D. U. Isamuxamedova shahar va qishloqlar rekon struktsiy asi


Chorsu.  Metro va piyodalar yer osti o‘tish yo‘li


Download 6.6 Mb.
Pdf ko'rish
bet7/17
Sana15.12.2019
Hajmi6.6 Mb.
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   17

  Chorsu.  Metro va piyodalar yer osti o‘tish yo‘li
(30.05.2014 yildagi holati)
30-
 rasw. Toshkent  Shota Rustaveli ko‘chasidagi Piyodalar yer usti o ‘tish yo‘li
(30.05.2014 yildagi holali)
Shahar siyosatidagi  hozirgi  zamonaviy jahon  tendensiyalari  shahar atrof- 
muhitning  ijtimoiy  y o ‘naltirilgan  b o ‘lishi  kcrakligini,  unda  avtomobillar 
emas  insonlar  hukmron  boiishi  kerakligini  ko ‘rsatadi.  Yer  osti  makoni 
fuqarolar  uchun  qulay'  b o iis h i  va  aholining  barcha  talablariga  javob 
berishlari,  transport  vositalaridan  ajratilishi.  jam oatchilik  uchun  qulay
76

b o iish i,  hamda  shahar  infratuzilmasining  barcha  elementlari  bilan  aloqa 
o'm atishga  m o‘ljallangan  bo ‘lishi  lozim.  Bunda  piyodalarning  xavfsizligini 
ta ’minlashga  qaratilgan  maxsus  tadbirlar  k o ‘rilmagan  b o ‘lsa,  yer  ostidan 
foydalanish 
piyodalarning  to ‘liq  xavfsizligiga  kafolat  bermaydi 
qari, 
nogiron  piyodalarning  bunday  balandliklarga  koHarilishining  qivinligi, 
bolalaming  yuqoriga  kotarilayotgan  zaharli  gazlardan  nafas  olishi,  kuchli 
shovqin,  bizning kcskin kontinental  iqlimiy  sharoitni hisobga  olinmaganligi  , 
uning  kamchiliklarini  o'zida nomoyon etadi.  (32- rasm)
Katta  shab arlardagi  transport  muammolaridan  biri  -   piyodalar  uchun 
maxsus  piyoda  y o lla ri  yaratish  orqali  tartibga  solishdir.  Shuning  uchun 
O'zbckiston  shaharlarining  yer  osti  makonlarini  rivojlantirish,  shahaming 
umumiy  rivojlanish  rejasi  bilan  muvofiqlashtirilganligi  va  shahar  rejasiga 
mos ravishda  amalga oshirilishi eng muhim omillardan biridir
2.4. Shahar sanoat va kommunal ombor hududlarini renovatsiyasi 
Sanoat zonalarining renovatsiyasi
Sanoat  hududlarini 
renovatsiyasi  -   shaharsozlikni  rivojlantirishdagi 
istiqbolli  yo^nalishlardan  biri.  Sanoat  ishlab  chiqarishi  va eng  katta  tuman  va 
shahar  tashkiliy  ahamivatga  ega  b o iib ,  k o ‘p  jihatdan  shahar  joylari 
tarmoqlari,  ishlab  chiqarish  va  ijtimoiy  infrastraktura  rivojlanishi  jadalligi 
nisbatlarini belgilaydi.
K o‘p  sonli  aholi  va  ko ‘p  sonli  sanoat  korxonalariga  ega  bo ‘lgan 
zamonaviy  shaharlarda  turar  jov  va  ishxona  ofislari  uchun  binolar, 
shuningdek  yangi  ishlab  chiqarish  korxonalari  uchun  joy  topish  juda  qiyin 
masaladir.  Shu  bilan  birga.  har  bir  shaharda  foydalanishdan  chiqarilgan 
sanoat  korxonalarining  b o ‘sh  hududlari  mavjuddir.  Ular,  odatda,  shahar
77

m arkazida  joylashgan  b o ia d i,  chunki  urushdan  keyingi  yillarda  hamda 
industrializatsiyalashtirish  davrida 
ishlab  chiqarish  va  sanoat  shaharlami 
rivojlantirishda muhim  ahamiyatga ega b o ig an .  Hozirgi kunda oldingi ishlab 
chiqarish  va  sanoat  korxonalari  hududlari  shaharning  zich  joylashgan 
qurilmalari  orasida  tashlandiq  bo‘sh  hududlam i  tashkil  etmoqda.  Shahar 
loyihasida  ular  tashlandiq  zonalardir,  biroq,  shu  bilan  birga,  ular 
investitsiyalami  jalb  etish  uchun  ju d a  qulay  b o iib ,  shaharsozlikda  yangi 
imkoniyatlami,  bo'sh  yer  zaxiralarini  tashkil  etadilar.  Shu  sababdan  sanoat 
zonalarining  renovatsiyasi  —  shaharsozlikni  rivojlantirishdagi  istiqbolli 
yo  ‘nalishlardan biri.
Sanoat  zonalarining  renovatsiyasini
 
quyidagi  sababdan  tavsiya  etish 
mumkin:
•  Renovatsiya  rekonstmksiyadan  farqli  o ia ro q ,  -   sanoat  obycktlarini, 
ulam ing funksional belgilanishini o'z.gartirgan  holda,  qayta qurishning  shahar 
sharoitlarida eng  qulay shaklidir.
•  Renovatsiya  yangi  qurilishga  qaraganda  ancha  tejamlidir.  U  mavjud 
binolaming 90 foizidan qayta foydalanish  imkoniyatini beradi.
• 
K o'pchilik 
oldingi 
sanoat 
maydonlari 
tayyor 
ta’minot 
kommunikatsiyalariga egadir.  Bu  hoi  shu  kabi  hududlaming  investitsiyalami 
jalb  etishni  qulay  qiladi.
•  Oldingi  sanoat  zonalarini  qayta  qurish  yangi  ish joylarini  tashkil  etish 
imkoniyatini  beradi,  bu  esa,  o ‘z  o ‘m ida,  mahalliy  byudjetga  qo‘shimcha 
tushumlaming ortishini ta ’minlavdi.
Oldingi  ishlab  chiqarish  zonalarining  qayta  qurishdagi  y o ‘nalishini 
aniqlash  uchun  majmuaviy  shaharsozlik  asoslanishni  tayyorlash  hamda 
ekologik tekshiruvlami o ‘tkazish kerak.
Qayta  qurish  turini  tanlashda  sanoat  zonalari  zararligi  darajasi  b o ‘yicha 
toifalariga  ajratilishini  nazarda tutmoq  zarar.  Agarda  sanoat  zonasi  turar joy
78

sanitar-gigienik  talablariga javob  bersa,  shuningdek  ishlab  chiqarish  turi  o ‘ta 
havfli  darajaga  ega  b o ‘lmagan  b o is a ,  bunday  sanoat  zonasini  turar joyg a 
qayta qurish mumkin.
Yuqori  havf  toifasiga  kiruvchi  texnogen  tuproq  qatlamiga  ega  b o ‘lgan 
sanoat  korxonalari  hududlarining  renovatsiyasidagi  rekultivatsiya  va 
sanatsiyasi jiddiy  harajatlarni  talab  etadi.  Bu  chora hudud  bevosita turar  joy 
hududlariga  qo‘yiladigan  sanitar-gigienik  talablarga javob  bera  olishi  uchun 
zarurdir.  Turar  joyni  tanlashda  odamlarni  kimyoviy  y oki  radioaktiv  zavod 
o'rniga  barpo  etilgan  binolar  qiziqtira  olishi  dargumondir.  Bunday 
hududlarda у ashil rekreatsion zonalarni tashkil etish maqsadga muvofiqdir.
Hududlardagi  eski  binolami  buzish  va  tozalash  qo‘shimcha  harajatlarni 
talab  etishi  sababli  mavjud  obyektlami  buzish  va  ular  o 'm id a  yangi 
majmualami  qurish  iqtisodiy  tomondan  har  doim  ham  oqlanmaydi.  Sanoat 
zonalaridagi  mavjud  oby ektlami  qayta  qurish  ancha  tejamli  b o ‘lib,  iqtisodiy
79
31-rasm.
  Sergeli tumanidagi  renovatsiyaga muxtoj  sanoat zonalari

afzalroqdir.  Misol  uchun,  oldingi  sex binolarining  reorgani/.atsiyasining  mos 
keluvchi turlaridan birini  tanlashda -  u yerda muzey,  ko'rga/.m a yoki  konsert 
zalini  tashkil  etish,  atrof  hududini  esa  k o ‘kalamzorlashtirish  maqsadga 
muvofiqdir.
Agarda  sanoat  zonasi  umumshahar miqyosidagi  katta  avtomobil  y o ila ri 
yoqasida  joylashgan  ham da  uning  yonida  jam oat  transportlari  bekatlari 
bo‘lsa.  u  investorlar va  developerlarni  sarmoya  kiritish  uchun  qiziqtira oladi. 
Bunday  hudud  jam oat  va  biznes,  k o ‘ngilochar  yoki  savdo-sotiq  zonalarini 
joylashtirish uchun eng  qulay yer hisoblanadi.
32-rasm.
  Parkcnt tumanidagi “Colntse”  pcchi
Ishlab  chiqarish  majmualarinirig  rekonstruksiyasi  —  kapital  qurilish 
obyektlarining,  ulaming  qismlarini,  maydon  oicham larim ,  ishlab  chiqarish 
quvvalini,  hajmlarming  ko'rsatkichlarini,  muhandislik-texnik  ta ’minoti  sifatini 
o ‘zgartirishdir.  Ishlab  chiqarish  hududlarining  rekonstruksiya  turini  tanlash  ishlab 
chiqarish rekonstruksiyasi y o ‘nalishi  (to‘liqyoki  qisman) bilan bogiiqdir
80

33-rasm.
  Sanoat zonalarining renovatsiyalari:  1-Avstrivaning Vena 
shahridagi gaz  saqlovchi kompleks.  1896-1899 yillarda qurilgan.  Dastlab, bu 
yirik binolar (ichki  diametri 62  m va balandligi 72  metr) gaz zaxiralari bo‘lib 
xizmat qilgan,  ammo  1970-vilda ular talabga javob  bermagan va barcha 
texnik uskunalar olib tashlangan.  Arxitcktura yodgorliklari sifatida 
himoyalangan g‘isht qobig‘i va 90000 kubometrli ichki makon  qolgan;  2- 
Uzoq yillar  davomida bo‘sh qolgan omborxona, Ser Norman Foster loyihasi, 
Sankt-Peterburgda, Nyu-Xolland orolida 7,6  gektar maydonda joylashgan. 
Loyiha markazda teatr  binosini, konferensiya zallarni, galereyalarni, 
mchmonxona, do‘konlar, kvartiralar va restoranlarni o‘z ichiga oladi.
Qisman  rckonstruksiya  ishlab  turgan,  faoliyat  yurituvchi  korxonalarda 
amalga 
oshiriladi. 
Ishlab 
chiqarish-turar 
joy 
zonalardagi 
mavjud 
imoratlaming  rckonstruksiyfisida  korxonaning  atrof-muhitga  zararli  ta’sirini 
bartaraf etish  imko^ivati  m a\jud hollarda korxonaning  quvvatini  kama> tirish, 
uning  ishlab  chiqarish  yo'nalishini  yoki  ayrim  yo'nalishlarini  o'7gartirish, 
shuningdek  ishlab  chiqarishni 
ishlab  chiqarish-turar  joy  /.onalaridan 
tashqarisiga,  boshqa  ishlab  chiqarish  zonasiga  k o ‘chirishni  ham  nazarda 
tutmoq lozim.
Faoliyat  yurutuvchi  korxonalami  rckonstruksivasi  —bu  mavjud  sexlarni 
va  asosiy,  yordamchi  va  xizmat  k o ‘rsatuvchi  binolami,  ko'pgina  hollarda 
mavjud  hamda  asosiy  binolami  kengavtirmagan  holda 
qayta  qurishdir. 
Alohida  bino  va  qurilmalami  kengaytirish  esa  (hajmlarini  o ‘zgartirish)
81

faqatgina  ularda  yangi  jihozlam i  joylashtirishda  muammolar  tug‘ilgan 
holdagina amalga oshiriladi.
Ishlab  chiqarish  binolami  rckonstruksiyasida  quvidagi  asosiy  vazifalar 
hal etiladi:
• binolaming hajmiy-loyihalashtirish tarkibini zamonaviylashtirilayotgan 
yoki yangi ochilavotgan ishlab chiqarishga moslashtirish;
•  binolaming  qurilish  o'lchamlarini  (konfiguratsiyasi,  hajmi,  ustunlar 
qatorini) o'/.gartirish;
•  zamonavivlashtirilayotgan  ishlab  chiqarishnmg  talablarini  qondirish 
hamda  talablarga  mos  keluvchi  ish  sharoitlarini  yaratish  inaqsadida 
muxandislik tarmoqlarini yangilash;
• 
korxona 
va 
sanoat 
estetikasintng 
umumiy 
kompozitsivasiga 
qo'yiladigan 
zamonaviy  talablami  nazarga  olgan  holda  binolaming 
m e'm ony-baduy k o ‘rsatkichlarini va ulaming intererini takomillashtirish;
34-rasni.
  Rivojlanayotgan  kichik shaharlarda sanoat knrxonaWining
joylashuvi.
a -  mavjud holat,  b -  kelajakka loyihaviy taklif (uchta korxona sanoat 
tugumni tashkil  etadi).  I  — dastlabki bosqich korxonalar qurilish 
maydonlan:  2 -k e y in g i  qurilish bosqichi,  3 -  loyihaviy  vaqtdan keyingi 
sanoat hududlari zaxiralan; 4 -  kichik turar-joy  tumanlari hududlari.
82

35-rasm.  Q a /ib  olish va qayta ishlash  sanoati asosida shakllangan yangi 
shaharlarda  sanoat v a  aholini  jovlashtirish.  M chnat aloqalari  sxcniasi.
Shahar sanoat hududlarini qayta shakllantirish.
Sanoat  obyektlarini  sanoat  kom plekslariga  to  plash  m asalasi  jiddiy 
om illardan  biridir.  Sanoat  komplehslarini  qayta  shakllantirishning  asosiy 
tam oyillari quyidagicha:
•  texnologik jihatdan  o 'z a ro   b o g ‘liq  korxonalarni:  xom ashyoni, y o ‘ldosh 
m ahsulotlarni  v a   ikkilam chi  energoresurslam i  kom pleks  ishlash  asosida 
kom binatsiyalash:
•  sanoat  korxonalarini  yarim   fabrikat,  dctal  va  ishlam alar  alm ashish 
asosida kooperatsiyalash;
• yordam chi x o ‘ja lik lam i  (rem ont,  om bor) birlashtirish;
• y agona transport x o ‘jalig in i tashkil etish;
•  um um iy e n e rg e tik a x o ‘jalig in i  tu /ish :
•  sanoat  korxonalari guruhi  uchun  birlashgan  bosh  suv  olish  v a  to/.a] ash 
inshootlari,  suv  tarm oqlarini  nasos  stansivalar.  k a n ali/a tsiy a  kollektori 
sistcm alarini tashkil etish;

•  um um iy yoki  o 'zaro   b o g 'liq   aholi  joylarini y agona  jam oat  transport  va 
injcner obodonlashtirish  sistcm alari  bilan  tashkil  ctish:
• um um iy  qurilish bazasini  tuzish;
•  m ehnat  bo  yicha  kooperatsiyalashtirish-  sanoat  korxonalarini  m chnat 
rcsurslaridan  to ‘laqonli  va ratsional  foydalanish m aqsadida guruhlash;
•  iste ’mol  bo^yicha  kooperatsiyalashtirish  -  m alisuloti  shu  sanoat 
lugunida istc ’m ol  qilishga  qaratilgan  sanoat korxonalam i  joylashtirish;
•  ilm iy-texnik  aloqalar  b o 'y ic h a   kooperatsiyalashtirish  -  korxonalam i 
ilm iy-texnik xizinat k o 'rsa tish  v a o  qitish  m arkazlari  atrofida guruhlash;
•  atrof-m uhitni m uhofaza  qilish  b o ‘yicha kooperatsiyalashtirish.
M ana  shu  yetakchi  tarixiv  k o 'rsatk ich lar  b o S ic h a   quyidagi  asosiy 
kom plekslar guruhi  ajratilishi  m um kin.
Shartli  belgilar
36-rasm.
  K ichik shaharlarda sanoat  korxonalarining  joylashishi:  A -  sanitar 
zararsiz b o ‘lgan; В — sanitar zararli b o ig a n  korxonalam i joylashishi
84

Sanoatni  joy lashtirishda  o 'z a ro   bogMiq  keng  doiradagi  om illar  hisobga 
olinadi.  Sanoat  obyektlarini  xom ashyo,  y o q ilg ’i,  cncrgiya  m anbalarini 
iste’mol 
tum anlariga 
у 
aqinlashtirish 
-  
loyilialashning 
yetakchi 
tam oyillaridandir.  Sanitcir-gigienilc  talablar  -   sliamol  va  nam lik  rcjim i,  suv 
oqim i.  rc lc f  va  boshqa  om illar  ta'siri  hisobga  olinishi  lozim.  M chnat 
resurslarining  borligi  ham  m uhim   om illardan  biridir.
Sanoat  hududi  butun  shahar  bilan  m agistral  k o 'c h a la r  tizim i  orqali 
yaxshi b o g 'lan g an   boMishi  lo/.im.
Sanoat hududining  ishlab  chiqarish  y o ‘nalishi,  sanitar-gigicnik  zararliligi 
\ a   korxonalar  yuk  avlanishiga  k o ’ra  ishlab  chiqarish  qismi  yaq in id a  (100— 
300  m)  yoki  undan  uzoqda  (1—1,5  km )  tashqi  transport  m agistrallari  bilan 
qulay  aloqalarga ega b o 'lg a n  holda joy lashtiriladi.
Sanoat  ishlab  chiqarishi  o 'zin in g   scinitar  xarakterislikasiga  ко 'ra  5  la 
sinfga b o'linadi.
1-2-sinJlcirga  -  kim yo  ishlab  chiqarishi.  m etallurgiya,  m ashinasozlik, 
fovdali  qazilm alarini  ishlab  chiqish:  scm cnt.  ohak  va  boshqa  qurilish 
m ollarini  ishlab  chiqarish. virik  clektrostansiyalar  kiradi
3-sinfga  -  tcksti!  sanoati.  hayvonot  m ahsulotlarini  qayta  ishlash. 
y o g 'o c h g a   ishlov  bcrish korxonalari  kiradi
4-5-sinJlcirga  -  o/.iq-ovqat  m ahsulotlarini  ishlab  chiqaruvchi  korxonalaj' 
tegishlidir:
-   1-sinf - sanitar-him oya qismi  kcngligi  1000  m;
-  2-sinf -  sanitar-him oya  qism i  kcngligi  500  m;
-  3 -sin f -  sanitar-him oya qismi  kengligi  300  m:
-  4-sin f - sanitar-him oya qism i  kcngligi  100  m:
-  5-sinf -  sanitar-him oya qismi  kengligi  50  m.
Sanoat  hududi  aholi  vashaydigan  qism ga  nisbatan  sham ol  esavotgan  va 
daryo  oqim i  b o ‘y b b   quyi  tarafdajoy lashishi  lozim.
85

Shahar kommunal ombor hududlarini qayta shakllantirish.
K om m unal-om bor  qismi  savdo  om borlari,  m eva-sabzavot  saqlanadigan 
oraborlar,  tram vav  dcpolari.  trolleybus,  avtobus  va  taksom otor  parklari, 
m aishiy-xizm at  k o 'rsatish   m uassasalari,  k ir  yuvish,  kim yoviy  lo /alash   va 
boshqa  obyektlardan  iborat.  Shaham ing  om borxona  x o ‘jaligi  bir  ncchta 
tarm oq 
guruhlari: 
sanoat: 
sa vd o ; 
qurilish; 
yoqilg'i 
va 
hoshqa 
umborxonalardan  tashkil topadi.
K om m unal-om bor  qism lar  shahar  ichi  va  tashqi  transport  larm og'i  bilan 
vaxshi  aloqaga  ega b o lis h i  lozim .  Ular ham  aholi joylari  к am  b o 'lg an   sanoat 
tum anlarida j oy 1 ashtiri 1 ad i .
Shahai' 
tarkibida 
om borxona 
x o 'jalig in in g  
joylashishi, 
shaharsozlikning  quyidagi  asosiy talablarm i  bajarishga asoslam shi  lo/.im:
-   tranzit 
yuk 
tashishdan 
tashqari 
b archa 
shahar 
ichki 
yuk 
tashuvchi  oqimini  kam aytinsh;
-  shahar hududidan  sam arali foydalanish.
K om m unal-om borxona 
x o ‘jalig in i 
joylashtirish 
sh akllan 
va 
tam oyillarini  aniqlovchi  shaharsozJik om illariga quyidagilar kiradi:
-   shaham ing 
rcjaviy 
tarkibida 
om borxonalam i 
funksional- 
fazoviv'  tashkillashtirish;
-  om borxona hududlai idan  fovdalanish sam arasini  oshirish:
-  om borxona m ajm uasm i hajm iy-fazoviy yechim i.
O m borxona  m ajm uasini  asosiy  rcjaviy  tashkillashtirish  quyidagicha 
bo 'lad i:
-   m ajm ua  hududini  yukni  qabul  qilish,  saqlash  va  jo  natishga 
m o ija lla n g a n   om borxona m aydoni  ajratilgan holda chcgaralash:
-   yukni  qabul  qilish  va  j o ‘natish,  bir  transportdan  bosliqasiga  qayta 
yuklash vazifalarini bajaruvchi  transport hududi;
-  m aishiy л a ishlab  chiqarishga xizm at  qiluvchi  hudud;
86

-  sanitar-him oya hududi.
K om m unal-om borxona  hududida  om borxona  va  kom m unal  m uassasalar 
uchun  hududlar  ajratiladi.  A lohida  kom m unal  m uassasalar  va  om borxonalar 
(savdo-taqsim lash  om borxonalari,  m aishiy  ta ’m inot  om borxonalari  v a   h.k.) 
lurar-joy hududida joylashtirilishi m um kin.
K om m unal-om borxona  hududlarida  oziq-ovqat  sanoati  m uassasalarini 
oziq-ovqat,  m axsus  om borxonalar  (m uzlatgichlar  kartoshka,  m cva-sabzavot 
saqlagichlar).  kom m unal-transport  va  aholiga  m aishiy  xizm at  korxonalarini 
joylashtirish  lozim.
A holining  kundalik  ehtiyoji  uchun  zarur  b o lm a g a n   om borxona  m ajm m  
tizim lari.  odatda,  aholi  turar-joylaridan  tashqarida,  tashqi  transport,  ayniqsa 
t e m ir y o i  transporti  tugunlarida shakllantirish  lozim.
A holi  turar-joylari  v a  ularning  k o 'k alam z o r  hududlaridan  tashqarida, 
shahar  atrofidagi  m axsus  jo y la rd a  y o n g 'in g a   qarshi  va  m axsus  m e'y o rlarg a 
amal  qilingan  holda,  davlat  zaxiralari  om borxonalari,  birinchi  guruhga 
taalluqli  nefl  v a  ncft  m ahsulotlari  om borxonalari,  siqilgan  gaz,  portlovchi 
m oddalar  om borxonalari  v a   qurilish  m ateriallarining  bazaviy  om borxonalari 
jo y lash tirish  k o 'z d a  tutiladi.
K om m unal-om bor  qism ini  aholi  yashash  hududidan  tashqarida  iloji 
boricha sanoat  koreonalari v a boshqa obyektlarining  sanitar-him oya qism idan 
foydalanilgan  holda  joylashtirish  lozim .  K om m unal-om bor  qismi  hududini 
hisoblashda 
uning 
larkibiy 
qism larini 
bitta 
odam ga 
to ‘g ‘ri 
kelish 
m e 'y o rla rig a asosan  olinadi  (qurilish m e ’yorlari v a qoidalari  boV icha).
Kichik  shaharlar  uchun  aholining  m a  lum  guruhiga  xizm at  qiluvchi. 
tum an  m arkazlarida  yoki  kattaroq  aholi  punktlarida  m arkazlashtirilgan 
om borxonalar k o 'z d a  lutilishi  kerak.
87

Yirik va  katta shaharlarda kom m unal-om borxona  hududiari  turar-joy  va 
sanoat  hududiari  bilan  transport  aloqasini  ta'm in lash n i  inobatga  olgan  holda 
yovilgan  (tarqoq) holda  joylashlirish  lozim
Xo  jalik  om borxonalari  shahar  butun  hududining  о  rlacha  1,5-2  %   ini, 
shaham ing  aholi  kam  yashaydigan  hududlarida  csa  6  %   mi  tashkil  etadi 
K om m unal-om borxona  hududiari  uchun  ajratiladigan  m aydonlar  yirik  va 
ju d a   yirik  shaharlarda  k o ‘p  qavatli  om borxonalar  qurilishini  hisobga  olgan 
holda  har  bir  shahar  aholisiga  2  kv.m  va  boshqa  shahar  turar-joylarida  2.5 
kv.m  ni tashkil  ctadi.
Shahar  tu/.ilm asida  om borxonalar  asosiy 
shaharsozlik  talablarini 
bajarilishiga  asoslanib  joylashtiriladi:  shahar  ichidagi  barcha  yuk  oqim larini 
m inim allashtirish 
(bundan  tranzit  yuk  tashuvlar  m ustasno)  va  shahar 
hududidan  to  g  ri foydalanishni y o i g a  qo'yish.
Shunday 
qilib, 
shahardagi 
kommunal-omborxona 
hududlarining 
rekonstruksiya  yechim lari  quyidagi prm siplardan  kelih  chiqadi:
  v cr  osti  hajm iy  kengligidan  faol  foydalangan  holda  om borxonalar 
m ajm uasini k ooperatsn alashni  shakllantirish;
-   om borxonalar  m ajm uasi  tarm oqlarini  to ‘g ‘ri  tashkil  ctish  hisobiga 
shahar  htidudi  b o ‘vicha  qo  shim cha  yuk  tashish  y o ‘llarini  tiklash  v a  ulam i 
shahar tashqarisiga joylashlirish;
—  shahar  om borxonalar  m ajm uasi  tizim ini  shahar  iehki  va  shahar 
tashqarisidagi 
yuk 
tashish 
transporti 
elcm entlari 
bilan 
birgalikda 
shakllantirish;
-   transport-yuk  hududlarini  tashqi  transport  obyektlari  \ a   inshootlari 
bilan  birgalikda bitta m ajm uada  shakllantirish.
K om m unal-om borxona hududiari  shaharga y o 'n a lg a n   asosis  yuk  trassasi 
kesishm alari  bo'Igan  transport  kom m unikatsivasi  bilan  yaqindan  b o g ‘langan 
b o iis h i  kerak.  Bundav  transport  kotnm unikatsi} asi  tashqi  om borxona  yuk
88

tashish  trassasining  oqim ini  \ a  istc'm o lch ig a yetkazilishini  qam ragan  b o iis h i 
lozim.
Tashqi  aloqalam ing  transport-kom m unikatsiyasi  tizim ida  kom m unal- 
om borxona  hududlarini  istc ’m olchi  bilan  eng  qisqa  y o ila r   bilan  bog 'lash  
sam arali  usuldir.  Bu  shartlam i  bajarish  shahar ichida yuk-transport oqim ining 
kam ayishiga.  shahar atm osferasidagi  zaharli  gazlam ing  к am ay 
1
 slug a.  qurilish 
\ a  ckspluatatsivaga  sarflanadigan  xarajatning kam ayishiga olib keladi.
37-rasm.  Port K op V an  Zyuyd  rekonstruksiyagacha (chapdan  o ‘ngga)  (Kop 
Van  Zyuyd  daryodan  om borxona  hinolari, shahardan  esa — tem ir y o ‘llari 
bilan kesib  q o‘yilgan, tashlandjq  hudud  k o ‘rinishida edi) va 
rckonstruksiyadan  s o ‘ng (K o ‘prikdan tash q ari b ir ncchta m isli  ko'rilm agan 
m e’m oriy  inshootlar qurilgan  cdi.  Qurilish  ishlariga  Rentso  Piano, N orm an 
Foster va  Kent  Ко I \  as  kabi  m ashhur  arxitcktorlar jalb   ctilgan cdi. 
Q irg‘oqning vaqinligi  va  uni  p iyodalar uchun  sayilgoh  uchun  m oslashtirishga 
katta  aham ivat  qaratilgan  cdi).  Foto:  cropuit.nl
2.5.Y ashash  hududlarining  rekonstruksiyasi va  ulardan  fovdalanish 
sam aradorligini  oxhirish.
H ududlar  rekonstruksiyasm jng  m ^qsadi,  aholi  hayotm i  obodonlashtirish 
darajasi  va sanitar-gigicnik  sharoitini yaxshilashdan  iboratdir.
Turar joylarm   rekonstruksiyasi  va   obodonlashtirishi  -   bu  nafaqat  qulay 
rejalashtirilgan 
turar-joy, 
balki 
unga 
tutashgan 
hududning 
qulay
89

rejalashtirilishi. 
y a 'n i 
aholining 
m aishiv 
va 
um um iy 
chliyojlarini 
ta'm in lo v ch i  sharoitlar ham dir.
O 'zbekiston  hududidagi  turar  jo y la r  rckonstruksiva  natijasida  quyosh 
nuridan  him oyalangan,  m a ’Ium  darajada  transport  m agistrallarining  shovqin 
va  gazlaridan  him oya  qilingan  holalda  rcjalashtiriladi.  T urar  joylarga 
tutashgan  hududlar  obodonlashtiriladi.  A holiga  zarur  xizm atlarni  kam  vaqt 
sarflangan  holda  olishi.  jam iyat  hayotida  ishtirok  etishi,  farzandlarga  ta 'lim - 
tarbiya  berishi,  dam  olish  va  sport  bilan  shug'ullanishi  im koniyati 
ta ’minlanadi.
U shbu 
tadbirlam i 
am alga 
oshirish, 
turar 
jo y  
binolarining 
rekonstruksiyasiga kom pleks  tarzda vondashishni  talab  qiladi.
M agistrallararo  hududlarda  rekonstruksiya  qilish  uchun  boshlang'ich 
hujjat  -   bu  shaharning  bosh  rivojlanish  rejasidir.  U nda  rekonstruksiyaga  oid 
b o ‘lgan  quyidagi  shaharsozlik  talablar:
-  hududning  tutashish  hududiari;
-  m ehnat faoliyati  hududiari;
-  dam  olish  va shahar m arkazi  bilan  aloqa hududi;
-  transport  sxem asi  hal  etilgan  va transport b o g ia m a la ri  bclgilangan.
Reja  tom onidan  um um iy  jihatlarda  aholinm g  zichligi  va  inshootlarm ng
qavatliligi,  ayrim   holatlarda  csa  uning  taxm iniy  ko  rinishi  bclgilangan, 
shuningdek  aholinm g m avjud va kclajakdagi  o^sishi tavsiflangan.
M agistrallararo  hududlam ing  rekonstruksiyasiga  shahar  rivojlanishining 
tarkibiy  b o 'g 'in i  sifatida  qaialadi.  Bosh  rcja  asosida  birinchi  navbatda 
rekonstruksiya 
qilinuvchi 
hududning 
shahar 
um um iy 
rejalashtirilgan 
tuzilm asidagi  \ azilasi  aniqlanadi  va  uchastka  chegaralari  bclgilanadi.  Bu 
rejalashtirilgan  tuzilm aning  shaharni  barcha luzilm alari  hududiari  bilan  uzviy 
b o g ’lash  im konini  beradi.  T urar  jo v lam in g   rejalashtirilgan  tuzilm alari 
aholinm g  amaldagi  ehtiyojlariga m oslashtirgan  holda rekonstruksiya  qilmadi.
90

K atta 
shaharda 
bu 
jarav o n  
to ‘xtovsiz 
olib 
bonladi. 
Eskirganlari 
m odernizatsiya  qilinadi  yoki y angilariga alm ashtiriladi,
Turar  jo y la m i  rekonstruksiyasi  loyihasida  m odernizatsiya  harakati 
(dinamikasi)  va ishning о ‘tkazilish  bosqichlari  e  tiborga olinadi.
Turar jo y la m i  rekonstruksiyasim ng birinchi  bosqichida:
•  aholini  joylashtirilishi,  uning  uy-joy  bilan  ta'm in lan ish i  yaxshilanadi, 
savdo  va m adaniy-m aishiy  xizm at k o ‘rsatish  sifat jahatidan  o'zgartiriladi;
•  daha  ichi  hududiari  m ustahkam lanadi  va  tozalanadi,  dam  olish  va 
o  yinlar uchun  m avdonchalar yaratiladi.
Ikkinchi bosqichda:
 xizm at k o 'rsatish   tizim ining rekonstruksiyasi vakunlanadi;
• 
hudud 
t o i i q  
rav ishda 
obodonlashtiriladi, 
y a ’ni 
belgilangan 
rekonstruksiya  ishlari  t o i i q  bajariladi.
Rekonstruktsiyaning  birinchi bosqichidav oq  shahar transportining  tranzit 
harakatini  chckka  k o 'ch alarg a  k o 'c h irish   ко  zda  tutiladi.  Ichki  k o 'c h a la r  va 
tor  k o c h a la rd a n  
avtom obillam ing 
o ‘tishi  y o ‘qotiladi 
yoki 
m ahalliy 
aham iyatdagi  kom m unikatsivalarga  aylantiriladi,  transport  harakati  uvlarga 
kirishni yaratgan holda, butunlay yoki  alohida uchastkalarda to ‘xtatiladi.
Ikkinchi  bosqichda  k o 'c h a   tarm o g ‘i  butunlay  rekonstruksiya  qilinadi. 
B uziladigan  k o 'c h a la n u n g   qatnovchi  qism lari  k o 'c h a tla r  bilan  ekiladi,  savr 
xiyobonlari,  dam  olish m aydonchalari yaratiladi
M uassasa  va   ishlah  chiqarish  korxonalari  joylash gan   kichik  ishchi 
zonalarni  tashkil  qilish  alohida  aham ivatga  ega.  T urar jo y lard a  atrof-m uhit 
uchun 
zararli 
b o itn a g a n  
korxonalam i 
saqlab 
qolish 
hududning 
obodonchiligini  kam aytirm asdan,  hattoki  uning  iqiilayligini  korxonaga 
qatnashga  sarflanadigan  vaqtaing  qisqarishi  hisobiga  oshiradi  K ichik  ishchi 
zonalam i  turar  jo v   inshootlaiidan  rcjaviy  tarzda  ajratiladi.  K orxonalarga 
boruvchi y o i l a r  tu rar jo y la r bilan tutashtirilm agan holda o ‘tkaziladi.
91

R cjalashtirilgan  yechim ning  asosiy  tuzilm a  elcm cnti  b o iib   kichik  turar- 
jo y   zonalari  hisoblanadi.  U lar  shunday  tarzda  tashki 1 lashtiriladiki.  bunda 
ularga  nafaqat  turar  jov  uylari.  balki  q o 'sh n i  im oratlarni  ajratib  turuvchi 
yashil 
hududlar, 
bolalar 
m aydonchalari. 
x o ja lik  
uchun 
hududlar, 
av to to 'x tash  jo y lari  \ a   shaxsiy  foydalanish garajlari  ham  kiradi.
Sezilarli  darajada  buz.ish  va  buning  natijasida  im oratlarni  kam aytirish 
sharoitida  quyidagi  rejalashtirish  usullari  q o ila m la d i:
•  buziluvchi  kam  qiym atli  im oratlar  m arkazda  joylashgan  hududlarda 
(bu  eng  k o 'p   tarqalgan  holat  hisoblanadi),
•  m aktab  va  bolalar  m uassasalarini  um um iy  foydalanishdagi  yashil 
k o ‘chatlar  bilan 
birgalikda  hududning 
m arkaziv  b o 'sh ag an  
qism ida 
joylashtiriladi.
M arkazda 
b o 'sh  
hududlar  yctarli 
boMmagan 
sharoitda, 
bolalar 
b o g ‘chalari  turar  jo y larn in g   birinchi  qavatiga  jo \ lashtiriladi. 
M avjud 
joylashtirilgan  bolalar  m uassasalari  zarur  qulavliklarga  eg a  b o 'lsa ,  ularni 
saqlah  qolishga  harakat  qilm adi  va  shu  orqali  rekonstruksiya  xarajatlan 
kamaytiriladi.
A ncha zich  tavanch  fondli  hududlarda kichik  uy-joylar hududini  birinchi 
holatdagidan  farqli  ravishda  ixcham roq,  bir-biriga  vaqinroq  joylashtiriladi. 
U lar,  m aktab  v a  bolalar  m uassasalari  joylashgan  b o 'sh   hudud  atrofiga 
birlashtiriladi.
M ikrorayonda  b o g ‘  m avjud  emas  \ a   bu  kam chilik  m a  lum  darajada 
bolalar  m uassasalarining  atrofidagi  hududlarni,  uylar  orasidagi  b o 'sh liq lam i 
obodonlashtirish  hisobiga kam aytiriladi.
Yuqori  zichlikdagi  qurilgan  hududlarning  rekonstruksiyasi ja ra vo n id a 
buzishga  va  aholini  k o ‘chirishga  ketadigan  xarajatning  k o 'p lig i  sababli 
o d a td a y a n g i  qurilishlarni m um kin  darajada cheklashadi.
92

Shaharning  eski  hududlari  chegarasidu  am alga  oshiriludigan  yangi 
qunlishlarga nisbatcm  ikki  qarama-qcirshi  qarashlar mavjud.
Birinchi 
holatda 
shaharsozlar 
qurilayotgan 
im oratlarni 
mavjud 
qunlishlarga.  y agona  ansam blni  yaratib  v a  um um iy  k o 'rin ish in i  buzm agan 
holda  kirilishni  afzal  bilishadi 
Y angi  im oratlar  oradagi  bo'shliqlarni 
to 'Id irad i  yoki  y aro q siz  holga  kelgan  uylam i  alm ashtiradi.  Bu  uslub 
qurilislm ing  um um iy  qivofasini  saqlab  qolib.  shaharning  arxitektura jihatdan 
tugallangan  qism ida  q o'llam lishi  m um kin.
Boshqa  konsepsiyaga  ко ‘ra  e sa ,  shaharning  rivojlanishi  davom ida  eski 
hududlarda  quriladigan  yangi  im oratlar  kelajak  uchun  zaxira  fondi  sifatida 
turadi  Q urilishi 
to 'x tag an   davrda,  zaxira  fondidagi  im oratlar  shaharning 
kelajak  qiyofasini  yaratgan  holda  yana  ancha  vaqt  turishi  m um kin.  Buning 
n atijasida  yangi  inshootlam i  qurish  nafaqat  hozirgi  m uam m olam i  hal  etish, 
balki  m avjud  qurilishlam i  alm ashinuv  jaray o n ig a  tayyorlaydi.  Ushbu 
inshootlarning  arxitekturasini  m ustaqil  гэл-ishda  yechishadi,  biroq  q o'shni 
b inolar  tashqi  k o 'rin ish ig a  m oslashtirilm aydi.  Bunday  uslub  arxiteklura 
vutuqlariga  v a  tarixiv-etnografik 
qiym atga  ega  b o im a g a n  
odatdagi 
qurilishlar rekonstruksiyasi  uchun  q o ila n ilish i  m um kin.
R ekonstruktsiyada  yangi  qurilish  uchun  nafaqat  m avjud  qurilishlam ing 
hududlari,  shuningdek  avval  rclcfi  m urakkabligi  yoki  o g ‘ir  geologik  sharoit 
tufayli  fovdalanilm agan  hududlar  ham   o ‘zlashtiriladi.  U shbu  uchastkalarda 
yangi 
inshootlam i 
qurishga 
zam onaviy 
shaharsozlikdagi 
tcxnik 
im koniyatlam ing  kengavganligi yordam  bennoqda.
Rejax’iy  tuzilmasi. 
Shahar  aholi  punktlarining  turar-joy  hududini 
rejaJashtirish  tuzilm asini  jam o at  m arkazlari,  turar-joy  binolari  qurilishi, 
k o ‘ch a-y o ‘1 
ta rm o g ‘i, 
k o bkalam zorlashtirilgan 
um um iy 
fovdalanish 
hududlari,  m ehnat  qilish  jo y lari  zonalarining  o ‘zaro  b o g ‘liq  joylashuvini 
hisobga  olgan  holda  rejalashtirish  lozim .  Shuningdek 
aholi  punktining
93

kattaligi  va  hududining  tabiiy  xususiyatlariga  asoslangan  holda,  uning 
um um iy rcjaviy  tuzilm asiga b o g ‘lab  shakllantirish  kerak.
A holi  istiqom at  qiluvchi  turar-joy  hududiga  b o ‘lgan  ehtiyojni  oldindan 
aniqlash  uchun  1000  kishiga  moMjallangan  viriklashtirilgan  k o ‘rsatkichlam i 
qabul  qilish kerak (ShN Q   2.07.01  -  03*  ).
Favqulodda  tabiiy-iqlim iy  sharoitlarga  ega  boMgan  hududlar  ( c h o i, 
togTi  jo y lar)  uchun  m azkur  k o ‘rsatkichlar  3 0 % g a c h a   o 'zg artirilish i 
m umkin.
Y irik  v a  katta  shaharlarda  aholi  istiqom at  qiladigan  turar-jov  hududini 
m aydoni  2500  ga dan  ortiq  b o 'lm ag an   tum anlarga  m agistrallar  yoki  eni 
kam ida 60  m  b o lg a n  yashil  ko 'ch atzo rlar bilan  ajratib  boMish  tavsiya ctiladi.
A holi  joylashuvining  b o ‘lingan  tuzilm asiga  ega  bo  lgan  yirik  va  katta 
shaharlarda  um um shahar  m arkazlariga  shahar  aham iyatiga  ega  kichik 
m arkazlar  qo'shilishi  kerak.  0 ‘rta  va  kichik  shaharlarda,  odatda.  y agona 
um um shahar  m arkazi  shakllanib,  unga  turar-joy  hududlarining  m ahalliy 
m arkazlari  q o ‘shiladi  (birlam chi  xizm at  k o ‘rsatishning  m ikrotum an  yoki 
m ahalla  m arkazlari).
A ralash  zonalarda  shakllanib  ulgurgan  turar-joy  va  ishlab  chiqarish  bino 
va  inshootlarini  rekonstruksiya  qilishda  korxonalarning  atrof-m uhitga  zararli 
ta ’sirini 
bartaraf  qilish 
(texnologiyalam i 
o 'z g a rtin sh  
orqali 
zararsiz 
jaray o n larg a   o ‘tish,  quvvatlam i  kam aytirish,  korxona  yoki  alohidagi  ishlab 
chiqarish  ixtisosini  o ‘zgartirish  yoki  uni  aralash  zona  chcgarasidan  sanoat 
zonasiga o 'tk azish )  nazarda tutilishi  lozim.
T urar-joy 
binolari 
qurilishini 
am alga 
oshirishda 
shaharsozlik, 
dcm ografik.  tabiiy-iqlim iy  v a  boshqa  sharoitlarga  m uvofiq  holda  turar-joy 
binolarinm g  quyidagi  turlari  q o ila n ish i  kerak:  kam  qavatli,  q o 'rg 'o n ch ali, 
kam   qavatli zich,  o ‘rta qavatli (4-5  qavat), baland  qavatli  (9-12-16  qavat).
94

B m olar  turini  tanlashda  q o ‘shim cha  hududlarga  b o ‘lgan  chtivojlam ing 
oldini  oluvchi  yoki  ushbu  ehtiyojlam i  qisqartiruvchi  eng  sam arali  yer 
zaxiralaridan foydalanishni  к о '/ d a  tutish  zarur.
T urar-joy  binolari,  turar-joy  v a  jarnoat,  shuningdek  sanoat  binolari 
o 'rta sid ag i 
m asofalar 
quyosh 
nurining 
tushishi 
(insolyatsiya) 
va 
yoritilganlikni  hisoblashlar  asosida,  shuningdek  y o n g ‘inga  qarshi  talablarga 
m uvofiq  tarzda qabul  qilinishi  zarur.
K o 'p   xonadonli  turar-joy  uylarining 
uzun  tom onlari 
o'rtasidagi 
m asofalar (xonalarning yaqqol  k o rin m a s lik  talablaridan  kelib  chiqqan  holda) 
quyidagicha  qabul  qilinishi  lo/.im:
•  balandligi  2 -3   qavat  b o lg a n   Uirar-joy  uylari  u c h u n - 1 5 m   kam 
bo'lm agan;
• 4 -5   qavatlilar uchun -  2 5 -3 0  m  kam   b o'lm agan;
•  yashash  xonalarida  derazalari  boT gan  ushbu  binolam ing  uzun 
tom onlari v a y o n   tom onlari  uchun - 1 0   m  dan  kam  b o'lm agan;
•  9  va  undan  k o ‘proq  qavatli  binolar  uchun  uzun  tom onlari  o ‘rtasidagi 
mas о fa -  4 0 -4 5   m  dan  kam   b o 'lm ag an ;
• yashash  xonalarida  derazalari  boT gan  ushbu  binolam ing  yon  tom onlari 
uchun -  2 0 -2 5   m   dan kam   bo'lm agan.
R ekonstruksiya 
va 
boshqa 
m urakkab 
shaharsozlik 
sharoitlarda 
k o rs a tilg a n  m asofalar insolyatsiya, yoritilganlik  m e ’yorlari, y o n g ‘inga qarshi 
talablarga,  shuningdek,  turar-joy  xonalari  (istiqom at  xonalari  v a  oshxonalari) 
derazalaridan  yaqqol  k o 'rin m aslik n i  ta ’m inlanishiga  riova  qilgan  holda 
qisqartirilishi  m umkin.
Turar-joy 
hududida 
mikroiqlimni 
yaxshilashda 
suv 
havzalari, 
basseynlar,  suv  sepish  qunlm alari.  fontanlar  va  boshqa  suv  qurilm alan  katta 
o 'rm  
tutadi. 
K o 'k alam zo r 
m assivlar 
su g ‘orish 
kanallari 
b o ‘ylab 
jo> lashtiri 1 adi.  katta  bo'lm agan  daraxtlar  guruhi  oquvchi  basseynlar  b o 'y id a
95

tashkil  etiladi,  tarm oqlarga  b o ‘lingan  ariqlar  b o ‘ylab  ckilgan  daraxtlar  qatori 
piyodalar xiyoboni  tarm oqlarini  shakllantiradi.
Suv  bilan  ta'm inlangan.  ко ‘kalam zorlashtirilgan  ichki  ho\ 1
1
1 arm  keng 
q o ila s h   lozim.  Y ozda  ular  changli  sham ollardan,  k o 'ch ad an   kcluvchi  issiq 
havodan  him oyalangan  b o 'lib ,  ertalabki  salqin  havoni  uzoq  vaqt  saqlab 
turadi,  qishda esa,  uni  o ‘rab  turuvchi  qurilm alar devori  quyosh  orqali  isitiladi.
Ko  cha  tom ondan  fasadlar  b o 'y lab   past  shoxli  daraxlar  \ a  butalar  ekish, 
g 'a rb iy   oriyentatsiyada  esa  -   baland  v a  keng  shoxlaydigan  daraxtlar  ekish 
tav siy a  etiladi.  B archa  k o ‘cha  ekinlarini  su g ‘orish  kanali  bilan  bir  vaqtda 
tashkil  etish  lozim.  Y ashil  devor bilan  su g 'o rish   kanali  orasidagi  m asofa  (0,4 
m  dan  kam  em as)  0,6  m  dan  oshishi  kerak  em as,  daraxt  o ‘q  ch iz ig ‘idan 
y o i a k   chetigacha b o 'lg a n   m asofa  1,2  m  dan kam   b o'lm asligi kerak.
P iyodalar  xiyobonlarini  va  dam  olish  m aydonchalarini  rekonstruksiya 
loyihalashda quyidagi sharoitni hisobga olish  lozim:
qizigan 
yuzalarning 
nurlanishi 
to 'g 'rid a n -to 'g 'ri 
quyosh 
radiatsiyasining  30—10  %   gacha  yetadi  va  radiatsion  haroratni  devordan  3-4 
m  m asofada ham   60 -  75  °  S  g a y e tk a zad i;
• 
devorlarning  jan u b iy   oriyentatsiyasida  radiatsiya  devordan  4-5  m 
m asofada  seziladi,  ja n u b iy -g ‘arbiy  oriyentatsiyada  -   7-8  m  da,  g ‘arbiy 
oriyentatsiy ada  -   9-10  rn  m asofada  seziladi,  shuning  uchun  k o ‘kalam zorlar 
y ord am id a  devorni  quyosh  radiatsiyasidan  m aksim al  him oya  qilish  m um kin, 
lekin  optim al  sham ollatish  sharoitlarini yaratishni  ham  unutm aslik  kerak.
Q uyosh  radiatsiyasidan  him oyalanish  uchun  pergolalar,  trelyajlar, 
galereyalar,  lodjiyalar  v a  boshqa  soya  beruvchi  m oslam alar  qo'llaniladi. 
Ko  kalam zorlaning  bu  m asalada  ju d a   qim m atliligi  shundan  iboratki,  ular 
y o zd a soya beradi,  qishda esa  quyosh  nurlarini o ‘tkazadi.
Insolyatsiyani  m aksim al  darajada  qaytarish  uchun  ariqlar,  keng 
shoxlaydigan yaxlit  daraxtzorlar katta yordam   beradi,  shu bilan  birga birinchi
96

holatda  radiatsiya  suvga  yutiladi.  ikkinchi  holatda  csa  -   shoxlar  yuzasiga 
o'tadi.
Sharqiy,  g 'a rb iy ,  shim oliy-g'arbiy  tom onga  qaragan  fasadlarda  yirik 
shoxli  ckinlar tashkil etiladi.
M adaniy-ma ’rifiy  va bolalar muassasalari tizimi  rekonstruksiyasi.
M a d a n iv -m a rifiy   m uassasalari  tizim ini  rekonstruksiya  qilish  layanch 
qurilishlam ing  zichligi  darajasiga  b o g iiq d ir.  Ekstcnsiv  (m iqdor  jihatidan 
k o 'p ) 
qurilishli 
v a 
b o ‘sh 
(yoki 
buzilgandan 
keyin 
bo'shagan) 
uchastkalarning  katta  m aydonlarida  yangi  qurilish  uchun  o ‘ziga  xos  b o ‘lgan 
usullar ishlatiladi.
M aktab 
va  bolalar  m uassasalarini  rejali 
ravishda  ular  xizm at 
k o'rsatayotgan  uv-joylarga  b o g ‘lanadi  v a  m aydoni  jihatidan  ShN K ga 
m uvofiq  b o ig a n   uchastkalar  bilan  ta ’m inlanadi.  Shu  bilan  birga  m avjud 
b o ig a n   va  keyingi  foydalanish  uchun  yaroqli 
m aktab 
va  bolalar 
m uassasalarini  saqlab  qolish  m um kin  bo'ladi.
Zich  tayanch  qurilishli  hududlarda  m adaniy-m a’rifiy  m uassasalar 
tizim ini  tartibga  solish  ular  joylashgan  ko 'p lab   im oratlarni  saqlab  qolish 
zaruriyati  bilan  b o g ;liq.  M arkaziy  tum anlardagi  m uassasalar  tarm o g ‘i  odatda 
yaxshi  rivojlangan.  k o ’pgina  m aktablar  saqlab  qolinishi  m um kin,  bolalar 
bog'chalari  csa ular joylashgan  binolarda qoldirilishi  m um kin.
Zich  qurilishlar  orasida  maktab  va  bolalar  m uassasalar  uchun  jo y  
ajratish  alohida  qiyinchilikni  keltirib  chiqaradi  B o‘sh  hududlar  y o ‘qligi 
sharoitida 
uchastkalarning 
funksional 
m azm unini 
buzmagan*  holda, 
nonnativlarga  qarshi tarzda uchastkalar m aydoni  qisqartiriladi.
Shahar  eski  tum anlarining  ayrim   zich  qurilgan  hududlarida  yashashga 
m oTjallangan  aholi  sonidan  oshib  ketuvchi  haddan  ziyod  k o 'p   o 'rinli 
m aktablar  qurilgan.  Bu  shu  bilan  izohlanadiki,  rekonstruksiya  natijasida 
qurilishning  zichligi kam ayishi  r o ‘y beradi  va  shunga  m uvofiq  ravishda aholi
97
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   17




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling