Gul bir yon, m a n bir yon

RABINDRANAT TAGOR
Sergey Yesenin
XUROSONDA 
BIR DARVOIA BOR
k J L  
.
To‘ra Sulaymon
GUL BIR YON,
“   M A N   BIR YON

Rabindranat Tagor 
NURVASOYALAR
Sergey Yesenin
XUROSONDA 
BIRDARVOZABOR
To'ra Sulaymon
GUI BIR YON, 
CHAMAN BIR YON
Muhammad Yusuf
I0LAQIZGAI00Q

U O ‘К  821.2 1 + 3 9 8 -2 2  
К В К   84  (5  X IN  )
Т  14
Q o'lingizdagi 
ushbu  m ajm uaga  H in d isto n n in g   bu y u k   adibi 
R ab in d ran at  T agorning  bir juft  hikoyasi,  rus  shoiri  Sergey Y eseninning 
tu rk u m  shc’rlari, shuningdek, atoqli o‘zbek ijodkorlari -  To‘ra Sulaym on, 
M u h a m m a d  Y usuf she’rlarid an  n a m u n a la r jam landi. Inson, u n i anglash, 
u ning  qalbini  q o g o z d a   aks  ettirish   m a zk u r  so‘z  san’atk o rlarn in g   b osh 
m avzusi, asosiy goyasidir.
©  G ‘afu r G 'u lo m   nom id agi 
n ash riv o t-m a tb a a   iio d iv 
uyi,  2018
ISB N   9 7 8-9943-5150-3-1

RABINDRANAT  TAGOR

N U R   VA  S O Y A L A R
Hikoya
1
Kecha  kun  b o ‘yi  y om g ‘ir  yo g'ib,  bugun  tindi,  quyosh 
va  to'zigan   bulutlar  yetilayotgan  ertangi  sholipoyalar- 
ga  qarab  birin-ketin  panjalarini  ch o ‘zmoqdalar.  K eng  va 
k o ‘m -ko‘k  dalalar  quyosh  nuri  tushishi  bilan  birdan  yalt 
etib  porlaydi-yu,  yana  bir  lahzada  quyuq  k o ‘lanka  ostida 
qolib  ketadi.
Osmon  sahnasida  faqat  ikki  aktyor  o ‘ynam oqda  -   bu- 
lut  va  quyosh,  ulam ing  har  biri  o ‘z  rolini  bajaradi,  am mo 
yer  sahnasida,  ayni  bir  vaqtda  n ech a jo y d a,  qancha  dram a- 
lar  o^ynalayotganini  hisoblash  mushkul.
Biz  qishloq  y o ‘li  ustidagi  bir  uyda  o bynalayotgan  ki- 
chik  bir  hayot  dram asini  k o ‘rsatish  uchun  pardani  k o'tar- 
dik.  Bu  uyning  faqat  k o ‘chaga  qaragan  bir  xonasi  g ‘isht- 
dan  qurilgan,  uning  ikki  tom onidan  boshlanib  ketgan 
eski  g ‘isht  devor  hovlini  tam om   ihota  qilib,  hovlidagi 
boshqa  loyshuvoq  hujralam i  ham  o ‘z  ichiga  oladi.  Yarim 
y alan g ‘och  bir  yigitchaning  divanda  o ‘tirgani  derazadan 
k o ‘rinib  turadi,  u  q o ‘lidagi  kitobni  o ‘qishga  berilib,  chap 
qoMidagi  xurm o  yaprog ‘i  bilan  b a ’zi-b a'zid a  o bzini  yclpib, 
chivinlarni  haydaydi.
Yo‘l-yo ‘1  soriyga  o'ralgan  bir  qizcha  k o ‘chada  -   dera- 
za  qarshisida  u  yoqdan-bu  yoqqa  o ‘tar  va  soriysining  eta- 
giga  solib  olgan  o lx o‘ridan  bitta-bitta  olib  yer  edi.  Q izcha- 
ning  yuz  ifodasidan  uning  divanda  o4 irib  kitob  o ‘qiyotgan 
yigitcha  bilan  yaqin  tanishligi  ko‘rinib  turibdi.  U  bir  amal- 
lab  yigitning  diqqatini  jalb  qilish  niyatida,  am mo  o ‘zini
4

beparvolikka  solar,  g o 'y o   faqat  olxo‘ri  yeyish  bilan  band 
b o ‘lib,  yigitchani  payqam aganday  k o ‘rinishga  tirishar  cdi.
Baxtga  qarshi,  qunt  bilan  o ‘qiyotgan yigitchaning  ko‘z- 
lari  ancha zaif,  uzoqni  yaxshi  k o ‘rolm aganidan,  qizchaning 
yasam a  beparvoligi  unga  hech  ta ’sir  qilmadi.  Aftidan,  qiz- 
cha  buni  bilardi,  shuning  uchun  birpasdan  keyin,  u  yoq- 
dan-bu  yoqqa  behuda  yurish  va  soxta  loqaydlik  o ‘miga, 
o lxo ‘ri  danaklarini  ishga  sola  boshladi.  K o ‘rga  ishing  tush- 
sa,  o ‘z  qadr-u  g ‘ururingni  saqlab  qolishing  qiyin!
Bir necha  danak,  g o ‘yo  tasodifan  borib  y o g ‘och  eshik- 
ka  tiqillab  tekkanda,  yigitcha  boshini  k o ‘tardi.  M ug‘am bir 
qizcha  buni  payqab,  etagidagi  o lx o ‘rilardan  qip-qizillarini 
ajrata  boshladi.  Y igitcha  k o ‘zlarini  qisib  qaragach,  qizni 
tanidi:  keyin  kitobni  q o ‘ydi-da,  deraza  oldiga  kelib,  tabas- 
sum  bilan  qizni  chaqirdi.
-   Giribala!
Giribala  z o ‘r  berib  o lx o‘ri  saralardi.  Bu  m ashg‘ulotga 
qattiq  berilganday  b o ‘lib,  uydan  ohista  uzoqlasha boshladi.
K o ‘zlari  zaif yigitcha  qizning  bu  q ilig ‘i  o ‘zining  beix- 
tiyor bir jinoyati  uchun  berilgan jazo   ekanini  darrov  angla- 
di-da,  yugurib  ko^chaga  chiqdi.
-   Hoy,  G iribala,  o ‘zi  nim a  gap,  bugun  m enga  olxo'ri 
berm aysanm i?
Giribala  unga  e ’tibor  etmay,  bir  olx o'rin i  olib  diqqat 
bilan  k o ‘zdan  kechirdi-yu,  sovuqqonlik  bilan  yem oqqa  ki- 
rishdi.
Bu  olxo ‘rilar  G iribalalarning  b o g ‘idan  bo"lib,  yigit­
chaning  har  kuni  oladigan  sovg‘asi  edi.  Kim  biladi,  balki 
bugun  G iribala  bu  odatini  unutgandir,  har  nechuk,  uning 
harakatlari o lxo ‘rini  faqat o ‘zi uchungina keltirganini  ochiq 
k o ‘rsatib  turardi.  U nday  desak,  nega  u  olx o 'rin i  birovning 
eshigi  oldiga  kelib  yeydi,  m asalaning  bu  tomoni  ravshan 
emasdi.  Yigitcha  qizning  oldiga  kelib,  q o ‘lidan  ushladi.
5

Dastlab,  G iribala  eg ilib ,  qoMini  b o ‘ shatishga  urinib  k o ‘ r- 
di,  a m m o  birdan  k o 'z la ri  jiq q a   y osh g a   to 'lib ,  olxo'rila rn i 
yerga  tashladi-da,  yigitn in g  q o ‘ lidan  ch iq ib   q och ib   ketdi.
K ech ga  tom on   qu yosh   bilan  bulutlar  o 'y in i  t o ‘ xtadi,  o q  
m o m iq d a y   bulutlar  osrnon  ufqiga  to 'p la n ib   q oldi,  daraxt 
yaproqlarida,  hovuzlarda,  y o m g 'ir d a   yu vilgan   tabiatning 
liar  bir  zarrasida  botayotgan  qu yosh n in g  nurlari  chaqnab 
turardi.  Panjarali  deraza  oldida  yana  o ‘ sha  qizcha  yuribdi, 
xonada  csa,  yana  o ‘ sha  yigitch a  o ‘ tiribdi.  A m m o   endi  q iz- 
chaning  etagida  o l x o ‘ ri,  yigitchaning  q o ‘ lida  kitob  y o 'q . 
D arvoqe,  bu  orada  bosh qa  b a 'z i  m uhim   o ‘ zgarishlar  ham 
r o ‘ y  bergan  edi.
Bu  gal  ham  q izch an in g  nim a  m aqsad  bilan  bu  yerda 
aylanib  yurganini  aytish  qiyin.  Har  holda  uning  harakatla- 
ridan,  xonada  o'tirgan   yigit  bilan  gaplashish  niyatida  ekani 
k oT in m a s  cdi.  Q izch a  erta  bilan  tashlab  ketgan  o l x o ‘ rila- 
rim  o ‘ sib  chiqm adim ikan  deb  k o'rgan i  kelgan  b o ‘ lsa  ke- 
rak.  uning  yurish-turishlariga  qarab  faqat  shunday  taxmin 
qilish  m um kin.
0 1 x o ‘ rilam ing  o ‘ sib  chiqm aganiga  bosh   sabab  shuki, 
ular  h ozir  yerda  em as,  divanda  -   yigitchaning  oldida  edi, 
q izch a   bir  nim alam i  qidirganday  b o i i b ,   ahyon -ah yon da 
yerga  egilganida,  yigitch a  o ‘ zich a  kulib,  jid d iy   q iyofa da, 
m evalarni  ishtaha  bilan  birin-ketin  yeb  bitirm oqda  edi. 
Mana  bir  necha  danaklar  g o ‘ y o   tasodifiy  ravishda  borib 
qizch an in g  y on ig a   tushdi,  hatto  o y o g ‘ iga  ham  tegdi,  G i- 
ribala  o 'z in in g   pa rvosizligi  uchun  yigitch a  o ‘ ch  olayotga- 
nini  angladi.  A x ir  shu  yaxslii  ishm i?  S h o'rlik   qizcha  ja jji 
yuragining  g ‘ ururini  b osib ,  yarashish  uchun  bahona  qidi- 
rib  yurganda,  uning  o g 'i r   y o ‘ liga  yana  g 'o v   solish  noin- 
soflik  em asm i?  U  bu  gal  yigitni  xafa  qilm ay  deb  kelgan 
edi!  Uyatdan  q izch an in g  yuzlari  qip-qizarib  ketdi,  qoch ish  
uchun  bahona  qidira  boshladi,  xuddi  shu  paytda  yigitcha
6

chiqib  kelib  q o ‘lidan  ushladi.  Q izcha  q o ‘lini  ajratib  olish- 
ga  urinsa  ham,  bu  safar  yigMamadi.  A ksincha,  qizarib,  bo- 
shini  o ‘sha  berahm   yigitchaning  orqasiga  yashirib,  qahqa- 
ha  urib  kulib  yubordi;  so ‘ngra,  g o ‘yo  z o ‘rlikka  b o ‘ysunib, 
panjarali  zindonga  kirayotgan  asiradek  uyga  kirib  ketdi.
O sm onda  quyosh  bilan  bulutlarning  o ‘yini  tabiiy  bir 
hoi  b o ‘lgandek,  bu  ikki  m avjudotning  yerdagi  o ‘yini  ham 
tabiiy  bir  narsadir.  Shuning  bilan  birga,  quyosh  va  bulut- 
lar  o ‘yini  tabiiy  hoi  emas,  um um an  olganda,  buni  o ‘yin 
deb  ham  b o ‘lmaydi,  u  faqat  o ‘yinni  eslatadi,  shuningdek, 
kishilik  jam iyatida,  ko 'rk am   kuz  kunida  ro ‘y  berib  tur- 
gan  yuzlab  voqealar  orasida  bu  ikki  n o m a’lum  kishining 
qisqagina  tarixi,  aham iyatsizdek  k o ‘rinsa-da,  aslida  unday 
emas.  B eparvolik  bilan  abadiylikni  abadiylikka  ulashti- 
radigan  qadimiy,  ulug‘  va  k o ‘zga  k o ‘rinm as  tangri  o ‘sha 
kungi  tong  va  oqshom ning  kulgisi-yu  k o ‘z  yoshlariga  bir 
um rning  baxt  va  m usibatlar  urug'ini  sochib  yuborgan  edi. 
Shunday  b o ‘lishiga  qaramay,  qizchaning  sababsiz  gerda- 
yishi,  y o lg ‘iz  tom oshabinlargagina  em as,  hatto  dram aning 
bosh  qahram oni  boyagi  yigitchaga  ham  tam om ila  angla- 
shilm as  edi.  N ega  bu  qiz  b a ’zan jahli  chiqadi,  b a ’zan  esa 
cheksiz  m ehribonlik  k o ‘rsatadi,  goho  k o ‘plab  sovg‘alar 
olib  keladi-yu,  goho  iltifotni  butunlay  unutadi,  -   bularning 
sababini  anglash  osonmas.  Bugun  u,  butun  aql-u  fikrini, 
zakovatini  ishga  solib,  yigitni  quvontinnoq  istasa,  ertaga 
bor  kuchini,  qaysarligini  ishga  solib,  uning ji g ‘iga  tegadi. 
A gar yigitni  biror y o ‘l  bilan  xafa qilolm asa,  qaysarligi  ikki 
d a f’a  ortadi,  mabodo  uni  xafa  qilguday  b o is a ,  q at’iyati 
pushaym onlik  bilan  chil-chil  b o ‘lib  har  bir  b o ‘lagi  k o ‘z- 
yoshida  erib  ketar,  bepoyon  m arham at  va  m ehribonlik  oqi- 
miga  aylanardi.
Q uyosh  va  bulutlar  orasidagi  bu  aham iyatsiz  o ‘yin- 
ning  dastlabki  aham iyatsiz  tarixi  bundan  keyingi  bobda 
qisqacha  bayon  etiladi.
7

II
Butun  q ish loq   aholisi  bir-biriga  dushman  guruhlarga 
b o ‘ lingan,  bir-birlariga  qarshi  ig ‘ v o   tarqatadilar  va  sha- 
karqam ish  ekadilar,  ch aqim ch ilik   qiladilar  va ju t  ekadilar.
Faqat  S h oshibushon  bilan  G iribalagina  falsafa  va  ada- 
b iy o t  o ‘ rganish  bilan  m ash g'u l.
Bu  d o ‘ stlik  h ech   kim ni  taajjublantirmas  va  qiziqtirm as 
edi,  chunki  G iribala  o ‘ n  yosh li  qizch a  b o ‘ lib,  S h oshibu­
shon  yaqindagina  san’ at  magistri  va  huquq  bakalavri  un- 
von in i  olgan.  U lar  q o ‘ shni  edilar.
Giribalaning  otasi  Xorkum ar  bir  vaqtlar  o ‘ z  q ish log‘ ida 
ijaraga  yer  olib  dehqonchilik  qilardi,  am m o  keyin  holi  tang 
kelib, bisotida bor narsani sotdi-da, o ‘ z  x o ‘jayiniga noib b o i i b  
ishga kirdi;  x o ‘jayini  sira qishloqda yashamas  edi.  Xorkum ar- 
ning  qish log‘ i  o ‘ zi  yer  ijarasi  y ig ‘ ib  yuradigan  viloyatda,  shu 
sababli  u  o ‘ z  uyidan  uzoqqa  borolmasdi.
San’ at  magistri  unvonini  olganda  Shoshibushon  huquq 
fanidan  ham  yaxshi  imtihon  topshirdi,  lekin  hech  qanday  ish 
bilan  m ashg‘ ul  b o ‘ lmadi.  H ech  kim  bilan  ortiqcha  inoq  ham 
b o im a d i;  majlislarga  qataashsa  ham,  biror  marta  ikki  o g ‘ iz 
s o ‘ zlagan  emas.  K o ‘ zi  zaifroq  b o ‘ lganidan,  ba’ zan  oshnala- 
rini  tanimay  qolardi,  -   u  k o ‘ zlarini  qisib  qarar,  odam lar  esa, 
buni  nopisandlik  nishonasi  deb  hisoblar  edilar.
O lam   d en giziga   o ‘ xshagan  Kalkuttaday  katta  shahar- 
da  kishi  o ‘ z   fikrlariga  berilib,  tanho  yashasa,  bu  hoi  unga 
alohida  u lu g ‘ vorlik   b a g ‘ ishlaydi,  am m o  qish loqda  bu  xil 
yurish-turishni  tam om   boshqacha  baholaydilar.
Shoshibushonni  ishlashga  m ajbur  etish  uchun  qilin- 
gan  harakatlari  hech  qanday  natija  berm agach,  otasi  uni 
qish loq q a   keltirib,  x o ‘jalikka  qarashib  turishni  topshirdi. 
Shoshibushon  q ish loq   aholisidan  k o ‘ pgina  m azam m at  va 
ta’ nalar  eshitdi.  Buning  o ‘ ziga  x o s  sabablari  b or  edi:  S h o-
8

shibushon  osoyishtalik,  tinchlikni  yaxshi  k o ‘ rardi,  shuning 
uchun  uylanishni  ham   xohlam asdi.  Q izlari  balog^atga  y e - 
tib,  o ‘ zlari  yuk  b o ‘ lib  q olga n   ota-onalar  esa,  uning  uyla- 
nishga  m ayli  y o ‘ qligin i  m anm anlik  deb,  s h o ‘ rlikning  bu 
« a y b in i»   sira  kechirm asdilar.
Shoshibushonni  qancha  b e z o r  qilsalar,  u  shuncha  uy- 
dan  chiqm as  b o ‘ lardi.  Y ig it  odatda  burchakdagi  bir  xonada 
divanda  o ‘ tirar,  atrofida  in glizch a  kitoblar  soch ilib   yotardi, 
u  kitoblam i  tanlab  o ‘ tirmas,  q o ‘ lga  tushganini  o bqiyverar- 
di.  U ning  ishi  shundan  iborat  edi.  X o ‘ja lik   ishlari  uni  qi- 
ziqtirm asdi.
B iz  yuqorida  aytib  o ‘ tgandek,  q ish loqda  u  bilan  m u o- 
m ala  qiladigan  birdan-bir  odain  G iribala  edi.
Giribalaning  akalari  maktabda  o ‘ qirdilar;  maktabdan  qayt- 
gach,  esi  past  singillariga  yem ing  shakli  qanday,  yer  kattami, 
quyosh  kattami  deganday  so'roqlar  berar  edilar.  Q izcha  bu- 
larga  n o to ‘ g ‘ ri ja v o b   berganda,  masxaraomuz  kulishib  uning 
xatosini  tuzatardilar.  K o ‘ zga tashlanib turgan narsalar quyosh- 
ning  yerdan  kattaligi  haqidagi  fikrga  zid  kelardi,  am m o  G i­
ribala jasorat  etib  b a ’ zan  bu  haqda  o ‘ z  tushunchalarini  bayon 
etganda,  akalari  yana-da  kekkayib:
-   Sen  nima  deyapsan!  -   derdilar.  -   B izn in g  kitobda 
shunday  deb  y ozilga n   axir,  sen  b o is a n g ...
B osnia 
kitoblarda 
shunday 
yozilga n in i 
eshitgach, 
s h o ‘ rlik  G iribala  qattiq  zarba  yegan day  jim   qolar,  uning 
uchun  boshqa  dalillar  kerak  b o im a s d i.
Q izch a   akalari  singari  o ‘ qishni  o ‘ rgangisi  kelardi. 
B a ’ zan  u  o ‘ z  xonasida  o 4 ir ib ,  kitobni  ochar,  allanimalar 
deb  gapirar,  o ‘ zini  o ‘ qiyotgan day  k o ‘ rsatib,  tez-tez  kitob 
varaqlar  edi.
K ich ik -k ich ik ,  tushunib  b o ‘ lm aydigan  qora  harflar,  y e l- 
kalarida  « i » ,   « о »   va  « г »   harflarining  belgilarini  k o'ta rib, 
g o ‘ y o   sirli  bir  olam n in g  darvozasi  oldidagi  qorovu llarday
9

yonma-yon turardilar-u,  Giribalaning  biror  savoliga javob 
qaytarmas edilar.  «Kotxamala» havasmandlik bilan zoriqib 
turgan  qizchaga  o‘zining  yo‘lbars,  bo‘ri,  eshak  va  otlar 
haqidagi afsonalami so‘zlamasdi, «Akenomonchjori» bo‘l- 
sa, indamaslikka ahd qilgandek, o‘z tarixini so‘zlamay, jim 
turardi.
Giribala  akalaridan,  o‘qishni  o‘rgatinglar,  deb  iltimos 
qildi,  ammo  akalari  buni  eshitishni  ham  xohlamadilar. 
Unga faqat  Shoshibushon yordam qildi.
Birinchi  davrda  Shoshibushon  ham  qizchaga  «Kotxa­
mala»,  «Akenomonchjori»dek  sirli  va  tushunib  bo‘lmay- 
diganday tuyuldi.
Temirpanjarali  derazalari  ko‘chaga  qaragan  kichik  xo­
nada yosh bir yigit divanda o ‘tirar, uning atroflarida kitob- 
lar qalashib yotardi.  Giribala tashqaridan deraza panjarasi- 
ga osilib,  o‘qishga ortiq berilgan bu g ‘alati odamga taajjub 
bilan  boqar,  kitoblaming  ko‘pligini  ko‘rib,  bu  odam  me- 
ning  akalarimdan  ham  bilimdonroq  bo‘lsa  kerak,  degan 
xulosaga  kelardi.  Uning  uchun  bundan  ko‘ra  taajjubliroq 
ish yo‘q. Qizcha, bu yigitning «Kotxamala»ni va dunyoda- 
gi  boshqa  eng  muhim  kitoblami  o ‘qigan  bo‘lishiga  shub- 
halanmasdi.  Shoshibushon  kitob  varaqlar,  qizcha  bo‘lsa, 
jim  turib, uning bilimi  chegaralarini  aniqlash uchun behu- 
da urinardi.
Bora-bora Shoshibushon bu qizchaga e’tibor qila bosh- 
ladi.  Bir kun u rangli muqovali bir kitobni ochib,  qizchaga 
qaradi:
-  Giri,  beri kel,  senga suratlar ko‘rsataman!
Giri darhol  qochib ketdi.
Ammo  ertasiga yo‘l-yo‘l  soriy  kiyib  yana  deraza  oldi- 
ga  keldi-da,  o‘qiyotgan  yigitga jimgina  tikilib  tura  berdi. 
Shoshibushon  uni  yana  chaqirdi,  qizcha  sochlarini  silkitib 
yana qochib ketdi.
10

Ulaming  tanishuvi  shu  tariqa  boshlangan  edi,  ammo 
bu tanishuvning keyin qaysi yo‘l bilan do‘stlikka  aylanga- 
nini,  qachondan beri  qizchaning  Shoshibushon  divanidagi 
kitoblar orasidan  o‘ziga muqim joy  olganini  hikoya  qilish 
uchun maxsus tarixiy tekshirish o‘tkazishga to‘g ‘ri  keladi.
Giribala  Shoshibushondan  o‘qishnigina  emas,  yozish- 
ni  ham  o‘rgana boshladi.  Bu  o‘qituvchi  o‘zining  kichkina 
shogirdiga  o‘qish,  yozish  va  grammatikani  o‘rgatish  bi­
lan  qanoatlanmay,  unga  ulug‘  yozuvchilaming  asarlarini 
tarjima  qilib  berib,  bular  haqida  qizchaning  fikrini  so‘rar 
edi desak, hammaning kulishi aniq.  Bulardan qizgina biror 
narsa  anglarmidi,  yo‘qmi -  buni Xudo biladi,  ammo  o‘qi- 
tuvchining  bu  qadar jonbozligi  qizchaga juda  yoqib  tush- 
gani  shak-shubhasiz. Anglashilgan va anglashilmagan nar- 
salar uning bolalik  tasavvurida bir-biriga  qo‘shilib,  go‘zal 
lavhalami bunyodga keltirardi.  U jim turib, ko‘zlarini kat- 
ta  ochib,  diqqat  bilan  tinglar,  ahyon-ahyonda  o‘rinsiz  sa- 
vollar  berar  yoki  birdan  mavzudan  chetga  chiqib,  gapga 
tushib  ketardi.  Shoshibushon  bunday  hollarda  qizchaning 
gapini  bo‘lmas,  ulug‘  asarlar  haqida  kichik  tanqidchining 
fikrlarini  eshitib,  benihoyat mamnun bo‘lardi.  Butun  qish- 
loqda  uning  dilidagini  anglaydigan  birdan  bir  odam  shu 
qizcha edi.
Giribala  Shoshibushon bilan  tanishganda  8  yashar  edi, 
hozir  10  ga  kirdi.  Bu  ikki  yil  mobaynida u  ingliz  va  ben- 
gal  alifbosini  o‘rganib,  bir  qancha  boshlang‘ich  kitoblar- 
ni  o ‘qib  chiqdi.  Shoshibushon  bo‘lsa,  o ‘zining  qishloqda 
o‘tkazgan ikki yillik umrini yolg‘izlikda o‘tdi deb shikoyat 
qilolmas  edi.
11

I ll
Giribalaning  otasi  Xorkumar  bilan  Shoshibushonning 
munosabati yaxshi  emas  edi.  Xorkumar bu o‘qimishlining 
oldiga dastlab  sud ishiga tegishli har xil da’volar,  raddiya- 
lar munosabati  bilan  maslahatga  kelib  yurdi,  ammo  baka- 
lavr  bu  xil  ishlarga  qiziqmay,  noibga  o‘zining  huquq  bo- 
bida  hech  narsa  bilmasligiga  ochiqdan-ochiq  iqror  bo‘ldi. 
Xorkumar  buni  faqat  bahona  deb  o‘yladi.  Shunday  qilib 
ikki yilcha vaqt o ‘tdi.
Bir kun o‘jar bir ijarachining adabini berib qo‘yish za- 
rurati  tug‘ilib  qoldi.  Noib  u  ijarachini  nojo‘ya  harakatlari 
uchun  sudga bermoqchi  bo‘lib,  shu  haqidagi  ariza qanday 
bo‘lishi  lozim  degan  mazmundagi  savollar  bilan  Shoshi- 
bushonga yopishib  oldi.  Shoshibushonning  noibga masla- 
hat bermagani-ku mayli-ya,  ammo  u  qandaydir osoyishta- 
lik  va  qat’iyat  bilan  Xorkumarga  shunday  so‘zlar  aytdiki, 
bu  so‘zlami unga  yoqib  tushadi  deb  o‘ylash  aslo  mumkin 
emas!
Xorkumaming  ijarachilarga  qarshi  boshlagan  hamma 
da’volari o ‘zining zarariga hal bo‘ldi.  Jig‘ibiyroni chiqqan 
noib,  raqiblarimga Shoshibushon yordam qilgan deb, nima 
bo‘Isa ham,  yigitchani  qishloqdan  chiqarib  yuborish payi- 
ga tushdi.
Shoshibushonning  ekin  maydonlarida  sigirlar  yura 
boshladi,  kimdir  loviyalariga  o‘t  qo‘ydi,  yerlarining  uvoti 
haqida  nizolar  pay do  bo‘ldi,  Shoshibushonning  ijarachi- 
lari  ijara  haqi  to‘lashdan  bosh  tortdilar  va  hatto,  ustidan 
yolg‘on maxfiy xabarlar yozmoqchi bo‘ldilar;  oxiri ish shu 
darajaga  borib  yetdiki,  agar  kechroq  ko‘chaga  chiqquday 
bo‘lsa,  o‘zini  kaltaklab,  uyiga  o‘t  qo‘ymoqchilar,  degan 
ovozalar ham tarqaldi.
12

Osoyishtalikni  yaxshi  ko‘radigan  yuvosh  Shoshibu­
shon  oxiri  Kalkuttaga  ketishga  qaror  qildi.  U jo ‘nay  deb 
turganda,  qishloqqa  okrug  sudyasi  kelib  qoldi.  Uning  yu- 
gurdaklari,  xizmatchilari,  politsiyachilari,  itlari,  otlari  va 
otboqari butun qishloqni  larzaga keltirdi.
Bolalar,  yo‘lbars  orqasidan  kuzatib  borgan  chiyabo‘ri 
galasidek,  qiziqish  va  qo‘rquv  bilan  sudya  tushgan  hovli 
atrofida to‘dalashib  yurardilar.
Noib janoblari  mehmonnavozlikka  ketgan  xarajatlari- 
ni  ortig‘i  bilan  qaytishini  eslab,  sud  raisini  tovuq,  tuxum, 
yog‘  va sut bilan ta’minlab turdi.  Noib janoblari favqulod- 
da  tirishqoqlik  bilan,  sud  raisiga  oziq-ovqatni  keragidan 
ortiq  yetkazib  berdi,  ammo  bir  kuni  erta  bilan  sudning 
farroshi  kelib,  sohibning  itlariga  o‘n  qadoq yog‘  talab  qil- 
ganda,  Xorkumaming toqati toq bo‘ldi. Agar sohibning  it­
lari  mahalliy itlardan ko‘ra ko‘proq yog‘ni  uyalmay hazm 
etsalar ham,  har holda bu  qadar yog‘  ulaming  salomatlik- 
lariga ziyon qiladi  deb,  farroshni  quruq qaytardi.
Farrosh borib  o‘z  xo‘jasiga:  men noibning  oldiga bo- 
rib  itlar  uchun  qayerdan  go‘sht  sotib  olish  mumkin  deb 
so‘rasam,  u  ko‘pchilik  oldida  past  toifaga  mansubligimni 
pesh  qilib  haydadi,  nopisandlik  qilib  hatto  sizga  ham  til 
tegizdi,  dedi.
Sohiblar uchun  braxmanlaming  toifaviy  g‘ururi  toqat 
qilib  bo‘lmaydigan  hoi  edi,  buning  ustiga  noib  uning  far- 
roshini haqorat qilgan,  bunga sud raisi chiday olmadi,  dar- 
hol  «noib  chaqirilsin»  deb buyruq berdi.
Noib  titrab-qaqshab,  kalima  o‘girib  sohibning  eshigi- 
ga keldi.  Oyoq tovushlari  eshitilganda  sud raisi tashqariga 
chiqdi.
-  
Nega  sen mening  farroshimni  haydab  yubording?  -  
deb  qichqirib  so‘radi u ajnabiy talaffuz bilan.
13

Xorkumar  ta’zim  qilib,  shoshilgan  holda,  o‘zining 
hech  vaqt  bu  xil  bezbetlikka  yo‘l  qo‘ymasligini  aytdi; 
to‘g‘ri,  dastlab o‘n qadoq yog‘  berishga ko‘nmagan bo‘lsa 
ham, keyin to‘rt oyoqlilarga ezgulik qilish niyatida mazkur 
narsani topish uchun kishilar yuborgan.
Sohib kimni,  qayerga yubording deb  so‘radi.
Xorkumar  og‘ziga  kelgan  birinchi  ismni  aytdi.  Sohib 
inobatli kishilarga bu masalani aniqlashni topshirib, noibni 
o‘z uyida olib  qoldi,  yuborilgan odamlar kechqurun kelib, 
hech kimni hech yoqqa yuborgan emas ekan, deb xabar qil- 
dilar.  Endi  sud  raisida  noibning  so‘zlari  yolg‘on,  farrosh- 
ning gaplari to‘g ‘ri  ekaniga  shak-shubha qolmagan edi.
Sud raisi  g‘azab bilan qichqirib,  farroshga buyurdi:
-  Qani,  qulog‘idan cho‘zib,  uydan chiqarib yubor!
Farrosh  fursatni  boy  bermay,  atrofga  to‘plangan  xalq-
ning ko‘z oldida sohibning buyrug‘ini bajardi.
Bu  haqdagi  xabar  darhol  qishloqqa  tarqalib  ketdi. 
Haqoratlangan  Xorkumar  uyiga  kelganda  tomog‘idan 
ovqat ham o‘tmay,  o‘likday cho‘zilib yotdi.
Xorkumarning  lavozimi  unga  ko‘pgina  dushmanlar 
orttirgan  edi,  bu  xabar  ulami  juda  mamnun  etdi.  Ammo 
Kalkuttaga jo ‘nashga hozirlangan Shoshibushon bu xabar- 
ni  eshitganda g‘oyat  darg‘azab  bo‘lib,  tuni bilan uxlay  ol- 
madi.  Erta  bilan  u  Xorkumarning  uyiga  keldi.  Xorkumar 
Shoshibushonning qo‘lidan ushlab  o‘pkasi to‘lib yig‘ladi.
-   Haqorat  da’vosi  bilan  sud  raisini javobgarlikka  tor- 
tish kerak.  Men  sizning himoyachingiz bo‘laman.
Sohibni  sudga  berish  haqidagi  fikmi  eshitib,  noib 
qo‘rqib ketdi.  Lekin  Shoshibushon o‘z fikrida turib  oldi.
Xorkumar  o‘ylab  ko‘rish  uchun  fursat  so‘radi.  Biroq 
o ‘zining  xo‘rlangani  haqidagi  ovoza  hamma  yerga  tarqa- 
lib,  dushmanlari  o‘z  quvonchlarini  yashirmay  yurganini

Katalog: Elektron%20adabiyotlar -> 84%20Бадиий%20адабиёт(асарлар)
Elektron%20adabiyotlar -> IM. M. Vaxitov, sh. R. M irzayev I q I s m. M e ’ morf hilik tarixi
Elektron%20adabiyotlar -> I oism. M e ’ m o r c h IL ik tarixi 0 ‘zbek3ST0n respublikasi oliy va
Elektron%20adabiyotlar -> Milliy manaviyatimiz asoslari. Imomnazarov M.pdf [Abdulloh ibn Abu Avona Shoshiy]
Elektron%20adabiyotlar -> Sa id a h b o r bulatov asrol m u xto ro V g a n c h k o r L i k
Elektron%20adabiyotlar -> Namangan davlat universiteti
Elektron%20adabiyotlar -> Binolar zilzilabardoshligi. Rahmonov B, Siddiqov M.pdf [Abdurasulboy madrasasi]
84%20Бадиий%20адабиёт(асарлар) -> Suv ostida sakson ming kilometr
84%20Бадиий%20адабиёт(асарлар) -> Yoshlar 4 kutubxonasi
84%20Бадиий%20адабиёт(асарлар) -> Xamsa alisher Navoiy xamsa
84%20Бадиий%20адабиёт(асарлар) -> Shokolad fabrikasi