D e m o k r a t I k I s L o h o t L a r n I ya nada c h u q u r L a s h t I r I s h va f u q a r o L i k j a m I y a t I n I


partiyalar  tomonidan  taklif  etiladi


Download 7.43 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/20
Sana10.01.2019
Hajmi7.43 Mb.
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   20
partiyalar  tomonidan  taklif  etiladi.
О ‘zbekiston  Respublikasi  Prezidenti  taqdim  etil­
gan  Bosh  vazir  lavozimiga  nomzodni  ko‘rib  chiqqa- 
nidan  keyin  o ‘n  kun  muddat  ichida  uni  0 ‘zbekis- 
ton  Respublikasi  Oliy  Majlisi  palatalarining  ko‘rib 
chiqishi  va  tasdiqlashi  uchun  taklif  etadi.
Bosh  vazir  nomzodi  uning  uchun  tegishlicha 
О ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy  Majlisi  Qonunchilik 
palatasi  deputatlari  va  S en ati  a ’zolari  umumiy 
sonining  yarmidan  ко‘pi  tomonidan  ovoz  berilgan 
taqdirda  tasdiqlangan  hisoblanadi.
0 ‘zbekiston  Respublikasi  Vazirlar  Mahkamasining 
a ’zolari  Bosh  vazir  taqdimiga  binoan  О ‘zbekiston 
Respublikasi  Prezidenti  tomonidan  tasdiqlanadi.
47

О ‘zbekiston  Respublikasi  Bosh  vaziri  va  0 ‘zbe- 
kiston  Respublikasi  Oliy  Majlisi  Qonunchilik  pala­
tasi  o ‘rtasida  ziddiyatlar  doimiy  tus  olgan  holda 
Qonunchilik  palatasi  deputatlari  umumiy  sonining 
kamida  uchdan  bir  qismi  tomonidan  О ‘zbekiston 
Respublikasi  Prezidenti  nomiga  rasman  kiritilgan 
taklif bo‘yicha  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy  Majlisi 
palatalarining  qo‘shma  majlisi  muhokamasiga  Bosh 
vazirga  nisbatan  ishonchsizlik  votumi  bildirish 
haqidagi  masala  kiritiladi.
Bosh  vazirga  nisbatan  ishonchsizlik  votumi  te ­
gishlicha  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy  M ajlisi 
Qonunchilik  palatasi  deputatlari  va  Senati  a ’zolari 
umumiy  sonining  kamida  uchdan  ikki  qismi  ovoz 
bergan  taqdirda  qabul  qilingan  hisoblanadi.
Bunday  holatda  О ‘zbekiston  Respublikasi  Pre­
zidenti  О ‘zbekiston  Respublikasi  Bosh  vazirini  la- 
vozimidan  ozod  etish  bo‘yicha  qaror  qabul  qiladi. 
Bunda  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Vazirlar  M ah­
kamasining  butun  tarkibi  Bosh  vazir  bilan  birga 
iste’foga  chiqadi.
Yangi  Bosh  vazir  nomzodi  О ‘zbekiston  Respub­
likasi  Prezidenti  tomonidan  О ‘zbekiston  Respubli­
kasi  O liy  M ajlisining  Qonunchilik  palatasidagi 
barcha  siyosiy  partiyalar  fraksiyalari  bilan  tegishli 
maslahatlashuvlar  o ‘tkazilganidan  so‘ng  0 ‘zbekiston 
Respublikasi  Oliy  Majlisining  palatalariga  ко‘rib
48

chiqish  va  tasdiqlashga  taqdim  qilish  uchun  taklif 
etiladi.
Oliy  Majlis  tomonidan  Bosh  vazir  lavozimiga 
nomzod  ikki  marta  rad  etilgan  taqdirda  0 6zbekiston 
Respublikasi  Prezidenti  Bosh  vazir  vazifasini  baja- 
ruvchini  tayinlaydi  va  CPzbekiston  Respublikasi  Oliy 
Majlisini  tarqatib  yuboradi».
0 ‘zbekiston  Respublikasi  K onstitutsiyasining  98- 
m oddasiga  kiritilayotgan  ushbu  o ‘zgartishlarning 
m azm u n -m o h iy ati  shundan  iboratki,  ularga  ko‘ra, 
Bosh  vazir  lavozimiga  nom zod  ko‘rsatish  va  uni 
tasdiqlashning  yanada dem okratik  prinsiplarini  ifo- 
dalaydigan  yangi  tartibi  o ‘m atilm oqda.  Shuningdek, 
K onstitutsiyaga  kiritilayotgan  bu  o ‘zgartishlarga  bi- 
noan  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy  Majlisiga  Bosh 
vazirga  nisbatan  ishonchsizlik  v o tum ini  bildirish 
huquqi  berilm oqda.  Ayni  vaqtda  0 ‘zbekiston  R es­
publikasi  V azirlar  M ahkam asi  vakolatiga  taalluqli 
m asalalar  yuzasidan  qarorlar  qabul  qilish  huquqi 
0 ‘zbekiston  Respublikasi  Prezidentining  vakolat- 
lari  doirasidan  chiqarilm oqda.
T a k lif  etilayotgan  y ana  bir  m uhim   o ‘zgartish 
0 ‘zbekiston  Respublikasi  K onstitutsiyasining  96- 
m oddasiga  taalluqlidir.
M am lakat  P rezidenti  turli  sabablarga  k o ‘ra  o ‘z 
vazifasini  bajara  olm aydigan  vaziyat  yuzaga  kelgan 
taqdirda  noaniqlikka,  ushbu  m oddani  turlicha  talqin
4
— / .  
Karimov,  19  t.
 
49

etishga  y o ‘l  q o ‘ymasHk  m aqsadida  uning  yangi  tah - 
ririni  quyidagi  m a zm u n d a  b ay o n   etish   ta k lif  qili- 
nadi:
«M am lakatning  am aldagi  Prezidenti  o ‘z  vazifa- 
larini  bajara  olm aydigan  holatlarda  uning  vazifa  va 
vakolatlari  vaqtincha  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy 
Majlisi  Senati  Raisining  zim m asiga  yuklatiladi, 
bu n d a  uch  oy  m u d d at  ichida,  « 0 ‘zbekiston  Res­
publikasi  Prezidenti  saylovi  to ‘g ‘risida»gi  Q onunga 
to ‘liq  muvofiq  holda  m am lakat  Prezidenti  saylovi 
o ‘tkaziladi».
0 ‘zbekiston  Respublikasi  K onstitutsiyasining  98- 
m oddasiga  zikr  etilgan  tuzatishlarni  kiritish  taklif 
etilayotgani  m unosabati  bilan  0 ‘zbekiston  R espub­
likasi  Konstitutsiyasining  78-  va  93-m oddalariga  ham  
tegishli  o ‘zgartishlar  kiritish  zarurati  tu g ‘iladi.
Jum ladan,  Konstitutsiyaning  78-m oddasi  15-ban- 
dini  «...shuningdek,  m am lakat  ijtim oiy-iqtisodiy  ri- 
vojlanishining  dolzarb  m asalalari  yuzasidan  Bosh 
vazim ing  hisobotlarini  eshitish  va  m uhokam a  qilish» 
degan  so ‘zlar  bilan  t o ‘ldirish  kerak.
93-m oddaning  15-bandiga  «viloyatlar  hokim la- 
rini  h am d a  T o sh k en t  sh ah ar  h o k im ini  qo n u n g a 
muvofiq  tayinlaydi  ham da  lavozim idan  ozod  etadi» 
degan  so‘zlardan  oldin  « 0 ‘zbekiston  Respublikasi 
Bosh  vazirining  taqdim iga  binoan...»  degan  so‘zlam i 
kiritish  m aqsadga  muvofiqdir.
50

93-m oddaning  8-bandidan  «ijro  etuvchi  hokim i- 
yat  devonini  tuzadi  va  unga  rahbarlik  qiladi»  degan 
so‘zlarni  chiqarish  tavsiya  etiladi.
93-m oddaning  16-bandini  « ...0 ‘zbekiston  Res­
publikasi  V azirlar  M ahkam asi  m ajlislarida  raislik 
qilishga  haqli»  degan  so‘zlar  bilan  to ‘ldirish  lozim.
S h u n in g d e k ,  9 3 - m o d d a n in g   1 2 - b a n d id a n  
« 0 ‘zbekiston  Respublikasi  Bosh  prokurori»  degan 
s o ‘z la rd a n   k ey in   « u n in g   o ‘rin b o sa rla ri»   d eg an  
so‘zlami  chiqarish  va  ulam ing  o ‘miga  «Hisob  palatasi 
raisini»  degan  so‘zlam i  kiritish  va  undan  so‘ng  m atn 
b o ‘yicha  «tayinlaydi  va  u lam i  lavozim idan  ozod 
q ila d i,  k ey in ch alik   bu  m a sa la la rn i  0 ‘z b ek isto n  
R esp u b lik asi  O liy  M ajlisin in g   S e n a ti  ta sd ig ‘iga 
kiritadi»  degan  tarzda  bayon  etish  kerak.
H urm atli  majlis  ishtirokchilari!
Biz  ham m am iz  shuni  aniq  anglab  olishim iz  za- 
rurki,  saylovlarda  yutib  c h iq q a n   siyosiy  partiya 
taqdim   etgan  Bosh  vazir  nom zodining  P arlam ent 
tom onidan  ko‘rib  chiqilishi  va  tasdiqlanishi  haqidagi 
konstitutsiyaviy  tartibning  belgilanishi,  hukum atga 
n isb atan   ishonchsizlik  votum i  in stitu tin in g   jo riy 
etilishi  va  siyosiy  tiz im n i  m o d ern izatsiy a  qilish 
jarayonida  amalga  oshirilishi  lozim  b o ‘ladigan  boshqa 
q ato r  ch o ra-tad b irlar  o ‘z  m azm un-m ohiyati  bilan 
m am lakatim izni  isloh  etish  va  dem okratlashtirish- 
ning  yangi  bosqichini  boshlab  beradi.
51

A yni  v a q td a   sh u n i  u n u tm a slig im iz   k erak k i, 
m azkur  islohotlarning  m uvaffaqiyati,  aw alam b o r, 
m am lakatim izni  yanada  dem okratlashtirish  va  libe- 
rallashtirish  y o ‘lidagi  sa’y-harakatlarim iz  su r’atiga, 
fuqarolarim izning  ijtim oiy-siyosiy  faolligiga,  ular- 
ning  siyosiy va  huquqiy  m adaniyatining  yuksakligiga 
va  o ‘z - o ‘zidan  ayonki,  birinchi  navbatda  siyosiy 
partiyalarning  yetuklik  darajasiga,  ularning  0 ‘zbc- 
kistonimiz taqdiri  va  kelajagiga  daxldor bunday  ulkan 
m as’uliyatli  vakolatlam i  o ‘z  zim m asiga  olishga  qay 
darajada  tayyor  ekaniga  bevosita  bog‘liqdir.
II.  Sud-huquq  tizimini  isloh  etish
Qadrli  d o ‘stlar!
M am lakatim izni  dem okratik  yangilashning  bu- 
gungi  bosqichdagi  eng  m uhim   yo‘nalishlaridan  biri, 
bu  —q o n u n   ustuvorligi  va  q o nuniylikni  m u stah - 
kam lash,  shaxs  huquqi  va  m anfaatlarini  ishonchli 
him oya  qilishga  qaratilgan  sud-huquq  tizim ini  izchil 
dem okratlashtirish  va  liberallashtirishdan  iboratdir. 
Bir  so‘z  bilan  aytganda,  yurtim izda  huquqiy  davlat 
asoslarini  y an ad a  tak o m illash tirish   va  ah o lin in g  
huquqiy  ongi  va  m adaniyatini  yuksaltirish  biz  uchun 
hal  qiluvchi  vazifa  b o ‘lib  qolm oqda.
A ynan  shuning  u chun  ham   biz  m ustaqillikning 
dastlabki  yillaridan  boshlab  islohotlarning  m azkur
52

y o ‘nalishiga  alohida  e ’tibor  qaratganim iz  bejiz  emas. 
A n a   s h u n d a y   y o n d a s h u v   tu fa y li  bu  b o ra d a g i 
ishlarning  ko‘lami,  miqyosi  va  sam aradorligi  keyingi 
o ‘n  yillikda  nihoyatda  kengayib,  yangi  bosqichga 
ko‘tarilganini  k o ‘p -k o ‘p  m isollarda  k o ‘rish  m um kin.
A w a lo ,  sud  h o k im iy atin i  b o sq ich m a-b o sq ic h  
m ustahkam lab  borish,  sudning  mustaqilligini  ta ’m in- 
lash,  uni  sobiq  tuzum da  bo lg an i  kabi  qatag‘on  quroli 
va jazolash  idorasi  sifatidagi  organ  em as,  balki  inson 
va  fuqaro  huquq  va  erkinliklarini  ishonchli  himoya va 
m uhofaza  etishga  xizm at  qiladigan  to m   m a ’nodagi 
mustaqil  davlat  institutiga  aylantirishga  qaratilgan  keng 
ko‘lamli  tashkiliy-huquqiy  ch o ra-tad b irlar  am alga 
oshirildi.
Hokimiyatlar bo‘linishiga  oid  konstitutsiyaviy  prin- 
s ip n i  izchil  am alg a  o sh irish   m aq sa d id a  «S udlar 
to ‘g ‘risida»gi  Q onun  yangi  tahrirda  qabul  qilindi, 
shuningdek,  bu  davrda jinoyat-protsessual,  fuqarolik- 
protsessual  q o n u n ch ilig ig a  tegishli  o ‘zgartish  va 
q o ‘shim chalar  kiritildi.  Bu  esa,  o ‘z  navbatida,  sud 
tizimini  ijro  etuvchi  hokimiyat  organlari  nazorati 
va  ta’siridan  chiqarish  imkonini  berganini  alohida 
ta’kidlash  lozim.
Ayni  paytda  sudyalik  lavozimiga  nom zodlam i  taq ­
dim   etish,  sudyalam ing  vakolatini  to ‘xtatish  va  m ud- 
datidan  oldin  tugatish,  ularga  nisbatan  intizom iy  ish 
yurituvni  q o ‘zg‘atish  vazifalari  Adliya  vazirligi  vako-
53

latidan  chiqarilgani  ham   bu  borada  m uhim   qadam  
b o ‘ldi.
B undan  tashqari,  sudlar  faoliyatini  tashkiliy  ji- 
h a td a n   t a ’m in lash ,  x u su san ,  sud  tiz im i  u c h u n  
k a d rla r  m a sa la la ri  b ila n   s h u g ‘u lla n ish   vazifasi 
maxsus  organ  — 0 ‘zbekiston  Respublikasi  Prezidenti 
huzuridagi  Sudyalami  tanlash  va  lavozimlarga  tavsiya 
etish  b o ‘yicha  oliy  m alaka  komissiyasiga  yuklatilga- 
nini  qayd  etish  lozim.
Shular  qatorida  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Adliya 
vazirligi  huzurida  maxsus  vakolatli  tuzilm a —  Sud 
qarorlarini  ijro  etish,  sudlar  faoliyatini  m oddiy-texnik 
va  moliyaviy  ta ’m inlash  d epartam enti  tashkil  etildi. 
Bu  esa  sudlam ing  ularga  xos  b o ‘lm agan  vazifalardan 
sezilarli  darajada  xalos  b o ‘lishi  va  butun  d iq q at-e ’ti- 
borini  o ‘zlarining  asosiy  burchi  b o ‘lm ish  odil  sud- 
lovni  am alga  oshirish  uch u n   qaratish  im konini  ber- 
di.
U m u m iy   yurisdiksiya  sudlari  ixtisoslashtirilib, 
fuqarolik  va  jinoyat  ishlari  b o ‘yicha  sudlar  tashkil 
etildi.  Bu,  o ‘z  navbatida,  ulam ing jinoyat  va  fuqarolik 
ishlarini  malakali  asosda  ko‘rib  chiqish,  inson  huquq 
va  erkinliklarini  to ‘la  va  har tom onlam a  himoya  qilish 
b o ‘yicha  faoliyati  sam aradorligini  oshirishga  xizm at 
qilm oqda.
Fuqarolaming  sud  orqali  himoyalanish  kafolatla- 
ri jiddiy  tarzda  kuchaytirildi,  ushbu  kafolatdan  foy-
54

dalanish  imkoniyatlarini  yanada  kengaytirishni  ta’­
minlash  bo6yicha  katta  koiam dagi  chora-tadbirlar 
amalga  oshirildi.
A ynan  ushbu  davrda  kassatsiya  instansiyasi  isloh 
qilinib,  sud  ishlarini  qayta  k o ‘rishning  apellatsiya 
tartibi  joriy  etilgani  ham   m uhim   yangilik  b o ‘ldi. 
M azkur o ‘zgarishlarga  muvofiq  endilikda  apellatsiya 
instansiyasi  ishni  yangitdan  ko‘rib  chiqishga  yubor- 
m asdan,  uni  o ‘zi  t o ‘la  hajmda  k o ‘rib  chiqishi 
mumkin.
Bugungi  kunda  fuqarolar  q onuniy  kuchga  kirgan 
birinchi  instansiya  sud  q aro rid an   norozi  b o ‘lgan 
ta q d ird a ,  o ‘z  h u q u q   va  q o n u n iy   m a n fa a tla rin i 
kassatsiya  instansiyasida,  o ‘z  advokati  ishtirokida 
bevosita  him oya  qilish  im koniga  ega  b o ‘lishdi.  Shu 
tariq a  fuq aro lam in g   birinchi  instansiya  sudlarining 
qarorlariga  nisbatan  shikoyatlarini  yashirin,  yopiq 
tarzda  k o ‘rib  chiqish  tartib i  b atam o m   tugatilganini 
ta ’kidlash  lozim.  Amalga  oshirilgan  o ‘zgarishlar tah - 
lili  shuni  k o ‘rsatadiki,  jo riy   etilgan  yangiliklar  b i­
rinchi  instansiya  sudlari  to m o n id an   y o ‘l  q o ‘yilgan 
xatolarni  o ‘z  vaqtida  tu zatish ,  sud  faoliyatida  san - 
salorlikka  yo‘l  q o ‘ym aslikning  m uhim   kafolatiga  ay- 
landi.
Shu  borada  quyidagi  raqam larga  e ’tiboringizni 
qaratm oqchim an.  Agar  2000-yilda  sud  xatolarining 
deyarli  yarm i  nazorat  tartib id a  tuzatilgan  b o ‘lsa,
55

2009-yil  yakunlariga  ko‘ra  bunday  holatlarning  85 
foizdan  ortig‘i  apellatsiya  va  kassatsiya  tartibida  bar- 
ta ra f  etilgan.
Hozirgi  vaqtda  mamlakatimizda  prokuror  va  ad- 
vokatning  tengligini,  jinoyat  va  fuqarolik  ishlari 
bo‘yicha  sud  faoliyatining  barcha  bosqichlarida 
o ‘zaro  tortish u v  b o 4 ish in i  t a ’m in lash ga,  odil 
sudlovning  sifati  va  tezkorligini  oshirishga  qaratilgan 
keng  k o ‘lam li  c h o r a -ta d b ir la r   izch il  am alga 
oshirilmoqda.
Ayniqsa,  2008-yilda  «Advokatura  instituti  tako- 
m illashtirilishi  m unosabati  bilan  0 ‘zbekiston  Res- 
publikasining  ayrim   q o n u n   hujjatlariga  o ‘zgartish  va 
q o ‘s h im c h a la r  kiritish  t o ‘g ‘risida»gi  Q o n u n n in g  
qabul  qilinishi  bu  borada  g‘oyat  m uhim   aham iyat 
kasb  etdi.  Shu  asosda  am aldagi  qonunchiligim izga 
sud-huquq  tizim ini  liberallashtirish,  inson  huquqlari 
him oyasini  t a ’m inlash  ja ra y o n in in g   eng  m u h im  
tarkibiy  qism i  b o ‘lgan  ad vokatura  m ustaqilligini 
y a n a d a   m u sta h k a m la sh g a   q a ra tilg a n   b ir  q a to r 
o ‘zgartish  va  q o ‘shim chalar  kiritildi.
U shbu  Q onunga  m uvofiq,  him oyachiga  jinoyat 
ishini  yuritishga  m as’ul  b o ‘lgan  davlat  organlari  va 
m ansabdor  shaxslardan  m utlaqo  m ustaqil  ravishda 
jin o y at  ishi  protsessining  h ar  q an d ay   bosqichida 
malakali  yuridik  yordam   ko‘rsatish  huquqi  berilgani 
e ’tiborga  sazovordir.
56

Shu  bilan  birga,  him o y ach in in g   k o ‘rilayotgan 
ishda  ishtirok  etish  u ch u n   huquqni  m uhofaza  qiluv­
chi  organlardan  o ‘ziga  ijozat  berilgani  t o ‘g ‘risida 
yozm a  ravishdagi  tasdiqlovchi  hujjat  va  shuningdek, 
o ‘z  him oyasidagi  shaxs  b ilan   u ch rash ish   u ch u n  
ruxsat  olish  m ajburiyatini  belgilaydigan  n o rm alar 
jin o y a t-p r o ts e s s u a l  q o n u n c h ilig id a n   c h iq a rild i. 
Endilikda  bulam ing  barchasi  uchun — shunga  e ’tibor 
beringlar — advokatlik  guvohnom asi  va  advokatiiк 
muassasasi  to m o n id an   beriladigan  orderning  o ‘zi 
kifoyadir.
Q o n u n d a   advokatning  professional  faoliyatiga 
to ‘sqinlik  qilish,  uning  o ‘z  himoyasi  ostidagi  shaxsga 
nisbatan  pozitsiyasini  o ‘zgartirish  maqsadida  har q an ­
day  shaklda  ta ’sir  o ‘tkazishga  qaratilgan  harakatlar 
uchun  javobgarlik  belgilanganini  e ’tiro f etish  zarur.
Shuni  alohida  qayd  etish  lozimki,  jinoiy-huquqiy 
sohadagi  siyosatni  takomillashtirishda jinoyat  va ji­
noyat-protsessual  qonunchiligini  yanada  liberallash­
tirish  va  insonparvarlik  tamoyillariga  muvofiqlash- 
tirish  eng  muhim  y o 6nalishga  aylandi.
U shbu  sohada  am alga  oshirilgan  chora-tadbirlar, 
xususan,  2001-yilda  «Jinoiy jazolarning  liberallash- 
tirilishi  m u n o sab ati  bilan  0 ‘zbekiston  R espublika­
si  Jin o y at,  Jin o y at-p ro tsessu al  kodekslari  h am d a 
M a’m uriy javobgarlik  to ‘g ‘risidagi  kodeksiga  o ‘zgar- 
tish la r  va  q o ‘sh im c h a la r  kiritish  haqida»gi  Q o-
57

n u n n in g   qabul  qilinishi  ulkan  sotsial  va  ijtim oiy- 
siyosiy  a h a m iy a t  kasb  e tg a n in i  ish o n c h   b ilan  
t a ’kidlash  lozim .
Mazkur  Qonunga  ko‘ra,  jinoyatlarning  tasnifi 
o ‘zgartirildi.  Buning  natijasida  og‘ir  va  o ‘ta  o g ‘ir 
toifadagi jinoyatlarning  qariyb  75  foizi  ijtimoiy  xavfi 
katta  boMmagan  va  uncha  og‘ir boimagan jinoyatlar 
toifasiga  o ‘tkazildi.
Iqtisodiyot  sohasidagi  jin o y at  ishlari  b o ‘yicha 
qam oq  va  ozodlikdan  m ahrum   etish jazolari  o ‘m iga 
ja rim a   sh ak lid ag i  iq tiso d iy   sa n k siy an i  q o ‘llash 
imkoniyati  ancha  kengaytirildi.  Jinoiy jazo   tizim idan 
insonparvarlik tamoyillariga  m utlaqo  zid  bo‘lgan  mol- 
m ulkni  m usodara  qilish  tarzidagi  jazo   turi  chiqarib 
tashlandi.
Shuningdek,  Jinoyat  kodeksining  11  ta  m odda- 
siga  yetkazilgan  m oddiy  zaram ing  o ‘m i  qoplangan 
taqdirda,  ozodlikdan  m ahrum   qilish  tariqasidagi jazo 
q o ‘llanmasligi  haqidagi  q oidalar  kiritildi.
A ytish  kerakki,  ja z o   tiz im in i  lib erallash tirish  
bo‘yicha  amalga oshirilgan  bunday chora-tadbirlam ing 
naqadar  to ‘g ‘ri  b o ‘lganini  hayotning  o ‘zi  tasdiqlab 
berm oqda.  Ishonchim   komil,  xo‘jalik  ishlari  bilan 
bog‘liq jinoiy  ishlar b o ‘yicha  odam lam i  qam ash  shart 
emas — bu  davlatga juda  qimmatga tushadi,  qolaversa, 
bunday  jazo  turi  m ahkum lam i  tarbiyalash  va  qayta 
tarbiyalash  vazifasini  hal  qilmaydi.
58

Jinoiy  jazolarni  liberallashtirish  borasidagi  b u n ­
day  choralar  natijasida  0 ‘zbekistonda  hozirgi  kunda 
qam oqdagilar soni jah o n   miqyosida  eng  past  ko‘rsat- 
k ich n i,  y a ’ni  h a r  100  m ing  n a fa r  ah o lig a  166 
k ish in i  ta sh k il  q ila d i.  Q iy o slash   u c h u n   ay tish  
m um kinki,  Rossiyada  bu  ko‘rsatkich  611  kishini, 
A Q S H da  738  kishini  tashkil  etadi.  Mamlakatimizda 
so6nggi  o ‘n  yilda  ozodlikdan  mahrum  qilish joylarida 
saqlanayotgan  mahbuslar  soni  ikki  barobardan 
ko‘proq  kamayganining  o ‘zi  ham  bu  sohada  olib 
borilayotgan  islohotlarimizning  qanday  ijobiy  nati- 
jalar  berayotganidan  dalolatdir.
M a’lumki,  0 ‘zbekistonda  2008-yilning  yanvari- 
dan  boshlab  o ‘lim  jazosi  bekor  qilindi  va  uning 
o ‘rniga  umrbod  yoki  uzoq  muddatli  ozodlikdan  mah­
rum  qilish  jazo  turi  joriy  etildi.
M am lakatim izda  o ‘lim  jazosining  bekor  qilinishi 
xalqaro  ham jam iyatning  katta  e ’tibor va  e ’tirofiga  sa- 
zovor  b o ‘lgani,  albatta,  ijtimoiy-siyosiy  ahamiyatga 
m olik  o ‘ta  m uhim   voqeadir.  Nufuzli  xorijiy  ekspert- 
lam ing  ta ’kidlashiga  ko‘ra,  ushbu  chora  va bu  sohada 
yuqorida  ko‘rsatilgan boshqa bir qator ishlarning am al­
ga  oshirilishi  bilan  0 ‘zbekistonda  dunyodagi  eng  li­
beral  jinoiy  jazo  tizim laridan  biri  yaratildi.  Xalqaro 
ekspertlam ing  bu  boradagi  qiyosiy  tahlillari  shuni 
ko‘rsatm oqdaki,  um rbod  ozodlikdan  m ahrum   qilish 
jazosi  Germaniya va  Polshada  5  ta,  Belgiya va  Rossiya-
59

da  6  ta,  Daniyada  9  ta,  Shvetsiyada  13  ta,  Fransiyada 
18  ta,  G ollandiyada  19  ta  jinoyat  turi  b o ‘yicha  ta- 
yinlanishi  m um kin.
0 ‘zbekistonda  esa  um rbod  ozodlikdan  m ahrum  
qilish  favqulodda  ja z o   chorasi  b o ‘lib,  faqat  ikki 
turdagi  jinoyat,  y a’ni  javobgarlikni  og‘irlashtiruvchi 
holatlarda  qasddan  odam   o ‘ldirish va  terrorizm  uchun 
tayinlanadi.  Ushbu jazo  turi  bizning  m am lakatim izda 
xotin-qizlarga,  jinoyat  sodir  etgan  paytda  18  yoshga 
yetm agan  shaxslarga  va  yoshi  60  dan  oshgan  erkak- 
larga  nisbatan  q o ‘llanilishi  m um kin  emas.
Aytinglar,  aziz  d o ‘stlar,  m ana  shu  olib  kelingan 
dalillar  0 ‘zbekiston  mustaqillikka  erishganidan  keyin 
biz  q o ‘lga  kiritgan  eng  katta,  eng  m uhim   yutuq- 
larim iz  em asm i?  Shu  nuqtayi  nazardan  qaraganda, 
yurtim izda  haqiqatan  ham   adolat  o ‘m atishda jinoyat 
yo ‘liga  kirganlarga  eng  odil  hukm   chiqarishda  bu 
m isollar  yaqqol  dalil  em asm i?  Bu  m asala  b o ‘yicha 
o ‘zgalar,  bizga  aql  o ‘rgatadiganlar,  balki  bizdan  o ‘m ak 
oladigan  vaqt  kelm adim i?
M am lakatim izda  o ‘tgan  davr  m obaynida  dastlabki 
tergov  b o sq ic h id a   sud  n a z o ra tin i  k u c h a y tirish , 
m a z k u r  so h a d a   sud  fa o liy a tin i  lib e ra lla sh tirish  
b o ‘y ic h a   h a m   k en g   k o ‘la m li  c h o r a - t a d b i r l a r  
k o ‘rilganini  ta ’kidlash  lozim.
Bu  borada  «Xabeas  korpus»  institutining  joriy 
etilishi,  ya’ni  2008-yildan  ehtiyot  chorasi  sifatida
60

qamoqqa  olishga  sanksiya  berish  huquqi  prokuror- 
dan  sudga  o ‘tkazilishi  prinsipial  qadam  bo6ldi.  Ushbu 
qarom ing  o ‘z  vaqtida va  puxta  o ‘ylab  qabul  qilingani 
bugungi  kunda  ko‘pgina  amaliy  misollarda o ‘z  isbotini 
topm oqda.  M azkur  institutning  amaliyotga  tatbiq  eti­
lishi  insonning  konstitutsiyaviy  huquq  va  erkinlikla- 
ri,  uning  daxlsizligini  him oya  qilishda  m uhim   omil 
sifatida  nam oyon  b o ‘lm oqda.  U shbu  institut  joriy 
etilgan  2008-yilning  yanvaridan  buyon  sudlar  to ­
m onidan  dastlabki  tergov  organlariga  700  m arta- 
dan  ortiq  holatda  m azkur  ehtiyot  chorasini  q o ‘llash 
rad  qilingani  ham   buni  yaqqol  tasdiqlab  turibdi.

Download 7.43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   20




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling