B. X. Yunusov, M. M. Azimova


Download 33.64 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/12
Sana05.12.2019
Hajmi33.64 Mb.
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12

Geografik  qismlar
n is,  soat/yil
1.  U ral,  Sibir,  Shim oliy  m ir.taqalar
5500
2.  O 'r ta   O sivoning  shim oli
5000
3.  Y evropaning janubiy  qism i
4250
4.  O 'r ta  O sivoning janubi,  Q rim ,  K avkaz
2 5 0 0 -3 0 0 0
Agar  tum anning  issiqlik  yuklam asi  turli  manbalar  yordam ida 
qoplanadigan  b o isa ,  ularning  har  biri  umumiy yuklam aning  qanday 
ulushini  qoplashini  bilish  lozim.  Buning  uchun  integral  grafikdan 
foydalanish  qulay  b o iad i.  Bu  grafikning  m atem atik  ifodalanishi 
quyidagicha:
% ,= /(*
bunda:  a j r Q J Q M —  alohida  olingan  m anbaning  issiqlik  yuklam asi- 
ni  mohiyatining hisobiy jaiklam asiga  nisbati; 
a  ,=  O f   O?,'1  -   mavsum  davomida  alohida  manbadan
y i l  
* ~ 1
 
Z - 'M
beriladigan  issiqlik  miqdorining  shu  davrda  beriladigan  um ­
um iy (y ig ln d i)  issiqlik miqdoriga  nisbati.
a  j(= /( a v/)  integral  graflgi  issiqlik  yuklam asining  davom iylik 
graflgi  asosida  quriladi.  Shu  m aqsadda  yuklam aning  davomiy-
29

lik  grafigi  ordinata  o‘qi  bo'yicha  teng  m asofalarda  o‘tkazilgan 
gorizontal  chiziqlar  yordam ida  qator  yuzalarga  boMinadi  va  hosil 
boMgan  har  bir  yuzaning  davom iylik  grafigining  um um iy  yuzasi- 
ga  nisbati  aniqlanadi.  Eslatish  m um kinki,  davomiylik  grafigining 
um um iy  yuzasi  m avsum   davom idagi  issiqlikning  yigMndi  sarfiga 
teng.  O lingan  natijalar  asosida  yuklam aning  integral  grafigi  quri- 
ladi  (4-b  rasm).
D avom iylik  g ra fig in in g   barcha  y u z a si  (opnlebco) ni  g o ri­
zo n ta l  chiziq lar:  ab,  le,  kl,  mn  y o rd a m id a   qator  y u z a la rg a  
boMamiz.  H osil  boMgan  b irin c h i  y u z a   o p n leb co   q u v v ati  h is o ­
biy  um um iy  issiq lik   s a rfin in g   20%   iga  ten g   boMgan  m anba- 
dan  o lin ay o tg an   issiq lik   sa rfin i  ifo d alay d i,  y a ’ni  a w= 0 ,2 .  Bu 
y u z a   (oabco)  n in g   dav o m iy lik   g ra fig in in g   u m u m iy   y u z a si 
{opnlebco)  ga  n isb ati  a   7 = 0.  In te g ral  g ra fik d a   ( a   ,)  n in g   bu 
q iy m atig a  «A »  n u q tasi  to ‘g ‘ri  keladi.  K e y in   a M= 0 ,4   nisbiy 
y u k la m a s i  q u rib   ch iq ila d i.  U nga  g ra fik n in g   (odeb co )  y u z a si 
m os  keladi  va  u  d av o m iy lik   g ra fig i  y u z a sin in g   72%  ini  ta sh k il 
q ila d i,  y a ’ni  a   .,= 0,72.  In te g ral  g ra fik d a   bu  y u k la m a g a   «V» 
nuq tasi  to ‘g ‘ri  keladi.  Shu  usulda  (o a b c d e )  in te g ra l  g ra fig ig a  
qolgan  n u q tala r  ham   tu s h ir ila d i.  In teg ral  g ra fik   y o rd am id a   is ­
siqlik 
t a ’m i n o t i g a  
tu rli  m an b a lard a n   y il  davom ida  y o ritila y o t- 
gan  issiq lik   m iq d o rin i  oson  a n iq lash   m u m k in .  M asalan ,  iss iq ­
lik  y u k la m a si  ik k i  m an b a d a n   qo p lan ay o tg an   b o 'lsa   v a  u larda 
b irin in g   quvvati  m ak sim al  y u k la m a n in g   60%   iga  (a   = 0,6), 
b o sh q a sin ik i  esa  40%   ga  ( a w= 0 ,4 )  ten g   boMsa,  u  holda  4- 
rasm d a n   maMum  boM ishicha,  b irin c h i  m anba  y illik   issiq lik  
s a rfin in g   92%   ini  ( a i(V= 0 ,9 2 )  yoki  y u z a   (o klb co )  ik k in c h isi  -  
faqat  8%  ini  ( a vj/= 0 ,0 8 )  yoki  y u z a   (k r lk )  ta 'm in la s h i  m u m k in . 
M av su m iy   issiq lik   y u k la m a s in in g   in te g ral  g ra fig i  u n iv ersa l 
x u su siy a tg a   ega.  M a’lum   b ir  g e o g ra fik   n u q ta   uchun  q u rilg a n  
in te g ra l  g ra fik   shu  iqlim   m in ta q a sid a   jo y la sh g a n   b a rc h a   sha- 
h a rla r  uchun  u m u m iy   boMadi.
30

a)  aM
 
b)  a,n
4-rasm.  Isitish  davrining  davomiylik  grafigi  (a)  asosida  yuklam aning 
integral  grafigini  (
b)  qurish.
1.8.2.  Issiqlik ta’minoti  tizimlari.  Issiqlik  ta’minoti 
tizimlarining  tavsifi
Har qanday  issiqlik ta’minoti  tizim ining  vazilasi  iste'molchilarini 
kerakli  m iqdorda  va  talab  qilingan  param etrli  issiqlik  bilan  ta'm in- 
lashdan  iborat.  Issiqlik  m anbalarining  iste'molchilarga  nisbatan  joy- 
lashishiga  qarab  issiqlik  ta'm inoti  tizim lari  m arkazlashtirilm agan 
va  m arkazlashtirilgan  turlarga  bo'linadi.  M arkazlashtirilm agan 
tizim larda  issiqlik manbalari  bilan  iste’molchilarning issiqlikni  qabul 
qiluvchi  m oslamalari  yagona  bir  qurilm aga  birlashtirilgan  boMadi 
yoki  ular  shunchalik  o‘zaro  yaqin joylashgan  boMadiki,  issiqlikning 
manbadan  iste'molchiga  uzatilishi  oraliq  bo'g'insiz.  ya'ni  issiqlik 
tarm og‘isiz amalga  oshiriladi.
M arkazlashtirilm agan  issiqlik  ta ’m inoti  tizim lari  shaxsiy  va 
m ahalliy turlarga bo‘linadi.
Shaxsiy  issiqlik  ta’m inoti  tizim ida  har  bir  iste’molchi  alohida 
m anbadan  ta’m inlanadi.  Bu  tizim larga,  xususan,  pechli  isitish
31

kiradi.  Issiqlik  ta ’m inotining  m ahalliy  tizim larida  har  bir  bino 
alohida  issiqilik  m anbayidan,  odatda,  m ahalliy  qozonxonadan 
ta'm inlanadi.
M arkazlashtirilgan  issiqlik  ta ’m inoti  tizim larid a  issiqlik  m an- 
bayi  va  iste’m olchilarning  issiqlikni  qabul  qiluvchi  m oslam alari 
bir-biriga  nisbatan  alohida,  ko‘pincha  uzoq  m asofada  joylashgan 
b o ia d i  va  m anbadan  issiqlikning  iste’m olchilarga  uzatilishi 
issiqlik 
t a ’m inoti 
tiz im larin i 
quyidagi 
g u ru hlarga 
bo‘lish 
m um kin:
guruhli -  binolar guruhining  issiqlik ta’minoti;
tum an -  bir necha  bino  guruhining  issiqlik ta'minoti;
shahar -  bir necha  tum anning  issiqlik  ta’minoti;
shaharlararo -  bir necha  shaharning  issiqlik ta ’minoti.
M arkazlashtirilgan  holda  issiqlik  bilan  ta’minlash jarayoni  ketma- 
ket bajariladigan  uchta  amaldan  iborat:
a)  issiqlik tashuvchi  m uhitni  qozonxona,  IEM larda tayyorlash;
b)  issiqlik tashuvchi  m uhitni  issiqlik tarm oqlari  orqali uzatish;
d)  issiqlik  tashuvchi  m uhitdan  issiqlik  m oslamalarida  foydala­
nish.
Issiqlik  tashuvchi  m uhitni  tayyorlash,  uzatish  va  undan  foy- 
dalanishga  m o ljallangan  qurilm alarning  uyg‘un  birligi  m arkaz­
lashtirilgan  issiqlik  ta’m inoti  tizim ini  tashkil  qiladi.  Issiqlikni  uzoq 
m asofalarga  uzatish  (tashish)  uchun  ikki  muhit:  suv  va  suv  bug'i 
qo'llam ladi.  Odatda,  m avsum iy yukiam alarni  va  issiq  suv  ta'm inoti 
yuklam asini  qoplash  uchun  issiqlik  tashuvchi  m uhit  sifatida  suv- 
dan  va  sanoatning  texnologik yuklam asi  uchun  esa  bug'dan  foyda- 
laniladi.
1.8.3.  Issiqlik ta'minotining suvli  tizimlari
M arkazlashtirilgan  issiqlik  ta ’m inoti  tizim lari  issiqlik  tashuv- 
chisiga  qarab  suvli  va  b u g ii turlarga bo‘linadi.
32

Suvli  tizim larning  ikki  turi  qo‘llaniladi:  yopiq  va  ochiq  ti/.inilar, 
Yopiq  tizim larda  issiqlik  tarm og‘idagi  suvdan  faqat  issiqlikni 
tashuvchi  muhit  sifatida  foydalaniladi  va  u  issiqlik tarmog'idan  chetga 
olinmaydi.
1892-yili  akadem ik  L.A.  Melentyev  va  boshqalar  tomonidan 
issiqlik  ta’m inotining  bir  quvurli  tizim i  ishlab  chiqildi  va  amalda 
qoMlash uchun tak lif qilindi.
Bu  taklifning  asosiy  g'oyasi  —  isitish  qurilm asidan  keyin 
issiq  suv  ta ’m inotiga  berilgan  tarm oq  suvining  ham m asi  unda 
foydalaniladi. 
Bunday 
tizim larlarda  qaytish 
quvuriga  hojat 
qolmaydi,  shuning  uchun 
issiqlik  tarm og‘ini  qurish  uchun 
ketadigan 
boshlang'ich  xarajatlar  keskin  kamayadi, 
Shunga 
qaram asdan,  bu  tizim lar kam   ishlalatiladi,  chunki  ulardagi  suvning 
sarfi  m ijozlar  tom onidan  iste’mol  qilinayotgan  suv  m iqdoriga 
teng  b o iish i  kerak,  bu  shartni  bajarish  uchun  esa  har  doim  ham 
im koniyat  bo‘lavermaydi.
Am m o  bir  quvurli  tizim lar  issiqlik  m anbayidan  katta  m aso- 
falarda  (5-10  km)  joylashgan  iste’m olchilar  guruhigacha  issiq­
likni  yetkazish  uchun  foydalanilishi  m um kin.  Bu  holda  iste’mol­
chilar  guruhi  joylashgan  tum an  chegarasida  ikki  va  ko'p  quvurli 
issiqlik  tarm og‘i  va  tum an  chegarasidagi  issiqlik  tarm og‘i  tur- 
licha  -   gidravlik  va  issiqlik  holatlarida  ishlaydi.  Tum anning 
issiqlik  tarm og‘i  oddiy  ikki  quvurli  ochiq  tizim   sifatida  ishlab. 
iste’m olchilarni  qondirishi  m um kin.  Bir  quvurli  uzatish  tarm og'i 
esa  tum an  issiqlik  tarm og‘ini  suv  bilan  uzluksiz  ta ’m inlash 
vazifasini  bajaradi.
Ochiq  tizim larda  issiqlik  tarm og‘idagi  suv  qisman  yoki  to‘- 
laligicha  iste’molchilar tomonidan  ishlatiladi.
Suvli  issiqlik  ta'm inoti  tizim lari  quvurlarning  soni  bo'yicha  bir, 
ikki.  uch.  to‘rt  va  ko‘p  quvurli  boMib,  bu  quvurlar  ichida  issiqlik 
tashuvchisi  sifatida  suv  xizm at  qiladi.
Issiqlik  tarm oqlaridagi  quvurlar  uzatish  va  qaytish  quvurlariga 
bo‘linadi.  Uzatish  quvurlari  yordam ida  issiq  suv  stansiyadan  isle'­
ll

molchilarga  yetka/ib  bcriladi,  qaytish  quvurlari  orqali  esa  sovugan 
suv  yana  stansiyaga  qaytariladi.
Texnologik  issiqlik  yuklam asi  m avjud  bo‘lgan  sanoat  tum an- 
larida  uch  quvurli  tizim lar  q o lla n ilish i  m um kin;  bunda  ikkitasi 
uzatish  quvuri  va  bittasi  qaytish  quvuri  bo‘ladi.  Ayrim  hollarda 
ko‘p  quvurli  tizim lar  q o llaniladi.  Ular  eng  ko‘p  kapital  m ab lag iii 
talab  qiladigan  va  ishlatilishi  eng  m urakkab  bo‘lgan  tizim lar 
hisoblanadi.
Yopiq  tizim larda  ideal  holda  G u= 
ya'ni  issiqlik  m an- 
bayidan  uzatiladigan  va  unga  qaytib  keladigan  suvning  sarfi  bir 
xil  bo'ladi.  A m alda  esa  G  > G   b o ia d i.  chunki  ko'pincha  suv

q
 

r
issiqlik  kam eralaridan,  arm atu ra  va  nasoslardan  oqib  ketishi 
bilan  suvning  qaytish  sarfi  kam ayadi.  Yopiq  tizim lard a  quvurlar 
soni  ik k ita   b o lib ,  issiqlik  tashuvchi  orqali  o‘z  issiqligini  isitish 
q urilm alariga  berganidan  so‘ng  stansiyaga  qaytarilishi  lozim  
(5-rasm).
Yopiq  tizim larda  iste'm olchilarning  issiqlik  qurilm alariga  beri- 
layotgan  suv  tarm oq  suvidan  issiqlik  almashtirgichi  yordam ida 
ajratilgan  b o iad i.  Natijada  iste’molchilarga  yuqori  sifatli  issiq  suv 
berilishi  ta ’m inlanadi.  Alohida  isitgich  o in atilish i  natijasida  issiqlik 
ta’minoti  tizim i  m urakkablashib  ketadi.  Isitgichlarda  va  issiqlik 
qurilm alarida tuz  cho'km alari  o'tirib  qoladi.
Issiq  suv  ta ’m inotining  m ahalliy  qurilm alarida  zanglash  sodir 
b o iad i.  Ochiq  tizim larda  G u> G  .  Tarmoq  suvi  m ahalliy  issiq  suv 
ta ’minoti  tizim ining  suv  tarqatish  jo ln ra k la ri  orqali  tarqaladi. 
Ochiq  tizim larda  issiqlik  ta rm o g id a   suv  doimo  ta ’m inlanib 
turiladi.
Issiqlik  ta ’m inotining  ochiq  tizim lari,  asosan.  ikki  quvurli 
b o iad i  (5-rasm).  Issiq  suv  iste’molchilarga  stansiyadan  uzatish 
quvuri  I  orqali  beriladi.  Suvni  stansiyaga  qaytarish  uchun  quvur  II 
xizm at  qiladi.  Iste’m olchilarning  issiq  suv  ta’m inoti  bevosita  issiqlik 
tarm o g ld an   suv  olib  berish y o li  bilan  amalga  oshiriladi.
34

5-rasm.  Issiqlik  ta ’minotining  suvli  ikki  quvurli  yopiq  tizimi:
a,  b,  d,  e -  isitish  qurilm alarining issiqlik tarm og'iga ulanish  c h iz m a la r i:/g  — issiq 
suv ta'm inoti  qurilm alarini issiqlik tarm og'iga ulanish chizmasi;  h,  i,j,  k,  /,  m.  n -  
isitish va issiq suv ta'm inoti qurilm alarining birgalikda issiqlik tarm og'iga ulanish 
chizm asi; 
o -  isitish va ventilatsiya qurilm alarining birgalikda issiqlik tarm og'iga ula­
nish  chizmasi:  1 -  issiq suv akkum ulatori; 2 -  havo jo ‘m ragi;  3 -  issiq suv jo'm ragi: 
4 -  isitish asbobi;  J  -  teskari  klapan;  6 -  isitgich;  7 ,8  — issiq suv ta'm inotining quyi 
va vuqori  pog'ona isitgichlari;  9 -  isitish tiziniining isitgichi;  10 -  kengayisb  idishi: 
]1  -  bosim rostlagichi;  12 -  suv sarfi rostlagichi;  13 -  harorat rostlagichi:  14 -  isitish 
rostlagichi;  15 -e le v a to r;  7 6 -n aso s;  17 -  qo'shimcha suv bilan ta'minlash nasosi:  IS 
— tarmoq nasosi;  19-q o 'sh im c h a su v  rostlagichi:  20 -  doim iy qarshilik;  21 -  issiqlik 
ta'm inoti  isitgichi;  2 2 - c h o 'q q i  qozon:  23,  2 4 - q u y i  v ay u q o ri pog'onakalorilcrluri.
15

Yuklama grafigini  tekislash  uchun  issiq  suv  to‘plagichi  (akkumu- 
latori)  o'rnatiladi,  5-o  rasm da  ko'rsatilgan  chizm adagi  yashash 
joylarida  ikki  xil  issiqlik  yuklam asi,  ya'ni  isitish  va  ventilatsiya 
ta ’m inoti  mavjud.  Bu  chizm a  asosida  ulangan  turli  yuklam alar  bir- 
biriga  nisbatan  b o g liq   b oim agan  holda  sozlanishi  m umkin.  Isitish 
qurilm alarining  issiqlik  tarm og‘iga  mustaqil  ulanishi  (g--chizmasi) 
issiq  suv  ta’minotiga  berilayotgan  suv  sarfini  yaxshilash  imkonini 
yaratadi.
Ochiq tizim larning yo p iq   tizim larga nisbatan  afzalliklari:
1)  elektr  stansiyasida  va  sanoat  korxonalarida  ishlatilgan  past 
haroratli  suvdan  issiq  suv  ta’minoti  uchun  foydalanish  imkoni 
mavjudligi;
2)  m ahalliy  issiq  suv  ta’minoti  qurilm alarining  sodda  va  arzon- 
ligi.  ularda  ish  m uddatining uzayishi.
Kam ch iliklari:
1)  stansiyada suvning tayyorlanishi m urakkabligi va  qimmatligi;
2)  iste’molchilarga  berilayotgan  suvning  sifati  sanitariya,  tozalik 
va  salom atlik talablariga javob bermasligi;
3)  issiqlik ta ’minoti  tizim i  ustidan o‘tkaziladigan  sanitariya nazo- 
ratining m urakkabligi;
4)  issiqlik  tarm og‘ining  qaytish  quvuridagi  suv  sarfining  doimo 
o'zgarib turishi  va tarm oqning  gidravlik  holati  barqaror b o lish i  nati­
jasida  ishlatishning  m urakkabligi;
5)  issiqlik  ta’m inoti  tizim ining  zichligini  nazorat  qilishning  m u­
rakkabligi.
1.8.4.  Bug‘li  issiqlik ta’minoti  tizimralari
Issiqlik  ta’m inotida  bug‘li  tizim lar  bir  quvurli  va  ko'p  quvurli, 
yuqori  va  kichik  bosim li,  kondensatning  qaytishi  va  qaytmasligi 
bilan  boiadi.
Isitish  asboblari  bug1  quvurlariga  b o g liq   va  b o g liq   b o im a g a n  
chizm alar  bilan  ulanadi.  Issiq  suv  tizim idagi  uskunalar  b o g liq  
b o im a g a n   chizm a,  y a’ni  aralashuvchi 
isitgichlar  yordam ida 
ulanadi.
36

a) 
b) 
d) 
e) 
f) 
g)
6-ro.sm.  Issiqlik ta’minotining suvli  ikki  quvurli  ochiq  tizimi:
a,  b,  d,  e -  isitish qurilm alarining issiqlik tarm og'iga ulanish c h iz m a la r i;/g — issiq 
suv ta'm inoti qurilm alarining issiqlik tarm og'iga ulanish chizmasi;  h,  i, j,  k,  I — 
isitish va issiq suv ta ’m inoti qurilm alarining  birgalikda  issiqlik tarm og'iga ulanish 
chizm asi:  23 -  ishga tushirish moslamasi:  24 -  aralashtirgich;  qolgan belgilar 
J-rasm ga o'xshash.
37

K ondensat  qaytishi  bilan  b o g iiq   bo'lgan  tizim lar  (7-rasm) 
tu ra r  joy,  jam oat  binolari  va  ishlab  chiqarish  korxonalari  uchun 
xizm at  qiladi.  Bug'  bilan  isitish  tizim id a  bug 'n in g   sarfini  sozlash 
jo ‘m rak  orqali  sozlanadi.  V entilatsiya,  issiq  suv  ta ’m inoti  va 
texnologik  apparatlar  uchun  bu g 1  sarfi  avtom atik  rostlagich, 
haroratlar  rostlagichi  va  s a rf  rostlagichi  (H R   va  SR)  yordam ida 
sozlanadi.
Isitish  tizim i  va  issiq  suv  ta’minoti  tizim idan  keyin  kondensat 
ajratuvchi,  kondensat yigiivchi  va  kondensat  nasoslar  binolarga  kirish 
joyida  qo‘yiladi.  Ventilatsiya  va  texnologik  agregatlarda  kondensat 
ajratuvchilar  har bir uskunalardan yoki  bir  guruh  uskunalardan keyin 
o'rnatiladi.  Kondensat  bir  umumiy  quvur  bo'yicha  qaytadi  va  uning 
diametri  uzatish  quvurining  diametriga  nisbatan  3-5  m arta  kichik 
bo'ladi.
Issiqlik  stansiyasiga  qaytayotgan  kondensatning  bosimi  yetarli 
bo'Isa.  kondensat  yig’uvchilardan  kondensatni  nasoslar  yordam ida 
haydaladi.  Bunday  kondensat quvurlar  bosimli  deb  ataladi.
Kondensat  qaytmaydigan  chizm alar  turar  joy  binolari  va  ishlab 
chiqarish  korxonalaridagi  isitish,  ventilatsiya va issiq  suv ta’m inotida 
juda  kam   qo'llaniladi.  Issiqlik  iste’molchilari  bu  tizim larga  bog‘Iiq 
bo'lgan  chizm alar  yordam ida  ulanadi.  Isitish  asboblarida  hosil 
b o ig a n   kondensatni  kerakli  haroratga  sovitib,  issiq  suv  ta ’m inoti 
uchun  ishlatiladi  (7-rasm,  a,  Z>-chizmalar).
Issiq  suvni  yuvinish  xonalari  uchun  tez  tayyorlashda,  bug‘ni 
sovuq  suv  bilan  aralashtirgan  holda  akkum ulatordan.  oqimli  isit- 
gichlardan  va  ejektorlardan  foydalaniladi  (7-rasm,  o'-chizma).
Ulanish  chizmalari:  a)  isitish  tizimining  bog'liq  chizmasi  bo'yicha;
b)  isitish  tizimining  bogiiq  bo'lmagan  chizmasi  bo'yicha;  d)  issiq  suv 
ta’minoti  bo'yicha;  e)  texnologik  uskunalar  uchun;  1  -   bug'  quvuri;  2  -  
kondensat  quvuri;  R K   -   rostlash  jo'mragi;  KD  -   kondensat  ajratgich; 
K S -  kondensat to'plagich;  II -  isitgich;  A  -   akkumulator;  R -  kengay- 
ish  idishi;  TA -  texnologik apparat.
38

7-rasm.  Kondensat  qaytadigan  bir  quvurli  bug'  tizim inin g  chizmasi.
B u g ii  tizim lar  ta’m inotida  quvurlar  soni  korxona  ish  harakteri, 
vazifasi  va  ishlab  chiqarish  quvvatiga  b o g liq   bo'ladi.  Qishloq 
xo‘jalik  
m ahsulotlarini 
qayta 
ishlash, 
yog'ochlarni 
quritish, 
korxonalarda  va  m avsumiy  issiqlik  yuklam alarining  sezilarli 
darajada  o'zgarishi  bo'lgan  joylarda  ko'p  quvurli  bug1  quvurlarini 
ishlatish  m umkin.  Bunda  bitta  bug‘  quvuri  o'rtacha  bug‘  sarfi  uchun 
hisoblanadi,  qolgan  quvurlar  zaxira  quvurlar  bo‘lib,  korxona  uchun 
qo‘shim cha m inim al bug‘  yuklainalarini  yuborishda  ishlatiladi.
K ondensatning  qaytishi,  issiqlik ta'm inotining  doimo  m avjudli- 
gi  tarm oqning  iqtisodiyotiga  katta  ta ’sir  qiladi.  Agar  shu  konden­
satning  qaytishi  to‘xtab  qolsa,  issiqlik  inanbayidan  kelayotgan  is­
siqlikning  ozavishiga  sabab  bo'ladi.  Q aytayotgan  kondensatda  har 
xil  m exanik  aralashm alar  bo‘lm asligi  kerak.  K ondensatlarning 
yig’ilishi  va  qaytishi  ochiq  va  yopiq  chizm alar  bo'yicha  bo'ladi. 
Ochiq  chizm alarda  kondensatni  iste’m olchilardan  kondensatni 
ajratuvchi  uskunasidagi  ortiqcha  bosim   hisobiga  yig'iladi.  shu  kon­
densat  vig'ish  punktiga  keladi  va  atm osfera  bilan  bog'liq  bo'lgan 
bakda  yig'iladi.  Y ig'ish  punktiga  kondensat  um um iy  kondensat 
quvuri  yoki  har  xil  iste'm olchidan  alohida  kelayotgan  quvurlar 
orqali  keladi  (8-rasm).
39

I
I
I
I
SP
- _________
vv
8-rasm.  Kondensat  qaytmaydigan  bir  quvurli  bug1  tizim ining  chizmasi.
Kondensatni  yopiq  chizm aiarda yig'ishda,  iste’molchilardan  bak- 
gacha  va  ulardan  issiqlik  manbayigacha  boMgan  ham m a  uchastka- 
larda  ortiqcha  bosim  ta’sirida  bo'lishi  va  bosim  0,005  MPa  dan  kam 
bolm asligi  kerak.
Kondensat  yig'ish  uskunasida  kondensat  ustida  ortiqcha  bosim 
hisobiga  bug1  yostigM  hosil  b o iib ,  havoni  so'rib  olishga  to‘sqinlik 
qiladi.  Kondensat  ajratuvchidan  keyin  ortiqcha  bosim  bakga konden­
satni  yetkazib  turish  uchun  yetarli  boMmasa,  iste'molchilardan  kon­
densatni  nasoslar yordam ida  baydaladi.
1.9.  Issiqlik  tarm oqlarining  gidravlik  hisobi
1.9.1.  Gidravlik  hisoblashning vazifalari
Gidravlik  hisoblash  issiqlik  tarm og'ini  loyihalashning  eng 
muhim  qism laridan  biri  hisoblanadi.
Loyihalash  paytidagi  gidravlik  hisoblashning  vazifalariga  quyida- 
gilar kiradi:
1)  quvurning  diam etrini  aniqlash;
2)  bosim  (siquv)ning kam ayishini  aniqlash;
3)  tarm oqning turli  nuqtalaridagi  bosim  (siquv)larni  aniqlash;
40

4) 
statik  va  dinam ik  ish  holatlarida  issiqlik  tarm og‘ining  barcha 
nuqtalarini  o'zaro muvofiqlashtirish.
Gidravlik  hisoblashning  natijalari  quyidagi  m asalalarni  hal  etish 
uchun  asos  bo'ladi:
1)  kapital  m ablaglarni,  m etall  (quvurlar)  sarfini  va  issiqlik  tar- 
mog‘ini  qurish  uchun  sarflanadigan  m ehnat hajm ini  aniqlash;
2)  asosiy  va  qo'shim cha  ta’m inlash  nasoslarining  sonini  va  ish 
param etrlarini  aniqlash ham da  ularni joylashtirish;
3)  issiqlik  tarm og‘ining  ishlash  sharoitlarini  aniqlash  va 
iste'molchi  qurilm alarining  tarm oqqa  ulanish usulini  aniqlash;
4)  issiqlik  tarm og'i uchun  avtom atik rostlagichlarni tanlash;
5)  ish  holatlarini  ishlab  chiqish.
Gidravlik  hisoblashni  bajarish  uchun  issiqlik  tarm og‘ining 
sxemasi  va  yon  tom onidan  ko'rinislri.  issiqlik  manbayi  bilan 
iste’m olchilarning  o‘zaro joylashishi  va  hisobiy  yuklam alar  berilgan 
bo‘lishi kerak.
1.9.2.  Asosiy  hisoblash  tenglamalari
Siqilmaydigan  suyuqlikning  quvur  bo‘ylab  qaror  topgan  ha- 
rakatini  ifodalovchi  Bernulli  tenglam asini  quyidagicha  yozish 
m um kin:
41

(1.55)
bunda: 
va  Z,  -   gorizontal  o‘lchash  tekisligiga  nisbatan  quvur 
o‘qining 
1 
va 
 
kesim lardagi  geometrik  balandliklari.  m; 
cot va co2 -tegishli  kesimlardagi  suyuqlikning tezliklari,  m/s; 
p t  va p 2 -  tegishli  kesimlardagi  suyuqlikning bosimlari,  Pa; 
8p -   1  va  2  kesim lar  oralig'ida  bosim ning kamayishi,  Pa; 
 -  erkin tushish  tezlanishi,  g =  9.81  m/s2; 
p -  suyuqlikning zichligi.  kg/m 2.
(1.55) 
tenglam aning  birinchi  hadi  z xg  berilgan  kesimdagi  baland- 
lik  bilan  bog‘liq  bolgan  solishtirma  energiya,  Joul/kg;
co2  /2  -   m a iu m   kesim dagi  suyuqlikning  kinetik  energiyasi, 
Joul/kg;
p/p  -   m a’lum  kesim dagi  suyuqlikning  potentsial  energiyasi, 
Joul/kg;
8  /p  -   1  va  2  kesimlar  oralig‘idagi  ishqalanish  va  mahalliy 
qarshiliklar  sababli  1  kg  suyuqlikning  yoqotayotgan  potensial  ener­
giyasi,  Joul/kg.
Issiqlik  tarm og'ini  gidravlik  hisoblashda  solishtirma  energiya  bi­
lan  bir qatorda boshqa parametr-siquv  (napor).  tn  ham  qo‘llaniladi:
bunda:  p  -  quvur  ichidagi  bosim,  Pa; 
p ly = H — pezom etrik  siquv,  m; 
t  
-  suyuqlikning  solishtirma  og‘irligi,  kg./m3. 
co2/2g  -   oqim ning  tezlik  siquvi  to1 la  siquvga  nisbatan  juda 
kichik  qiymatga  ega  bo'lgani  sababli,  odatda.  gidravlik  hi- 
soblashlarda  inobatga  olinmaydi,  shuning  uchun  (1.56)  teng­
lamani  quyidagicha yozish  mumkin:
(1.56)
H{j = Z + p/y= Z +  H.
(1.57)
42

Ya’ni  to'la  siquv  pezom etrik  siquv  bilan  quvur  o‘qining  hisoblm 
tekisligiga  nisbatan joylashish balandligining yig'indisiga  teng.
(1.57) 
tengiamaga  asosan,  H =  H 0—Z,  ya’ni  pezom etrik  siquv  to'la 
siquv  bilan  quvur  o’qining  hisoblash  tekisligiga  nisbatan  joylashish 
balandligining  avirm asiga  teng.  Odatda,  pezom etrik  siquv  deganda. 
uzatilayotgan  suyuqlik  ustunining  chiziqli  yuzalarida  (m)  ifodalan- 
gan  quvur  ichidagi  bosim tushuniladi.
Yuqorida  keltirilgan  tenglam a  va  tushunchalar  asosida  quyidagi- 
larni yozish  mumkin:
8 //=  8/Vy = bpKgp). 
(1-58)
h=P!y=R/(gp), 
(1.59)
bunda:  8H   -  siquvning yo'qotilishi.  m;
8p -  bosim ning kamayishi,  (yoki  bosim lar  farqi),  Pa;
H -  siquvning  solishtirma yo‘qotilishi  (oicham siz kattalik);
R — bosim ning  solishtirma  kamayishi.  Pa/m.
Quvur  ichida  bosim ning  kam ayishini  quyidagi  yig'indi  bilan 
ifodalanadi:
¥  = 
Katalog: Elektron%20adabiyotlar -> 30%20Техника%20фанлар
30%20Техника%20фанлар -> Oziq-ovqat texnologiyasi asoslari. Vasiyev M.G'.pdf [Aberdin-angus qoramol zoti]
30%20Техника%20фанлар -> Gidravlika va
30%20Техника%20фанлар -> U. T. Berdiyev, N. B. Pirm atov elektromexanika
30%20Техника%20фанлар -> O. O. Xoshimov, S. S. Saidaxmedov
30%20Техника%20фанлар -> Qishloq qurilish texnologiyasi
30%20Техника%20фанлар -> S. turobjonov, M. Shoyusupova, B. Abidov moylar ya maxsus suyuqliklar texnologiyasi
30%20Техника%20фанлар -> I. K. Umarova, G. Q. Solijonova
30%20Техника%20фанлар -> M am ajanov Т., Atamov A
30%20Техника%20фанлар -> Texn ologiyasi
30%20Техника%20фанлар -> Elektr yuritma asoslari

Download 33.64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling