E. O. O r I p o V, A. O. N a s r u L l a y e V bioorganik kimyo


Download 5.93 Mb.
Pdf ko'rish
bet1/17
Sana21.12.2019
Hajmi5.93 Mb.
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   17

0 ‘Z B E K IS T 0 N   R E S P U B L IK A S I 
O L IY  VA O   R T A  M A X SU S T A ’L IM  V A Z IR L IG I
E .O .O R I P O V ,  A .O .N A S R U L L A Y E V
BIOORGANIK  KIMYO
0 ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy  va o ‘rta maxsus  ta’lim vazirligi 
tomonidan  5440400 -  kim yo ta ’lim y o ‘naIishining talabalari  uchun 
o ‘quv q o ‘llanma  sifatida tavsiya etilgan
T O S H K E N T  -  2012

UDK:  577.1(075) 
K B K  28.072ya73 
0-68
0 - 6 8  
E .O .O rip o v ,  A O .N asru lla y ev . 
B io o rg an ik   kim yo. 
0 ‘q u v   qoM lanm a.  -   Т.:  « F an   va  texnologiya»,  2012, 
272  bet.
«Bioorganik  kim yo»  o ‘quv  qo ‘llanmasi  universitetning  kimyo 
m utaxassisligi  uchun  o ‘quv  dasturi  asosida  yozilgan  bo‘lib,  unda 
polifunksional  organik  birikm alar  —  am inokislotalar  va  biopolim erlar, 
nuklein  kislotalar,  peptidlar,  oqsillar  va  uglevodlar,  kichik  m olekulali 
bioregulyatorlar 
(darm ondori lar, 
antibiotiklar, 
alkaloidlar, 
bio- 
m em branalar,  pestisidlar)ga taalluqli  m a’lum otlar berilgan.
0 ‘quv  q o ‘llanm a  oliy  bilim gohlarining  «Kimyo»  y o ‘nalishi 
talabalari uchun  m o‘ljallangan.
UDK:  577.1(075) 
K B K  28.072ya73
T a q riz c h ila r:  M .A . A L IM O V A  -  SamDU  dotsenti;
Z.A .  A M IN O V  -  SamQXI dotsenti
Г О
м а
Ш Т Г
о а у
Е
а т
]
UNIVBRSI TETI
[Ahborot-resurs  marl
.»»/ 1
ISBN  9 7 8 -9 9 4 3 -1 0 -7 2 8 -1
© « F an  va  texnologiya»  n ash riy o ti, 2012.

K IR IS H
0 ‘zbekiston  Respublikasi  V azirlar  m ahkam asining  1997  у  29- 
avgustda  qabul  qilingan  kadrlar  tayyorlashning  milliy  dasturida 
qo'yilgan  asosiy  talab,  oliy  o ‘quv  yurtlarida  ta ’lim  sistem asini  tubdan 
isloh  qilish,  chuqur  nazariy  va  amaliy  bilim ga  ega  bo 'lgan   raqobat- 
bardosh kadrlar tayyorlash hozirgi vaqtda asosiy vazifa qilib q o ‘yilgan.
Shunga  asosan  har  tom onlam a  etuk  kim yogar  m utaxassis 
tayyorlashda  talabalarga  maxsus  fanlar jum lasiga  kiruvchi  «Bioorganik 
kimyo»  fanini  hozirgi  zamon talablari  asosida o ‘qitish muhimdir.
Buning  uchun  kim yo 
mutaxassisligi  talabalariga  ushbu  fandan 
leksiya  va  laboratoriya  m ashg‘ulotlari  uchun  tegishli  darsliklar  yaratish 
dolzarb  muammo  hisoblanadi.
Ushbu  o ‘quv  qo ‘llanmada  qo‘yilgan  Asosiy  vazifa  «Bioorganik 
kimyo»  fanidan  m avzular bo‘yicha nazariy  bilimlarni  egallash,  m ashqlar 
tuzish  va  ularni  echish  andozalarini  k o ‘rsatish  hamda,  testlar  echishni 
o ‘rganishdan  iboratdir,  binobarin  ushbu  fandan  kim yogar  mutaxassisligi 
uchun  m o‘ljallangan  dastur  asosida  yozilgan  o 'zb ek   tilidagi  xuddi 
shunday adabiyotlar y o ‘q.
Y uqorida  qo‘yilgan  vazifani  bajarish  uchun  kimyo  mutaxassisligi 
dasturiga muvofiq  «Bioorganik kimyo»  fanidan biopolim erlar va kichik 
m olekulali 
bioregulyatorlarga 
doir 
m a’ruza 
matnlari, 
hamda 
am inokislotalar,  peptidlar  va  oqsillar,  uglevodlar,  nuklein  kislotalar, 
lipidlar  mavzulariga  taalluqli  64  ta  misol  va  m ashqlar  echib  ko‘rsatilib, 
andoza  sifatida  berildi.  Shuningdek  shu  m avzularga  doir  154  ta  test 
topshiriqlari,  120  ta  mustaqil  echish  uchun  m ashqlar  va  29  ta 
laboratoriya ishlari keltirilgan.
Har  bir m avzuga tegishli  echilgan  m ashqlar  avvalida  shu  mavzuga 
taalluqli  bitta  o ‘qitish  mashqi  sifatida  m uam m oga  qanday  yondashish 
kerakligi to ‘la bay on etilgan.
Ushbu  o ‘quv  q o ‘llanmadan  biologiya  va  tibbiyot  y o ‘nalishidagi 
o ‘quv  dargohlari talabalari ham  foydalanishlari  mumkin.
Q o'llanm ada  uchraydigan  xato  va  kam chiliklam i  k o ‘rsatgan 
o ‘quvchilarga m ualliflar m inatdorchilik bildiradi.
3

M A ’RUZALAR
B IO O RG AN IK   K IM YO FANI  V A  UN IN G   V AZIFALAR I
Reja:
1.  B ioorganik kim yo fanining vazifalari  va ahamiyati.
2.  B ioorganik kimyo fanining 0 ‘zbekistonda rivojlanishi.
3. Tabiiy  birikm alar kimyosi sohasida erishilgan yutuqlar.
Tayanch  iboralar:  B iopolim erlar,  bioregulyatorlar,  in  vitro,  in 
vivo, 
metobolizm ,  ferment.
B ioorganik 
kim yo 
fani 
hayot 
uchun 
m uhim  
b o ‘lgan 
biopolim erlam ing  (oqsillar,  nuklein  kislotalar  v a  uglevodlar)  ham da 
kichik m olekulali  fiziologik faol m oddalam ing (alkaloidlar,  polifenollar, 
flavonoidlar  va  boshqalar)  kim yoviy  tuzilishi  va  biologik  faolligi 
o ‘rtasidagi  bogManishni  o'rganadigan  fandir.  Ushbu  fanning  asosiy 
vazifasi  o'rganadigan m oddalam ing tabiiy  m anbalardan s o f holda ajratib 
olish,  uning  tuzilishi  va  fazoviy  holatini  aniqlash,  fiziologik  faol 
m oddani  va  uning  har  xil  hosilalarini  sintez  qilish,  ularning  tuzilishi  va 
faolligi  o'rtasidagi  bog‘liqlikni  aniqlash  va  tabobat,  qishloq  xo'jaligi 
ham da  ishlab  chiqarishning  ayrim   sohalari  uchun  m uhim   preparatlam i 
yaratishdan  iborat.  Bioorganik  kim yo  fani  kimyoviy  usullardan 
foydalanib  bioorganik  jarayonlarni  o ‘rganadigan  biokim yo  fani  bilan, 
genetik  m a’lumotlarni  saqlovchi  v a  am alga  oshiruvchi  m olekulyar 
biologiya 
fani 
bilan 
birgalikda 
hayotning 
kim yoviy 
asoslarini 
o ‘rganuvchi  fizik-kim yoviy biologiyaning asosini  tashkil qiladi.
Ushbu  kursni  o ‘qitishdan  maqsad  bioorganik  kim yo  fanining 
asosini  tashkil  qiluvchi  birikm alar  -  biopolim erlar  va  bioregulyatorlar 
to ‘g ‘risida  tushuncha  hosil  qilish,  ulam i  manbalaridan  ajratib  olish, 
tozalash,  kim yoviy  tuzilishini  o ‘rganish  va  hayot  uchun  muhimligini 
k o ‘rsatishdan iborat.
B iopolim erlar  -  ham ma  tirik  organizm lar  tuzilishining  asosi 
boMgan  v a  hayotiy  jarayonlarda  m a’lum   vazifani  o ‘taydigan  yuqori 
m olekulyar  birikmalardir. 
B iopolim erlarga  peptidlar  va  oqsillar, 
polisaxaridlar,  nuklein  kislotalar  kiradi.  K o‘pincha  lipidlam i  ham  
biopolim erlarga  kiritiladi.  B unga  sabab  shuki,  lipidlam ing  o ‘zi  yuqori
4

m olekulyar  birikm alar  bo‘lm asa  ham,  ular  organizm da  odatda  boshqa 
biopolim erlar bilan bogMangan boMadi.
B ioregulyatorlar  -  m odda  alm ashinuvini  kim yoviy  boshqaradigan 
birikmalardir.  U larga  darmondorilar,  gorm onlar,  ko'pchilik  su n ’iy 
biologik faol m oddalar, jum ladan dorivor m oddalar kiradi.
Bioorganik 
kim yo 
biologik 
kim yo, 
m olekulyar 
biologiya, 
m olekulyar  farm akologiya,  biofizika  va  boshqa  tibiiy-biologik  fanlar 
bilan  uzviy  bogMangan.  Bu  fanlam ing  ham m asi  ham   organizm dagi 
hayotiy  jarayonlar  asosida  yotadigan  muhim   m oddalam ing  u  yoki  bu 
xossalarini o ‘rganadi. 
Bioorganik  kim yo  organik  kim yo  bilan 
bevosita bogMangan.  B ioorganik kim yo organik kim yoning nazariyalari, 
atam alari  va  usullariga  asoslangan.  Shuning  uchun  avvalam bor  organik 
kim yo fanini puxta egallagan boMishimiz kerak.
Bioorganik  kim yo  tibbiy-biologik  m utaxassislikdagi 
ham m a 
fanlam ing  rivojiga  kuchli  ta ’sir  ko'rsatadi  va  m uhim   am aliy 
m asalalam ing echim i  bilan cham barchas bogMangan.
B iopolim erlar  v a  biorugulyatorlarning  tuzilishi  va  hossalarini 
bilmay  turib,  biologik  jarayonlam ing  mohiyatini  tushinish  m um kin 
emas.  Bu  fikrim izning  tasdigM  sifatida  oqsil  va  nuklein  kislotalar  kabi 
biopolim erlar  tuzilishining  aniqlanishi,  oqsillar  biosintezi  va  nuklein 
kislotalarnm g 
genetik 
m a’lum otlam ing 
uzatilishi 
haqidagi 
tasaw u rlam in g  rivojlinishiga ko‘ rsatgan ta ’sirini keltirish mumkin.
Tabiiy  birikm alarga  o ‘xshash  m oddalam i  sintetik  usul  bilan  olish 
imkoniyatining  tugMlishi,  kimyoviy  birikm aning  ta ’sir  m exanizm ini 
hujayrada  aniqlash  yoMlarini  ochib  berdi.  Shuning  uchun  bioorganik 
kimyo  ferm entlar,  dorilar  ta ’sirining  m exanizmi, 
im m unitetning 
m olekulyar  m exanizmi,  ko‘rish,  nafas  olish,  eslab  qolish  jarayonining 
m exanizmlari  kabi  m uhim   vazifalam i  aniqlashda  g ‘oyat  katta  rol 
o ‘ynaydi.
Birikma  tuzilish  bilan  biologik  funksiyasi  orasidagi  o ‘zaro 
bogMiklikni 
aniqlash 
bioorganik 
kim yoning 
asosiy 
m uam m osi 
hisoblanadi.
0 ‘quv  qoMlanmada  biologik  kim yo  v a  boshqa  fanlardan  olingan 
qator atam alar bor.Quyidagi bu atam alam ing mazmuni quyidagicha;
in  vitro  organizm dan  tashqarida  boradigan  kim yoviy  jarayonlam i 
anglatadi.
in vivo - organizm da boradigan kim yoviy jarayonlam i bildiradi.
M etobolizm   -  tirik  xo‘jarayda  boradigan  va  organizmni  m odda 
ham da 
energiya  bilan 
ta ’m inlaydigan  kim yoviy  reaksiyalam ing

m ajmuidir.  Ko‘pincha  bu  ataipa  m odda  alashinuvchi  va  energiya 
m a’nosida  ham   qoMlaniladi.  M etabolizm   jarayonida  o ‘sim lik  va 
hayvonlar  hujaraylari,  to ‘qim alari  ham da  organlarida  hosil  boMadigan 
m oddalar  m etabolitlar  deyiladi.  M etabolitlar  organizm ga  xos  tabiiy 
m oddalardir.  Shu  bilan  antim etabolitlar  deb  ataladigan  birikm alar  ham 
m avjud.  A ntim etabolitlarga  tuzilishi  jihatdan  m etabolitlarga  yaqin 
boMgan  va  biologik jarayonlarda  ular  bilan  raqobat  qiladigan  tabiiy  va 
sun’iy biologik faol birikm alar kiradi.
M etabolitik jarayonlar ferm entlar ishtirokida boradi.
F erm entlar - bu  m axsus oqsillar boTib,  ular organizm  hujaraylarida 
boMadi  va  biokimyoviy  jarayonlarda  katalizatorlik  vazifasini  o ‘taydi. 
Ko‘pincha ulam i biokatalizatorlar deb ham ataydilar.
B ioorganik 
kim yo 
fanining 
0 ‘zbekistonda 
rivojlanishida 
akadem iklar  O.  S.  Sodiqov  v a  S.  Yu.  Y unusovlam ing  xizmatlari 
beqiyosdir.  Ular  o ‘z  m aktablarini  yaratdilar.  M asalan  Toshkentda 
0 ‘zF A   O.  S.  Sodiqov  nom idagi  B ioorganik  kim yo  va  S.  Yu.  Yunusov 
nom idagi 
0
‘sim lik  m oddalam i  kim yosi  ilmiy  tadqiqot  institutlari 
faoliyat  k o ‘rsatmoqda.  U lar  tabiiy  birikm alar  kimyosi  sohasida  ulkan 
yutuqlarga  erishib,  k o ‘pgina  yangi  biologik  faol  m oddalam i  aniqlab, 
ulam ing  tuzilishini  o ‘rgandilar  va  tuzilishi  bilan  faolligi  o ‘rtasidagi 
qonuniyatlam i  k ash f  qildilar.  Hozirgi  vaqtda  hayot  uchun  m uhim  
boMgan biopolim erlam ing - oqsillar, nuklein kislotalari va boshqalam ing 
kim yoviy  tuzilishi  v a  biologik  funksiyalari  o ‘rtasidagi  bogMiqlikni 
o ‘rganishda  katta  yutuqlarga  erishildi  va  ular  ustida  m uhim   ishlar  olib 
borilm oqda [1,  3].
M ustaqil ishlash  uchun savollar
1
. Bioorganik kim yo fani nim ani  o ‘rganadi?
2
. Biopolim erlar v a bioregulyatorlar nima?
3 .0 ‘zbekistonda bioorganik kim yo  fanini  rivojlanishiga katta hissa 
qo‘shgan qaysi olim lam i bilasiz?
4. M etabolizm  qanday jarayon?
6

AM IN OK ISLO TALAR
Reja: 
I .  L-qator 
a
  -am inokislotalar  sistem atikasi.  Izom eriyasi  va 
nomlanishi.
2. A m inokislotalam ing olinish usullari.
3. A m inokislotalar stereoizom eriyasi.
4. A m inokislotalam ing organizmdagi ahamiyati.
Tayanch  iboralar;  A lm ashinadigan,  alm ashinm aydigan,  qutb­
langan, qutblanm agan, ionlanadigan, ionlanm aydigan, transam inlash.
a  - A m in o k islo tala r
Tarkibida  ham   karboksil  (-C O O H )  va  ham  am ino-(NH2)  guruh 
tutgan  organik  birikm alar  am inokarbon  kislotalar,  yoki  oddiy  qilib 
aytganda am inokislotalar deyiladi.  U lam ing um um iy formulasi:
R-CH-COOH
I
n h
2
a-A m inokislotalam ing  ahamiyati  ju d a   katta,  chunki  hayot  uchun 
ju d a  zarur  b o ‘lgan  oqsillarning  m olekulalari  a-am inokislotalardan 
tuzilgandir.
O qsillar 
gidrolizlanganda 
a-am inokislotalarga 
parchalanadi. 
O qsillar  tarkibida  doim o  b o ‘ladigan  am inokislotalar  20  ga  yaqin.  Bu 
am inokislotaning  ba’zilari  organizm da  sintez  qilinsa,  b a’zilari  oqsillar 
tarkibida bo'ladi.
Organizm da  sintez  qilinadigan  am inokislotalar  alm ashinadigan, 
sintezlanm aydiganlari esa alm ashinm aydigan am inokislota deyiladi.
Alm ashinm aydigan  am inokislota  inson  organizm i  uchun ju d a  ham  
muhim  aham iyatga  ega.  Ularga  valin,  leysin,  izoleysin,  lizin,  trionin, 
metionin,  fenilalanin  v a  triptofan  kiradi.  Bu  am inokislotalam ing  ovqat 
tarkibida  yetarli  bo‘lmasligi  oqsil  sintezlanishining  buzilishiga  olib 
keladi.
Yuqoridagi  aminokislotalardan  har  bir  inson  1  sutkada  21-31g 
gacha iste’mol qilishi kerak.
Nomlanishi:
  Ko‘pchilik  am inokislotalar  em perik  (travial)  nom  
bilan ataladi, masalan: glikokol(glisin), alanin va h.k.
Ratsional
 nom lar m ajmui  b o ‘yicha atom da a-am inokislotalar qaysi 
kislotaning  hosilasi  bo ‘lsa, 
shu  kislotalar  nomi  oldiga  amino
7

qo ‘shim chasi 
q o ‘shib 
ataladi 
va 
karboksil 
guruhidan 
keyingi 
am inoguruh  tutgan  uglerod  atom lari  a - ,  P-,  y-  v a  hokazolar  bilan 
belgilanadi,  masalan:  a-am in o sirk a  kislota,  a-am inopropion  kislota  va 
h.k.
Xalgaro  (sistematik.  voki  Jeneva)
 
o ‘rinbosarli  nom lar  majmui 
b o 'y ich a  atashda  tegishli  kislota  nom iga  am ino  q o ‘shim chasi  qo'shilib, 
am inoguruh  N H
2
  ning  holati  raqam   bilan  ko'rsatiladi,  masalan:  a -  
am inopropan kislota.
Shunday  qilib,  a-am inokislotalarning  birinchi  ikki  vakili  nom lar 
m ajm uida quyidagicha nom lanadi:
H
2
N - C H 2- C O O H
Glikakol (TN )
A m inosirka kislota (R N )
A m inoetan kislota (X U N )
Tasnifi.
  A m inokislotalar am inoguruhni karboksil guruhiga nisbatan 
joylashuviga qarab a ,   p, у  v a hokazolarga boMinadi,  masalan,  a-alanin, 
P-alanin.  a-A m inokislotalar  karboksil  va  am inoguruhlam i  bir-biriga 
nisbatan  teng  yoki  ko ‘p  va  kam ligiga  qarab  neytral,  asosli  va  kislotali 
am inokislotalarga 
bo‘linadi, 
m asalan, 
a-alan in  
(bir 
asosli 
m onoam inokislota) neytral am inokislota,  lizin
H ,N  - (CH2)4 -CH - COOH
I
n h
2
(bir asosli  diam inokislota)  asosli  am inokislota va glyutam in kislota 
(ikki asosli m onoam inokislota) kislotali am inokislota.
Radikal  R   ning  kim yoviy  tabiatiga  qarab  a-am inokislotalar  ochiq 
zanjirli,  arom atik  va  geterohalqali  am inokislotalarga  bo'linadi  (jadvalga 
qarang).  M olekuladagi  funksional  guruhlam ing  tabiatiga  qarab  esa 
gidroksi 
am inokislotalar 
(serin, 
trionin), 
oltingugurt 
saqlovchi 
am inokislotalar (sistein, sistin, m etionin) ga bo ‘linadi.




a  
C H 3-  C H - C O O H
I
n h
2
a-A lan in  (TN ) 
a-A m inopropion kislota (RN) 
2-A m inopropan kislota (XU N)
8

ENG  M U HIM  a-A M IN O K ISL O T A L A R
A m in o k is lo t a la m in g
t u z ilish i
N o m i
Q is q a r t
lo tin c h a
b e lg ila n i
s h i
Iz o e
lek .
n u q -
ta
Ochiq zaniirli am inokislotalar
a) Neytral aminokislotalar
H
2
N - C H 2 - C O O H
Glisin,
Gli
5,97
glikol
Gly
CH3 - CH - COOH
Alanin
Ala
6 , 0 0
NH,
A la
Val
5,96
(CH3)2 CH-CH-COOH
Valin
Val
n h
2
(CH3)2CH-CH2-CH-COOH
Ley
5,98
N H ,
Leysin
Leu
CH3-CH,-CH -CH-COOH 

1
Izoleysin
lie
C H iN H ,
lie
6 , 0 2
Gidrooksiaminokislotalar
HO-CH2-CH-COOH
Serin
Ser
5,68
NH,
Ser
CHj-CH-CH-COOH
Trionin
Tre
5,60

1 
OH 
n h
2
Tre
b) Kislotali aminokislotalar
HOOC-CH2 -CH-COOH 
1
  |
Aspargin kislota
Asp
2,77
n h
2
Asp
HOOC-(CH2)2  -CH-COOH
Glyutam in kislota
Glu
3,22
N H ,
Glu
v) Asosli aminokislotalar
H2N-(CH2)4 -CH-COOH
Lizin
Liz
9,74
N H ,
Lys
H,N-C-NH-(CH2)3-CH-COOH
Arg
10,7
NH 
NH,
A rginin
Arg
6
Oltingugurtli aminokislotalar
9

HS-CH2-CH-COOH
1
N H ,
Sistein
Sis
Cys
5,07
s
-
c h
2-
c h
-
c o o h
1
n h
2
s
-
c h
2-
c h
-
c o o h
1
n h
2
Sistin
Sis-sis
Cys-s-s-
Cys
5,00
CH3-S-(CH2)2-CH-COOH
n h
2
M etionin
Met
M et
5,74
II. Aromatik aminokislotalar
 
CH2 - CH - COOH 
NH,
Fenilalanin
Fen
Phe
5,66
H O - ^  
^

CH; - CH - COOH
n h
2
Tirozin
Tir
Tyr
5,48
III.  Geterosiklik aminokislotalar
-----
il— CHj - CH - COOH
U
l Nj  
к
 
1
H
Triptofan
(p-indolilalanin)
Tri
Try
5,89
N
-----П

CH2 - CH - COOH
( 7  
к
1
H
Gistidin (P- 
im idozolilalanin)
Gis
His
7,59
j— —j—  COOH
N
1
H
Prolin
Pro
Pro
6,30
H °—j— —j— COOH 
N
A
Gidroksi-prolin
Pro-on
Opr
5,80
Oltingugurtli  am inokislotalar  ko ‘p  o'rganilgan.  U lar  (m etionin) 
ham m a  oqsillarda,  ayniqsa,  ferm entlarda  va  gorm onlarda  saqlanadi 
ham da  m etabolitik  jarayonlarda  m uhim   rol  o ‘ynaydi.  U  metillash 
m anbaidir.
10

oksid
Hujayrada sistein  ■«------ ».  sistin (oksid-qayt.  reaksiya)
qayt
a-A m inokislotalar radikalining  qutblanganligi,  ulardagi  funksional 
guruhning  tabiati,  ulam ing  dissosiasiyaga  moyilligi  m uhim   b o ‘lib, 
oqsillarning  fazoviy  kim yosi  bilan  bog‘liq. 
a-A m inokislotaning 
radikallari  qutblangan  yoki  qutblanm agan  boMishi  mum kin.  Ikkinchisi 
odatda  m akrom olekulalar  ichida  bo ‘lib,  gidrofobli  xossani  keltirib 
chiqaradi.
a-A m inokislotalam ing  qutblangan  radikallarida  ionlanadigan  yoki 
ionlanmaydigan  funksional  guruhlar  boMadi.  M asalan,  tirozin  va  serin 
m olekulalarining  qutblanishi  radikalda  funksional  -OH  guruh  mavjud 
boMib,  u  tirozin  uchun  ionlanadigan  guruh  hisoblansa,  serin  uchun 
ionlanm aydigan  guruh  hisoblanadi.  Tirozinda  ionlanadigan  fenol  -  OH 
dir.  Ionlanm aydiganlarida  yoki  spirt  -OH  yoki  amid  guruh  saqlaydi. 
(Serin,  trionin).  Ionlanadigan  am inokislotalarga  aspargin  va  glutamin 
kislotalar,  tirozin,  sistein,  lizin,  arginin  va  gistidin  kiradi.  Oqsillarda 
ulam ing 
funksional 
guruhlari 
odatda 
m akrom olekula 
yuzasida 
joylashadi va elektrostatik (ioni) ta’sirlashishni yuzaga keltiradi.
Tabiiy  m anbalardan  olingan  qariyib  ham m a 
a-am inokislotalar 
optik  faollikga ega  boMadi,  chunki  ular  molekulasidagi  a-u glero d  atomi 
assim etrik  uglerod  atom idir  (xirallik  m arkazi).  Glikakol  yoki  glitsin 
H
2
N -C H 2-C O O H   bundan  mustasnodir,  chunki  unda C* y o ‘q.
U lam ing  nisbiy  konfiguratsiyasi  ham   glitserin  aldegid  bo ‘yicha 
aniqlanadi.  Tabiiy  a-am inokislotalar  L-sut  kislota  kabi  konformatsiya- 
ga ega, y a’ni L-qator m oddalarga kiradi.
соон 
соон 
CHO
I* 
I * 
I *
HO-C-H 
H
2
N—C—H 
HO—C-H


I
CH
3
 
CH
3
 
CH2OH
L-sut kislota 
L-alanin 
L- glitserin aldegid
L-qator  a-am inokislotalar  olishning  eng  qulay  usuli,  oqsillam i 
gidrolizlab olishdir.
Sintetik  usul  bilan  faqat  a-am inokislotalam ing  ratsem atlari  hosil 
boMadi.  Ayrim  enantiom erlarga  talab katta boMganligi  sababli  (m asalan, 
oqsillar  sintezi,  dorivor  m oddalar  olish  va  boshqalar  uchun)  a-am in o ­
kislota  ratsematlarini  ajratishning  kim yoviy  va  ferm entativ  usullaridan 
foydalaniladi:
11

Kim yoviy usul  (karbon kislota misolida):
(+ )R C O O *N H 3R '(-)
( + )   R C O O H
+   ( - )   R 'N H j   -  
( - )   R C O O H  
^ га114agent
( -)   R C O O '  N H j R ' ( - )
diastereomer tuzJar aralashmasi
kristallash usuki 
Bilan ajratis
.( + ) R C O O -  1$H
3
R '(- )  
( + )   R C O O H
+ RTsfH3C f
- ( - )   R C O O -  N H
3
R '(- )   t H C l   »   (m)  R .C O O H
cncntiomerlar
Ferm entative usul: 
L -R C H -C O O H
I
n h
2
D -R C H -C O O H
I
n h
2
Ratseniat
L -R C H -C O O H
I
(CH
3
C 0 )20  
N H C O C H
3
D -R C H -C O O H
I
N H C O C H
3
L -R C H -C O O H
I
asilaza 
N H ,
- C H 3C O O H  
D -R C H -C O O H
I
N H C O C H
3
AralasJimaiii
ajratish

Katalog: Elektron%20adabiyotlar -> 24%20Кимё%20фанлар
24%20Кимё%20фанлар -> Toshkent kimyo-texnologiyainstituti sh. P. Nurullayev, A. J. Xoliqov, J. S. Qayumov analitik, fizikaviy va kolloid kimyo
24%20Кимё%20фанлар -> A. F. Maxsumov kimyo fanlari doktori, professor
24%20Кимё%20фанлар -> Iqtisod-moliya
24%20Кимё%20фанлар -> Moddalakning kimyoviy texnologiyasi
24%20Кимё%20фанлар -> 24. Bog'lovchi moddalarning kimyoviy texnologiyasi. Otaqo'ziyev T.A, Otaqo'ziyev E.T.pdf [Alyuminatlar]
24%20Кимё%20фанлар -> Няниннивииник и н и н м н н в Й
24%20Кимё%20фанлар -> E. N. Lutfullayev, Z. N. Normurodov
24%20Кимё%20фанлар -> Kimyoviy texnologiya. Kattayev N.pdf [Angren oltin boyitish fabrikasi]
24%20Кимё%20фанлар -> S. M. Turobjonov, T. T. Tursunov, K. M. Adilova
24%20Кимё%20фанлар -> K. A. Ciiolponov, S. N. Am inov anorganik kimyo

Download 5.93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   17




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling