«elektroenergetika»


Download 237.8 Kb.
Pdf ko'rish
bet1/3
Sana19.02.2020
Hajmi237.8 Kb.
  1   2   3

 

 

O'ZBEKISTON  RESPUBLIKASI 



OLIY  VA O'RTA  MAXSUS  

TA'LIM  VAZIRLIGI 

 

«ELEKTROENERGETIKA» 

KAFEDRASI 

 

O. Otamirzayev 

 

«Metrologiya, standartlashtirish 

 va sertifikatlashtirish» 

fanidan amaliy mashg’ulotlarni olib borish bo'yicha 

metodik ko'rsatma 

 

 



 

 

 



 

 

NAMANGAN-2008 

 

 


 

 



 

«Metrologiya, standartlashtirish va sertifikatlashtirish» fanidan amaliy mashg’ulotlarni 

olib borish bo'yicha uslubiy ko'rsatma.  

Ushbu  uslubiy  ko'rsatma  KT  (Elektr  energetikasi)  yo'nalishining  kunduzgi  va  maxsus 

sirtqi ta'lim talabalari uchun mo'ljallangan. 

 

 



 

Tuzuvchilar:                          Kat. o'qit.  O.Otamirzayev 

                                      Ass.           Z. Toshbekova 

 

 



Taqrizchilar:

                           

T.f.n. dos. N. Zokirov,  (NamPI) 

                                     O'qituvchi. I. Xotamqulov,  (Namangan sanoat KHK) 

 

 

 



Ushbu  uslubiy  ko'rsatma  «Elektrotexnika  va  energetika»  kafedrasining  umumiy 

yig’ilishida  muxokama  qilingan  va  institut  ilmiy-uslubiy  kengashida  ko'rib  chiqish  uchun 

tavsiya etilgan. 

(1/08-yig’ilish bayoni, 21.08.2008  yil) 

 

 

Ushbu  uslubiy  ko'rsatma  institutning  ilmiy-uslubiy  kengashida  ko'rib  chiqilgan  va 



foydalanishga tavsiya etilgan. 

(1-yig’ilish bayoni, 25.08.2008  yil) 



 

 

 



 Kirish 

Xozirgi  zamon  fani  va  texnikasining  jadal  ravnaqi  muxandis-texnik  xodimlarning 

nixoyatda  yuksak  bilim  saviyaga  ega  bo'lishini,  binobarin,  oliy  o'quv  yurtlarida  ularni 

tayyorlash uslubini muttasil takomillashtirishni taqozo etmokda. Bu muammoni   hal etishda, 

ya'ni  talabalarni  samarali  o'qitishda  mashg’ulotlarda  nazariya  bilan  amaliyotni  puxta,  birga 

qo'shib  olib  borish  ayniqsa  muxim  ahamiyatga  ega,  chunki  amaliy  ishlarni  izchil  o'tkazish 

talabalarning ma'ruza darslarida olgan bilimlarini mustaxkamlash imkonini beradi.  

 

Oliy  o'quv  yurtlarining  elektrotexnika,  elektromexanika,  elektronika    va  shu  kabi 



sohalardan  biri  metrologiya,  standartlashtirish  va  sertifikatlashtirishdir.  U  o'lchash  qonun 

qoidalari, shuningdek o'lchash asboblari tuzilishi hamda ishlash prinsiplarini urgatadi. 

 

Talabalar  fanning  nazariy  qismidan  olgan  bilimlarini  amalda  qo'llashlari  va  o'z 



mahoratlarini  to'la  namoyish  qilishlari  uchun  amaliy  ishlarni  shunday  tashkil  etish  kerak-ki, 

asbob-uskuna  va  boshqa  vositalardan  unumli  foydalanib,  berilgan  o'lchash  sxemalarini 

mustaqil ravishda  yiG’a olishsin.  

 

Amaliy  ishlar  bo'yicha  bo'ladigan  darslar  talabalarning  nazariy  bilimlarini 



mustaxkamlashdan tashqari, ularni elektr o'lchash asboblarining tashqi ko'rinishiga qarab bir-

biridan ajrata olish, elektr sxemalarini yig’ib, o'lchash jarayonlarini mustaqil ravishda amalga 

oshirishga  urgatadi.  Shu  bilan  bir  qatorda  amaliy  ishlarda  o'lchash  natijasining  aniqlik 

darajasini  baholash  uchun  talabalarga  o'lchash  vositalarining  metrologiyaga  oid  tavisfini 

puxta tushunib olish imkonini ham beradi. 

 

Asosiy qoida va tushunchalar 

 

 

O'lchash  vositalarini  tayyorlash  va  o'lchash  axborotlarini  olish  uchun  ularni  qo'llash 

hamda  shu  borada  yuzaga  keladigan  ilmiy  masalalar  bilan  shug’ullanuvchi  fan  va  sohaga 

o'lchash texnikasi sohasi deb ataladi. 

 

Fizik kattaliklarni o'lchash- o'lchanayotgan kattaliklarni shartli ravishda o'lchov birligi 



sifatida qabul qilingan xuddi shu jinsdagi kattalik bilan taqqoslash demakdir. Shuning uchun 

ham berilgan kattaliklarni uning o'lchash birligi deb qabul qilingan qiymati bilan solishtirish 

jarayoniga o'lchash deb ataladi. 

 

Metrologiya-  o'lchash,  usul  va  vositalarning  birligini  va  talab  qilingan  aniqlikka 

erishish yullarini ta'minlaydigan fan. 

 

O'lchash- maxsus texnik vositalar yordamida fizik kattaliklar qiymatlarini tajriba yuli 

bilan topish demakdir. 

 

O'lchanayotgan  kattaliklarni  o'lchov  birligi  yoki  o'lchov  bilan  taqqoslash  uchun 



mo'ljallangan moslama o'lchash asbobi deb ataladi.  

 

Ulchov  birligi  -o'lchash  natijasi  ko'rsatilgan  birlikda  ifodalangan  va  o'lchash  xatoligi 

berilgan extimollikda ma'lum bo'lgan o'lchash xolatidir.  

 

O'lchash  aniqligi-  o'lchash  kattaligining  xaqiqiy  qiymatlariga  o'lchash  natijalarini 

yaqinligini aks ettiruvchi o'lchash sifatidir. 

 

Fizik kattaliklarni elektr o'lchash vositalari yordamida o'lchash elektr o'lchash deyiladi 



va  u  xozirgi  vaqtda  elektr  va  noelektr  kattaliklarni  o'lchashda  keng  ko'lamda  qo'llaniladi. 

Buning  boisi  shundaki,  bu  usul  qo'llanilganda  elektr  o'lchashlarni  masofadan  turib,  yuksak 



 

aniqlik  va  o'ta  sezgirlik  bilan  amalga  oshirish  imkoniyati  mavjud.  haqiqatdan    ham 



qurilmalarning  ish  xolatini  muttasil  ravishda  kuzatib  borish,  iste'molchilardagi  elektr 

parametr  va  kattaliklarni  hisobga  olish  maqsadida  elektr  zanjirlariga  har  xil  elektr  o'lchash 

asboblari ulanadi. Bu asboblar uz navbatida tok kuchi, kuchlanish, qarshilik, quvvat, tok davr 

tezligi, sarflangan elektr quvvati va xakozolarni o'lchaydi. 

 

 

          



 

 


 



1-Amaliy mashg’ulot 



Mavzu: Ampermetr va voltmetrlarni namuna asboblar yordamida  metrologik jixatdan 

tekshirish 

 

1.Ishning maqsadi 

Ampermetr va voltmetrlarni  tuzilishi,  ishlash prinsipi va turlarini o'rganish; 

Ampermetr va voltmetrlarni tekshirish usullari bilan tanishish; 

Mutlaq xatolar, nisbiy va keltirilgan xatoliklarni aniqlash. 

 

2. Nazariy ma'lumotlar 

     Elektr o'lchash asboblari ishlash prinsipi  va  tuzilishiga  qarab quyidagilarga bo'linadi: 

magnitoelektrik tizim asboblar; 

elektromagnit tizim asboblar; 

elektrodinamik  tizim asboblar; 

induksion tizim asboblar. 

     Elektr ulchov asboblarining ko'rsatishi Ax har  doim  o'lchanayotgan miqdorning xaqiqiy 

qiymati Ao dan farq qiladi, bu farq mutlak  (absalyut) xatolik deyiladi: 

∆А=Ах-Ао 

Mutloq xatolikka teskari ishora bilan olingan miqdor tuzatma deyiladi. Absalyut xatolik  ∆A 

ning o'lchanayetgan miqdorining  xaqiqiy  qiymatini  Ao  ga nisbati nisbiy xatolik deyiladi:       

                                        α = ∆A|A



0

·100% 

Ko'pincha  Ax bilan Ao juda kam farq qiladi, shuning uchun 

                                        α ≈ ∆A|A

х

·100% 

deb olish mumkin.  Absalyut xatolikning ayni asbobning chekka  qiymatiga  nisbati 

keltirilgan xatolik deyiladi: 

                                         γ = ∆Α∕Α

чек

∙100% 

     Tekshirilayetgan o'lchov asbobini  tekshirish  sifati  asosan  uni tekshirish uchun tanlangan 

namuna asbobning aniqlik darajasiga  boG’lik, shuning uchun namuna asbob sifatida aniqlik 

sinfi  yuqori  bo'lgan asboblar ishlatiladi. 

     O'lchash asboblarining ko'rfasi (variasiyasi) qo'yidagicha aniqlanadi: 

                                    γ



кур

 = ∆Х∕Х

эк

∙100%= (Х

орт

−Х

кам

)

  

∕ Х

эк

∙100% 

Xort  va Xkam - o'lchanayetgan kattalikning ortuvchan va kamayuvchan tomon 

buyicha qiymatlarining eng katta farqi. 

Xe.k. - o'lchash kattaligining eng katta qiymati. 

 

3. Ishning bajarilish tartibi 

         Magnitoelektrik tizimdagi voltmetrni tekshirish

a) Rasm-1.1da keltirilgan sxemani  yig’ing. 

b) Kerakli asboblar: 

Rn - reostat; 

Vn - namuna voltmetr (0-100 V); 

Vx - tekshirilayetgan voltmetr (0-100 V) 



 

v) Sxemani manbaga ulang va reostat Rn orqali Vx - ni  ko'rsatishini 10 V dan 90 V gacha 



o'zgartiring va har 10 V dan keyin Vn-  ni  ko'rsatishini  yozib boring. 

g) Reostat Rn orqali Vx ni ko'rsatishini 90 V dan 10 V gacha  kamaytiring va har 10 V dan 

keyin Vn -ni ko'rsatishini yozib boring. 

d) O'lchash natijalari asosida xatoliklarni hisoblang.     

 

 

                                                                                                                                                                                                                               



 

 

 



 

 

 



                                                                                                                  1.1-Jadval 

№ 

U



X

 

U



Н(oshir) 

U

Н(kamay)



 

Δ

 oshir 



Δ

 kamay 


γ 

γ (Ko’rfasi) 

 

      U 


     U 

    U 


     U 

    U 


    % 

       % 

 

 



 

 

 



 

 



 

 

 



 

 

 



 

 



 

 

 



 

 

 



 

Voltmetr qarshiligini o'lchash 

a) Voltmetrni qarshiligini o'lchash uchun 1.1-rasmda ko'rsatilgan sxemani yig’ing va 

zanjirdagi Vx voltmetrga ketma-ket  qilib  milliampermetr  mA ulanadi. 

b) LATR yeki  Rn reostat orkali Vx ga 5-6 xil qiymatga  ega  kuchlanish bering va  yozib 

oling. 

v) Zanjirning bir qismi uchun Om qonunidan foydalanib Vx ni qarshiligini va quvvatni 



hisoblang.                                                                                                                                                      

                                                                           

 

 

 



1.2-Jadval                                                                                         

№ 

U



X  

(B) 


A  (mA)    

R

v



  (Oм) 

P

V   



(Вт) 

 



 

 

 



 

 



 

 



 

 

 



 

 

Ampermetrni tekshirish 

a) Rasm-1.2da ko'rsatilgan sxemani yig’ing. 

b) Sxemani manbaga ulang va reostat Rn yordamida 1 A dan 6  A  gacha   AX ni o'zgartiring 

va har 1A dan so'ng An ni ko'rsatishini yozib boring. 

v) Reostat Rn orqali  Ax ni ko'rsatishini 6 A dan 1 A gacha  o'zgartiring va har bir 1A dan 

so'ng AN ni  ko'rsatishini yozing. 

g) O'lchash natijalari asosida xatoliklarni hisoblang.                                                                                                                          

 

 



V

V



~100 


R

УА



УА



Rasm-1.1 

 

 



 

 

 



                                                                                                                        

 

 

 

 

 

 

 

 

 

                                      1.3-Jadval 

№  I


I

Н(oshir) 



I

Н(kamay) 

Δ

(oshir)


 

Δ

(kamay)



 

γ 

γ    



(курфаси) 

 

      А 



     А 

    А 


     А 

    А 


    % 

       % 

 

 



 

 

 



 

 



 

 

 



 

 

 



 

 



 

 

 



 

 

 



 

Ampermetr qarshiligini o'lchash. 

a) Ampermetrning qarshiligini o'lchash uchun 1.2-rasmda berilgan  sxemani yig’ing va shu 

zanjirdagi ampermetr Ax ga parallel qilib  millivoltmetr mV ni ulang. 

b) Rn reostat yordamida ampermetr  Ax dan 4-5 xil qiymatga ega  tok kuchini o'tkazib, Ax va 

mV ko'rsatgan natijalarni  yozing. 

v) O'lchash natijalari asosida xatoliklarni hisoblang. 

                                                                                                                       1.4-Jadval 

№ 

I



X   

(A) 


U  (mB) 

R

A



  (Oм) 

P

A



  (Bт) 

 



 

 

 



 

 



 

 



 

 

 



 

 

S i n o v      s a v o l l a r i 

1. Tuzatma deganda nimani tushinasizh 

2. Mutloqk, nisbiy va keltirilgan xatoliklar nimah 

3. Asbob ko'rsatishining ko'rfasi qanday aniqlanadih 

4. Ampermetr va voltmetr qanday qarshiliklarga ega  bo'lishi  kerak  va nima uchunh 

5. Ampermetr va voltmetrlarni qanday turlari mavjudh 

6. Ampermetr va voltmetrlarni o'lchash chegaralari qanday qilib kengaytiriladih 

7. Elektr o'lchash asboblaridagi xatoga sabab nimah 

А

Н 



А

Х 

R



Н 

Rasm-1.2 

50В 


УА1 



УА2 

 



2-Amaliy mashg’ulot 



O'lchash xatoliklarini hisoblashni o'rganish 

 

           O'lchash natijasi o'lchanayotgan kattalikning chin qiymatini bermaydi. Bu o'lchash 



vositasining mukammal yasalmaganligi, ta'sir etuvchi kattaliklarning mavjudligi, o'lchash 

usulining kamchiliklari va boshqa sabablar bilan bog’liq. 

O'lchash natijasining o'lchanayotgan kattalikning chin qiymatidan ogishi o'lchashdagi xatolik 

deyiladi. O'lchanayotgan kattalikning chin qiymati noma'lum bo'lib kolishi sababli, uning 

o'rniga ruxsat etilgan xatolik bilan o'lchash natijasida olingan xakikiy qiymat kabul kilinadi. 

O'lchashlar xatoliklarni turli alomatlari bo'yicha quyidagilarga bulish mumkin: 

1.Sonli ifodalash usuli bo'yicha farklanadi: 

-o'lchanayotgan kattalik birligida ifodalangan mutlaq (absalyut) xatolik: 



 



 Х



у 

- Х

х

 

Bu yerda: Xu-o'lchanayotgan kattalik qiymati; 

Xx-o'lchanayotgan kattalikning xakikiy qiymati; 

-xakikiy qiymati foizlarida ifodalangan nisbiy xatolik:  







х 



 100%; 

Xu va Xx bir-biriga yakin bo'lganligi uchun nisbiy xatolikni quyidagicha aniqlash mumkin: 







у 



 100%; 

Aytib utish kerakki yuqoridagi X ning formulasi o'lchash natijasining aniqligini aks 

ettiradigan ifodadir. O'lchash natijasi umumiy xolda quyidagi formula bilan ifodalanadi:  



Х

х    

= Х

у 

(1 



 



O'lchov asbobining aniqlik sinfi (klassi) K orkali o'lchashdagi nisbiy xatolikni quyidagi 

ifodadan topish mumkin. Keltirilgan xatolikni aniqlik sinfiga teng deb olamiz: 



 =



 К Х

чек 



у 

har qanday o'lchashdan oldin o'lchash asbobining chegaraviy o'lchash qiymatini (diapazonini) 

tugri tanlib olishimiz kerak, chunki aniqlik sinfi yuqori bo'lgan o'lchash asbobining o'lchash 

chegarasi (Xchek) tugri tanlab olinmagan bo'lsa, xuddi usha kattalik qiymatini boshqa pastrok 

aniqlik sinfli, lekin diapazoni tugri tanlangan asbob bilan aniqrok o'lchash mumkin. Masalan: 

Birinchi ampermetrda   К

=0,5;   I



chek 

=25А;   I

у 

=2,5 А 


Ikkinchi ampermetrda   К

=1,0;    I



chek 

=5 А;   I

у 

=2,5 А 


U xolda     



=0,5

25|2,5 =5%;              



=1



5|2,5 =2%  

Birinchi ampermetr bilan o'lchangandagi o'lchov natijasi quydagicha: 

I



=2,5 

 2,5



5|100=2,5 

 0,125 А  ya’ni    I



1

=(2,5


0,1) А 


Ikkinchi ampermetr bilan o'lchanadigan o'lchov natijasi kuiydagicha: 

I



=2,5 

 2,5



2|100=2,5 

 0,05 А   ya’ni     I



2

=(2,5 


 0,05) А 

Bundan ko'rinib turibdiki ikkinchi ampermetrning o'lchash chegarasi tugri 

tanlanganligi uchun o'lchash xatoligi birinchi-sidan kam chikdi. 

Xatolikning xosil qilish manbaiga qarab xatoliklar usuliy, asbobiy va sub'yektivlarga 

bulinadi: 

-usuliy xatoliklar deb o'lchash usulining va o'lchash natijalarini ishlovining 

takomillashtirilmaganligi sabobli xosil buladigan xatoliklarga aytiladi. Ular ko'pincha yangi 



 

usullar kullanilganda tanlab olingan o'lchov vositalarining parametrlari, harakteristikalari 



to'liq inobatga olinmaganda va boshqa paytlarda paydo buladi; 

-asbobiy xatoliklar deb kullanilayotgan o'lchash vositalrining takomillashmaganligi (aniqligi 

chegara-langanligi) orkasidan kelib chikadigan xatoliklarga aytiladi; 

-sub'yektiv xatoliklar kuzatuvchining shaxsiy xususiyat-laridan masalan: biror signal berilgan 

paytda kayd qilishda kechiqish yoki shoshilishdan kelib chikadi. 

O'lchash xatoliklari ularning kelib chiqish sabablariga kura muntazam, tasodifiy va 

ko'pol xatoliklarga bulinadi: 

-muntazam xatolik deganda fakat bitta kattalik bir sharoitda qaytaqayta o'lchanganda 

o'zgarmas bo'lib koladigan yoki biror koida bo'yicha o'zgaradigan o'lchash xatoligi 

tushuniladi; 

-tasodifiy xatoliklar deyilganda fakat bitta katta-likni qayta -qayta o'lchash muobaynida 

tasodifiy o'zgaruvchi o'lchash xatoligi tushiniladi; 

-o'lchashning ko'pol xatoligi deyilganda berilgan shartlar bajarilganda kutilgan natijadan 

tubdan fark kiladigan o'lchash xatoligi tushiniladi. 

Muntazam xatoliklarni aniqlash va ularni tegishli tuzatmalar kiritish orkali o'lchash 

natijalaridan chiqarib tashlash mumkin. Muntazam xatoliklarga misol qilib asbob 

shkalasining gradirovkasini xatoligi, ya'ni shkalasi darajasiga tushirilgan belgilarni o'z o'rniga 

tushirilmaganligi, o'lchash vositasiga tashki ta'sir etuvchi faktorlar ta'siri xatoligi, masalan: 

(temperaturaning) haroratning o'zgarishi, ta'minlovchi manbaning kuchlanishini o'zgarib 

turishi natijasidagi xatoliklar va boshqalar. 

 

S i n o v   s a v o l l a r i 

1.  Muntazam xatoliklar deb nimaga aytiladi? 

2.  Qo'shimcha birliklarga qaysi birliklar kiradi? 

3.  O'lchash vositalarining xatoliklari deganda nimani tushunasiz? 

4.  O'lchash vositasining sezuvchanligi nima? 

5.  O'lchov vositasining mutlaq xatoligi deb nimaga aytiladih? 

6.  O'lchov vositasining keltirilgan xatoligi deb nimaga aytiladih?  

 

 



 

 

 



 

 

 



 

10 


3-Amaliy mashg’ulot 

Elektr kattaliklarni o'lchash natijalarini qayta ishlashni o'rganish 

 

O'lchash xatoliklarini baxolash to’g’risida gapirilganda, agarda o'lchash natijalaridan 

tajriba davomida muntazam xatoliklarni chikarib tashlagan bo'lsak, u xolda qator kuzatish-lar 

va o'lchashlar natijasi xatoligini extimolan baxolash mumkin. qator kuzatishlar natijalarining 

o'lchanayotgan kattalikning chin qiymatiga eng yakini bo'lib kuzatishlarning urtacha 

arifmetigi xisoblanadi: 

                          А

o’r 

=(а







+… +а

n

) /n 

bu yerda: ai (i=1, 2, 3 ..n)-ayrim kuzatishlar natijalari;   n- kuzatishlar soni. 

Ayrim kuzatishlar natijalari bilan arifmetik urtacha orasidagi ayrmaga kuzatishlar natijasining 

ogishi deyiladi: 



                          Р







- А

ур

 (i =1,2…n) 

bu yerda 



n



i

P

1

0



 bo’lishini qayd qilish kerak. 

Aynan bir kattalikni o'lchashda takroriy o'lchashlar olib borilsa, o'lchash natijalarining 

bir-biridan fark qilishi kuzzatiladi, bu fark aytganimizdek tasodifiy xatoliklar evaziga sodir 

buladi. Tasodifiy xatoliklar qandaydir qonuniyat bo'yicha taksimotga ega buladilar. 

Urtacha kvadratik ogish kichik bo'lsa shunchalik kichik xatoliklar tez-tez uchrab turadi. 

Extimollar nazariyasiga asosan urtacha kvadratik ogishni kuzatish natijalarining ogishi orkali 

ifoda etish mumkin: 



Download 237.8 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling