Alisher Navoiy nomidagi Sirdaryo viloyati Axborot –kutubxona markazi Ilmiy –uslubiyat bo„limi


Download 194.81 Kb.
Pdf ko'rish
Sana10.01.2019
Hajmi194.81 Kb.

 

Alisher Navoiy nomidagi Sirdaryo viloyati 

Axborot –kutubxona markazi 

Ilmiy –uslubiyat bo„limi 

 

 

 

 

 

 

8 mart Xalqaro xotin qizlar kuniga bag‟ishlangan “Onalarni madx etaylik” 

mavzusida uslubiy qo„llanma 

 

 

 

 

 

Guliston – 2018 yil 

                                                                        

 

Kirish.

 

 



 Onalarning oyog‗i ostitadur

 

 



 Ravzai, jannatu jinon bog‗i,

 

                                                                                Ravza bog‗i visolini istar ersang,



 

 

Bo‗l onang oyog‗in tufrog‗i.



 

                                                                                    

  Alisher Navoiy 

 

Yurtimizda  yangilanish  va  yasharish  fasli  –  bahor  nafasi  urishi  bilan,  ayollar  har 



qachongidanda  ko‗proq  qadrlana  boshlaydi.  Xalqaro  miqyosdagi  keng  nishonlanadigan  xotin-

qizlar kuni yurtimizning har bir go‗shasida, muassasa va tashkilotlarda, mahalla va xonadonlarda 

o‗z aksini ko‗rsatadi. 

 

Faxr  bilan  aytish  mumkinki,  ayni  mustaqillik  yillaridagina  xotin-qizlarga  ehtirom 



ko‗rsatish,  g‗amxo‗rlik  qilish  davlat  siyosati  darajasiga  ko‗tarildi.  Uning  jamiyat  va  oiladagi 

o‗rnini  mustahkamlash,  ijtimoiy  hayotdagi  faolligini  kuchaytirish  borasida  berilayotgan  e‘tibor 

tufayli  bugun  yurtimiz  taraqqiyotiga  munosib  hissa  qo‗shish  maqsadida  dadil  odimlayotgan 

ayollar safi tobora kengaymoqda. 

 

Sharqda azaldan ayol zotiga ehtirom ko‗rsatilgan. Mustaqillik yillarida Prezidentimiz bu 



hurmat va ehtirom darajasini yangi bosqichlarga ko‗tardilar. Mamlakatimizda onalik va bolalikni 

muhofaza  qilish,  xotin-qizlarni  ijtimoiy-huquqiy  jihatdan  qo‗llab-quvvatlash,  ularning  siyosiy 

faolligini  oshirish,  kasbiy,  jismoniy,  ma‘naviy  va  intellektual  salohiyatini  yuksaltirish,  oilaning 

moddiy ahvolini yaxshilash, tibbiy xizmatlardan bepul foydalanish, sog‗lom oilani shakllantirish 

uchun  yaratilgan  zarur  shart-sharoitlarning  barchasida  ayolga,  uning  oilasi  va  farzandlariga 

alohida  mehr,  e‘tibor  mavjud.  Davlatimiz  rahbari  qayd  etganidek,  "Qachon  ayol  hayotdan  rozi 

bo‗ladi? Qachonki, oilasi tinch, ro‗zg‗ori farovon bo‗lsa, ertangi kundan ko‗ngli to‗q bo‗lsa‖. 

 

Ayollarga  bo‗lgan  yuksak  e‘tibor  va  g‗amxo‗rlikning  amaliy  isboti  sifatida  xotin-



qizlarning jamiyat hayotidagi rolini kuchaytirish, ular manfaatini himoya  qilishga qaratilgan 80 

dan  ortiq  milliy  va  xalqaro  xujjatlar  qabul  qilinganligini  alohida  ta‘kidlash  joiz.  Oila,  Ayollar, 

Sog‗lom  avlod,  Ona  va  bola,  Barkamol  avlod,  Obod  turmush  hamda  Sog‗lom  bola  yillari 

munosabati bilan qabul qilingan Davlat dasturlari, Prezident Farmon va Qarorlari zamirida ham 

xotin-qizlar  manfaatlarini  himoya  qilish,  ularga  keng  shart-sharoit  yaratib  berish  maqsadi 

mujassam. 

 

Oila o‗z nomi, maqomi bilan millat kelajagini belgilab beradigan, bir so‗z bilan aytadigan 



bo‗lsak, o‗lmas qadriyatlarni avloddan avlodga meros qilib qoldiruvchi ulkan beshikdir. Jamiyat 

esa  ana  shu  muqaddas  qo‗rg‗on  ustuni,  ya‘ni  an‘anaviy  va  qonuniy  asosini  belgilab  beruvchi 

mustahkam himoya qal‘asidir. Demak, saodatli, tinchlik va farovonlik barqaror bo‗lgan yurtning 

ayollari, onalari ham baxtlidir, desak arziydi. 



 

 

8 mart bayramini kelib chiqish tarixi 

 

Bugun  dunyoning  aksariyat  mamlakatlarida  8  mart  —  xalqaro  xotin-qizlar  kuni  keng 

miqyosda  nishonlandi.  Chunonchi,  O‗zbekistonda  ham.  Umuman,  tarixchilarning  aytishicha, 

aynan 8 mart kuni ushbu bayramning nishonlanishida o‗ziga xos ma‘no bor. Gap shundaki, 1857 

yili  ilk  marotaba  8  mart  kuni  ―Kostryul  marshi‖  bo‗lib  o‗tgan.  O‗shanda  bir  guruh nyu-yorklik 

tikuvchilar  teng  mehnat  sharoitlarini  yaratish  hamda  oylik  maoshni  oshirishni  talab  qilib 

ko‗chaga  chiqishadi.  O‗sha  paytlardagi  vaziyatni  ko‗z  oldingizga  keltirish  uchun  shuni  aytish 

mumkinki, ayollar kuniga 16 soat ishlar, erkaklarga nisbatan uch barobar kam maosh olar edi. U 

davrlarda ayol va erkaklarning siyosiy tengligi haqida gap ketmas edi. Oradan 50 yil o‗tib, Nyu-

York  sotsial-demokratik  partiyasi  undovi  bilan  1908  yil  8  mart  kuni  ayollar  tengligi  bo‗yicha 

miting  bo‗lib  o‗tdi.  O‗shanda  1500  nafar  ayol  butun  shaharni  aylanib,  ish  vaqtini  qiqartirish, 

erkaklar  bilan  teng  oylik  tayinlash  masalasini  ilgari  surishgan.  Bu  miting  bundan  yarim  asr 



avvalgi  mitingga  juda  yaqin  bo‗lsa-da,  unda  ilk  bor  ayollarning  saylov  va  saylanish  huquqi 

masalasi  ko‗tariladi.  1909  yili  AQSH  sotsialistik  partiyasi  fevral  oyining  oxirgi  yakshanbasini 

milliy  ayollar  kuni  sifatida  e‘lon  qildi.  Bu  sana  1913  yilga  qadar  umummilliy  mitinglar  bilan 

keng  nishonlanar  edi.  XX  asrning  boshlariga  kelib  Evropada  ham  ayollar  harakati  ancha 

jonlandi.  Chunonchi,  1907  yilda  Klara  Setkin  boshchiligida  Xalqaro  ayollar  kotibiyati  tuzilib, 

Roza  Lyuksemburgning  «Glayxayt»  jurnali  butun  ayollar  jurnali,  deb  e‘lon  qilinadi.  O‗sha 

yilning 27 avgust kuni Kopengagenda ikkinchi xalqaro sotsialistik ayollar konferensiyasi bo‗lib 

o‗tdi.  Aynan  o‗sha  majlisda  Klara  Setkin  xalqaro  ayollar  kuniga  asos  solish  kerakligini  taklif 

qiladi.  Ammo  bu  kunning  maqsadi  bayram  emas,  balki  ayollar  marshlari,  mitinglari  va 

namoyishlari  bo‗lib  xizmat  qilishi  kerak  edi.  Aynan  «kostryul  marshi»  sharafiga  8  mart  sanasi 

taklif qilinadi. Ilk marta 1911 yilda 19 mart kuni Xalqaro xotin-qizlar kuni Germaniya, Avstriya, 

Daniya  va  Shveysariyada  keng  nishonlanadi.  Chunki  1848  yili  19  mart  kuni  Prussiya  qiroli 

ayollar  huquqiga  doir  islohotlarni  va‘da  qilgan  edi.  Aksariyat  mamlakatlarda  ushbu  sana  bilan 

bog‗liq tadbirlar turli kunlarda o‗tkazilar edi. Ammo 1914 yili 8 mart kuni xalqaro ayollar kuni 

sifatida qayd etiladi. 

 

Xalqaro xotin-qizlar kuni bayram va dam olish kuni sifatida ilk marotaba 1965 yili sobiq 



Ittifoqda  joriy  etiladi.  O‗shandan  beri  bu  ayyom  siyosiy  tus  olib,  nafaqat  ayollar  huquqlarini 

ta‘minlash, balki ayollarni qadrlash kuni sifatida ham tarixga kirdi. 

Bugungi  kunda  Armaniston,  Afg‗oniston,  Belorus,  Burkina  Faso,  Ozarboyjon,  Vetnam, 

Gvineya-Bisau, Gruziya, Zambiya, Qozog‗iston, Kambodjo, Qirg‗iziston, Kiribati, Xitoy, Kosta-

Rika,  Kuba,  Laos,  Madagaskar,  Moldova,  Mongoliya,  Nepal,  Rossiya,  Serbiya,  Tojikiston, 

Turkmaniston,  Uganda,  O‗zbekiston,  Ukraina,  Xorvatiya,  CHernogoriya,  Eritriya,  Latviyada 

xalqaro xotin- qizlar  kuni  rasman nishonlanadi. 

“Onalarni madx etaylik”

 

(8-mart bayramiga bag„ishlangan tadbir ssenariysi)

 

 

Bahorona kayfiyat bilan bezatilgan chiroyli sahnaga boshlovchi yigit va qiz kirib keladi.



 

Axror: Har salomning salmog‗i alik bilan o‗lchanur

 

CHiroqning jilmayishi pilik bilan o‗lchanur.



 

Kulib tursa toleing dilbarlikdan dil yonur 

Assalomu alaykum, yongan dillar xush ko‗rdik.

 

Lobar: Bu dunyoda har tongdan oftob so‗rab yashaylik,

 

Tunni qora demasdan mohtob so‗rab yashaylik.



 

Keling ko‗ngil ko‗zini nurga o‗rab yashaylik,

 

Assalomu alaykum, yorug‗ kunlar xush ko‗rdik.



 

Axror: Ayol borki, olam munavvar.

 

Lobar: Ayol-nafosat ko‗zgusi.

 

Axror: Ayol –shirin hayo va iffat ramzi

 

Lobar: Ayol- hayot sarchashmasi

 

8-mart dunyoda eng ulug‗ zot bo‗lgan onajonlarning bayramidir.



 

Lobar: Biz sizlarni shu qutlug‗ ayyom 8-mart bayrami bilan muborakbod etib, 

sizlarga gulzordagi turfa gullarni, chin dildan dilrabo kuy qo‗shiq va raqslarimizni 

armug‗on etamiz.

 

Saxnada o‗quvchilarning onalarining rasmlari qo‗yilgan slayd ko‗rsatiladi va SHerali 



Juraevning “Sen baribir muqqaddasan ayol ” qo‗shig‗i kuylanadi.

 

Aziz onajonlar sizlarni sinfimiz yigitlari tomonidan tayyorlangan “Onalarni madx 



etaylik” deb nomlangan bayram bellashuvini ko‗rishga taklif etamiz.

 


Lobar: Endi davraga onalarimizni madx etish uchun ishtirok etuvchi sinfimizning 

sultonlarini chaqiramiz.

 

(boshlovchi har bir ishtirokchini she‘r orqali tanishtiradi.)



 

Axror: Abduraximov Toshtemir

 

Qoqilsa qaytib turar,



 

Hur qo‗shiq aytibturar.

 

Quyoshdek balqib yurar,



 

So‗zlasang kulib turar.

 

Lobar: Guotoraev Komronbek 

Toqqa chiqsa tog‗ bo‗ladi,

 

Toshda ungan bog‗ bo‗ladi.



 

Ko‗rib ko‗ngil chog‗ bo‗ladi,

 

Bizning Komron bek bo‗ladi.



 

Axror: Karimov Samandar

 

Samandarning hamyonida tursa puli



 

Ming bitta qiz qarshilaydi kulib uni

 

Taqdir ekan pul bo‗lmasa hamyonida



 

Yo‗llamaydi biror qiz hech yoninga

 

Lobar: Irisdavletov Shukrulla

 

Qobog‗ida qori yo‗q,



 

Nomardlarga zori yo‗q.

 

Iymoni but, ori cho‗g‗,



 

Shukrullaning o‗zi sho‗x.

 

Axror: Akbarov Qaxramon

 

O‗tkazsa ham bir kunin uyda qola,



 

Lek,hech kimga qilmaydi u ohu nola.

 

Xayollari opasidan pul undirish,



 

Allaqachon unitilgan sut uydirish. 



Lobar: Yusanov Voxidjon

 

Ko‗k yuzida pardadek,



 

To‗kilmagan zardadek.

 

Turar burda-burdadek,



 

Bizning Voxid surmadek. 



Axror: Yigitlarga she‘rlar aytib,

 

Balolarga qolmay sizdan.



 

Har misraga o‗nta bayt qo‗shib,

 

Qasd olmangiz bizdan.



 

Xakamlar xayati bilan tanishtirsak:

 

Lobar: Endi ishtirokchilarimizni shartlar bilan tanishtiramiz.

 

1.



 

Tanishtirish

 

2.

 



8-Mart tabrigi

 

3.



 

Onamga sovg‗a

 

4.

 



Sport o‗yini

 

5.



 

Erkin mavzu

 

Axror: Birinchi shartimiz bo‗yicha ishtirokchilarimiz o‗zlarini tanishtiradilar.

 

(ishtirokchilarimiz o‗zlarini 2 daqiqa ichida tanishtirb chiqadilar).



 

Lobar: ―Baxor valsi‖ raqs

 


Axror: 2 shartimiz shartimiz 8-Mart tabrigi bunda o‗quvchilar onalariga tabrik so‗z 

yozadilar. Yozilgan tabrik so‗zning ma‘nosiga, imlo xatosiga va xusnixatiga e‘tibor 

qilinadi.

 

Ishtirokchilarimiz shartni bajarib bo‗lganlaridan keyin xakamlar baholaydilar.



 

Lobar: Siz emasmu Navoiyning onasi,

 

Siz emasmu Amir Temur onasi,



 

Siz emasmu Ulug‗beku, Bobur onasi

 

Siz barcha barcha ulug‗ zotlar onasi



 

Sizga ta‘zim sizga extirom

 

Sizga olqish, sizga sharaf-shon!!!



 

Axror: Buyuk alloma Alisher Navoiy onajonlarimiz haqida shunday deydi:

 

Onalarning oyog‗i ostitadur 



Ravzai, jannatu jinon bog‗i,

 

Ravza bog‗i visolini istar ersang,



 

Bo‗l onang oyog‗in tufrog‗i.

 

Lobar: Onalar haqida shoirlar shunday deydilar.

 

1-o„quvchi: Dunyoda ona muhabbatidan ham muqaddas va beg‗ubor tuyg‗u yo‗q. 

Sevimli shoirimiz Abdulla Oripov mutafakkir shoir Alisher Navoiyning onasi haqida 

ajoyib satrlarni bitgan:

 

Bilmam qanday ayol bo‗lgan



 

Alisherning onasi

 

Balki uning aqliga ham



 

Lol bo‗lgan zamonasi.

 

2-o„quvchi: Boshni fido ayla ato qoshiga,

 

Jismimni qil sadqa ano boshiga. 



Tun, kuningga aylagali nurposh

 

Birisi oy ayla, birisin quyosh.



 

A. Navoiy

 

3-o„quvchi: Suyansam suyanchig‗im o‗zingsan ona.

 

Quvonsam quvonchim o‗zingsan ona.



 

Tog‗day e‘tiqodim, tongday sururim,

 

Quyoshday tayanchim o‗zingsan ona.



 

Omon Xalil

 

4-o„quvchi: Siz emasmu! O‗sishim kutgan,

 

Yoshlar o‗tsa boqib xavasda.



 

Qabul etding, onajon tutgan,

 

She‘rim bo‗lsin sizga guldasta. 



5-o„quvchi: Baxorday beg‗ubor inson umrida,

 

Naqadar azizdir ona degan nom.



 

Shu ikki xijjali so‗zning o‗zida,

 

Birinchi she‘rimga bergansiz ilxom.



 

Axror: 3 shart “Onamga sovg„a” deb nomlanadi. Bunda o‗quvchilarimiz stol ustida 

yasharingan sovg‗alarni olishlari uchun berilgan misollarni ishlashlari kerak va 

onalariga sovg‗ani hadya qilishlari kerak.

 

Lobar: Parpieva Sitora ijrosida Sayyora Qozievaning ―Arzanda jonim ‖ qo‗shig‗ini 

tinglaymiz.

 


Axror: 4 shart. Sport o‗yini. Ishtirokchilarimiz o‗zlarining chaqqonligini 

ko‗rsatadilar.

 

Lobar: Toxtarbekova Sarvinoz ishtirikida ―Ona‖ monologini tinglang.

 

Axror: 5 shart. Erkin mavzu.

 

O‗quvchilarimizning maxoratlarini hakamlar xayati baholaydilar.



 

Lobar: Aziz onajonlar! Sizlarni, sizni faqat ona vatanga-yu mehribon muallimaga 

tenglashtirish mumkin. Avvalo, siz ayolsiz, olamni muavvar etuvchi siymosiz!

 

Axror: Aziz davramiz qatnashchilari, Ayol borki- olam munavvar, Ayol dunyo 

beshigini tebratadi. Shunday ekan ayollarning jamiyatimizda tutgan o‗rni beqiyosdir. 

Ayol to‗quvchi, ayol tikuvchi, ayol shifokor, ayol ustoz muallima, ayol olima va 

nixoyat ayol raxbar. Shu sababdan hozirgi tabriklash navbatini sinf raxbarimizga 

beramiz.

 

Xakamlar tomonidan ishtirokchilarimiz hamma shartlar bo‗yicha bachargan ishlari 



izohlanadilar va ishtirokchilarimiz taqdirlanadilar .

 

Lobar: Yomon ko‗zlar yotlarga boqsin,

 

Ko‗z tegmasin, ko‗zlar tegmasin



 

Bizning sultonlar tumorlar taqsin

 

Ko‗z tegmasin, ko‗zlar tegmasin. 



Axror:Aziz onajonlar, davramiz qatnashchilari! Sizlarni xalqaro xotin-qizlar bayrami 

8-mart bilan yana bir bor tabriklaymiz, sizlarga sihat-salomatlik, o‗qishda, mehnatda, 

ijodda, shaxsiy hayotda omad tilaymiz.

 

Shu bilan bayram dasturimiz nihoyasiga etdi, xayr sog‗-salomat bo‗ling.



 

 

 



 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Adabiyotlar  ro„yxati 

 

1.  Mahkamova F.       Oqila, orasta va faol [Matn] / F. Mahkamova.//Xalq so‘zi.-2017.-4 mart. – 

2 b. 

2.   Ibroximova Q.      Bahor bilan boshlangan bayram : [Matn] /  Ibrohimova Q.// O‘zbekiston 



adabiyoti va san‘ati.-№ 10.-1-3 b.-2017. 

3.  Sobirova N.  Baxtimni ichan qal‘adan topdim / N. Sobirova // Ishonch. – 2017. – 7 mart. – 4 

b. 

4. Ubaydullaeva Z.     Ayol – jamiyatni harakatga keltiruvchi qudratli kuch / Z. Ubaydullaeva // 



O‗zbekiston ovozi. – 2017. – 7 mart. – 3 b. 

5.  


www.fikr.uz

 

6.  



www.adabiyot.uz

 

7.  



www.bekajon.uz

  

 



Ilmiy uslubiyat bo„limi  

tomonidan tayyorlandi. 

                                                                          

 

 

 

 

 

 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

Katalog: files -> norm-docs
files -> МҲобт коди Маъмурий-ҳудудий объектнинг номи Маркази Маъмурий-ҳудудий объектнинг
files -> Specific Support Action report research landscape in Central Asia
files -> Driving the Best Science to Meet Global Health Challenge s
norm-docs -> Alisher Navoiy nomidagi Sirdaryo viloyati Axborot –kutubxona markazi Ilmiy –uslubiyat bo‘limi
norm-docs -> Alisher Navoiy nomidagi Sirdaryo viloyati Axborot –kutubxona markazi Ilmiy –uslubiyat bo„limi
norm-docs -> Alisher Navoiy nomidagi Sirdaryo viloyati Axborot-kutubxona markazi Ilmiy –uslubiyat bo‘limi
norm-docs -> Alisher Navoiy nomidagi Sirdaryo viloyati Axborot-kutubxona markazi Ilmiy –uslubiyat bo‘limi
norm-docs -> Alisher Navoiy nomidagi Sirdaryo viloyati Axborot-kutubxona markazi Ilmiy-uslubiyat bo„limi
norm-docs -> Alisher Navoiy nomidagi Sirdaryo viloyati Axborot –kutubxona markazi Ilmiy –uslubiyat bo„limi

Download 194.81 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling