B. X. Yunusov, M. M. Azimova


Download 33.64 Mb.
Pdf ko'rish
bet4/12
Sana05.12.2019
Hajmi33.64 Mb.
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12

(1-60)
bunda:  8p ch -  bosim ning  chiziqli  kamayishi;
8p m— m ahalliy  qarshiliklarda  bosim ning kamayishi.
Chiziqli  kam ayish  Spch  quvurning  to‘g ‘ri  qism larida  ishqalanish 
natijasida  bosim ning  kam ayishidan  iborat.  Mahalliy  qarshiliklarda 
bosim ning  kamayishi  Sp m  -   bu  bosim ning  arm aturada  (jo'm rak. 
zadvijka  va  boshqalarda)  ham da  quvurning  turli  qismlarida  (tirsak. 
shayba va  boshqalarda)  kamayishidan  iborat.
1.9.3.  Pezometrik grafik
Issiqlik  tarm oqlarini  loyihalash  va  ularni  ishlatishda  pezometrik 
grafikdan foydalaniladi (10-rasm).  Bu grafikda binolarning joylashish
n

balandliklari,  tarmoqdagi  siquv  bosim ining  qiymati  va  quvur  o'tka- 
zilgan  yer  yuzining  tuzilishi  (past-balandligi)  m a’lum  masshtabda 
ko'rsatiladi;  bu  grafikdan  tarm oqning  har  bir  nuqtasidagi  siquvning 
qiymati  oson  aniqlanadi.
10-rasm.  Issiqlik  tarm oqlarining  pezometrik  grafigi:
a)  issiqlik tarm og'ining  sxemasi;
b)  issiqlik tarm og'ining  pezom etrik  grafigi;
1-1  -  siquvlarni  o'lchash  tekisligi;
Y - Y 4 -  tarm oqning uzatish quvuridagi  siquvlar  grafigi; 
K - K 4 -  tarm oqning  qaytish quvuridagi  siquvlar  grafigi; 
/ -  tarm oq  nasos;
II -  qo‘shimcha  suv  nasosi;
III -  issiqlikni  tayyorlash qurilmasi;
IV -  bosim  rostlagichi;
44

/VA1 -  issiqlik tarm og'ining  qaytish  quvuridagi to ia   siquv;
N y -  tarm oq  nasosi  (I)  ning  siquvi;
Na
 
-  statik  siquv;
Nm
 
-  issiqlik tarm og'ining uzatish  quvuridagi to la   siquv;
Nl
 
-   issiqlik  m anbayi  kollektorlaridagi  tarm oq  suvining  si­
quvi;
Nvz
 
— uzatish  quvurining 3-nuqtasidagi  to'la  siquv;
N
kz
 -  qaytish  quvurining  3-nuqtasidagi  to‘la  siquv.
Agar  quvur  o'qining  hisoblash  tekisligiga  nisbatan  joylash- 
isli  balandligi  Z,  ga  teng  bo'lsa,  uzatish  quvurining  3-nuqtasidagi 
pezom etrik  siquv  / / 03- Z ,  ga,  qaytish  quvuridagisi  esa  N K3- Z .  ga 
teng  bo'ladi.  Issiqlik  tarm o g 'in in g   3-nuqtasidagi  berilgan  ixti- 
yoriy  siquv  uzatish  va  qaytish  quvurlarida  qayd  etilgan  pezom etrik 
siquvlar  farqiga  yoki  t o i a   siquvlar  farqiga  teng:  N 3=  N 0. - N KV uza- 
lish  quvurida  siquv  (bosim )ning  kam ayishi  8  N y]  i =  N Y ~N Y4;  qav- 
i ish  quvurida  siquv  (bosim )ning  kam ayishi  esa  8iVK1_4=WK4-iVK1.
Tarmoq  nasosi   to'xtatilganda,  issiqlik  tarm og'ida  statik  bosim 
,Y  !  qo'shim cha  suv  nasosi  II tomonidan  ta’m inlanadi.
Suvli  issiqlik  tarm og'ining  ishonchli  ishlashi  uchun  quyidagi  ta- 
lablar bajarilishi  lozim:
1.  Issiqlik  tarm o g 'in in g   turli jih o zlarid a  va  iste in o lc h in in g   is­
siqlik  qurilm alaridagi  bosim   belgilanganidan  oshib  ketm asligi. 
Issiqlik  ta rm o g in in g   po'lat  quvurlari  va  arm aturasidagi  belgi- 
langan  ortiqcha  bosim ning  qiym ati,  odatda,  1,6-25  M Pa  ni  tash- 
kil  qiladi.
2.  Tashqaridan  havo  so'rilm asligi  uchun  issiqlik  tarm og'ining 
barcha  elem entlarida  ortiqcha  bosim ni  ta ’minlash.  Bu  talab  bajaril- 
inagan  taqdirda  jihozlarning  zanglashi  (korroziyasi)  va  suvning 
sirkulatsiyasi  buzilishi  m um kin.  Ortiqcha  bosim ning  m inim al  qiy- 
mati  sifatida 0,005  M Pa  (5  m m   suv.ust.)  qabul qilinadi.
45

3. 
Issiqlik  tarmog'ida  suvning  qaynab  ketmasligini  ta’minlash.  Bu- 
ning  uchun  issiqlik  ta’minoti  tizimning  barcha  nuqtalarida  ma’lum 
haroratda  suv  bug'ining  to'yinish  bosimidan  yuqori  bosimni  saqlash 
lozim.
Pezom etrik  grafikni  hisoblashdan  ko'zlangan  asosiy  maqsad 
tarm oq  nasosi  (I),  arm atura  va  tegishli  rostlagichlarni  to’g'ri 
tanlashdan  iborat.
1.9.4.  Shoxobchalangan  issiqlik  tarmog‘ini 
gidravlik  hisoblash  usuli
Hisoblash  uchun,  odatda,  quyidagilar  berilgan  boiadi:  issiqlik 
tarm o g in in g   chizm a  tasviri,  issiqlik  tashuvchi  m oddaning  sarfi  va 
param etrlari,  tarm oq  qism larining  uzunligi.  Hisoblash  natijasida 
tarm oqning  diam etri  aniqlanadi.  Hisoblash,  odatda,  ikki  bosqichda 
amalga  oshiriladi:  boshlangich,  tekshirish  hisoblari.
11-rasmda  shoxobchalangan  issiqlik  tarm og'ini  hisoblash  usuli 
keltirilgan.
B osh lan gich   hisoblash.  Stansiya  bilan  iste’molchilar  oralig'ida 
bosim ning  nisbiy  kamayishi   eng kam  b o lg an   yo‘nalishi tanlanadi. 
bu  hisoblashning  bosh yonalishi  deb  belgilanadi.
Bug‘li  tarm oqlarda  bosim ning  nisbiy  (solishtirma)  kamayishi:
P = 8 p /Z ,  Pa/m. 
(1.61)
46

Suvli tarm oqlarda bosim ning nisbiy kamayishi:
P  = ~ - Y ,   Pa/m, 
(1.62)
bunda:  8p  va  5H  —  bosh  quvurda  bosim   va  siquvning  kam ayishi, 
Pa:
L  -  bosh  quvurning  uzunligi,  m; 
y -  quvurdagi  suvning  solishtirma  og'irligi, N/'m3.
Hisoblashning  boshlangich  qism ida  bosim  kam ayishning  taq- 
simlanishi,  ya’ni  pezom etrik  grafikning  ko'rinishi  belgilab  olinadi. 
Agar  yer  yuzasining  tuzilishi,  binolarning  balandligi  va  boshqalar 
haqida  alohida  shartlar  ko'rsatilm agan  b o lsa ,  tarm oqda  bosim 
kam ayishining  taqsim lanishi  (pezom etrik  gratik)  to‘g‘ri  chiziqli  deb 
qabul  qilinadi.
Hisoblash  bosh  yonalishining  birinchi  qism idan  boshlanadi.  Bu 
qism  uchun  m ahalliy  qarshiliklarning  ulushi  (belgilab  olinadi  yoki 
hisoblab  topiladi.  (1-60,  1-63,  1-64).  So‘ngra  bosim ning  solishtirma 
kamayishi  P  aniqlanadi.  Agar  11-rasmda  hisoblashning  bosh  yonali- 
shi  0 - 1 - 2 - 3 - 4 - 6   b o lsa ,  uning  boshlangich  0-1  qismida bosim ning 
solishtirma  chiziqli  kamayishi.
p  
 
SPo-i 

Sp0_6 
0-1 
Zo-l(1 + °0 
A)-6(1 + a )
yoki
Sp0-i.Y  _  5po-6-Y 
0-1 
io_,(l + (x) 
Zo_6( l + a ) ’
bunda:  8p0  6,  Sp0  ,  -  bosh yonalishda  va  uning  boshlangich  qismida 
bosim ning kamayishi;
8Z0  6,  8Z0
-   bosh  yonalishning  va  boshlangich  qism ining 
uzunligi.
47
(1.63)
(1.64)

Boshlang‘ich  qismining  diametri  dQl  aniqlanadi  (4-12,  4-15). 
Stansiyadagi,  ya'ni  «0»  nuqtadagi  bosim  berilgan  boiadi.  Boshlang'ich 
qismining  oxirgi  nuqtasidagi,  ya’ni  1  nuqtadagi  bosim  quyidagicha 
aniqlanadi:
Tekshirish  hisoblari.  1.  GOST  yoki jadvaldan  quvurning  hisob- 
lab  topiladigan  diam etri 
ga  yaqin  boMgan  haqiqiy  diam etri  d'Q 
tanlanadi.
2.  Yuqorida  keltirilgan  (1.63,  1.64)  tenglam alar  asosida  bo­
sim ning  solishtirma chiziqli  kamayishi  P'0I  aniqlanadi.
3.  (1.66),  (1.67)  tenglam alardan  0-1  qismdagi  m ahalliy  qarshilik- 
larning ekvivalent uzunligi  aniqlanadi.
4.  Bosh  quvurning  0-1   qismi  uchun  bosim  (siquv)  ning  ka­
m ayishi  aniqlanadi:
bunda:  a ’  = L  .  IL.
ekv. 
0-1
5. 
0-1 
qism ning  oxirgi  nuqtasidagi  bosim  (yoki  siquv) 
aniqlanadi:
Shu  ketm a-ketlikda  bosh  yonalishning  boshqa  barcha  qismlari 
hisoblanadi.  M urakkab  shoxobchalarni,  masalan,  2 -8 -9 ,  hisoblash 
uchun  avval  bosim ning  solishtirma  kamayishi  eng  kam  bo’lgan 
yonalishi  tanlab  olinadi  va  shundan  keyin  qolgan  barcha  amallar 
yuqorida keltirilgan ketm a-ketlikda  bajariladi.
K ondensat  quvurlarini  loyihalash  paytida  ulardagi  bosimni 
bug‘  quvuridagiga  nisbatan  taxm inan  0,05  M Pa  qiym atda  qabul
(1.65)
Yoki
(
1
.
66
)
(1-67)
(
1
.
68
)
48

qilishi  kerak.  Bu  shart  bajarilgandagina  kondensatning  bug‘ 
quvuridan  kondensat  quvuriga  m o‘tadil  o‘tishi  uchun  kerakli 
sharoit yaratiladi.
1.9.5.  Suvning  hisobiy sarfini aniqlash
Issiqlik 
tarm o g ln i 
gidravlik 
hisoblashda 
suvning 
sarfi 
asosiy  kattalik  sanaladi.  Suv  sarfini  hisoblash  paytida  mavjud 
vuklam alargina emas,  balki  issiqlik tarm og'iga yangi iste'molchilarni 
ulash  bu  tarm oqni  tubdan  qayta  qurish  bilan  b o g iiq   bo‘lmasligi 
kerak.
Agar  issiqlik  tarm og‘i  ochiq  tizim   ko‘rinishida  bajarilgan  bolsa, 
suvning  hisobiy  sarfi  quyidagi tenglam a  asosida  aniqlanadi:
G = V(? »  + G« , ^ „ „ +  0 ,5 - G i .„ , 
(1.69)
bunda:  Gjsji  -   isitish va  ventilatsiya uchun  suvning  sarfi;

 issiq  suv ta'm inoti  uchun  suvning  sarfi.
IS. SUV 

°
Issiqlik  ta’m inotining  yopiq  tizim larida  qo‘shimcha  qilinadigan 
suvning  sarfi  shu  tarm oq  quvurlari  ichidagi  suv jajm ining  0,5%  i  ga 
teng  iqlimda  qabul  qilinadi.  Quvurlardagi  suvning  hajmi  m a’lum 
bo‘lmagan  taqdirda  uning  issiqlik  yuklam asining  har  1  MJoul/si  ga 
13-16  m 3to‘g‘ri  kelishi  hisobidan  aniqlanadi.
Yashash  va  ijtimoiy  binolarning  mahalliy  isitish  tizim larida  suv­
ning  solishtirma  hajmi  har  1  MJoul  uchun  26  m 3 va  sanoat  binolari 
uchun  13  m 3 qiymatda  qabul  qilinadi.  Issiq  suv  ta’m inotining  ochiq 
ti/im laridagi  suvning  hajmi  issiq  suv  yuklam asining  har  I  MJoul/si 
ga  5  m3 suv to‘g'ri kelishi  hisobidan aniqlanadi.
1.10.  Issiqlik  berishning  rostlash  usullari
Issiqlik ta’m inoti tizim larining amaldagi  ishlash  rejimlari hisobiy 
rcjimlardan  farqlanadi.  Isitish  qurilm alarining  issiqlik  yuklam alari 
tashqi  havo  harorati  o'zgarishi  bilan  o‘zgarib  turadi,  lekin  sutka  da-
49

vomida  deyarli  doimiy  boladi.  Issiq  suv  ta’m inoti  va  texnologik 
jarayonlar  uchun  issiqlik  sarfi  tashqi  havo  haroratiga  b o giiq 
bo‘lmaydi,  ammo  sutka  soatlari,  hafta  kunlari  davomida  o'zgarib 
turadi.  Bunday  sharoitda  m ahalliy  iste’molchilarning  haqiqiy 
ehtiyojiga  muvofiq  issiqlik  tashuvchisining  harorati  va  sarfi  sun'iy 
ravishda  o‘zgartiri!ishi,  ya’ni  sozlanishi  lozim.  Sozlash  issiqlik 
ta’m inotining  sifatini  oshiradi,  issiqlik  energiyasi  va  yoqilg'ining 
ortiqcha  sarfianishini kamaytiradi.
Am alga  oshirilish  joyiga  qarab  rostlash  markaziy,  guruhli,  m a­
halliy  va yakka tartibli turlarga bo‘linadi.
M arkaziy  rostlash  IEM   (issiqlik  elektr  m arkazi)  yoki  qozonxo- 
nalarda  ko‘pchilik  mahalliy  iste’m olchilar  uchun  ustun  bo'lgan 
issiqlik  yuklam a  bo'yicha  bajariladi.  Shahar  issiqlik  tarm oqlarida 
bunday  yuklam a  isitish  yoki  isitish  bilan  issiq  suv  ta ’minoti  bo iish i 
m umkin.
Guruhli rostlash  m arkaziy  issiqlik punktlarida  (MIP)  bir turdagi 
iste’molchilar  guruhi  uchun  bajariladi.  M IPda  taqsim lash  yoki  ichki 
kvartal  tarm oqlariga  uzatiladigan  issiqlik  tashuvchisining  talab 
etilgan  sarfi  va harorati  ushlab turiladi.
M ahalliy 
rostlash 
m ahalliy 
iste’molchilarga 
(abonentlar) 
kiritish  joyida  m ahalliy  om illarni  hisobga  olgan  holda  issiqlik 
tashuvchisining  ko'rsatkichlarini  qo'shim cha  sozlash  uchun  ko'zda 
tutiladi.
Yakka  tartibli  rostlash  bevosita  issiqlikni  iste’mol  qiluvchi 
asboblar,  m asalan,  isitish  tizim laridagi  isitish  asboblarida  amalga 
oshiriladi va boshqa turdagi rostlashlarni  to'ldiradi.
Rostlash  amalga  oshirish  bo'yicha  avtom atik  va  qo'l  yordamida 
b o iish i  m umkin.
Rostlash  usullarining  mohiyati  issiqlik  balansi  tenglamasidan 
kelib  chiqadi:
  =   G C ^X\  t 2^  _   k f A t n  
, j  *70)
^  
3600
50

bu  yerda:  Q  -   isitish  asbobi  issiqlik  tashuvchisidan  qabul  qilgan  va 
isitilayotgan  m uhitga uzatgan  issiqlik  miqdori.  kW soat;
G -  issiqlik tashuvchisining  sarfi,  kg/soat;
C  -   issiqlik  tashuvchisining  solishtirm a  issiqlik  sig'im i, 
kJ/(kg  °C);
ij,  t 2-   isitish  asbobining  kirishdagi  va  chiqishdagi  issiqlik 
tashuvchisining harorati,  °C; 
n -  vaqt,  soat;
k -  issiqlik  uzatish  koeffitsiyenti,  kW/(m2  °C);
F  -   isitish  asbobining  isitish  maydoni,  m2;
At — isitadigan  va  isitilayotgan  m uhitlar orasidagi  haroratli
bosim,  °C.
Keltirilgan  (1.70)  tenglam adan  issiqlik  yuklam aning  bir  nechta 
m um kin  bo‘lgan  rostlash  usullari  kelib  chiqadi:  issiqlik  tashuvchisi­
ning  haroratini  o‘zgartirish  yo'li  bilan  -   sifatli  usul;  issiqlik 
tashuvchisining  sarfini  o‘zgartirish  yo‘li  bilan  -   miqdoriy  usul;  ti- 
zim larni  davriv  ravishda  o'chirish  yo'li  bilan  -   uzlukli  rostlash;  isi­
tish  maydonini  o‘zgartirish yo‘li  bilan.
Sifatli  rostlash  issiqlik  tashuvchisining  doimiy  sarfida  uning 
haroratini  o'zgartirish  bilan  amalga  oshiriladi.  Sifatli  rostlash  suvli 
issiqlik tarm oqlarida  eng keng tarqalgan  m arkaziy  rostlash turidir.
M iqdoriy  rostlash  issiqlik  tashuvchisining  uzatish  quvuridagi 
doimiy  haroratida uning  sarfini  o‘zgartirish  bilan  am alga oshiriladi.
Sifatli-m iqdoriy  rostlash  bir  vaqtda  issiqlik  tashuvchisining 
harorati  va  sarfini  o'zgartirish  yo‘li  bilan  bajariladi.
Uzlukli rostlash  tizim ni  davriy  ravishda  o'chirish  orqali,  issiqlik 
tashuvchisini  uzlukli  uzatish yo‘li  bilan  bajariladi.
Suvli  issiqlik  ta’m inoti  tizim larini  rostlash  rejimi  ko‘p  omillarga 
bog'liq.  Ulardan  eng  asosiylari  bu  issiqlik  yuklam alar  va  abonentlar 
ulanish  chizm alarining  turlaridir.  Issiqlik  berishning  rostlanishi  bir 
turdagi  issiqlik  yuklam alarida  ancha  soddalashadi.  Bunday  hollarda 
faqat m arkaziy rostlash  bilan chegaralanish mumkin.
51

Isitish yuklam asini  m arkaziy  rostlash m arkazlashtirilm agan  issiq 
suv ta’minotiga ega bo‘lgan  issiqlik ta’m inoti tizim larida  qollaniladi. 
Bunday  tizim larda  isitish  asosiy  issiqlik  yuklamasidir.  M arkaziy 
rostlash  tashqi  havoning  turli  xil  haroratlarda  binoning  isitish  ehti- 
yojlariga  talab  etilgan  issiqlikka  muvofiq  amalga  oshiriladi.  Sifatli 
rostlashda hisoblash m asalasi  issiqlik yuklam aga  ko‘ra uzatish  quvu­
ridagi  suvning  haroratini  aniqlashdan  iboratdir.  Bunda  suvning  sarfi 
butun  isitish davri  davomida  doimiy  qoladi.
Sifatli 
rostlashni 
hisoblash 
uchun 
quyidagi 
ifodalardan 
foydaianish m um kin  [2]:
-   uzatish  quvuridagi  suvning harorati:
T = / + A ^ a o'8+ ( K - O ’5 e ) 0 o; 
(i.7i)
-   isitish  qurilm asidan  so‘ng  suvning harorati:
t
2,0 =
t
- 8 ;  
(1.72)
-   binolarga  kiritish  joyidagi  aralashtirish  m oslamasidan  so‘ng 
suvning harorati:
1
= t
2
,0 
+ Q'8o== t,+ A*' Go'8 +  0.5 0' 9'Qg; 
(1.73)
9'  -   mahalliy  isitish  tizim idagi  hisobiy haroratli  bosim,  °C;
Af -   isitish  asboblaridagi  hisobiy  haroratli  bosim.  °C;
8x0’  -issiq lik  tarm og'idagi  suv  haroratlarining hisobiy  farqi,  °C.
(1.71) -r  (1.73)  form ulalardan  suvning harorati nisbiy yuklam aning 
funksiyasi  ekanligi  kelib  chiqadi.    ga  0  dan  1  gacha  qiymatlar 
berib,  suv  haroratining tegishli  qiymatlarini topish m umkin.
1.10.1.  Elevatorlar  (purkovchi  nasoslar)
Iste’m olchilarning  isitish  qurilm alarining  issiqlik  tarm og'iga 
elevator  bilan  m ustaqil  bo'lm agan  holda  ulanishi  sxem ada  k o i-  
satilgan.  A m alda  keng  qo‘llaniladigan  bu  sxema  1929-yili  prof.
52

V.M.  Chaplin  tom onidan  ishlab  chiqilgan.  Issiqlik  tarm o g in in g  
uzatish  quvuridan  suv  sa rf  rostlagichi  orqali  elevatorga  kelib 
tushadi.  Bir  vaqtning  o‘zida  issiqlik  tarm og‘ining  qaytish  quvuriga 
isitish  qurilm alaridan  qaytayotgan  sovigan  suv  elevator  tom onidan 
so'rib  olinadi.  A ralashtirilgan  suv  elevator  yordam ida  isitish 
tizim iga  uzatiladi.
Purkovchi  nasos-elevatorning tuzilishi  12-rasmda ko‘rsatilgan.
E levatorning  geo met rik   kattaliklari
Elevator  norrieri
1
2
3
4
5
6
7
d.  m m
15
20
25
30
35
47
59
L.  m m
425
425
625
625
625
720
720
Elevatorning  yaxshi  ishlashi  uchun  issiqlik  tarm ogining  uzatish 
va  qaytish  quvurlari  orasidagi  bosimlar  farqi  katta  bo‘lishi  ke­
rak.  Bosimlar  farqi  qancha  katta  bolsa,  elevatorning  soplosidan 
chiqayotgan  suvning  tezligi  shunchalik  katta  boMadi  va  yuqori 
injeksiya  (aralashtirish)  koeffitsiyentiga  erishiiadi.  Elevatorning  injek- 
siya koeffitsiyenti  deb,  so‘rib  olinayotgan  suv  sarfi  (G2)n in g   uning
12-rasm.  Elevatorning  tuzilishi:
/ —karnay  (soplo);  2 - q a b u l  qilish  kam erasi;  3 -a r a la s h tir is h   kam erasi:
V -d iffu zo r.
53

soplosidan  oiayotgan  suv  sarfi  (G,) ga  nisbatiga  aytiladi.  Injeksiya 
koeffitsiyenti  talab  qilinganidek.  1,5-2.5  ga  teng  b o iis h i  uchun 
uzatish  va  qaytish  quvurlaridagi  bosim lar  farqi  0,8-1.5  at.  (yoki 
siquvlar  farqi  8-15  m)  b o iis h i  kerak.  O datda,  elevator  o'zgarm as 
injeksiya  koeffitsiyent  bilan  ishlaydi.
E levatorning  afzalliklari  uning  soddaligi  va  ishonchli  ish- 
lashidan  iborat.  Elevatorning  ishlashi  issiqlik  m anbayidagi  tar- 
m oqqa  berilayotgan  suvning  sarfi  va  p aram etrlari  (ayniqsa,  bo- 
sim )ga  b o g iiq   b o ia d i.  Issiqlik  ta rm o g in in g   asosiy  nasosi  ish- 
dan  chiqqan  paytda  suvning  harakati  (sirkulyatsivasi)  to'xtaydi 
va  elevator  o 'z  vazifasini  bajara  olm aydi.  Bu  elevatorning  asosiy 
kam chiligi  hisoblanadi.  K o‘rsatilgan  kam chilikni  b a rta ra f  qilish 
uchun  suvning  harakatlanishini  nasos  yordam ida  am alga  oshirish 
lozim .  N asos  yordam ida  suvni  aralashtirishning  afzal  tom oni 
shundan  iboratki,  tarm oqning  asosiy  nasosi  ayrim   sabablarga 
ko‘ra  ishlam ay  qolgan  paytda,  aralashtiruvchi  nasos  m ustaqil  ra- 
vishda  suvning  sirkulatsiyasini  ta ’m inlaydi  va  shu  bilan  uni  yax- 
lab  qolishdan  saqlaydi.
M asalaning  eng  yaxshi  yechimi  -   elevator  bilan  nasosni 
birgalikda  oinatish d an   iborat.  Bunday  qilinganda  elevator  doimiy 
ravishda  ishlab  turadi,  nasos  esa  ayrim  zarur  hollarda  ishlatilishi 
m umkin.
1.11.  Issiqlik  tarm oq larin in g  tu zilish i
1.11.1.  Quvurlar,  armatura,  tayanchlar,  kompensatorlar
Q u v u rla r  va  a rm a tu ra la r.  Issiqlik  tarm o q la rid a   gaz  va 
elek tr  payvan d lash   usuli  bilan  ulanadigan  p o la t  q u v u rlar 
q o ila n ila d i.  P o ia t  q u v u rlard an ,  asosan,  elek tr  pay v an d li  to ‘g ‘ri 
va  spiralsim on  chokli  ham da  choksiz,  issiq lik k a  va  sovuqlikka 
deform atsiyalanib,  3,  4,  5,  10,  20  m arkali  va  past  legirlangan 
p o ia td a n   yasalg an   q u v u rla rd an   foydalaniladi.  E lek tr  payvandli 
54

q u v u rlar  sh artli  d iam etri  1400  m m   gacha,  choksizligi  csu 
400  mm  gacha  chiqariladi.  Issiq  suv  ta ’m inoti  tarm o q larid a, 
shuningdek,  suv  gaz  o‘tk azu v ch an   po‘lat  q u v u rlar  qo‘llanilishi 
m um kin.
Issiqlik  tarm oqlarida  qollaniladigan  arm atura,  vazifasiga  ko'ra, 
berkitish,  rostlash,  saqlash.  drossellash  (bosimni  kamaytirish),  kon­
densatni  ajratish va nazorat  olchash  turlarga bo‘linadi.
Biriktirish  arm aturalari  asosiy  arm aturaga  kiradi,  chunki  ular 
issiqlik  tarm og‘ida  keng  ishlatiladi.  Qolgan  arm aturalar,  asosan, 
issiqlik  punktlarida,  nasos va  drossel  stansiyalarida o‘rnatiladi.
B iriktirish  arm atu ralarin in g   asosiy  tu rlariga  ventil  (13-rasm) 
va  zulfinlar  (zadvijkalar)  (13-rasm )  kiradi.  Zulfinlar,  odatda. 
suvli  tarm oqlarda,  ventillar  esa  bug‘li  tarm oqlarda  qo‘llaniladi. 
U lar  p o ia t  va  cho‘yandan  flanesli  va  m uftali  ulash  uchlari  bilan 
shuningdek.  bevosita  quvurlarga  payvandlash  uchlari  bilan, 
tu rli  xil  shartli  diam etrga  ega  bo‘lgan  holda  ishlab  chiqariladi. 
Q uvurlar  va  berkitish-rostlash  arm atu ralari  shartli  bosim   R u  va 
shartli  diam etrlar  D  bo‘yicha  tanlaniladi.
13-rasm.  Ventillar: 
a)  oddiy;  b)  «K osva»  turdagi;  d)  to ‘g ‘ri  oqim li:
/  -  egar;  2 -  kiapan;  3 -  korpus;  4 -  shpindel;  5  -  salnikli  zichlagich.

Shartli  bosim  Ru  deganda,  20°C  haroratda  uzoq  vaqt  davomida 
quvur  yoki  arm atura  ishlatilishi  ruxsat  etilgan  eng  yuqori  ortiqcha 
bosim  tushuniladi.  Issiqlik  tashuvchisining  harorati  o‘sishi  bilan 
ruxsat  etilgan  bosim  kamayadi  va  bu  haqiqiy  ruxsat  etilgan  bosim 
ishchi  bosim  deyiladi.  Ishchi  Rhh  bosim  bilan  shartli  bosim  orasidagi 
bog'ianish:
bu yerda:  s -  haroratga ko‘ra  qabul  qilinadigan koeffitsiyent.
Shartli  diametr  D 
quvur  yoki  armaturaning  nominal  ichki 
diametrini  bildiradi.  M aium   bir  shartli  diametrga  ega  boigan  quvurlar 
doimiy  tashqi  diametr  D,  ga  va  turli  xil  devor  qalinligi  S  va  ichki 
diametri  D u  ega  boladi.  Masalan,  Z )= 400  mm  li  quvurning  tashqi 
diametri  D  = 426  m m   ga,  devor  qalinligi  S= 9  mm  bo'lganda  ichki 
diametri  Z)=408  mm  ga  va  S= 6  mm  bo'lganda  D = 414  mm  ga  teng 
boiadi.
GO ST  8732-78  bo‘yicha  chiqariladigan  choksiz  quvurlarning 
tashqi  d iam etri  31  dan  426  m m   gachadir.  GO ST  10706-76  va 
G O ST  8696-74  bo‘yicha  chiqariladigan  elektr  payvandli  to ‘g ‘ri 
va  spiralsim on  chokli  quvurlarning  tashqi  diam etrlari  426  dan 
1420  m m   gachadir,  bunda  devor  qalinligi  S  6  m m   dan  14  mm 
gacha  o‘zgaradi.
Quvurlarning talab etilgan devor qalinligi issiqlik tashuvchisining 
ichki  (ishchi)  bosimiga qarab  aniqlanadi:
C  - 
RishDr 
I  r
2-104[5]cp+i?,v/, 

(I-75)
Bu yerda:  Rixh-  issiqlik tashuvchisining  ishchi  bosimi,  Pa;
D
t
 — quvurning tashqi  diam etri,  mm;
[8]  — quvur  m aterialining  issiqlik  tashuvchisining  ishchi 
haroratidagi  ruxsat  etilgan  zoTiqishi,  Pa;
c -  quvurning hisobiy  qalinligiga qo‘shimcha,  mm.
56
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling