F. T. E g a m b e r d iy e V, S. R. T o p IL d iy e V, J. X. H a m r a q u L o V


xalqaro  uyg‘unlashtirishga,  keyin  esa  davlatlararo  va  xalqaro


Download 7.49 Mb.
Pdf ko'rish
bet14/15
Sana15.12.2019
Hajmi7.49 Mb.
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   15

xalqaro  uyg‘unlashtirishga,  keyin  esa  davlatlararo  va  xalqaro 
tashkilotlar tuzilishiga olib keldi.
H uquqiy  m a ’noda  tartibga  solish  xalqaro  tartiblam i  o ‘rnatishga,  y a ’m   m e ’- 
yoriy  norm alar v a  qoidalarni aniqlovchi  kelishuvlam i  ishlab chiqarishni yoki  x al­
qaro  aloqalam ing  qandaydir  sohasini  hal  qilishda  tom onlarga  m ajburiyatlarga 
amal  qilishni  yuklaydi.  Um um qabul  qilingan  standartlar  va  qoidalarni  o ‘z  ichiga 
oluvchi  xalqaro  tartiblar  o ‘z  navbatida  m illiy  tartibga  solishga  ta ’sir  k o ‘rsatishi 
mumkin.
204

X a lq a r o
iq tis o d iy
tashkilotlar
Xalqaro ta’mirlash 
va rivojlantirish 
banki (XTRB)
T a rifla r va savdo 
b o ‘yich a bosh lii-lishuv 
(TSBK )
Yevropa iqtisodiy 
hamkorligi tashkiloti 
(EIXT)
Iqtisodiy hamkorlik 
va rivojlanish 
tashkiloti (IHRT)
Xalqaro valuta 
fondi (XVF)
NATOning  iqtisodiy 
masalalami 
uyg'unlashtiruvchi 
komiteti (IMUK)
Xalqaro rivojlanish 
uyushmasi (XRU)
Birinchi  xalqaro  tashkilotlar  20-yillarda  tuzilgan  bo‘lsa-da 
(M illatlar 
ligasi -   1919-yil X alqaro hisob-kitoblar banki  1929-y), 
hozirgi  davrda amal qi- 
luvchi, xalqaro  darajada jahon xo‘jalik aloqalarini  ko‘p  tomonlama tartibga 
soluvchi tizimlar ikkinchi jahon  urushidan keyin  shakllana boshladi.
1945-yil  m axsus  xalqaro  uyg'unlashtiruvchi  m uassasalar  -   X alqaro  valuta 
fondi  (X V F-M V F)  va  X alqaro  ta ’m irlash  va  rivojlantirish  banki  (X TR B -M B R R ) 
tuzildi.  H ozirgi  davrda  ham   ulam ing  ikkalasi  m uhim   xalqaro  tashkilot  h iso b ­
lanadi:  jahon  savdosi,  xalqaro  kredit  va  valuta  m unosabatlari  sohalarm i  davlat- 
lararo  tartibga  solishning  tartib-qoidalanni  am qlab  beradi. 
Urushdan  keyingi 
davrda  tuzilgan  tariflar  va  savdo  bo‘vicha  bosh  kelishuv  (TSBK-GATT) 
Yevropa  iqtisodiy  hamkorligi  tashkiloti  (YEIXT-OEES),  NATOning  iqtiso­
diy  masalalarni  uvg‘unlashtiruvchi  komiteti  (IMUK-KOKOM)  xalqaro 
iqtisodiy munosabatlarni Uberallashtirish  davriga to ‘g‘ri keladi
Xalqaro  iqtisodiy  munosabatlarning  yana  bir  ahamiyatga  molik  sohasi 
bu  valuta-moliya  sohasidir.  Xalqaro  moliyaviy  munosabatlarni  uyg‘unlash- 
tirish  XVF  (MVF),  XTRB  (MBRR),  iqtisodiy xamkorlik va  rivojlanish  tash­
kiloti  (LXRO-OESR),  xalqaro  rivojlanish  uyushmasi  (XRU-MAR),  Xalqaro 
moliyaviy  korporatsiya  (XMK-MFK)  va  shu  kabilar  doirasida  amalga  oshi­
riladi.  G ‘arbdagi  vetti  yetakchi  mamlakatlarning  har  villik  kengashi  bu 
sohada muhim  rol o‘ynavdi.
205

Rivojlanayotgan  mamlakatlarda  tarkibiy  qayta  qurishlarni  moliyalash- 
tirish  bilan  XTRB  faol  shug'ullanadi. 
X TRB  va  u   bilan  birga  Jahon  banki 
tarkibiga  kiruvchi 
Xalqaro  rivojlanish  uyushmasi  (XRU-MAR),  Xalqaro  mo- 
liyaviy  korporatsiya  (XMK-MFK)  har  xil  investitsion  obyektlarni  o‘rta  va 
uzoq  muddatli  kreditlash  bilan  shag‘ullanadi,  loyihalarning  moliyaviy-iqti- 
sodiy  asoslarini  tayyorlaydi,  rivojlanayotgan  mamlakatlardagi  tarkibiy  qay­
ta o‘zgartirishga yordam beradi.
Sharqiy-Ycvropa  mintaqasida  tarkibiy  qayta  qurishga  moliyaviy  ta ’sir 
ko‘rsatish  va yordam  tashkil  qilish  maqsadida  1991-yil  Yevropa tiklanish va 
rivojlanish  banki (T R EV B-Y EW R R )  tuzildi.
Yevropa lttifoqining ijroiya organi
-  
Yevropa  hamjamiyati  Komissivasi 
(Y E H K )d u   U nm g  a ’zolari  m illiy 
hukum atlar tayinlaydi,  lekin ular o 'z  faoliyatlanda m utlaqo m ustaqildir.
Ittifoqning qarorlar  qabul qilish organi
-  
Vazirlar  Kengashi hisoblanadi. 
U ning  tarkibida  ichki  ishlar,  m oliya,  ta ’- 
mm,  qishloq x o ‘ja ligi kabi  V azirlar Kengashi  m avjud b o la d i
Yevropa hamjamiyati Komissiyasi faoliyatini nazorat qilish, hamjamiyati 
budjeti  va  qonunlarini  ma’qullash  hamda  ularga  o‘zgartirish  kiritish  huquqi 
Yevroparlament zim masiga yuklatiladi._________________________ __________
Jahon  iqtisodiyoti  va  xalqaro  iqtisodiy  m unosabatlarda  iqtisodiy  aham iyati 
jihatidan 
ikkinchi  o'rinda  turuvchi  xalqaro  integratsi  markazi 
Shimoliv 
A m erika  hududi  hisoblanadi  Bu  yerda  1994-yilnm g  1-yanvarida  Shimoliy 
A m erika  E rkm   savdo  assotsiatsiyasi  (NA FTA)  tashkiloti  kuchga  kirdi.  N A FTA  
tashkiloti AQ SH .  K anada va M eksika davlatlarm i  o ‘z  tarkibiga birlashtirgan.
N A F T A   davlatlan  kelishuvida  asosan  tovar  va  xizm atlar  savdosida  chek- 
lashlam i  olib  tashlash,  o 'za ro   kelishm ovchiliklam i  hal  etish  m exam zm larm i 
ishlab  chiqish,  bir-biriga  m sbatan  investitsiya  m uhitini  erkinlashtirish  m asalalari 
nazarda  tutilgan.  N A FTA ning  Y EIga nisbatan  o ‘ziga  xos  xususiyati  m tegratsiya 
jarayonlarining  sim m etrik em asligidir.
206

NAFTA  davlatlari tomonidan  imzolangan  shartnomaning asosiy holatlari 
quyidagilarni o ‘z iehiga oladi:
-  AQ Sh,  K anada  v a M eksika  davlatlarida  o ‘zaro  savdo  qiladigan  tovarlarga 
nisbatan  bojlarni bekor qilish;
-   Shimoliy  A m erika  bozorlarini  M eksika  orqali  A Q Shga  k in b   kelayotgan 
tovarlar uchun  bojlarni  to ia m a slik k a  harakat  qiluvchi  O siyo  va  Y evropa kom pa- 
n iy alan   ekspansiyasidan him oya  qilish;
-   M eksikada  bank  va  sug‘urta  kom paniyalari  ishida  A m erika  va  K anada 
kom paniyalari  kapital  qo'yilm alari  va  raqobatlariga  b o 'lg a n   taqiqlam i  olib  tash- 
Ish;
-  atrof-m uhitni  him oyalash  bilan  b o g iiq  m uam m olam i hal  qilish uchun uch 
tom onlam a guruhlar tashkil  qilish v a boshqalar.
Jahon  lqtisodiyotida 
uchinchi  intcgratsiya  markazi 
boshqa  integratsiya 
m arkazlariga  nisbatan  hududi,  aholisi  va  resurslarining  m iqdori  b o ‘yicha  ancha 
ustundir.  Biroq.  O siyo-Tinch  okeani  m intaqasining  integratsiyalashuvi  y o iid a  
ju d a   k o ‘p  to ‘siqlar  (m am lakatlam ing  iqtisodiy  rivojlanish  darajasidagi  keskin 
tafovutlar,  etnik-diniy  va  m adaniy  farqlar,  o'zSro  siyosiy  d a ’volar,  hududiy  to ‘q- 
nashuvlar  va  boshqalar)  m avjud.  H ozirgi  kunda  O siyo-Tinch  okeani  havzasida 
bir  necha  y in k   subhududiy  iqtisodiy  guruhlar  -  
Janubi-Sharqiy  Osiyo  dav­
latlari  Assotsiatsiyasi  (ASEAN), 
Janubiy  Xitoy  Forum i.  A vstraliya-Y angi  Ze- 
landiya  erkin  savdo  hududi  va boshqalar m avjud b o iib ,  u lar ham   dunyom ng  eng 
y irik  o keanbo'yi  sohillanda joylashgan  davlatlarning  um um iy  tashkilotini  shakl- 
lanishiga  halaqit  beim oqda.  O siyo-Tinch  okeani  m intaqasi  davlatlanning  iqti­
sodiy  ham korligi  tashkiloti  1989-yilda  tashkil  topgan  b o ‘lib.  21  davlatni  o ‘z  tar- 
kibiga  birlashtirgan.  B u   tashkilotm ng  1995-yil  O saka  shahnda  m a ’qullangan 
harakat dasturi  2010-2020-yillargacha  savdo  va investitsiyalashning U m um jahon 
savdo tashkiloti  (UST)  standartlariga m uvofiq erkinlashtirishga y o ‘naltm lgan.
U m u m iy  b o z o rla r q ato rig a  q u y id a g i  x a lq a ro   ta sh k ilo tla rn i k iritish   m u m k in :
-   Janubiy  konus  m am lakatlari  um um iy  b o zo n   (M ERK O SU R)  -   Argentina, 
B raziliya, Paragvav  va U rugvay  kabi davlatlam i birlashtirgan.
-   M arkaziy  A m enka  um um iy  bozori  -   G vatem ala,  Gonduras,  Kosta-R ika, 
N ikaragua va  Salvador kabi davlatlam i birlashtirgan.
-   Sharqiy  va  Janubiy  A frika  um um iy  bozori  (KOM ESA),  o  z  tarkibiga 
A frikaning  19 ta rivojlanayotgan davlatlarini  birlashtirgan.
-   Janubiy-Sharqiy  O siyo  davlatlari  A ssotsiatsiyasi  (ASEAN) 
—Tinch va Hind 
okeani qirg'oqlaridajoylashgan 9 ta
 rivojlanayotgan m am lakatlam i birlashtirgan.
207

Jahon  lqtisodiyotida  integratsiyaga,  y a ’ni  o ‘zaro  ham korlikm   chuqurlashti- 
n sh g a  b o ‘lgan intilish Fors k o ‘rfazidagi  A rab  davlatian orasida ham   kuzatilm oq- 
da  1981-yildan buyon 
Saudiva Arabistoni, Q uvajt, Qatar, Baxrayn, BAA va 
Umnion 
kabi  davlatlarini  o ‘z   ichiga  olgan 
«neft  oltiligi» 
H am korlik  Kengashi 
davlatlari faoliyat k o ‘rsatib kelm oqda.
O‘zbekiston jahon  hamjamivatiga kirib  borish  va tashqi 
iqtisodiy faoliyatining asosiy vo‘nalishlari
O'zbekistonning  jahon  hamjamiyatiga  qo'shilishining  shart-sharoitlari 
va tashqi  iqtisodiy faoliyatini  amalga oshirish  imkoniyatlari Rcspublika  dav­
lat mustaqilligini  qo‘lga kiritishi  bilan vujudga kela boshladi. 
V ujudga kelgan 
vaziyat  tashqi  iqtisodiy  m ajm uani  boshqarishning  o 'z ig a   xos  tizim ini  shakllan- 
tirish,  tashqi  aloqalam i  y o ‘lga  q o ‘y ish   borasida  qoida  va  tam oyillam i  ishlab 
chiqish,  respublikaning  jahon  iqtisodiy  tizim iga  q o 'sh ilish   y o 'lla rin i  belgilashm  
taqozo etdi
Respublika tashqi siyosatini  amalga oshirishning asosiy tamovillari 
teng 
huquqlilik va o ‘zaro m anfaatdorlik  negizida  k o ‘rilsa,  uning  qoidalari  ikki  tomon- 
lam a  va  k o ‘p  tom onlam a  sharm om a  m im osabatlarida  o ‘zaro  m anfaatli  aloqalar 
o ‘m atish,  xalqaro  iqtisodiy  ittifoqlar  doirasidagi  ham korlikm   chuqurlashtirishga 
asoslanadi.
0 ‘zbekistonning  jahon  hamjamiyatiga  qo‘shilish  talablaridan  kelib 
chiqib, 
tashqi iqtisodiy  faoliyat bilan sh ag ‘ullanishi  zarur b o ‘lgan barcha m uassa- 
salar  (tashqi  iqtisodiy  aloqa  vazirligi,  tashqi  iqtisodiy  faoliyat  M illiy  banki,  boj- 
xonalar xizm ati v a boshqalar)  am alda yangidan  tashkil  etildi.  V azirlar M ahkam a- 
sidan  tortib,  boshqaruvning  m ahalliy  darajasi  va  korxonalargacha  b o lg a n   x o ‘ja- 
lik  subyektlarida tegishli  tashqi  iqtisodiy  b o ‘lim lar tuzildi.  D unvonm g  bir  qancha 
m am lakatlarida  savdo uylari  ochildi va savdo-sanoat palatalari barpo  etildi.
Dastlabki  davlatlarda  respublikamizda  tashqi  savdo  ikki  yo‘nalish 
bo‘yicha: 
M D H   m am lakatlari  bilan  hukum atlararo  bitim lar  asosida  va  xorijiy 
m am lakatlar  bilan  erkin m uom aladagi  valutada hisob-kitob  qilish  asosida  am alga 
oshirildi.
Tashqi  iqtisodiy  faoliyatda  Markaziy  O siyo  davlatlarining  ko'p  to­
monlama aloqalari  va hamkorligini  rivojlantirishga  birinchi  darajali  aha- 
miyat  berilmoqda.  O kzb ek iston ,  Q o zo g ‘iston  v a   Q irg ‘iziston   o ‘rtasi- 
dagi  y agon a  iq tisod iy  tnakon  to ‘g ‘risida  tn zilgan   sh artn om a  sam ara 
bera  boshladi.  U larn in g  san oatini  in tegratsiyalash tirad igan   d astur 
ishlab  chiqildi.
208

Tashqi  iqtisodiy  faoliyatni  rivojlantirishda  iqtisodiyotga  xorijiy  sar- 
moyalarni jalb  etish  uchun 
qulay  sharoit yaratishga,  ham da  zarur  b o ig a n   tash- 
kilot  va  m uassasalar tuzishga  katta  aham iyat  berilm oqda.  B ular jum lasiga  tavak- 
kalchilik  xatarlari  keltinladigan  zaram i  qoplaydigan 
« 0 ‘zbekinvest»  milliy  su- 
g‘urta  kompaniyasini  turli  qoShm a  sug‘urta  kompaniyalarini,  Vazirlar 
Mahkamasi  huzurida  BMT  bilan  birgalikda  tashkil  qilingan  investitsiya- 
larga  ko'maklashuvchi  xizmatni,  Davlat  mulk  qo‘mitasi  huzuridagi  ko‘ch- 
mas  mulk va xorijiy investitsiyalar agentligi kahilarni  kiritish  mumkin.
0 ‘zbekistonning  Jahon  hamjamiyatiga  kirib  borishi  BMTning  respub- 
likada  amalga  oshiravotgan  iqtisodiy ,  ta’lim,  sog‘liqni  saqlash,  madaniyat, 
fan sohalarida amalga oshirilavotgan  loyihalarida ham  namoyon  bo‘ladi.
Yevropa  Ittifoqiga  a’zo  ho‘lgan  mamlakatlar  bilan  iqtisodiy  va  savdo 
sohasidagi  hamkorlik,  NATOning  «Tinchlik  yo'lidagi  sheriklik»  dasturida 
mamlakatimiz ishtiroki  uning jahon xo'jaligi  qo‘shilishning navbatdagi yo‘- 
nalishidir. 
Jum ladan,  Y evropa  Ittifoqi  bilan  R espublikam iz  o ‘rtasida  unzolan- 
gan 
Sheriklik va  liamkorlik to‘g“risidagi bitim  (
1996-yil iyun)  tashqi iqtisodiy 
faoliyatining ustuvor y o ‘nalishidir.___________________________________________
0 ‘zbeldstonning Xalqaro  valuta fondi va jahon  banki  bilan  hamkorligi 
tashqi  iqtisodiy faoliyatini  amalga oshirishdagi navbatdagi yo'nalishdir.
Jahon  bank tashkilotlari -  Xalqaro  rekonstruksiya va  rivojlanish  banld 
(XRRB),  Xalqaro  rivojlanish  uyushmasi  (XRU),  Xalqaro  moliya  korpora- 
tsiyasi  (XMK) va Investitsiyalarni kafolatlash  xalqaro  agentligi  (IKXA) 
bilan
ham korlik  O ‘zbekistonnm g tashqi  iqtisodiy  strategiyasini  am alga  oshirishda  m u ­
him  rol  o 'ynaydi
0 ‘zbekistonning  tashqi  iqtisodiy  faoliyatini  am alga  oshirishda 
Yevropa 
ta'mirlash va taraqqiyot banld  (ETTB) 
alohida rol  o 'ynaydi
0 ‘zbekistonning  tashqi  iqtisodiy  va savdo  faoliyatida  O siyo  rivoj­
lan ish i  B anki  (O R B )  h am d a  jah on   savd o  tashkiloti  (JST )  bilan 
hamkorlik  istiqbolli  vo'nalishlardan hisoblanadi.
Shunday  qilib,  O kzb ek iston n in g  jah on   h am jam iyatiga  q o ‘shili- 
shida  dnnyo  m am lak atlari,  xalqaro  va   m in taq aviy  tash k ilotlar  bilan 
h am k orlik   hal  qiluvchi  o kringa  ega  b o 4 ib ,  bu  m illiy  iqtisod iyotn ing 
b aynalm ilallash u vini  k uchaytiradi  ham d a  iqtisod iy  taraqqiyotini 
yu q ori  bosqich ga k o ‘tarish n in g asosiy  tashqi  om illari  h isoblanadi.
209

16-mavzu.  JAHON BO ZORI,  XALQARO VALUTA  VA  KREDIT 
M UNO SABATLARI
Reja:
1.  X a lq a ro   sa v d o n in g  m a z m u n i,  tu z ilish i, v a z ifa si  v a  iq tiso d iy   asosi.
2.  X a lq a ro   sa v d o   siyosati.
3.  X a lq a ro  v a lu ta  m u n o sa b a tla ri v a  v a lu ta  tiz im lari.
4.  H o z irg i  za m o n   v a lu ta   m u a m m o la ri  v a   aso siy   d a v la tla ra ro   v a lu ta   m o - 
liy a v iy  m u a s s a s a la r fao liy ati.
Xalqaro  savdoning mazmuni, tuzilishi, vazifasi va iqtisodiy  asosi
Xalqaro  savdo:
■  M a m la k a tla r  o 'rta s id a g i  to v a r  v a   x iz m a tla r  alm ash in u v i.  S av d o n in g  
b u n d ay   k o ‘rin ish i ja h o n   iq tiso d iy o tig a   olib  k elad i.  b u n d a   e s a   n arx la r,  ta lab  
v a  ta k lif  ja lio n d a  y u z  b e ra y o tg a n  v o q e a la rg a  b o g ‘liq  b o 'la d i.
■  T urli  m a m la k a tla r fu q a ro la ri  v a  firm a la ri  o ‘rtasid a g i  to v a r v a  x iz m a t­
la r  alm ash in u v i.
■  Ja h o n n in g   b a rc h a   m a m la k a tla ri  tashqi  sa v d o la rid a n   to ‘p la n a d ig a n , 
x a lq a ro   to v a r-p u l m u n o sa b a tla ri  tizim i.
■  0 ‘z id a  ja h o n n in g   b a rc h a   m a m la k a tla ri  ta sh q i  sa v d o la ri  m a jm u a sin i 
n am o y o n   eta d ig a n   v a   to v a rla m in g   ikki  m u q o b il  o q im i  -   e k s p o rt  v a   im p o rt - 
d an   ib o ra t b o T g a n , x alq aro  to v a r-p u l  m u n o sa b a tla ri tizim i.
■  T urli  m a m la k a tla r  to v a r  ish la b   c h iq a ru v c h ila ri  o 'rta s id a g i  alo q a la r 
sh a k li  b o 'lib .  u  x alq aro   m e h n a t ta q sim o ti  a s o sid a  v u ju d g a  k e la d i v a  u la m in g  
o 'z a ro   iq tiso d iy   za iflig in i  ifo d alay d i.
■  Ja h o n n in g   b a rc h a   m a m la k a tla ri  o 'rta s id a g i  to 'la n a d ig a n   u m u m iy  
to v a r  alm ash in u v i.
210

X a lq a r o   sa v d o   n a z a r iy a la r i
Nazariyalar
Mualliflar
Asosiy mazmuni
M utlaq
ustunlik
nazariyasi
A.  Smit
X alqaro  savdoni  m avjud  b o iis h i  va  foydaliligi 
ishlab  ch iq an sh   xarajatlam m g  m utlaq  hajm larining 
farqliligi  bilan  ifodalanadi.  B u  nazariya  b o ‘yicha, 
xalqaro  savdoni asosida xalqaro  m ehnat taqsim oti  va 
m am lakatlam ing tovarlam i ishlab  chiqarishdagi  lxti- 
soslashuvi,  y a ’ni  ularm   ishlab  chiqarish  xarajatlari 
b o 'y ich a  m utlaq  ustunlikka  ega  b o ‘lishi  bilan  ifo­
dalanadi.
Nisbiy
ustunlik
nazariyasi
D  Rikardo
X alqaro  savdo  asosida  m ehnat  taqsim oti  va 
m am lakatlam ing tovarlam i ishlab  chiqarishdagi  ixti- 
soslashuvi  yotadi,  m azkur  m am lakatda  b ir  tovam i 
ishlab  chiqarish  xarajatlari  boshqa  tovarlam i  ishlab 
chiqarish xarajatlariga  nisbatan,  shunm gdek,  boshqa 
m am lakatlardagiga nisbatan ham  past.
Xeksher- 
Olinning 
tashqi  savdo 
nazariyalari
E.  X eksher- 
B.  Olin
M am lakatlar  o 'z la n d a   nisbatan  ortiqcha  b o i -  
gan resurslar  asosida  ishlab  chiqariladigan tovarlam i 
eksport  qiladi  va  taqchil  b o ig a n   resurslar  asosida 
ishlab chiqanladigan tovarlam i  import  qiladi.
Raqobat
ustunlik-
larini
shakllanish
nazariyasi
M.  Porter
H ozirgi  jam iyatda  m am lakatlar  tarm oq  va  fir- 
m alam i  raqobat  ustunligini  shakllantirishlan  kerak, 
shuningdek,  ichki  bozom i  nvojlam shiga,  aloqador 
va  q o ila b -q u w a tlo v c h i tarm oqlarm   rivojlantirishga, 
m illiv  biznesni  rivojlanishi  uchun  qulay  iqtisodiy 
shart-sharoit yaratishlar orqali.
Xalqaro  savdo  siyosati
Xalqaro  savdo 
(XS)  -  bu  tovar  va  xizm atlar eksporti  orqali  am alga  oshi- 
riladigan xalqaro  iqtisodiy  m unosabatlar shakli.
Xalqaro  savdoning ahamiyati:
m illiy  resurs  negizi  chegaralanni  bartaraf etish; 
ichki  bozor  hajmmi  kengaytirish  va  milliy  bozom ing jahon  bo­
zori  bilan  aloqasini  o ;matish;
ishlab  chiqanshnmg  m illiy  va  xalqaro  xarajatlari  farqi  hisobiga 
q o‘shimcha daromadni  ta’minlash;
xorijiy  resiirslarni  jalb  qilish hisobiga ishlab  chiqarish  miqvosini 
kengaytirish
211

mutlaq
т
Xalqaro ixtisoslashish  va 
savdoning ustunliklari
tovarlar ishlab chiqarish va 
ayirboshlashda m inim al 
bcvosita 
ishlab chiqarish xarajatlari
savdo hamkorlariga nisbatan 
arzonroq 
m ahsulotlar taklif 
etgan m am lakatlar o 'za ro  
m ahsulotlar  ayirboshlashadi
1  |
qiyosiy
tovarlar ishlab  chiqarish va 
ayirboshlashda m inim al 
bilvosita 
ishlab  chiqarish xarajatlari
ishlab chiqanshga 
nisbatan  kam 
resurs 
sarflagan m am lakatlar 
o 'za ro  m ahsulotlar 
ayirboshlashadi
XALQARO  SAVDO
Tashqi savdo
Tovarlar eksporti  va importi summasi tashqi  savdo
aylanmasi
----
► aylanmasi yoki tashqi tovar aylanmasini tashkil etadi
Savdo balansi
Tovarlar eksporti  va importi o ‘rtasidagi muvozanat
---- ►
(tenghk) savdo balansini  tashkil qiladi
212

O'zbekistonda tashqi savdo  aylanmasi,  unda eksport  va 
import  ulushi  (% 
h iso b id a )
K oi'satk ich lar
Yillar
2000
2002
2003
2004
2006
2007
2008
2010
2011
Tashqi savdo 
aylanm asi
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0 100,0
100,0
100,0
100,0
- eksport
52,5
52,4
55,7
56,0
59,2
63,2
60,6
58,7
58,8
- im port
47,5
47,6
44,3
44.0
40,8
36,8
39,4
41,3
41,2
0 ‘zbekiston eksport va importida tovarlar hamda 
xizmatlar ulushi  (% 
h iso b id a )
K o ‘rsatkichlar
Y illar
2000
2002
2003
2004
2006
2007
2008
2010
2011
Eksport 
shu jum ladan:
100,0
100,0
100,0
100,0' 100,0 100,0 100,0
100,0 100,0
- tovarlar
86,3
84,1
89,8
89,2
87,9
89,3
89,6
89,8
88,2
-  xizm atlar
13,7
15,9
10,2
11,8
12,1
10,7
10,4
10,2
11,8
Import 
shu jum ladan
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0 100,0
100,0
100,0 100,0
- tovarlar
91,5
89,4
89,8
88,9
90,9
92,6
94,5
94.7
94.7
-  xizm atlar
8,5
10,6
10,2
11,1
9,1
7,4
5,7
5,3
5,3
Keyingi villarda xalqaro  savdoda ro‘y bergan  o'zgarishlar:
j*  jahon  bo zo n d a  A Q Shning  yetakchilik  m avqeyi  pasayib  (19-asr  o ‘rtalanda ja - 
jhon  eksportidagi  ulushi  1/3  qism im  tashkil  qilgan  boTsa,  hozirgi  paytda  1/10 
latrofida)  boshqa  rivojlangan  m am lakatlar,  xususan  Y aponiya  m avqeyi  ortib 
bormoqda.
I*  jahon  eksportida  yangi  industrial  m am lakatlar  (Singapur,  Janubiy  Koreya, 
X itoy, Braziliya,  M eksika) hissasi ortmoqda.
*  fan-texnika taraqqiyoti  natijasida xalqaro  savdoning tovar tarkibi  o ‘zgarm oqda. 
Jahon  eksportida  fan  sig ‘imi  yuqori,  m urakkab  texnologik  m ahsulotlar,  elek- 
trotexnika  uskunalan, transport vositalari  hissasi ortib bormoqda.
*  xalqaro  lxtisoslashishda  ay n m   sanoat  tarm oqlan,  jum ladan  kim yo  sanoatm ing 
j  
ulushi  o ‘sib  borm oqda  (Yaponiya.  A ngliya  va  boshqa  rivojlangan  m am lakatlar 
j  
hisobiga).
j *  
jahon  bozori  savdo  aylanm asi  tarkibida  qishloq  x o ‘jaligi  m ahsulotlari  xom  
i ashyosi ulushi  qisqanb,  asosan yengil  sanoat m ahsulotlan ulushi ortmoqda.
| * ja h o n  eksportida xizm atlar ulushi to 'x to v siz o 'sib  bormoqda. 
_____
213
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling