Institut français d’Études sur l’asie centrale


Download 18.64 Mb.
Pdf ko'rish
bet129/238
Sana14.02.2017
Hajmi18.64 Mb.
1   ...   125   126   127   128   129   130   131   132   ...   238

marque iz qoldiradigan zarba. 

marqueté, ée

 adj 1. xol-xol dog‘ li, ola-chipor, guldor; 2. xol-xol dog‘ bilan, 

ola-chipor,  guldor  qilib  bezatilgan;  plafond  marqueté  xol-xol  dog‘lar  bilan 

bezatilgan shift. 

marqueterie

  nf  1.  qadama  naqsh;  coffret  en  marqueterie  qadama 

naqshli bezak; 2. yog‘och naqshinkorligi. 

marqueteur

 nm yog‘och o‘yuvchi duradgor usta. 

marquis, ise

 n markiz, markiza. 

marquise

 nf vokzal timi. 

marraine

  nf  1.  cho‘qintirgan  ona;  2.  urush  qatnashchisini  otaliqqa  olgan 

ayol. 


MARRANT

 

MASSACRANT



 

 

 



325 

marrant, ante

 adj fam 1. qiziq, kulgili, ichak uzadigan; histoire  marrante 

kulgili, qiziq voqea; 2. ajib, g‘alati, alomat; 3. gap so‘zi g‘alati odam. 

marre

  adv  loc  fam  en  avoir  marre  yetarli  bo‘lmoq,  jonga  tegmoq;  fam  



c’est marre yetarli, bo‘ldi. 

marrer


 

(se)


  vpr  fam  kulmoq,  kulgisi  kelmoq,  qistamoq;  on  s’est  bien 

marré rosa kuldik; faire  marrer qqn birovning kulgisini keltirmoq, qistatm oq; 

tu me fais marrer sen mening kulgimni keltiryapsan. 

marri, ie

 adj vx ou litt xafa, ranjigan, dili siyoh bo‘lgan, dilabgor, dilshikast; 

être  marri  de  qqch  biror  narsadan  dili  siyoh  bo‘lmoq,  ranjimoq,  xafa 

bo‘lmoq. 

marron


1

  I.  nm  1.  kashtan;  marchand  de  marrons  kashtanni  ko‘chada 

qovurib  sotuvchi  odam;  marrons  glacés  shakarga  bosilgan  kashtan 

yong‘og‘i;  marron  d’Inde  soxta  kashtan;  2.  jeton,  tabel;  3.  fam  shapaloq, 

urish; II. adj inv och jigar rang, qizg‘ ish, qo‘ng‘ ir; des yeux marron jigar rang 

ko‘zlar. 

marron

2

,  onne



  adj  1.  vieilli  qochqin,  qochoq  (qul);  2.  taqiqlangan, 

g‘ayriqonuniy  ishlar bilan shug‘ullanuvchi, yashirin ish ko‘ruvchi;  médecins, 

avocats marrons yashirincha ish ko‘radigan vrach, advokat. 

marron


3

 adj inv aldangan, aldab ketilgan, ahmoq qilingan, laqillatilgan; on 

est encore marron! yana aldanib qoldik. 

marronnier

  nm  xonaki  kashtan  daraxti;  bot  marronnier  d’Inde  soxta 

kashtan daraxti. 

mars

 nm mart oyi, mart. 



marseillais,  aise

  I.  adj  marselcha;  accent  marseillais  marselcha 

talaffuz;  II.  n  1.  marsellik;  2.  nf  la  Marseillaise  M arselyeza  (Fransiyaning 

milliy madhiyasi). 

marsouin

 nm dengiz cho‘chqasi. 

marsupial, ale, iaux

 zool I. adj sumkali, xaltali; II. nm pl les marsupiaux 

sumkalilar, xaltalilar. 

marte


 nf suvsar mo‘ynasi. 

marteau


  I.  nm  1.  bolg‘a,  to‘qmoq;  marteau-pilon  tepadan  zarba  berchi 

to‘qmoq;  marteau pneumatique pnevmatik bolg‘a;  marteau-perforateur du 

mineur  ko‘mirchining  otboyka  bolg‘asi;  requin  marteau  bolg‘abaliq;  2. 

maxsus bolg‘achalar;  marteau de commissaire-priseur,  marteau d’ivoire 

kimoshdi savdosida ishlatiladigan bolg‘acha; méd  marteau  à percussion, à 

réflexes  nerv  reflekslarini  tekshirishda  ishlatiladigan  bolg‘acha;  3.  mus 

bolg‘acha (fortepiano); 4. osma soat  bolg‘achasi; 5.  eshikni  taqillatish uchun 

ishlatiladigan  bolg‘acha;  6.  quloqning  o‘rta  pardasi  bolg‘achasi;  7.  sport 

to‘qmoq; II. adj fam vieilli être marteau aqldan ozgan, jinni, telba bo‘lmoq. 

martel


  nm  loc  se  mettre  martel  en  tête  tashvishlanmoq,  xavotirlanmoq 

vahimaga tushmoq, qo‘rqmoq, bezovtalanmoq. 

martelage

  nm  bolg‘alash;  martelage  des  lames  de  couteau  pichoq 

tig‘ini bolg‘alash. 

martelé,  ée

  adj  1.  bolg‘alangan;  cuivre  martelé  bolg‘alangan  mis;  2. 

jarangdor, dona-dona; paroles  martelées dona-dona gap; notes  martelées 

jarangdor. 

martèlement

 nm 1. gursillatib bolg‘a  urish;  2. gursillash; le  martèlement 

des pas des soldats askar qadamlarining gursillashi. 

marteler

 vt 1. bolg‘alamoq; 2. gursillatib urmoq; il “lui  martelait la figure 

à  coups  de  poing”  u  uning  yuziga  gursillatib  musht  tushirar  edi;  3.  dona-

dona  talaffuz qilmoq, chertib-chertib gapirmoq;  marteler  ses  mots so‘zlarini 

chertib-chertib gapirmoq. 

martial, ale, aux

 adj l’arts  martiaux yapon  jang san’ati;  2.  jangovorlikni 

eslatuvchi; voix  martiale jangovor ovoz; 3. loi  martiale harbiy holat qonuni; 

cour martiale harbiy tribunal. 

martien, ienne

 adj marsga oid; n marslik. 

martin-chasseur

 nm Yangi Gvineya ko‘ktarg‘og‘i (qush); pl des martins-

chasseurs. 

martinet

 nm 1. qaldirg‘ochsimon quch; 2. taram-taram qamchi. 

martingale

  nf  1.  kiyim  belbandi  (ust  orqasiga  tikib  qo‘yiladigan  kalta 

tasma); 2. dov, ganak, tikilgan pulning sekin-asta oshib borishi (o‘yinda). 

martini


 nm martini vinosi. 

martin-pêcheur

 nm churrak. 

martre


  nf  1.  suvsar;  martre  du  Canada  Kanada  suvsari;  shu  turkumga 

kiruvchilar.  martre  blanche  oqsichqon,  oqsuvsar;  martre  zibeline  sobol, 

Kamchatka  suvsari;  2.  suvsar  mo‘ynasi;  manteau,  col  de  martre  suvsar 

palto, yoqa. 

martyr,  yre

  n,  adj  1.  gunohkor,  azob,  aziyat  tortgan,  azob-uqubat 

tortuvchi, aziyat chekuvchi,  jafokash;  2. shahid,  jonini qurbon qiluvchi,  jonini 

fido  qiluvchi;  martyr  de  la  liberté  ozodlik  shahidlari;  les  martyrs  de  la 

résistance  Qarshilik  ko‘rsatish  harakatining  qurbonlari;  3.  alamdiyda, 

jafokash; 

enfant 

martyr 


jabrdiyda 

bola 


(ota-onasi 

tomonidan 

azoblanadigan); peuple martyr jafokash xalq. 

martyre


 nm 1. azob-uqubat  tortish; le  martyre de saint Sébastien avliyo 

Sebastiyanning azob-uqubat  tortishi; 2.  fido;  3. azob-uqubat, jabr-jafo, azob; 

sa  maladie  fut  un  long  martyr  uning  kasalligi  uzoqqa  cho‘zilgan  azob-

uqubat  bo‘ldi;  loc  souffrir  le  martyre  ortiqcha  azoblanmoq;  pour  une 

personne aussi  active,  l’inaction est un  martyre  doim harakatdagi  odam 

uchun tek o‘ tirish azobdur. 

martyriser

  vt  1.  azobga  solmoq,  azobga  duchor  qilmoq;  2.  azoblamoq, 

azob bermoq, qiynamoq;  martyriser un enfant, un animal bolani, hayvonni 

azoblamoq,  qiynamoq;  ses  rhumatismes  le  martyrisent  bodi  unga  azob 

berayapti. 

marxisme


 nm maksizm. 

marxisme-léninisme

 nm marksizm-leninizm. 

marxiste


 adj marksist. 

mas


 nm ferma yoki qishloq uyi (Fransiyaning janubida). 

mascara


 nm kiprikka ishlatilatigan yog‘upa, bo‘yoq. 

mascarade

  nf  1.  maskarad;  2.  vieilli  fantastik  yoki  hazil-mutoyibali 

tomosha;  3.  kulgili,  g‘alati  ust-bosh;  qu’est-ce  que  c’esr  que  cette 

mascarade? bu qanaqa masxarabozlik? 4. fig aldamchilik, ikkiyuzlamachilik, 

munofiqlik;  ce  procès  n’est  qu’une  mascarade,  les  accusés  sont 

condamnés  d’avance  bu  sud  aldamchilikdan  boshqa  narsa  emas, 

sudlanuvchilarga oldindanoq hukm chiqarib qo‘yilgan. 

mascaret

 nm dengiz ko‘ tarilish va qaytishi vaqtidagi uchrashuvdan  hosil 

bo‘lgan uzun to‘lqin. 

mascotte


 nf baxt keltiradigan hayvon, odam yoki narsa, fetish. 

masculin, ine

 adj 1. erkaklarga oid, erkaklarga mansub, erkaklashgan; 2. 

erkakcha,  erkaklarga  xos;  voix  masculine  erkakcha  ovoz;  3.  muzakkar; 

mot, substantif, adjectif masculin muzakkardagi so‘z, ot, sifat. 

masochisme

 nm 1. méd mazoxizm; 2. jafokashlik. 

masochiste

  I.  n  mazoxist;  II.  adj  mazoxistik,  mazoxistlarcha;  plaisir 

masochiste mazoxitstik rohat. 

masque

  nm  1.  niqob;  masque  du  théâtre  antique  yog‘ochdan  yoki 



qayishdan  qilingan  niqob; 2. yuzni  bekitish  uchun xizmat qiladigan  niqob; 3. 

vx niqobli  odam; niqob bilan yashiringan  odam; 4. fig munofiqlik, soxtakorlik, 

riyokorlik,  yasamalik;  sa  douceur  n’est  qu’un  masque  uning  yumshoqligi 

niqobdan boshqa  narsa  emas;  loc lever, jeter, poser  le  masque (yuzidan) 

niqobini olmoq, haqiqiy basharasini ko‘rsatmoq; 5. ko‘rinish, holat, ifoda, aks, 

alomat; avoir un  masque de tristesse yuzida g‘amginlik aks etmoq; 6. yuz 

qolipi  (marhumning  yuzidan  olingan  gips  tasvir);  7.  yuzni  himoya  qiluvchi 

maska;  masque  d’escrime  qilichbozlik  maskasi;  masque  d’apiculteur 

asalarichining  to‘rli  qalpog‘i;  masque  d’ouvrier  soudeur  payvandchining 

niqobi;  8.  masque  de  plongée  sous-marine  suv  ostida  suzish  maskasi; 

masque à gaz protivogaz; méd anesteziyada ishlatiladigan maska; 9. maska 

(yuzga surtilgan narsa qatlami); 10. mil pana, pana joy, to‘siq, g‘ov, niqob. 

masqué,  ée

  adj  1.  niqob  kiygan,  yuziga  niqob  tortgan,  niqobli;  visage 

masqué niqob  tortilgan yuz; bandit masqué niqob kiygan bandit, bosqinchi; 

bal  masqué  maskarad;  2.  niqoblangan,  yashirin;  mil  batterie  masquée 

yashirin to‘plar. 

masquer


  vt  1.  niqoblamoq,  yashirmoq;  2.  maskarad  ust-boshini 

kiydirmoq;  3.  ko‘zdan  yashirmoq,  to‘smoq;  cette  maison  masque  le 

paysage  bu  uy  tabiatni  to‘syapti;  mil  maskirovka  qilmoq,  yashirmoq; 

masquer  un  mouvement  de  troupes  harbiy  qismlarning  harakatini 

yashirmoq. 

massacrant, ante

 adj humeur massacrante o‘ ta yomon kayfiyat. 


MASSACRE

 

MATÉRIALISER



 

 

 



326 

massacre


  nm  1.  vx  qirg‘in,  xunrezlik,  yalpi  qirg‘in,  qatli  om,  genotsid, 

halakost (yahudiylarni yalpi qirg‘in qilish); qirpichoq;  massacre d’un peuple 

biron xalqni qirg‘in qilmoq; 2. kaltaklash,  do‘pposlash; ce  match de boxe a 

tourné  au  massacre  bu  boks  o‘yini  do‘pposlashga  aylanib  ketdi;  3.  fig 

xonavayron  qilish;  le  massacre  d’une  forêt,  d’un  paysage  o‘rmonni, 

tabiatni xonavayron qilish; 4. buzish, yomon bajarish, yomon  ijro etish, rasvo 

qilish, rasvogarchilik; arrêtez le massacre! buzg‘unchilikni to‘xtating! 

massacrer

  vt  1.  qirmoq,  qirib  tashlamoq;  2.  o‘ldirmoq,  nobud  qilmoq;  3. 

do‘pposlamoq, urib ezib yubormoq, holdan toydirmoq (kuchsizroq raqibni); 4. 

se  massacrer bir-birini  qirmoq, qirg‘in barot qilmoq;  5. fam  buzmoq,  ishdan 

chiqarmoq, xonavayron qilmoq, rasvo  qilmoq;  6.  buzmoq, yomon  bajarmoq, 

yomon  ijro  etmoq;  massacrer  un  texte  en  le  disant,  en  le  traduisant 

matnni  buzib aytib bermoq,  tarjima qilmoq; 6.  qattiq  tanqid  qilmoq,  tilka-pora 

qilmoq,  yo‘qqa  chiqarmoq,  yerga  urmoq;  les  critiques  ont  massacré  son 

roman tanqidchilar uning romanini tilka-pora qilishdi. 

massacreur,  euse

 n 1. qotil,  qirg‘inchi, xunrez; les  massacreurs de  la 

Saint-Barthélemy  Sent-Bartelemi  xunrezlari;  2.  fig  shudi  yo‘q,  no‘noq, 

noshud, epsiz, uquvi yo‘q odam. 

massage

 nm massaj, silash, uqalash. 



massaliote

  adj  marsellik,  marselning  greklarga  qaram  bo‘lgan  davriga 

oid. 

masse


1

 nf 1. xamirsimon modda, bo‘ tqa, massa, hajm;  masse d’eau que 

roule un fleuve daryo suvining  hajmi;  masse d’air  havo oqimi; 2.  to‘plam, 

uyum,  to‘p,  g‘aram,  tepa;  masse  de  pierres,  de  cailloux  tosh,  shag‘al 

uyumi; 3. majmu, yig‘indi, borliq;  pl  asosiy  qism, asosiy  to‘plam; colonnade 

qui allège la  masse d’un  édifice  imoratning haybatini yengillashtirib  turgan 

qator  ustunlar;  répartition  des  masses  dans  un  tableau  rasmda  asosiy 

qismlarni  joylash;  mus  masse  instrumentale,  orchestrale,  vocale  cholg‘u 

asboblari, orkestr, vokal majmui; 4. mil pul fondi, mablag‘, summa; dr masse 

active,  passive  aktiv,  passiv  mablag‘;  5.  la  masse,  la  grande  masse  de 

ko‘pchilik,  asosiy  qism  6.  fam  juda  ko‘p,  ancha,  bir  talay;  une  masse  de 

marchandises bir talay tovar; fam loc pas des masses unchalik ko‘p emas; 

ça  t’a  plu?  pas  des  masses  bu  senga  yoqdimi?  unchalik  emas;  7.  to‘da, 

guruh,  to‘p;  faire  masse  to‘da  tuzmoq;  8.  omma,  keng  xalq  ommasi;  les 

masses  laborieuses  mehnatkash  omma;  les  masses  populaires  keng 

xalq  ommasi;  9.  ko‘pchilik;  l’opposition  a  fait  masse  contre  le  projet 

loyihaga qarshi oppozitsiya ko‘pchilikni  tashkil qildi; loc de  masse ommaviy, 

xalqqa  oid;  culture  de  masse  xalq  madaniyati;  10.  phys  massa;  le  poids 

est proportionnel à la  masse og‘irlik massaga proporsionaldir; nombre de 

masse  massa  soni;  masse  critique  kritik  massa;  masse  électrique, 

magnétique  elektr, magnit maydoni; yerga ulangan sim;  mettre à la  masse 

simni  yerga  ulamoq;  loc  adv  en  masse  hammasi  birgalikda,  aksariyati, 

to‘laligicha, yoppasiga; ko‘p, ancha, ancha-muncha, allaqancha, bir talay; j’ai 

encore des courses et des emplettes en masse! hali allaqancha qiladigan 

bozor-o‘charim va sotib oladigan narsalarim bor. 

masse


2

  nf  katta  bolg‘a,  to‘qmoq;  masse  d’arme  yoki  masse  gurzi, 

cho‘qmor; loc fam coup de masse gurziday musht. 

massepain

 nm marsipan (pirogning kichik bir turi). 

masser


1

  I.  vt  yig‘moq,  to‘plamoq;  masser  des  hommes  sur  une  place 

odamlarni  maydonga  yig‘moq;  II.  se  masser  vpr  yig‘ilmoq,  to‘planmoq;  la 

foule s’était massée devant l’ambassade pour protester olomon norozilik 

bildirish uchun elchixonaning oldiga to‘planishgan edi. 

masser


2

  vt  massaj  qilmoq,  uqalamoq,  silamoq;  masser  qqn  birovni 

massaj qilmoq. 

masseur, euse

 n 1. massajchi; 2. nm massaj qiladigan asbob;  masseur 

électrique elektr massaj. 

massicot

 nm qog‘oz kesadigan mashina. 

massicoter

 vt typogr qog‘ozni mashinada kesmoq; livre  mal  massicoté 

yomon kesilgan kitob, chetlari notekis. 

massif, ive

 adj 1. salmoqli, salmoqdor, zalvorli,  bahaybat, pishiq, puxta; 

2. qalin, katta, og‘ir, vazmin; tour  massive  qalin, zalvorli minora; 3. fig ko‘p, 

ommaviy, qalin; dose  massive katta miqdor; bombardement  massif qalin, 

kuchli  bombardimon;  départs  massifs  au  début  des  grandes  vacances 

yozgi  ta’ tillarning  boshidagi  ommaviy  jo‘nab  ketishlar;  ling  termes  massifs 

son-sanoqsiz  so‘zlar;  3.  géog  massiv,  keng  tog‘li  joy;  le  Massif  Central 

markaziy massiv; anat massif facial osseux yuz skeleti. 

massification

  nf  ommaviylashtirish,  ijtimoiylashtirish,  umumiylashtirish; 

massification  et  dépersonnalisation  des  individus  ijtimoiylashtirish  va 

shaxsni shaxssizlantirish. 

massivement

  adj  1.  salobatli,  pishiq;  édifice  massivement  construit 

salobatli,  pishiq  qurilgan  imorat;  2.  ommaviy,  ko‘pchilik,  keng;  ils  ont 

répondu  massivement  à  cet  appel  ular  bu  chaqiriqqa  ommaviy  ravishda 

javob berishdi. 

massue

  nf  so‘yil,  cho‘qmor,  shashpar,  gurzi;  la  massue  d’Hercule 



Gerkulesning gurzisi; loc coup de massue to‘qmoq tushganday (boshiga). 

mastic


  I.  nm  1.  xushbo‘y  smola;  2.  typogr  harf  terishda  qilingan  qo‘pol 

xato; II. adj inv kulrang-sarg‘ish; des imperméables mastic kulrang-sarg‘ish 

plash. 

masticateur,  euse



  adj  chaynovchi;  muscles  masticateurs  chaynovchi 

mushaklar. 

mastication

 nm chaynash. 

mastiff

 nm mastif (it zoti). 



mastiquer

1

  vt  chaynamoq,  yaxshilab  chaynamoq;  mastique  bien  en 



mangeant! ovqat yeganda yaxshilab chaynagin. 

mastiquer

2

 vt tirqish, teshiklarni biror narsa surib yamamoq. 



mastoc

 nm fam beso‘naqay, qo‘pol, yo‘g‘on. 

mastodonte

 nm 1. zool mastodont, mamont;  2.  beso‘naqay katta odam; 

3. ulkan mashina. 

mastoïdite

  nf  méd  chakka  suyagining  quloq  orqa  va  ostki  qismining 

shamollashi. 

masturbation

 nf masturbatsiya, onanizm, kapaki. 

masturber

 vt shahvatni masturbatsiya bilan qondirmoq, kapaki qilmoq. 

m’as-tu-vu

  n,  adj  inv  maqtanchoq,  manman,  katta  og‘iz,  balandparvoz; 

ce qu’elle est m’as-tu-vu! u qanchalar maqtanchoq! 

masure


 nf faqirona uy, kulba, barak, kapa. 

mat


1

 adj inv, nm mot (shahmat); le roi est  mat shoh mot bo‘ldi; être  mat 

mot bo‘lmoq. 

mat


2

,  mate


  adj  1.  jilosiz,  yaltiramaydigan,  nursiz,  xira;  peinture  mate 

yaltiramaydigan rasm; 2. xira; verre  mat xira oyna; peau  mate qoram tir teri; 

4. bo‘g‘iq (ovoz); bruit, son mat bo‘g‘iq shovqin, tovush. 

mât


  nm  1.  machta;  grand  mât  grot-machta  (yelkanli  kemada:  o‘rtadagi  

eng  baland machta); 2. silliq simyog‘och, xoda; sport  gimnastikachilar osilib 

chiqishni mashq qiladigan uzun tayoq. 

matador


 nm matador (buqaga halokatli zarba beruvchi toreador). 

matamore


  nm  vx  maqtanchoq,  chiranchoq,  manman,  kerilmajon, 

kalondimog‘, lofchi. 

match

 nm sport match, musobaqa, uchrashuv. 



matelas

 nm 1. to‘shak, matras; 2. fam un matelas de billets de banque 

bir bog‘lam pul. 

matelasser

  vt  paxta  tiqmoq,  paxtalamoq,  to‘ldirmoq,  to‘latmoq,  zichlab 

tiqmoq, qoplamoq, sirmoq; 2. qavimoq. 

matelot

 nm dengizchi, matros. 



matelote

 nf 1. matlot (kesilgan  baliq,  piyoz va qizil vinodan iborat taom, 

ovqat). 

mater


1

 vt  tiyib  qo‘ymoq,  bosmoq,  bo‘ysundirmoq,  itoat  qildirmoq,  jilovlab 

qo‘ymoq, tanobini  tortib qo‘ymoq; mater une révolte qo‘zg‘olonni bostirmoq; 

mater ses passions o‘z his-tuyg‘usini jilovlamoq. 

mater

2

  vt  fam  qaramoq,  tikilmoq,  ko‘z  qiri  bilan  qaramoq,  suqlanib 



qaramoq. 

matérialisation

 

nf 


1. 

amalga 


oshirish, 

ro‘yobga 

chiqarish, 

mujassamlashtirish;  matérialisation d’une idée, d’un projet g‘oyani, rejani 

amalga  oshirmoq;  2.  aylanishi,  bir  holatdan  boshqa  holatga  o‘ tishi; 

matérialisation  de  l’énergie,  d’un  rayonnement  energiyaning,  nurning 

boshqa turga aylanishi. 

matérialiser

  I.  vt  1.  litt  amalga  oshirmoq,  mujassamlashtirmoq,  moddiy 

tus bermoq, seziladigan qilmoq, hayotga  tadbiq qilmoq; 2. amalga oshirmoq, 

namoyon qilmoq, ro‘yobga chiqarmoq;  matérialiser un projet rejani amalga 


MATÉRIALISME

 

MATURATION



 

 

 



327 

oshirmoq; II. se  matérialiser vpr amalga oshmoq, moddiylashmoq, sezilarli 

bo‘lmoq, ro‘yobga chiqmoq, namoyon bo‘lmoq. 

matérialisme

 nm phil materializm. 

matérialiste

 I. n phi los materialist; II. adj materialistik. 

matérialité

  nf  1.  moddiylik,  moddiyat;  2.  dr  ashyoviylik,  bor  narsa;  3. 

mohiyat, tub ma’no, mazmun, negiz. 

matériau

 nm 1. techn  ashyo, modda, jism, material;  matériau destiné à 

l’électronique  elektronikaga  mo‘ljallangan  ashyolar;  matériau  composite 

har xil tarkibli modda; 2. fig ma’lumot, material. 

matériaux

  nm  pl  ashyolar,  materiallar;  matériaux  de  construction 

qurilish  ashyolari,  materiallari;  matériaux  bruts,  travaillés  ishlov 

berilmagan,  ishlov  berilgan  material;  2.  fig  tarkibiy  qism,  material,  manba, 

ma’lumot  rassembler,  recueillir  des  matériaux  ma‘lumot  to‘plamoq, 

yig‘moq. 

matériel,  elle

  I.  adj  1.  phil  cause  matérielle,  formelle  moddiy,  formal 

sabablar;  2.  moddiy,  ob’ektiv  ravishda  mavjud  bo‘lgan,  real;  substance 

matérielle  moddiy  jism;  être  matériel  mavjudot;  le  monde,  l’univers 

matériel  borliq,  dunyo;  point  matériel  moddiy  zarra;  temps  matériel 

mavjud vaqt; 3. vx jismoniy, shahvoniy; plaisirs  matériels jismoniy rohat; 4. 

amaliy,  ko‘zga  yaqqol  tashlanib  turadigan,  aniq;  organisation  matérielle 

d’un  spectacle  spektaklning  amaliy  tashkil  qilinishi;  avoir  la  preuve 

matérielle  biror  narsada  aniq  dalillarga  ega  bo‘lmoq;  dr  fait  matériel 

ashyoviy, moddiy  dalil;  5. moddiy (mol va puldan iborat); avantages, biens 

matériels moddiy boylik; 6. fig fam mol-dunyoga o‘ch; II. nm 1. tarkibiy qism; 

2.  asbob-uskuna,  anjom,  kerak-yarog‘lar,  asbob-qurollar,  jihoz;  matériel  de 

guerre  harbiy  qurol-aslaha;  dépôt,  stock  de  matériel  asbob-uskuna 

omborxonasi;  3.  anjom,  qurol;  matériel  de  pêche  baliq  ovlash  anjomlari; 

matériel  de  propagande  tashviqot  qurollari;  4.  material,  manba,  ma’lumot; 

collecte,  classement et  analyse du  matériel  sur le terrain  tuproq haqida 

to‘plangan,  saralangan  va  analiz  qilingan  ma’lumot;  matériel  analytique 

analitik material; matériel génétique genetik ma’lumot. 

matériellement

  adv  1.  vx  phil  materialistlarcha;  2.  moddiy  jihatdan, 

jismonan,  se  concrétiser  matériellement  moddiy  jihatdan  ro‘yobga 

chiqmoq;  3.  amalda,  amaliy  jihatdan,  jismonan;  un  projet  matériellement 

irréalisable amaliy jihatdan bajarib bo‘lmaydigan reja; c’est matériellement 

impossible bu jismonan mumkin emas. 

maternel, elle

 adj 1. onaga  tegishli, onaniki; le lait  maternel ona suti; 2. 

onadek,  onalarcha;  geste,  ton  maternel  onalarday  muomala,  ohang;  3. 

école  maternelle  ou  nf  la  maternelle  bog‘cha;  enseignement  maternel 

bog‘cha (maktabgacha) ta’lim-tarbiyasi; 4. ona tomonidan; un oncle du côté 

maternel ona tomonidan tog‘a; parenté en ligne maternelle ona tomonidan 

qarindoshlik;  ma  grand-mère  maternelle  ona  tomonidan  buvim;  5.  langue 

maternelle  ona  tili;  6.  onalikka  oid;  centre  de  protection  maternelle  et 

infantile (P.M.I.) onalik va bolalikni himoya qilish markazi. 

maternellement

 adv onalarcha, onalarga xos. 

maternité

 nf 1. onalik; les joies et les peines de la maternité onalikning 

xursandchilik  va  tashvishlari;  dr  onalik  huquqi;  2.  tug‘ish,  dunyoga  keltirish; 

femme  fatiguée  par  des  maternités  trop  rapprochées  juda  tez-tez  bola 



Download 18.64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   125   126   127   128   129   130   131   132   ...   238




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling