Gretsiya

Sana01.01.1970
Hajmi
#99272
Bog'liq
Gretsiya

Iqtisodiyot nazariyasi fanidan amaliy mashg’ulot

Mavzu:Qadimgi Gretsiyadagi iqtisodiy qarashlar

Tuzuvchilar: Xasanov.A Shahriyorov.Z

Gretsiyadagi asosiy iqtisodiy qarashlar


Ksenafont (mil.av.430-355)
“EKONOMIKS”
“DAROMADLAR TO’GRISIDA”
Asosiy iqtisodiy fikrlari
Афинанинг иқтисодий ҳолатини яхшилиаш йўллари кўрсатиб берилади:
- Афинага келадиган хорижий кишилардан олинадиган солиқларни кўпайтириш ва уларнинг Афинага келишини рағбатлантириш;
- кумуш қазиб олишни кенгайтириш;
- қуллар савдосини ташкил етиш.
Иқтисодий таълимотлар тарихида биринчилардан бўлиб меҳнат тақсимоти ва унинг маҳсулот сифатини яхшилаши тўғрисида фикр юритади;
Натурал хўжаликнинг устунлигини қўллаб-қувватлайди, чунки у анча адолатли ҳисобланади ва инсоннинг яшаши учун зарур шароитларни яратиб беради
Маҳсулотлар фойдалилиги ва алмашув қиймати тўғрисидаги тушунчаларни илгари суради.
Plutonning iqtisodga oid asarlari va g’oyalari
“DAVLAT”
“QONUNLAR”
- Кишилар ўртасидаги тенгсизликни табиатдан деб ҳисоблайди.
- Меҳнат тақсимоти тўғрисидаги ўтмишдошларининг ғоясини ривожлантирди (Платон фикри бўйича, ҳар хил еҳтиёжларни қондириш учун турли турдаги товарларнинг бўлиши тақозо етилади).
- Шаҳар хўжалиги тўғрисидаги таълимотга асос солди.
- Деҳқончиликни иқтисодиётдаги бош тармоқ деб ҳисоблади.
- Савдога ижобий муносабатда бўлди, билан шуғулланишини (Платон бўйича, савдо билан фақат қуйи синфлар шуғулланиши керак).
- Пулнинг моҳиятини таҳлил қилгач, унинг икки функсияси – товарлар қиммати ўлчови ва муомала воситаси – функсияларини кўрсатиб берди.
- Идеал давлат тўғрисида таълимот яратади, ундаги кишилар уч тоифага бўлиб кўрсатилади:
- файласуфлар;
- ҳарбийлар;
  • ер егалари, ҳунармандлар, савдогарлар

  • (файласуфлар, ҳарбийлар давлатнинг бошқарув аппаратини ташкил этади, бутун жамиятни бошқаради; учинчи тоифа кишилар хўжалик ишлари билан шуғулланади).

Aristotel(Arastu) mil.a384-322
“Nikomaxova etikasi”
“Siyosat”
“Iqtisodiyotga oid qarashlari”
  • barcha xo‘jalik faoliyati ishtirokchilari yashash vosi-talaridan foydalanish va boylik topish nuqtai nazardan tahlil qilinadi;
  • eng muhim ehtiyojlarni qondirish va boylik topish usullari to‘g‘risida fikr yuritiladi;
  • ekonomika, xrematistika tushunchalari ilgari suriladi:

  • - ekonomika – bu eng muhim ehtiyojlarni qondirish uchun bo‘ladigan dehqonchilik, hunarmandchilik va mayda savdoda band bo‘lgan kishilarning faoliyati;
  • xrematistika – bu yirik savdo yo‘li bilan boylik topish.U zarur hisoblanmaydi va tabiat qonunlariga zid deb aytiladi. Ekonomika maqtovga xrematistika esa tanbehga loyiqdir.
  • Quldorlik davlat tuzilishini ideallashtiradi. U xuddi Platonga o’xshab ideal davlat g’oyasini ilgari suradi.
  • Savdo shakllari evolutsiyasi va pul muomalasini bir yoqlama tahlil qiladi.

E’tiboringiz uchun rahmat


Download

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling