizik  kattaliklar 

orasidagi  bog‘lanishlar.  Fizik  nazariyalar,  qonunlar,  hodisa 

modellari.

tm

a  rtn



e  talr

ta  ter  o 

aarq  tin

e  lu


m

ra  a


tl  a 

a



alak  teri

^  I

d

d



ay

,a  iz 


iy  ih 

id  c


a

y  r,



d

d

y



a

n

<

a

y

ir



o

a ■

o

k



a

ad

a



e

y o  


o

ri  j av


[2]

[4]


[8]

[9]


[10]

M avzu:  O‘zgaruvchan to ‘g‘ri chiziqli harakat.  O‘zgaruvchan 

harakatda o‘rtacha va oniy tezlik.  Oniy tezlikning  geometrik 

ma’nosi.  Tezlik tushunchalarini umumlashtirish. Tezlanish 

tushunchasi.  To‘g‘ri chiziqli tekis o‘zgaruvchan harakat.  Tekis 

tezlanuvchan harakatda oniy tezlik formulasi. Tekis tezlanuvchan 

harakatda tezlanish va tezlik grafiklari. Tekis tezlanuvchan 

harakatda tezlik grafigidan yo‘l formulasini keltirib chiqarish. 

Koordinataning vaqtga bog‘liqlik grafigi va trayektoriya 

tenglamasi. To‘g‘ri chiziqli tekis sekinlanuvchan harakat.  Tekis 

o‘zgaruvchan harakatning xususiy hollari:  erkin tushish va yuqoriga 

tik otilgan jism harakati, ularning harakat tenglamalari.

Nazariy  m ashg’ulot  mazmuni:  O‘zgaruvchan  to ‘g‘ri  chiziqli 

harakat.  O‘zgaruvchan  harakatda  o‘rtacha  va  oniy  tezlik.  Oniy 

tezlikning 

geometrik 

ma’nosi. 

Tezlik 


tushunchalarini 

umumlashtirish.  Tezlanish  tushunchasi.  To‘g‘ri  chiziqli  tekis 

o‘zgaruvchan harakat.  Tekis  tezlanuvchan  harakatda oniy  tezlik 

formulasi.  Tekis  tezlanuvchan  harakatda  tezlanish  va  tezlik 

grafiklari.

M ustaqil 

ish: 

O‘zgaruvchan 



to‘g‘ri 

chiziqli 

harakat. 

O‘zgaruvchan harakatda o‘rtacha va oniy tezlik.

ta

a

aak



la

ld

d



ay

la

la



am

iz

ih



d

d

ay



ta

a

y



a

y

n



<

a

y



o

o

ab



o

k

ia



id

o

ks



a

d

a



*4

y

la



la

b

o



v

a

o



k

ze

T



[2]

[4]


[8]

[9]


[10]

10-11


Mavzu:  Aylana bo‘ylab tekis harakat.  Chiziqli va burchak tezlik. 

Aylanish  chastotasi  va  davri.  Burchak  tezlikning  chastota  va 

davrga  bog‘liqligi.  Burchak  va  chiziqli  tezliklar  orasidagi 

bog‘lanish.  Markazga  intilma  tezlanish  formulasini  keltirib 

chiqarish.  Aylanma  harakatlarni  friksion  uzatish.  Tishli  va 

tasmali uzatishlar.

Nazariy m ashg’ulot mazmuni:  Aylana bo‘ylab tekis harakat. 

Chiziqli va burchak tezlik. Aylanish chastotasi va davri.  Burchak 

tezlikning chastota va davrga bog‘liqligi.

Masala va test topshiriqlarini yechish

M ustaqil ish: Aylana bo‘ylab tekis harakat.  Chiziqli va burchak 

tezlik. Aylanma harakatlarni friksion uzatish. Tishli va tasmali 

uzatishlar.

a

aarq



ta

a

aak



d

d

ay



la  la 

la  la 


am  am 

e z


>< -a

d

d



ay

k

i



a

y

i



id

e

a



y

in

A



n

al  la


am

z  lzo 


az  o

h

j i  



OD

  "-j


__S-

h

 



03

 

еУ



k  ri

r, 


rto

la  ta


aten

l  ro


b

a

st  la 



ia,  l 

id

a

o

ks

a



d

a

la  h 



lasa  h

b

o



o

av

o



k

ze

T



n

y

ri



o

[2]


[4]

[8]


[9]

[10]


12

Mavzu:  Gorizontal otilgan jismning harakati. Harakatlar 

mustaqilligi prinsipi yordamida asosiy formulalarni keltirib 

chiqarish.Gorizontga qiya otilgan jismning harakati. Harakatlar 

mustaqilligi prinsipi yordamida jism harakatining  asosiy 

formulalarini keltirib  chiqarish. Uchish uzoqligi va eng katta 

ko‘tarilish balandligi

Nazariy m ashg’ulot mazmuni: Gorizontal  va gorizontga qiya 

otilgan jismning harakati.

M ustaqil ish:Gorizontga qiya otilgan jismning harakati.

ta  o 

q m 


tar  lu

tr,la  am

atk

a  ren


t

la  r. 


ld  ral 

lay  lla 

lS  teri 

ta

£ 



й

ta  la


s,t  am

,a  iz


iy  ih

id  c


a

iy  r,



si  la

m

tsai  ad



y

la

n



A

n

a



y

ir

o



iu

'   o


b

a ■

o

k



,b  h 

b

o



v  ih 

a c  


j e

 

- y



a

d

a



N  



_

T

an



riy

o

[2]



[4]

[8]


[9]

[10]


2

8

2



9

2

4



1

2

1



9
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling