D. U. Isamuxamedova shahar va qishloqlar rekon struktsiy asi


-jadval. H ududning va/.ifasi


Download 6.6 Mb.
Pdf ko'rish
bet13/17
Sana15.12.2019
Hajmi6.6 Mb.
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   17

3-jadval.
H ududning va/.ifasi
i  kislulik m e ’vor, m '
ch o ‘l
joylarda
to g ‘oldi
joylarda
B olalar uchun h ar xil o ‘ym larga  mo  ijallangan 
m aydoncha
1,5
2.0-2.5
K atta yoshdagilar uchun dam  olish m aydonchasi
1,0
1,0-1,5
T urar-joy  m ajm ui (m ahalla)ning jam oat m arkazi 
uchun hudud
0,5
1,0
Q ishloq  m anzilgohinirig  yashash  hududini  bir  kecha-kunduzda  20  m ing 
avtom obil  qatnovchi  I  kategoriyali  serqatnov 
avtom obil  y o lla r i  kesib 
o tm a s lig i,  bir  kecha-kunduzda  20  m ingdan  kam roq  avtom obil  qatnovchi  1 
kategoriyali  serqatnov  avtom obil  y o lla r i,  II  va  III  kategoriy ali  avtom obil 
y o lla r i  ham da  qishloq  x o 'ja lik   m ashinalari  va  m ol  tashiydigan  m ashinalar 
qatnoviga  m o ija lla n g a n   tranzit  harakatli  v o l l a r   kesib  o'tm asligi  tavsiya 
etiladi.
T urar  jo y   m ajm ualarining  jam oatchilik  hududlari  kattaligini  7-jadval 
bo  vicha qabul  qilish  lozim.
168

Qishloq  aholi  punktlarining  qurilishi  uchun  asosan  kam  qavatli  1-2 
xonadonli  q o r g 'o n c h a  hovli  turidagi turar jo y  uylari k o 'z d a  tutilishi  lozim.
Qishloq 
aholi 
p u nktlan 
turar 
jo y  
qurilm alari 
chegarasida 
jovlashtiriladigan  saroy  guruhlam ing  har  qaysisi  30  blokdan  ortiq  b o im a slig i 
zarur.
H ayvonlar  va  parrandalar  uchun  saroylam i  sanitar-gigienik  talablam i 
hisobga  olgan  holda  uvning  yashash  xonalari  derazalaridan  quyidagi 
m asofalardan  kam  b o im a slig in i  n a /a rd a  tutish  lozim:
•  bittalik yoki  q o 'sh alo q  holda -10  m etrdan  kam  bo  lm agan;
e  8  blokgacha -25  m etrdan kam   b o 'lm ag an ;
•  8  dan  30  gacha  b o 'lg a n   bloklarda  -  50  m etrdan  kam   b o im a s lig i 
kerak
B loklashtirilgan  saroylar  qurilm alari  m aydoni  800  m.  K v.oshm asligi 
kerak.  Saroylar  guruhlari  orasidagi  m asofa  ushbu  m c ’yorlar  va  qoidalam ing 
16  qism iga m uvofiq  qabul  qilish  zarur
H ayvonlar  va  parrandalar  saroylaridan  quduqlar  b o 's h lig ig a c h a   b o ig a n  
m asofa 20m  kam   b o im a s lig i kerak.
Shaxsiy  uy  x o 'ja lik   saroylanga  (shu  jum ladan  hayvonlar  va  parrandalar 
uchun),  garajlarga,  ham m om larga,  issiqxonalarga  q o ‘shim cha  qurilishlar 
sanitar  va  yong  inga  qarshi  m e ’yorlari  talablariga  rioya  qilgan  holda. 
q o 'sh n ilar va m alialla qo  m itasi  roziligi  bilan  ruxsat etiladi.
T om orqali  uchastkaning  rejaviy  tuzilishi  oila  rivojlanishi  va  uning 
tuzilishi  o ‘zgarishlarim   hisobga  olib,  turar jo y   uylari  v a  x o ‘ja lik   binolarining 
kclajakdagi  o :sish  im koniyatini  ta ’m inlashi lozim .
U y 
(xonadon) 
yonidagi 
y er 
uchastkasi 
o ic h a m li 
shaliarsozlik 
m e ’yorlarini,  uylar  turiga  bog  liq  b o ig a n   aholi  dem ografik  tarkibini  va  yer
169

to 'g 'ris id a g i  qonunlam i  ham da  bosliqa  m ahalliy  xususiyatlarni  hisobga  olib 
aniqlanadi.
Shaxsiy  uv-joy  qurilishi  va  shaxsiy  vordam chi  x o 'ja lik   uchun  yer 
uchastkalarining 
oxirgi 
chegaraviy 
o ic h a m la ri 
m ahalliy 
o ‘z -o ‘zini 
boshqarish tashkilotlari  tom onidan o 'm atilad i.
Shaxsiy  vordam chi  x o ‘ja h k   yuritish  uchun  belgilangan  eng  katta 
m e ’y o rla rg a c h a  
vctishm agan 
y er 
uchastkasining 
qism i 
lurar 
jo y  
chegaralaridan  tashqarida a jr a tis h g a y o i  q o ‘yiladi.
K o 'p   xonadonli  uylarda  yashovchilam ing  chorvachilik  uchun  x o 'jalik  
im oratlariga 
turar  jo y   zonalari  chegarasidan  tashqarida  ajratish  m um kin. 
K o 'p   xonadonli  uylarda  m aydoni  shaharsozlik  m e ’yorlari  bilan,  ular  y o 'q  
b o ig a n d a  esa loyiha  topshirig‘i  bilan  aniqlanadigan, jam oaviy y er oslida (yer 
ustida)  alohida  turadigan  qisbloq  x o 'ja lik   m ahsulotlarini  saqlash  joylarini 
qurishga ruxsat cliladi.
64-rasm.
  Qishloq  aholi joylarid a turar-joy qurilm alarini  joylashtirish
170

Ishlab  chiqarish  qurilm alari  funksional  zonalari  va  korxonalar  sanitar- 
him oya zonalari  chegaralarida ishlab  chiqarish bilan  b o g 'liq   b o im a g a n  turar- 
jov  uylarini.  m chm onxonalar,  yotoqxonalam i,  b o g '-d a la  hovli  qurilm alarini. 
m aktabgacha  v a  u m u m ta'lim   m uassasalarini,  sport  inshootlarini,  boshqa 
jarnoat bm olarini  joylashtirishga y o ‘l  q o S ilm ay d i
T urar  joy  v a  sanoat  zonalarining.  turar  jo y   hududlari  va  sanoat 
korxonalarining  navbatm a-navbat  (parcha-parcha)  qilib  joylashtirishiga  ham  
y o ‘l  qo  yilma>di.
Sanitar-him ova  zonalari  rekreatsiy7a  m aqsadlari  v a  qishloq  xo  jalik 
m alisulotlarini  ishlab  chiqarish uchun foydalanilm asligi  kerak.
*  
Ф
 
I
,
/  
.....

 
Ш
 
f  

:  i t  
‘V  !
,S*
V;'
J   : 
)
65-rasm.
  Q ishloq  aholi joylarida turar-joy qurilm alarini  arxitekturaviy- 
fazoviy kom pozitsiyasi  u.sullari:  a -  turar uylar k o 'ch a lar b o ‘ylab joylashgan,  b - 
turar uylar,  tupiklar b o 'y la b  joylashgan.
171

бб-rasm.
  Polsha shtatining Leszno  shahridagi  sobiq  qishloq xo'jaligi 
ferm asining  ikkita  binosi 
3.5  Q ishloq  aholi  hududlarini obodonlashtirish
Ко ‘kalamzorlushtirish.
Q ishloq  m anzilgohlarida  k o ‘chat  o 'tk a zish n i  loyihalashtirishda  b o g -  
park  sa n ’atining  m illiy  an 'an alari  va  tabiiy-iqlim iy  sharoitlam i  hisobga  olish 
kcrak. 
Aholi 
joylashuvining 
lokal 
(ichki 
x o ‘jalik ) 
tizim laridagi 
k o ‘kalam /.orlashtirish  lovihalariga  shaharsozlik  nuqta> i  na/.aridan  yondashuv 
tartiblari  ularning  sam arali  joylashuvi  va  rckreatsion  xizm at  k o 'rsatish  
li/.imidagi 
m angzilgoh 
aham iyati 
va 
turiga 
b o g 'liq  
bo'lgan 
differensiatsivasidan  iboratdir.
Parklam i 
rekreatsion 
xizm at 
k o ‘rsatadigan 
m arkazlar 
vazifasini 
bajaruvchi  qishloq  m anzilgohlarida  lo\ ihalash  lozim ,  u  aholi  joylashuvining 
lokal  (m ahalliy)  tizim larida  (ichki  x o ‘jalik ,  xo 'jalik lararo   va  h.k.)  bo'lishi 
lozim.
Parkning  turli  zonalar  tarkibi  va  kattaligi  loyihalashdagi  vazifasi  bilan 
bclgilanadi.
172

M anzilgohlam i 
loyihalashtirishda  k o 'c h a tla r  m e ’yo rin i  elcm entlar 
b o ‘yicha  qayta  laqsim lab  chiqish  m um kin.  K o ‘chatlardaii  yanada  unum liroq 
fovdalanish  m aqsadida  ulam i  m arkazni  shakllantiruvchi  jam oat  binolari 
oldidagi  xiyobonlar  (b o g ia r),  turar-joy  guruhlari  va  turar-joy  uvlarining 
o 'rtasid a   jo y lash tirsa  b o 'la d i,  shunga  ko  ra   park  va  bulvarlar  hajm ini 
kichraytirish m aqsadga m uvofiq.
A holisi  2  m ing  kishigacha,  b o ig a n   qishloq  x o ja lig i  korxonalarining 
yordam chi  posyolkalarida  klub,  m a ’m uriy  bino,  m ahalla  m arkazlarida 
xivobon yoki  b o g '  lovihalansa m a ’qul  ish  b o i a r  edi.
B ulvarlar luzilishini  transport y o ila r i  b o im a g a n   joylarga,  asosiy  piyoda 
harakati  y o ‘nalishlariga  m oslash  lozim.  Bir  piyoda  y o ia g ili  bulvarlar 
kengligi  kam ida  10 m  b o iis h i  kerak.
Kengligi  100  m  va  undan  katta  bo  igan  sanitar-him oya  bududida 
kengligi kam ida  50  m  b o ig a n ,  100  m gacha kenglikdagi hududda esa kam ida 
20 m  b o ig a n   daraxt-buta k o 'c h a tz o r barpo  etish  k o 'z d a  tutilishi  lozim
K uchli  sham ol,  b o ‘ron,  garm sel  va  h.k.  ga  duch  keluvchi  c h o ‘1  va  q o ‘riq 
jo v larg a  loyihalashtinluvchi  qishloq  m anzilgohlari  uchun  sham ol  k o ‘proq 
esadigan  tom ondan  cni  50  m  b o ig a n   ihota  barpo  etish  k o 'z d a   tutiladi. 
B unday  ihota  o 'tk azish   im koni  b o im a g a n d a   ob-ha\ o  injiqliklariga  bardosh 
bcruvchi  binolar  rejasi  va  nam unalarining  m axsus  usullarini  ishlab  chiqish 
albatta  lozim.
173

67-rasm.
  Qishloq  aholi  yashash joylarida  parkning  joylashishijja 
m isollar: 
a -  park  qurilmalar ichiga klin  b o iib  kiradi;  b -  park  qishloqning 
chegarasida joylashgan, v,  g -  park qurilmalar bilan o ‘rab olingan.
3.6 Qishloq  aholi jovlarining markazi  rekonstruksiyasi.
Jamoat markazlari.
Q ishloq  aholi  punktlari  jam o at  m arkazlarining  tizim ini  tum anlarni 
rejalashtirish  sxcm alari  va  loyihalari  ham da  qishloq  x o 'jalig i  korxonalaii 
hududining  m c m  о riy-rcj a\ ly  tashkiloti  sxcm alaii  bilan  u y g ‘unlashtirgan 
holda, 
QM Q  2.07.04-98 
“ Q ishloq  x o 'jalig i  korxonalaii  hududlarini 
m c'm o riy   rejalashtirish  tashkil  qilish”  ga  m u \o fiq ,  quyidagi  tarkibda  ishlab 
chiqish  lozim:
•  qishloq aholi punktining ja m o at m arkazi;
•  m ahalla m arka/lari.
174

Q ishloq  jovlashtirish  tizim i  m arkazlari  rolini  bajaradigan  qishloq  aholi 
punktlaridagi  jam o at  m arkazi  aholi  punktlararo  xizm at  k o 'rsatish   m arkazi 
vazifasini ham   bajaradi.
Jam oat  m arkazlarining  tuzilishi  va  tarkibi  qishloq  aholi  punktining 
kattaligi.  uning  xizm at  k o 'rsatish   tizim idagi  roli,  shuningdck,  qishloq  aholi 
punktining  rejaviy tuzilm asi  xususiyatlariga m uvofiq  aniqlanishi  lozim.
U zunchoq  yoki  b o 'lin g an   shaklda  b o ig a n   qishloq  aholi  punktlarida, 
hisob-kitoblarga  m uvofiq.  q o'shim cha  ravishda  xizm at  k o'rsatish  kichik 
m arkazlarini  k o 'z d a  tutish m um kin.
Y inklashtirilgan  k o 'rsatk ich lar  uchun  jam oat  m arkazining  hududiy 
kattaligi  (park  va  tckis  sirtdagi  sport  inshootlarisiz)  kishi  boshiga  8-12  m 2 
hisobidan  aniqlanishi  kerak  (kattaroq  ko'rsatkichlari  -  kichik  aholi  punktlari 
uchun).
Jam oat  m arkazining  rejaviy  hal  etilishi  tejam korligini  oshirish  uchun 
m arkazning 
qurilm alarida 
binolaniing 
yiriklashtirilgan 
guruhlangan 
turlaridan foydalanish  lozim.
N ogironlar  va  aholining  kam  harakatlanuvchi  guruhlarining  qurilm alar 
hududida  b o 'lish i  uchun  qulay  sharoitlam i  yaratishda  ShN Q   2.07.02-07 
“Insonlam ing  havoti  va  faoliyati  m uhitini  nogironlar  ehtiyojlari  va  aholining 
kam  harakatlanuvchi  guruhlarini  hisobga  olgan  holda  loyihalash”  talablarini 
amal  qilish  lozim.
Jam oat  m arkazlari  tuzihnasi  va  tarkibini  m anzilgoh  katta-kichikligi, 
x o 'ja lik   va  tum anga  xizm at  k o 'rsatish   tizim idagi  uning  vazifasi  ham da 
m anzilgohni  rejalashtirish  tuzilm asi  xususiyatlariga  m uvofiq  ravishda 
aniqlash lozim.
R ejada 
chizilgan 
qism larga 
b o 'lib  
yuborilgan 
shaklga 
ega 
m anzilgohlarda  xizm at  ko'rsatish n in g   q o ‘shim cha  m arkazlarini  oldindan 
m o ija lla b   q o ‘yishga to 'g 'r i keladi.
175

Y inklashgan  k o 'rsatk ich la r  uchun ja m o at  m arkazlarini  (parklar  va  tckis
kelib  chiqib  belgilash  joiz b o 'la d i  (kalta k o 'rsatk ich lar m an /ilg o h lar  uchun).
Q ishloq liududi  har qanday holatda ham  shahar hududidan kichik  bo'ladi 
va  bu  hoi  uning  m arkazigacha  piyodalam ing  bem alol  qatnovini  ta ’m inlaydi. 
Shuning  uchun  ham  qishloqlarda  m onosentrik,  y a 'n i  bir  m arkazli  tizim 
q o ‘llaniladi.  M adaniy  m aishiy  xizm at  k o 'rsa tish   korxonalari  yagona jam o at 
m arkazida  joylashadi.  A yrim   hollarda  m aktab  binosi  ham   jam o at  m arkazi 
tarkibiga  kirishi  m um kin.  Bu  k atta  yoshdagi  aholining  kcchki  vaqt 
m aktabning  jam o at  xonalari, 
sport  zali 
va 
sport 
m aydonchalaridan 
foydalanishiga 
imkon  bcradi.  B olalar  m uassasalari  v a  kasalxonalar 
m ark a /d a n  tashqarida jo y  lashtiriladi.
Q ishloq  aholisiga  bir tckis  xizm at k o 'rsatish n i  tashkil  ctish uchun jam o at 
m arkazini  aholi  yashash  hududining  gcom etrik  m arkaziga  joylashtirish 
m aqsadga  m uvofiqdir.  Agar  qishloq  bir  necha  x o ‘jaliklarning  um um iy 
m arkazi  hisoblansa,  m arkaz  kcitta  y o ‘lga,  tashqi  transport  bekatlari  yaqiniga 
jovlashtirilishi  m umkin.
68-rasm.
  Jam oat  m arkazlarining  arxitekturaviy-rcjaviy  tashkil  etilishiga
m isollar: 
1  -  klub:  2 -  agrolaboratoriya bilan idora;  3  -  ambulatoriya va  qishloq 
mahalla yig‘ini  idorasi:  4 -  universal magazm;  5  -  kafe va do‘kon,  6 -  maishiy 
xizmat ko‘rsatish  muassasalan  b o ig a n  4 qavath turar-joy binosi;  7 - 4  qavatli
yerdagi  sport  inshootlarini  hisobga  olm aganda)  8-12  m 2/odam   hisobidan
turar-joy  binolan;  8 —qishloqnmg  asosiy  ko'chasi.
176

о
y f/A C
i f f
S  W  IN***! 
s s s i y i i i - y f c i ^ - : ^ ' ; $
••:. 
,-.г -s-
....., . n .....
>
 Ш Ш
X .X .
69-rasm.  Jamoat markazlarining arxitekturaviy-rejaviy tashkil etilishiga 
misollar: a)  J - 2  qavatli turar-joy binolari; 2 -  m a’muriy bino; 3 -  klub; 4 -  
sovg'alar do ‘koni;  5 -  savdo markazi;  6 -  kqfe;  7 - holalar bog‘chasi; 8 -  
qishloqning asosiy ko'chasi; b)  J -  m a’muriy bino; 2 -  klub; 3 -  savdo markazi;
4 — 2 qavatli turar-joy binolari; 5 —4 qavatli turar-joy binolari.

IV  B O B . A H O L I  JOYLARLNI  R E K O N ST R U K S IY A S I  B O ‘Y IC H A  
U S U J B IY  K O ‘R SA T M A L A R .
4.1. T a ’mirlash  obvektlarini  aniqlash
O 'zbekistonning  m ustaqillikka  erishishi,  b ozor  iqtisodiga  o ‘tish,  o 'zb ek  
xalqinm g  tarixiy-m adaniv  qadriyatlariga  b o ‘lgan  e ’tiborm ng  oshishi,  m illiy 
va xalqaro  aham iyaldagi y o ‘llar, m adaniy,  sanoat, jam o at  va turar-jov  bino  va 
inshootlari  qurilishi kcng  su r’atlarda olib  borilm oqda.
Shu  qatorda  m illiy  shaharsozlikka,  xususan  shahar,  tum anlar,  qishloq 
aholi  vashash  joylarini  rekonstruksiya  qilish  m asalalarida  lalablar  ortib 
bonnoqda.  Bunday  m asalalam i  hal  etishda  bir  qancha  qonunlar  ishlab 
chiqilgan. 
Shuningdck, 
O z b e k isto n  
R espublikasining 
Shaharsozlik 
K odeksida  ham   alohida  e 'tib o r  qaratilgan. 
O 'zbekiston  Respublikasi 
hududini 
ил ojlanlirishm ng 
shaharsozlik 
jihatidan 
rejalashtirilishiga 
b ag 'ish lan g an   V  bobida shunday  devilgan:
CTzbekiston  R espublikasi hududida aholini  joylashtirish bosh tarxi: 
-aholini  joylashtirish  tizim larini,  tabiatdan  foydalanishm   va  ishlab 
chiqarish  kuchlarini  O  zbekiston  Respublikasi  hududini  ijtim oiy-iqtisodiy 
taraqqiy ettirish istiqbollariga m uvofiq rivojlantirishning  asosiy  qoidalarini;
-m intaqalarda 
ekologik 
vaziyatni 
yaxshilash. 
yerlardan 
oqilona 
foydalanish v a u lam i m uhofaza  qilish,  m adaniy  m eros  obyektlari  hududlarini 
saqlash,  um um davlat  a h a m h a tig a   rnolik  m uhandislik.  transportga  oid  va 
ijtim oiy  infratuzilm alam i  rivojlantirish  chora-tadbirlarini;
-aliolini joylashtirish tizim larini rivojlantirish  uchun  qulav liududlam i; 
-alohida m uhofaza etiladigan  tabiiy  hududlam i:
-suv  obyektlarining  suvni m uhofaza  qilish  zonalarini:
-rekreatsion hududlam i;
178

-qishloq x o 'ja lig i  va o ‘rm on x o ’jalig ig a m o'ljallangan  hududlam i;
-ckstrcm al  tabiiy-iqlim   sharoitlariga ega bo Mg an  hududlam i;
-tabiiy  va  texnogcn  xususiyatdagi  favqulodda  vaziyatlarning  ta ’siriga 
uchragan  hududlam i;
-foydali  qazilm alar jo y lash g an  hududlam i;
-qonun  hujjatlariga  m uvofiq  shaharsozlik  jihatidan  foydalanishning 
boshqa  turlari  bclgilanadigan  va  shaharsozlik  faoliyatini  am alga  oshirish 
uchun  foydalanishda cheklashlar jo riy   etiladigan  hududlam i;
-hududni  rivojlantirishga doir boshq ay cch im larn i  belgilaydi.
Turar-joy  hududini  rekonstruksiyci 
qilishda 
ushbu  hududda  tarixiy 
qiymatga  ega  bo 'Igan  obyektlarning mcrvjudligini  о 'rganih  chiqish  quyidagi 
vazifalardan kelib  chiqadi
:
•  shakllangan  strukturada  qiym atga  ega  b o 'lg an   elem entlam i  saqlab 
qolish  v a  ulam i  rckonstruksiya  ja ray o n id a   qayta  shakllanayotgan  turar-joy 
hududi  rejaviy  stm kturasiga kiritish;
•  rckonstraksiya  loyiha  oldi  tarixiy-shaharsozlik  izlanishlarni  olib 
bonshning  asosiy  m aqsadi  -   hududning  uzoq  m uddat  o ‘z  aham iyatini 
saqlagan,  lu rg 'u n   reja\ iy elcm entlarini  aniqlash;
•  rejaviy  strukturaning  o  z  evolyutsiyasi  jaray o n id a   shaharsozlik 
shakllanish xususiyatlarini  aniqlash;
•  shakllangan  m ahalla  strukturasi  rivojlanishida  ketm a-ketlikni  saqlab 
qolish.
turar-joy 
hududi 
strukturasining 
shakllanish 
tarixi, 
hududni 
qunlm alarning  \ aqti  va k o 'rin ish -stil xususiyatlari  b o 'y ic h a  zonalashtirish;
•  tabiiy  va antropogen  landshaftnm g  \ izual  butunligi -tu ra r-jo >   hududi 
muhiti  elcm entlarini  bir vaqtda v a  ketm a-ketlikda  qabul  qilish  im koniyati;
•  barcha  k o ‘rinishdagi  yodgorliklar  -   ar>:eologik.  tarixiy-landshaft, 
tarixiy-m adanh’.  arxitekturaviy v a shaharsozlik yodgorliklari.
179

Turar-joy  hududi  slrukturasining  shakllanish  tarixini  o'rganib  chiqish  va 
uni  zamonaviy  rcjalashtm sh  va  qurilishida  aks  ettirish  o ‘z  ichiga  arxiv 
izlanishlar
 va tabiiy i/lunishlarm oladi:
-arxiv 
ma  lumotlarini 
o'rganib 
chiqishda 
turar-jo\ 
strukturasi 
shukllamshi xususiyatlarini k o ‘rsatib beruvchi om illar aniqlanadi;
-tarixiy  rejaviy  sistema  va  shaharsozlik  kom pozitsiyasi  varatiladi;  turar- 
joy  hududi  strukturasi  evolyutsiyasining  asosiv  rivojlanish  davrlari  b o 'y ieh a 
solishtirilgan  analizi  o'tkaziladi;
-shaharsozlik-landshait 
o'zaro 
bog'liqliklari, 
tarixiy 
shaharsozlik 
aksentlarining kompozitsion ta ’sirida saqlanib  qolgan  hududlar.
O tkazilgan 
analizlar 
natijalari 
turar-jov 
hududining 
individual 
xususiyatlari, 
uning  evoh utsiyasi  va  rejaviy 
strukturasi 
o '/g a n s h i. 
shuningdek,  har  bir  davrdagi  shaharsozlik  kompozitsiyasi  haqida  asos 
ma  lumot bo'lib xizmat qiladi.
Tabiiy  izlanishlar  jarayonida  rcjada  tarixiy  rejaviy  sistemaning 
elementlari aniqlanadi va joyi belgilanadi:

  saqlamb  qolgan  tarixiy  qimmatga  ega  qurilmaning  hududi  aniqlanadi, 
tarixiy  shaharsozlik  kompozitsiyasi  va  qimmatli  tabiiy  landshaftning 
saqlanganlik darajasi belgilanadi;
•kompozitsion  bog'liqliklar,  aksentlar,  ansambllar,  panoram a  qabul 
qilish  hududlari  va 
turar-joy  hududidagi  umumij-  va  uning  alohida 
ansambllaridagi  elementlar ta'sir hududi  aniqlanadi.
Izlanishlar  natijasida  holat  tarxi  ishlab  chiqiladi  va  unda  quyidagilar 
belgilanadi:
•  shaharsozlik  va  arxitcktura  vodgorliklari  -   tarixiy  rejaviy  sistem a  — 
ko  chalar  tannoqlari,  maydonlar.  qadimiv  rejalashtirish  elem entlari,  shahar 
qo'rg'onlari  chiziqlari,  qunlmalar sistemasi,  tarixiy majmualar,  kom pozitsion
180

b o g ‘liqliklar,  dom inantalar,  panoram a  qabul  qilish  hududlari  \ a   tarixiy 
clem cntlar ta 's ir hududi.  tarixiy v a m adaniy yodgorliklar;
•  tabiiy  landshaftning  qim m atli elem entlari;
•   arxcologik  hududlar.
T arixiv-holat  tarxi 
asosida  tarixiy  rejalashtirish  v a  qurilishning 
qim m alliligidan  kelib  ehiqib  rekonstruksiya  rejim lari  asosida 
turar-joy 
hududining  zonalashtirish  sxem asi  ishlab  ehiqiladi.  Tarixiy  shaharsozlik 
izlanishlar  natijalari  rekonstruksiya  tadbirlarining  v o 'n alish i  va  xarakterini 
aniqlashda  asos  b o ‘lib  xizm at  qiladi.  T arixiy  shaharsozlik  analizlarini  olib 
borishning  chuqurligi  va  m ateriallar  tarkibi  har  bir  alohida  turar-joy  hududi 
spetsifikatsiyasi  b o 'y ich a  va  k o ‘/d a   tutilavotgan  rekonstruksiya  tadbirlari 
xaraktcri  b o ‘yicha aniqlanadi.
4 .2.T a’m irlanayotgan  shaharlarni  o'rganib  chiqish  va tahiil  ctish.
Shaham i  v a  shahar  elem entlarini 
rekonstm ksiya  qilish  v a  o ‘sishini 
joy lashtirish  uchun  y aroqli  b o ‘lgan  hududlam i  aniqlash  quyidagilam i  hisobga 
olgan  holda am alga oshiriladi:
-hududlaming shaharsozlik ha/mi -
 ulam ing  aholini  loyihaviy  o ’sishini 
joylashtirish,  shaham i  tashkil  qiluvchi  b aza  obycktlarini,  transport  va 
m uhandislik  tarm oqlarini joylashtirish  im koniyati;
-maydonlarning  tabiiy  va  muhandislik-qurilish  sharoitlari  —
  binolar 
qurilishi  uchun yaroqliligi; 
’  '
•ym a
  o'zlashtiriladigan  hududlam i  uning  funksional  va  transport 
strukturasiga  organik  kiritishni  ta ’m inlashni  hisobga  olgan  holda 
shahar 
elementlarini о 'zaro joylashtirish sharoitlari.
M aydonlarning 
shaharsozlik  hajmi
  kom pleks  loyiha  oldi  izlanishlar 
jaray o n id a  aniqlanadi  va  quyidagicha  xarakterlanadi:  u  yoki  bu  hududda
181
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   17




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling