F. T. E g a m b e r d iy e V, S. R. T o p IL d iy e V, J. X. H a m r a q u L o V


Download 7.49 Mb.
Pdf ko'rish
bet5/15
Sana15.12.2019
Hajmi7.49 Mb.
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   15

MUVOZANATLI BAHO
1  kg  un narxi (so‘m)
1  oy davomida unning 
yakka taklifi miqdori (kg)
1  oy  davomida  unning 
bozor taklifi m iqdon (t)
350
60
6,0
300
50
5,0
250
30
3,0
200
20
2,0
150
10
1,0
62

Iste’m olchi  xatti-harakati  nazariyasi
Muzqavmoq  iste’mol  qilislulan  olingan  so‘nggi  qo‘shilgan  va 
yalpi  naflilik  -
Iste’mol  qilingan 
muzqaymoqlar soni
So‘nggi  qo‘shilgan 
naflilik (MU)
Yalpi naflilik  (U)
0
-
0
1
4
4
2
3
7
3
2
9
4
1
10
5
0
10
6
-3
7
Talab
Taklif
1.  Iste’molchi didi.
1.  Resurslar narxi.  .
2.  Iste’molchi daromadi.
2.  Ishlab chiqarish texnologiyasi.
3.  Bir-biriga bog'liq tovarlar narxi.
3.  Soliq va subsidiya.
4.  Kelajakdagi narxlammg o ‘zgarish
4.  Boshqa tovarlar narxi.
ehtimoli.
5  Narx o ‘zgarishini kutish.
6  Bozordagi sotuvchilar soni
63

V enna  diagrainm asi
Talab 
Taklif
Klaster tuzish  bo‘yicha misol
64
R
e
s
u
rs
la
r

6-m avzu.  TADBIRK O RLIK  FAOLIYATI VA  UNING  SHAKLLARI. 
TADBIRK ORLIK  KAPITALI VA  UNING   AYLANISHI
Daromad  ketidan  quvish  (tadbirkorlik) -  oxir-oqibatda tanimagan- 
bilmagan  odamiar ehtiyojini qondirishning у agon a usuli. 
Fridrik Xaek (1899-1992-yy.) avstriyalik iqtisodchi
Reja:
1.  T adbirkorlik  faoliyati  tushunchasi.  uning  vazifasi  v a  rivojlanish  shart- 
sharoitlari.
2.  T adbirkorlik  faoliyatining  shakllari.
3.  Tadbirkorlik kapitalining harakati  va uning uch  bosqichi.
4.  Ishlab  chiqarish  xarajatlar  tushunchasi  va uning  tarkibi.  Foyda m assa- 
si v a norm asi.
Tadbirkorlik faoliyati  tushunchasi, uning vazifasi va 
rivojlanish  shart-sbaroitlari
Tadbirkorlik  tushunchasining  sinommi  sifatida  biznes  tushunchasi  ham 
qollam lib  keladi.  Biznes  xo'jalik  sub’ekti  faoliyati  sohasi  va  ulaming  iqti­
sodiy  manfaatlarini  tavsiflovchi  iqtisodiy  tennm   b o isa ,  biznesmen  -   ishbi- 
larmon  (ish  odami),  tadbirkor va  tijoratchi  m a’nolarini  bildiradi.  Umuman  ol- 
ganda,  biznesmen  va  biznes  tushimchalari  tadbirkor  tushunchasiga  nisbatan 
kengroq m a’noni bildiradi.
«Tadbirkorlik -   moddiy  va  pul  m ablaglarini  foyda  topish  y o lid a   sarf- 
lab.  bozorga  kerakli  tovarlar va  xizmatlar yetkazib  benb.  kishilarga  naf kelti- 
ruvchi, ulaming hojatmi chiqaravchi iqtisodiy faoliyat tushuniladi».
I_________________ _________________ ____________________________________ /
«Tadbirkorlik  -   yangi  imkomvatlami  qidirish,  yangi  texnologiyalami 
qoHash jarayoni,  kapital  qo‘yishning yangi  sohalarini  topish,  eskicha  sarqitlar 
va chegaralardan voz kechish,  ishlab  chiqarish omillarining uch  asosiy  tarkibiy 
qismini boglashning eng maqbul usullarini topish»dir.
Tadbirkorlik  mulk  subyektlarining  foyda  olish  maqsadida  tahlika  (ta- 
vakkalchilik) bilan hamda mulkiy  javobgarlik  asosida,  amaldagi  qonunlar doi- 
rasida  o ‘z  tashabbusi  bilan  iqtisodiy  faoliyat  k o ‘rsatish  va  uni  muvofiq- 
lashtinshdir.
V_____________________________________________________________________
J
65



Tadbirkorlik  tushunchasining mazmuni  uning  to'rtta  o'zaro  bog'liq vazi- 
fasini aniqlash bilan  to‘liq ochiladi.
1.  Tadbirkor o ‘ziga  tovar (yoki xizmat)  ishlab chiqarishning yagona jara­
yonida yer,  kapital va mehnat resurslarini  birlashtirish tashabbusini  oladi.  Shu 
bilan  birga  tadbirkor  bir vaqtda  ishlab  chiqarishning  harakatlantiruvchi  kuchi 
va  ishlab  chiqarishni  amalga  oshirish  uchun  boshqa  resurslami  bir joyga kel- 
tiruvchi vositachi hisoblanadi.
2.  Tadbirkor biznesni  yuritish jarayonida  o'ziga  asosiy  qarorlar  qabul  qi- 
lishdek qiyin vazifani  oladi, bu  qarorlar korxona faoliyatining maqsadmi  aniq- 
lab beradi.
3.  Tadbirkor -  bu yangi mahsulotlar, yangi ishlab  chiqarish texnologiyasi 
yoki hatto biznesni tashkil qilishning yangi  shakllarim tijorat asosida kintishga 
harakat qiluvchi tashabbuskor shaxs hisoblanadi.
4.  Tadbirkor -  bu tahlika (risk)ga boruvchi mson.  Bum uning boshqa uch- 
ta  vazifasini  chuqur  o ‘rganish  ko‘rsatadi.  Bozor  munosabatlariga  asoslangan 
jamiyatda  asoslangan  tadbirkorga  foyda  kafolatlanmagan.  Unmg  sarflangan 
vaqti, kuchi va  qobiliyati foyda yoki zarar bilan  taqdirlanishi va hatto u  sinishi 
ham mumkin.  Qisqacha aytganda,  tadbirkor nafaqat o'zining vaqti, mehnati va 
ishchanlik layoqati, balki o ‘zi yoki o ‘z  aksionerlari  ishlab chiqarishga  qo‘ygan 
m ablag'lar bilan tahlikaga boradi.
V___________________________________________________________________________________ У
66

Tadbirkorlik faoliyatining mohiyati to ‘g‘risidagi 
asosiy nazariyalar:
T adbirkor,  bu  noaniq  darom adga  eg a kishilar.  T avakkalchilik  xatari 
uning  bosh  xususiyatidir 
(R.  Kontilon. 

bu  atamani  iqtisodiy  fanga 
ham  olib kirgan).
A.Smit 
tadbirkorni  tijorat  bilan  shug'ullanib,  foyda  olish  uchun 
iqtisodiy  tavakkalchilik  qiluvchi  m ulk egasi, deb  ta ’riflaydi.
Tadbirkor,  iqtisodiy  agent  sifatida foyda olish  uchun  o ‘z tajribasi  v a 
bilim ini  tavakkalchilik  xataridan  qo  rqm ay  ishga  soluvchi  shaxs 
(J.B.Sey).
T adbirkor  bu  «zabt  etuvchi».  g ‘alaba  uchun  kurashuvchi  (xatarga 
tayyor.  ruhan  erkin.  g 'o y alarg a  boy,  irodali.  tirishqoq)  tashkilotchi,  y a ’ni 
u  birgalikda ishlash  uchun kishilarni  birlashtira  oladi  (V.  Z o m h e rt).
T adbirkor,  ishlab  chiqarish  om illari  u y g ‘unlashuvinm g  yangi  nis- 
batini  izlovchi,  iqtisodiy  o 'sish n i  ta ’m inlovchi  va  novatorlik  qobiliyatiga 
ega  shaxs 
(Y.  Shumpeter).
V,_____________________________________________________________________
)
67

f
 
~  
■  — 
• 
Tadbirkorlikning  rivojlanish shart-sharoitlari
Ishlab  chiqaravchi  kuchlaming  ijtimoiy,  umumdavlat  maqsadlarida  foy- 
dalanadigan  va  nihoyat, jamoa,  gurah,  xususiy  va  shaxsiy  maqsadlarda  lshla- 
tiladigan  turlari  mavjud.  Shunga  mos  ravishda  tadbirkorlikning  turli-tuman: 
davlat, jamoa,  shaxsiy, xususiy,  aralash va boshqa hosila shakllari rivojlanadi.
Yuqorida k o ‘rib  chiqilgan barcha  shart-sharoitlar mavjud  b o ig a n   davlat- 
larda  tadbirkorlik  yaxshi  rivojlanadi,  aks  holda  faoliyatning  bu  tun  xufiyona 
iqtisodiyot sohasiga o ‘tib ketadi.
Davlat  tadbirkorligi  bu  davlat  mulkchihgiga  asoslangan  koixonalami  va 
mulkida  davlat  ulushi  yuqori  salmoqm  tashkil  etadigan  korporatsiyalami  o ‘z 
ichiga oladi.
Jamoa tadbirkorligi -  fuqarolar guruhi, jismoniy  va yuridik shaxslammg 
m ablaglari hisobiga tashkil etiladi.
Shaxsiy  tadbirkorlik  -   shaxsiy  mulkka  asoslanadi,  ishlab  chiqansh 
uning  o ‘zi  yoki  oila  a’zolari  mehnati  asosida  amalga  oshiriladi.  Odatda,  tad- 
birkorliknmg  bu  shakli  savdo,  umumiy  ovqatlanish  va  xizmat  koisatish  soha- 
landa yuqori samarali bo‘lib, tez rivojlanadi.
Xususiy  tadbirkorlik -  xususiy  tashabbus  orqali  o ‘z  mablag'lanni  ishga 
tushirish asosida tashkil etiladigan tadbirkorlik.
Shartnomaviy  tadbirkorlik  -   korxona  rahbari  tomonidan  amalga  oshi- 
nladi  va u  mulk  egasi yoki  uning  ishonchli  vakili  (organi)  tomonidan  m a’lum 
huquq  va  majburiyatlami  olib,  javobgarlikni  o ‘z  b o ;ymga  oladi.  Rahbar-tad- 
birkor  fuqaro  tadbirkor  qanday  ro ‘yxatdan  о Isa,  u  ham  shunday  ro'yxatdan 
o la d i va javobgarligi ham xuddi fuqaro-tadbirkomiki kabi boiadi.
Aralash  korxonalar -  turli  mulk  shakllariga taalluqli  firmalar b o lib ,  xu­
susiy, davlat va jam oa mulkining aralash m ablaglari asosida tashkil etiladi.
Korxona (firma) -  iqtisodiy  faoliyatni tashkil  qilishnmg  asosiy  ljtimoiy - 
lqtisodiy  shakli,  milliy  iqtisodiyotning  birlamchi  b o 'g ln i  va  tovarlar  ishlab 
chiqansh (xizmat k o isatish ) bo'yicha tadbirkorlik faoliyat subyekti.
68

A k sio n e rlik   ja m iy a tla r i  ancha  katta  hajm da  m ablag'lar  va  iqtisodiy 
resurslar  talab  qiladigan  loyihalami  am alga  oshirish  uchun  zarur  b o 'lg a n  
ishlab  chiqarish  vositalari,  ishchi  kuchi  h am d a m oliyaviy  resn rslam i  alo­
hida  o 'z ig a   xos  shaklda,  y a 'm   hissadorlik  tartibida  birlashtirish  asosida 
tashkil  qilinadigan  korxonalardir.
A ksionerlik  jam iyatiga  q o ‘yilgan  kapital  m iqdoriga  qarab,  qim m atli 
q o g 'o z   -   aksiya  chiqarish  v a  uni  jo y lash tirish   hissadorlik  m unosabat­
larining  eng  asosiy  xususiyatdandan biridir.
Aksionerlik jamiyatlari (AJ) ning ikki turi mavjud
69

Obligatsiya 
-   kapital  egasinm g  aksionerlik  jam iy atig a  doim iy  foiz 
shaklida darom ad  olish  sharti  bilan  pul  q o 'y g an ig a  guvohlik  beruvchi  qim ­
m atli  q o g ‘oz.
Aksiyaning nominal  qiymati 
-   aksiyada  ifodalangan  pul  sum m asidir, 
aksiya kursi 
uning  qim m atli  q o g 'o z la r bozorida sotiladigan narxidir.
A ksiya  kursi,  eng  avvalo.  ikki  om il  dividend  m iqdori  v a   foiz  daraja- 
siga  b o g iiq .  D ividend  qancha  k o 'p   b o is a ,  aksiya  kursi  shuncha  yuqori 
b o la d i. 
Aksiya kursi 
dividendni  (D )  bankning  foiz  stavkasiga  (r)  b o lis h  
orqali topiladi:
Aksiya kursi 
= D ividend / B ank  foizi 
x  100  %
Aksiya kursiga ta’sir etuvchi  omillar:
A ksiya  kursiga  bozor  qonuniga  m uvofiq  ravishda,  albatta,  talab  va 
tak lif nisbati ta ’sir etadi.  U  o ‘z navbatida  quyidagi  om illarga b o g i i q :
1. Iqtisodiy omillar:
a)  ishlab  chiqarish  om illari  (korxona  balansi,  korxona  q u w a tlarid an  
foydalanish darajasi, m ahsulotlam i  sotish im koniyati, m enejm enti);
b)  bozorga  xos  om illar  (bozor  konyunkturasi,  narxning  o'zgarishi: 
xom ashyo narxi, valuta kursi, t o l o v   qobiliyati,  tashqi  savdo v a  boshqalar).
2. 
Ruhiy omillar 
(investorlar kayfiyati,  q o ‘y gan m aqsadi v a   h.k.).
3. 
Siyosiy  omillar 
(davlatning  x o 'ja lik ,  soliq.  sotsial  v a   boshqa 
siyosati,  investor haqida m a ’lum otga ega b o lis h )  kabilar.
T a’sischilik  foydasi 
-   aksionerlik  jam iyatlarini  ta ’sis  etuvchilar  o 'z - 
lashtiradigan  darom ad  shakli  b o iib ,  u  sotilgan  aksiyalar  sum m asi  v a  ja - 
m iyatga  h aqiqatda  q o ‘yilgan  m ablag'  m iqdori  o 'rtasid ag i  farqdan  kelib 
chiqadi.
70

T a d b irk o rlik  k apitali -  tad b irk orlar ixtiyorid a  b o 4 ib , 
o'z  faoliyatin i  am alga  oshirish  u ch un  za ru r  b o ‘lgan  barcha 
m od d iy  vositalar, tovarlar va  pul  m a b la g la r i
Birinchi  bosqich: 
pulga  ishlab  chiqarish om illanning 
sotib  olinishi
p ....._ * Tb
^
 
Ik
Uchinchi bosqich: 
ishlab  chiqanlgan tovarlarning 
sotilishi
T ’-P . 
B
u
 yerda P 1=P+p
71

72

2011-yilning “Kichik biznes va xususiy tadbirkorlik yili» deb 
nomlanishining asosiy sabablari
•  K ichik  biznes  va  xususiy  tadbirkorlik  davlat v a  jam iy atim iz rivoji- 
da alohida o  rin egallaydi.
•  Bu  sohani  rivojlantirm asdan  turib  iqtisodiyotim izning  kelajagini 
ta ’minlay  olm avm iz.
•  Ichki  b o zonm izm   raqobatdosh  va  sifatli  m ahsulotlar  bilan  to ld i-  
rishda,  aholini  ish  bilan  ta ’m inlash  va  shu  asnoda  ulam ing  m unosib  daro ­
m ad  topishi,  farovonligining  oshib  borishiga  erishishda  eng  asosiy  om il- 
lardan  biri  hisoblanadi.
• 
Jam iyatim izning  ijtim oiv-siyosiy  fayanchi  va  poydevori  b o 'lg a n  
o 'r ta  sinfning  shakllanishi  va  m ustahkam lanishini ta ’m inlaydi.
• 
Jam iyatim izdagi  ijtim oiy  va  siyosiv  barqarorlikning  kafolati  va 
tavanchiga.  yurtim izni  taraqqiyot  y o 'lid a n   faol  harakatlantiradigan  kuch- 
ga  aylanib  borm oqda.
Prezidentimiz tomonidan  bayon  etiigan  O‘zbekistonda kichik biznes 
va xususiy tadbirkorlikni qo‘llab-quvvatlash chora-tadbirlari
• 
T adbirkorlik  subyektlarim ng  davlat,  huquqni  m uhofaza  etuvchi  va 
nazorat  organlari  bilan  o ‘zaro  m unosabatlarida  tadbirkorlar huqnqlarining 
ustuvorligi tam oyili jo riy  etiigan.
• 
K ichik biznes  subyektlarida ular ro ‘yxatdan  o 4 g an  paytdan boshlab 
uch  yil  davom ida rejali  soliq  tekshiruvlarini  o ‘tkazishni  taqiqlavdigan  va 
keyinchalik  barqaror  faoliyat  yuritayotgan,  soliq  qonunchiligi  va  tartib- 
intizom ga  qat’iy  rioya  qilayotgan  soliq  toT ovchilarda  tekshiruvlar  оЧка- 
zishni  cheklaydigan  tartib jo riy  etiigan.
73

•  O 'z   bizncsim   ochish  uchun  tadbirkorga  ikki  kundan  ortiq  b o lm a - 
gan  m uddat  talab  etiladi  v a  bu  qoida  rivojlangan  davlatlarda  am al  qila-
yotgan  m ezonlarga jav o b  beradi.
Vj_________________ ___________________________________________________ У
•  2005-yildan  boshlab  tadbirkorlik  subyektlarini  davlat  ro'yxatidan
o 'tkazishning  ruxsat  berish tizim idan xabardor qilish tizim iga  o ‘tildi.
\ ______________________________________________________________________ /
• 
K ichik  biznes  va  xususiy  tadbirkorlik  rivojlanishini  q o ila b -q u v v at- 
laydigan  institutsional  v a   bozor  infratuzilm asini  shakllantirishga  katta 
e ’tibor qaratilm oqda.

.
• 
B ugungi  kunda  respublikadagi  m avjud  birja  savdolari  m exanizm i 
har  bir  tadbirkorga  xom ashyo  resurslaridan  teng  va  hech  qanday  to ‘siq-
larsiz foydalanish im koniyatini berm oqda.
ч_________________________________________________________
• 
Joriv  yilda  m am lakatim izda  eksport  qiluvchi  korxonalar,  shuning- 
dek,  xorijiy investorlar uchun  qo'shim cha ra g ‘bat v a  imti> ozlar berildi.
• 
X alqaro  m oliya  korporatsiyasi  bilan  ham korlikda  ishbilarm onlik 
m uhitini  tubdan  yaxshilash  va  tadbirkorlikka  yanada  k o 'p ro q   erkm liklar 
berish b o ‘vicha  chora-tadbirlar ishlab chiqildi.
• 
Statistik,  m oliyaviy  va  soliq  hisobotlarini  taqdim   etish,  soliq  va 
m ajburiy  to ‘lovlam i  to ‘lash,  r o ‘yxatga olish va ruxsat  berish jarayonlarim  
am alga  oshirish,  x o 'ja lik   sudlariga  d a ’vo  arizalan  v a  tavsiyanom alar  ki- 
ritish b o 'y ich a elektron tizim ni keng jo riy   etish k o 'z d a  tutilgan.
• 
Tasdiqlangan  choralar  2012-л lining  1-avgustidan  boshlab  biznesni 
ro ‘yxatga  olish  paytidagi  tartib-qoidalar  sonini  2  baiobar  qisqartirish  im ­
konini berdi.
R o ‘yxatdan  o ‘tishdan  avval  birlam chi  ustav  .jam g‘annasini  shakl-
lantirish b o ‘yicha talab  bekor qilindi.
4 > _ _ ________ . 
____________________________________________________________________________________________________ ____________  
J
74

• 
Tadbirkorlik  subyektlarining  sud  xarajatlari  2,5  barobar  qisqar- 
tirildi.
• 
2012-yilda  ruxsat  berishga  oid  80  ta   tartib-qoida,  shuningdek,  li- 
tsenziyalanadigan faoliyat turlarining  15  tasi  bekor qilindi.
• 
M oliyaviy  hisobotlam i  topshirish  shakllari  v a  davriyligi  1,5  ba­
robar qisqartirildi.
• 
2013-yilning  1-yanvaridan  boshlab  65  ta  statistik  hisobot  shakli  va 
6  ta  soliq  lusoboti  shaklini  bekor  qilish,  ulam i  topshirish  davriyligim   2 
barobardan  zivod  qisqartirish  haqida qaror  qabul  qilindi.
2012-yil  14-sen tab r 
kuni  Prezidentim iz  Islom   Karim ovning  tashab- 
busi  bilan  tashkil  etiigan 
«O ‘zbekistonda  ijtimoiy-iqtisodiy  siyosatni 
amalga  oshirishda  kichik  biznes  va  xususiy  tadbirkorlikning  roli  va 
ahamiyati» 
m avzuida  xalqaro  konferensiya  b o 'lib   o 'tdi.  K onferensiya 
0 ‘zbekistonda  barqaror  iqtisodiyotni  shakllantirish  va  ijtim oiy  islohot- 
lam i  am alga  oshirishning  m uhim   b o 'g 'in i  sifatida  kichik  biznes  ham da 
xususiy  tadbirkorlikni  yuksaltirish  borasidagi  ilg 'o r  tajribani  o 'rg an ish , 
xalqaro  ham jam iyatni  m am lakatim izda  ushbu  sohada  erishilayotgan 
y u tu q lar bilan keng  tanishtirishga bag'ishlandi.
Firma 
-  inglizcha  (firm , firm 's  /trade  nam e)  so ‘zlaridan  olingan  b o ‘- 
lib, 
tijorat maqsadlarini ko'zlovchi korxona,  kompaniya  va  boshqa xo'­
jalik tashkiloti
  degan  m a  noni  anglatadi.  F in n a   (korxona)  -   bozor m uno- 
sabatlariga  o 'tish   sharoitida  tadbirkorlik  faoliyatini  tashkil  etishning  aso­
siy shakli  va bevosita ishlab  chiqarish  jarayom ni  am alga oshiruvchi m illiy 
iqtisodiyotning  asosiy b o kg ‘ini  sifatida nam oyon  boTadi.
Xususiy  firmalar 
-   ayrim   shaxslarga  v a   oilalarga  qarashli  bo Tib, 
indvidual  xususiy  m ulk  hisoblanadi.  B unday  korxonalar  kichik,  o 'rta  
biznesda va qishloq x o 'ja lig i  sohalarida faoliyat yuritadilar.
75

----------------------------------- -------- --- 
N
Mas’uliyati  eheklangan  firmalar 
-  jam o a  korxonasi  b o ’lib,  uning 
m ulki  t a ’sis  etuvchilam ing  pay  (hissa)  m ab lag 'i  asosida  tashkil  etiladi. 
Bunda  olingan  darom ad  yoki  k o 'rilg a n   zarar  qo'sh g an   hissasiga  qarab 
taqsim lanadi  yoki  qoplanadi.  M azkur turdagi  firm alarga  aralash  firm alar, 
aksionerlik  jam iyatlari  kiradi.  M a s’uliyati  eheklangan  firm alam ing  eng
k o ‘p  tarqalgan turi  aksionerlik jam iyatlari hisoblanadi.
ч_________________________________ ____________________________________
J
M as’uliyati  cheklanm agan  firm alar  -  m ol-m ulki  sherikchilik  asosida 
egalik  qilinadigan  v a   olingan  darom ad  q o ‘shgan  hissasiga  qarab  taqsim - 
lanadigan  firm alardir.  Bunday  firm ada  k o ‘rilgan  zarar  sheriklar  tom oni­
dan teng  qoplanadi.
M arketing 
(inglizcha: 
market -  bozor,  clegan  ma'noni anglatadi)  -  
bozorni  har tom onlam a o 'rg am sh  orqali  firm a oldida turgan  m uam m olam i 
hal  etishdir. 
«M arketing» 
term ini  birinchi  b o iib   A Q Shda  paydo  b o id i 
va  am aliyotga  tatbiq  etildi.  U ning  paydo  b o ‘lishi  obyektiv  zaruriyat  b o ‘- 
lishi  bilan  birgalikda davr taqozosi hamdir.
Marketingning paydo  boMishi  uning quyidagi xususiyatlari  bilan
tavsiflanadi:
-   X X   asm ing  6 0 -80-yillariga  kelib  tovar  ishlab  chiqarish,  uni  sotish 
jarayonlari m urakkablashdi  va jadallashdi;
-  tovarlar assortim enti  (turi) ko  paydi  va ular tez у angilana boshladi;
-  tovarlam ing m a ’naviy eskirishi jaray o n i jadallashdi;
-  ishlab chiqarish  im koniyatlari  intensiv ravishda orta boshladi;
-  bozor talablaridagi  um um iy  v a xususiy o 'zg arish lar tezlashdi;
-  tadbirkorlar o'rtasid ag i  raqobat kuchayib ketdi va hokazolar.
Reklama 
-   korxona,  tovar  va  xizm atlar  haqidagi  qisqacha  va  nafis 
rasm iylashtinlgan  m a ’lum otlarni  chiroyli  ifodalash  orqali  potensial  xari- 
dorlarga vetkazishga  qaratilgan  tadbirlar  tizimi.
Menejment 
(inglizcha  m anagem ent)  -   «...u  yoki  bu  faoliyat  turini 
(tashkil  etishni  va  rahbarlik  qilishni)  iqtisodiy,  m oliyani  va  boshqa  inson 
hayotidagi  ishbilarm onlik  sohasini  tashkil  qilish  v a   boshqarishni 
bildiradi»1.  M enejm ent  ishlab  chiqarish  ja ray o n id a  ishtirok  etuvchi 
insonlar  o 'rtasid ag i,  iste’m olchilar  va  ishlab  cluqaruvchilar  o 'rtasidagi 
m unosabatlarni  o 'rganuvchi  fandir.
76

77

Infratuzilm a  -  kompleks ishlab 
chiqarish, tovar va xizmatlar 
aylanishi,  shuningdek,  aholiga 
xizmat ko‘rsatuvchi xo'jalik 
tarmoqlari majmuasi
F1RM A
M A H SU L O T  
(tovar va 
xizmatlar)
T A S H K IL IY -H U O U O IY   S H A K L L A R
uzoq muddatli davr
xo‘jalik o ‘rtoqligi
kommandit
m as’uliyati 
eheklangan jam iyat
xo'jalik jamiyati 
|
I !
qisqa muddatli davr 
L -  o ‘zgaruvchan 
К  -  doimiy
qo'shimcha 
mas'uliyatli jamiyat
kamayish samaradorligi 
qonuni
qaram  sho‘ba jamiyat  §i
шштшшШШ-
xarajatlar
foyda
umumiy xarajatlar
TC 
TFC 
TVC
buxgalteriya
mahsulot birligiga
a t c
 
A f C  
AVC
o‘rtacha
ishlab chiqarish 
miqyosi samara si
mahsulotning qo‘shimcha 
birligiga
U C   = ATC  / AQ = ATVC  / AQ 
chegaraviy (marjinal)
ijobiy
salbiy
o ‘zgarmaydigan
78

FOYDA
Foyda 
(m arkscha  izoh)  -   q o 'sh im ch a  qiym atning  o ‘zgartirilgan 
shakli yo k i  sotilgan  q o 'sh im ch a qiymat.
Foyda 
(zam onaviv  izoh)  -   «kapitalning  chegaraviy  (m arjinal)  m ah- 
suloti»dan  darom ad.
Foyda m e ’y o n   -   fo y d a n in g   ish la b   c h iq a rish   x a ra ja tla rig a   n isb a tin in g  
f o iz d a  ifo d a la n ish i


Download 7.49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling