Institut français d’Études sur l’asie centrale


Download 18.64 Mb.
Pdf ko'rish
bet136/238
Sana14.02.2017
Hajmi18.64 Mb.
1   ...   132   133   134   135   136   137   138   139   ...   238

 

MOINE



 

 

 



342 

4.  antik  dunyodan  keyingi  davrga  taalluqli;  les  temps  modernes  Yangi 

zamon (O‘rta asrdan shu kungacha bo‘lgan vaqt); 5. hist époque  moderne, 

les  temps  modernes  hozirgi  davr,  Yangi  zamon  (O‘rta  asrning  oxiridan 

fransuz  revolutsiyasigacha,  hozirgi  davrning  boshi);  6.  zamonaviy,  yangi; 

enseignement  moderne zamonaviy  o‘qitish; licence de lettres  modernes 

yangi  harflarga  ruxsatnoma;  II.  n  yangilik,  zamonaviylik  tarafdori;  querelle 

des anciens et des modernes adabiyotda eskilik va yangilik tarafdorlarining 

tortishuvi. 

modernisation

 

nf 


modernizatsiyalash, 

modernizatsiya 

qilish, 

zamonaviylashtirish. 

moderniser

  vt  1.  modernizatsiyalamoq,  modernizatsiya  qilmoq, 

zamonaviylashtirmoq; 

2. 


hozirgi  zamonga  mos 

qilib 


ishlamoq, 

zamonaviylashtirmoq;  moderniser  la  technique  texnikani  zamon  talabiga 

mos qilib ishlamoq. 

modernisme

  nm  modernizm  (san’at  va  adabiyotdagi  yo‘nalishlarning 

nomi); modernisme en peinture tasviriy san’atda modernizm. 

modernité

 nf zamonaviylik, zamon talablariga moslik. 

modern

 

style



 nm, adj inv modern uslubi. 

modeste


 adj 1. sodda, oddiy, kam tar, sipo,  odmi;  mise, tenue  modeste 

kamtarona  ust-bosh,  kiyim;  il  est  d’une  origine  très  modeste  u  azaldan 

juda  kamtar;  2.  oz,  arzimas,  o‘rta-miyona;  salaire  très  modeste  juda 

arzimas oylik; 3. kamtar, sodda, oddiy, sipo; un homme simple et modeste 

sodda  va  kam tar  odam;  vous  êtes  trop  modeste  siz  o‘ta  kam tarsiz;  air, 

mine modeste sipo ko‘rinish, yuz. 

modestement

  adv  kamtar,  odmi,  oddiy,  oddiygina;  sipo;  parler,  se 

comporter modestement kam tarona gapirmoq, o‘zini tutm oq. 

modestie


  nf  soddalik,  oddiylik,  kam tarlik,  sipolik;  fausse  modestie, 

modestie affectée yolg‘ondakam, zo‘raki kam tarlik. 

modicité

  nf  1.  ozlik,  arzimaslik,  o‘rta-miyonalik;  la  modicité  de  son 

revenu  daromadining  ozligi;  2.  ozlik,  kichiklik;  la  modicité  de  ses  espoirs 

umidining ozligi. 

modifiable

 adj o‘zgaradigan, o‘zgartirsa bo‘ladigan. 

modificateur,  trice

  adj  o‘zgartiruvchi;  o‘zga  shaklga,  ko‘rinishga 

kirituvchi; action modificatrice o‘zgartiruvchi harakat. 

modificatif, ive

 adj o‘zgartiruvchi, o‘zgartish kirituvchi; texte  modificatif 

o‘zgartish  kirituvchi  matn;  termes  modificatifs  o‘zgartish  kirituvchi  so‘z  va 

iboralar. 

modification

  nf  1.  o‘zgarish,  boshqa  tusga  kirish;  modification 

quantitative,  qualitative  miqdor,  sifat  o‘zgarishi;  2.  modifikatsiya, 

o‘zgartirish;  il  faudra  faire  quelques  modifications  à  ce  projet  bu  rejaga 

ayrim o‘zgarishlar kiritish kerak bo‘ladi. 

modifier

  I.  vt  o‘zgartirmoq,  o‘zgarish  kiritmoq;  modifier  ses  plans 

rejalariga  o‘zgarish  kiritmoq;  II.  se  modifier  vpr  o‘zgarmoq,  boshqa  tusga 

kirmoq;  une  impression  qui  se  modifie  sans  cesse  to‘xtovsiz  o‘zgarib 

turadigan taassurot. 

modique


 adj oz, kam, kichik, arzimas, o‘rta-miyona (pulga  nisbatan); un 

salaire  modique o‘rta-miyona oylik; pour la  modique somme de 10 euros 

arzimagan qandaydir o‘n evro uchun. 

modiquement

  adv  oz,  kam,  arzimas,  o‘rta-miyona;  être  modiquement 

payé, rétribué kam oylik, kam haq oladigan bo‘lmoq. 

modiste

 nf shlapado‘z ayol (ayollar bosh kiyimini ishlab chiqaradigan va 



sotadigan  ayol);  atelier,  boutique  de  modiste  ayollar  bosh  kiyimi  atelesi, 

do‘koni. 

modulateur,  trice

  nf  modullashtiruvchi,  o‘zgartiruvchi  asbob  (tok,  radio 

to‘lqinlarini). 

modulation

  nf  1.  mus  modulyatsiya,  tuslanish  (musiqiy  ton,  tovush 

haqida);  2.  o‘ tish  (bir  ohangdan  ikkinchisiga);  3.  modulyatsiya,  o‘zgarish, 

o‘zgartirish;  émission  en  modulation  de  fréquence  chastotali 

modulyatsiyada eshittirish. 

module

  nm  1.  o‘lchov,  kattalik,  hajm;  2.  koeffitsent,  daraja,  o‘lchov; 



module  de  rigidité  qattiqlik  darajasi;  3.  module  lunaire  maxsus  bo‘lim, 

kabina (kosmik kemada). 

moduler

 vt 1. mus modulyatsiyalanmoq,  tuslanmoq (musiqiy ton, tovush 



haqida);  moduler  un  air  en  le  sifflant  hushtak  chalib  kuyni  modulyatsiya 

qilmoq;  2.  o‘ tkazmoq  (bir  ohangdan  ikkinchisiga);  3.  radio  modulyatsiya 

qilmoq, o‘zgartirmoq; 4. modullamoq, moslamoq, o‘zgartirmoq;  moduler des 

tarifs tariflarni moslamoq. 

modus

 

vivendi



 nm inv modus vivendi; (ikki davlat va umuman ikki tomon 

o‘rtasidagi tinchlik). 

moelle

 nf 1. ilik; os à  moelle ilikli suyak; frissonner,  être glacé jusqu’à 



la  moelle  des  os  sovuqdan  titramoq,  sovuq  suyak-suyagidan,  jon-jonidan 

o‘tib ketgan bo‘lmoq; 2. miya; moelle épinière orqa miya. 

moelleusement

 adv yumshoqlik, mayinlik bilan. 

moelleux,  euse

 adj 1. mayin, yumshoq; étoffe  moelleuse mayin mato; 

siège, lit moelleux yumshoq o‘rindiq, yotarjoy; 2 shirin,  totli, mazali, lazzatli; 

vin moelleux lazzatli vino; 3. yoqimli, mayin; son moelleux mayin tovush; 4. 

san’at.  nozik,  latif,  chiroyli,  go‘zal;  ligne,  touche  moelleuse  nozik  chiziq, 

bo‘yoq. 


moellon

  nf  xarsangtosh;  moellons  naturels  ou  bruts  tabiiy,  ishlov 

berilmagan xarsangtosh. 

mœurs


 nf pl 1. axloq, odob; bonnes,  mauvaises  mœurs yaxshi, yomon 

odob; il a des mœurs dissolues uning xulqi buzuq; dr outrage aux bonnes 

mœurs  axloq-odobni  oyoq  osti  qilish;  police  des  mœurs  ou  les  mœurs 

axloq  politsiyasi  (fohishabozlik  ishlarini  tartibga  solib  turuvchi  politsiya);  les 

mœurs  et  la  mondaine  axloq  politsiyasi  va  narkotik  moddalar  sotishga 

qarshi  kurashuvchi  politsiya;  2.  rasm,  odat,  udum,  urf-odat,  taomil;  étudier 

les  mœurs  d’une  ethnie,  d’une  tribu,  d’une  époque  biror  etnik  guruh, 

qabila;  davrning  urf-odatlarini,  rasm-rusmlarini  o‘rganmoq;  cette  habitude 

est  entrée  dans  les  mœurs  (dans  nos  mœurs)  bu  odat  bizning 

udumimizga kirib qolgan; 3.  fe’l, xulq,  fe’l-atvor,  fe’l-xo‘y; avoir des  mœurs 

simples,  des  mœurs  bohèmes  sodda  fe’l-atvorli,  badfe’l  bo‘ lmoq;  4.  fe’l, 

fe’l-atvor, qiliq (hayvonlarda); les mœurs des abeilles asalarilarning qiliqlari. 

mohair

 nm angoriy echki yungi, tiviti. 



moi

 I. pron pers kishilik olmoshi, urg‘uli, birinchi shaxs, birlik, har ikki rod 

uchun, gapiruvchi yoki yozuvchi shaxsni bildiradi men; regarde-moi menga 

qara;  donnez-la-moi  uni  menga  bering;  regardez-moi  ça!  mana  bunga 

qarab qo‘ying!  moi, je le trouve sympathique men  esa, men uni yoqim toy 

deb hisoblayman; moi, faire cela? men buni qilay? qui est là? – moi kim u? 

– men; mon avocat et moi sommes de cet avis mening advokatim va men 

shu  fikrdamiz;  il  nous  a  invités,  ma  femme  et  moi  u  bizlarni  taklif  qildi, 

xotinim  va  meni;  plus,  moins  que  moi  mendan  ko‘ra  ko‘proq,  ozroq;  ne 

faites  pas  comme  moi  menday  qilmang;  moi  qui  men  (aynan  men);  moi 

qui vous parle men sizga  gapiryapman;  c’est  moi bu men; c’est  moi qui 

vous  le  dis  buni  sizga  aytayotgan  bu  menman;  avec  moi,  chez  moi  men 

bilan, menikida; l’idée n’est pas de  moi fikr mendan chiqqan emas; un ami 

de  moi  et  de  mon  frère  mening  va  akamning  do‘stlaridan  biri;  pour  moi 

mening uchun; elle est tout pour  moi u mening uchun hamma narsa; pour 

moi, selon moi, d’après moi, il est fou menimcha u jinni; quant à moi men 

uchun, menga kelsak, menga qolsa; de vous à moi siz va mening oramizda; 

loc moi-même men o‘zim; je ferais le travail moi-même bu ishni men o‘zim 

qilaman;  moi seul yolg‘iz o‘zim; c’est  moi seul qui suis  responsable men 

yolg‘iz  o‘zim  javobgarman;  moi  aussi  men  ham;  j’aimerais  bien  y  aller  – 

moi aussi men u yerga borishni juda xohlar edim – men ham; moi non plus 

men  esa  yo‘q;  je  n’aimerais  y  pas  aller  –  moi  non  plus  men  u  yerga 

borishni xohlamas edim – men ham; plais je t’aime. moi non plus men seni 

sevaman;  men  esa  yo‘q;  II.  nm  inv  1.  men  (shaxs);  2.  o‘zligim;  notre  vrai 

moi bizning haqiqiy o‘zligim iz. 

moignon


  nm  1.  cho‘ltoq,  to‘mtoq  (qo‘l  yoki  oyoq);  le  moignon  d’un 

manchot  cho‘loqning  cho‘ltoq  qo‘li;  2.  g‘o‘la,  kesik;  3.  rudimentar,  o‘smay 

qolgan  organ;  les  moignons  d’ailles  des  oiseaux  marcheurs,  des 

pingouins yerda yuruvchi qushlar, pingvinlarning o‘smay qolgan qanotlari. 

moindre

  adj  1.  kichikroq,  arzimas,  aham iyati  ozroq,  ahamiyatsizroq, 



kuchsizroq; un  moindre  mal arzimas og‘riq; 2. eng kichik, eng arzimas, eng 

ahamiyatsiz, zarracha; les  moindres détails eng kichik  tafsilotlar; je n’en ai 

pas  la  moindre  idée  bu  haqda  mening  zarracha  ham  fikrim  yo‘q;  c’est  le 

moindre de  mes soucis bu mening  tashvishlarimning  eng ahamiyatsizidir; 

(inkordan so‘ng)  hech  qanday; il n’y a pas  le  moindre doute hech qanday 

shubha yo‘q; sans le moindre doute hech qanday shubhasiz. 

moine

 nm monax, rohib. 



MOINEAU

 

MOLOSSE



 

 

 



343 

moineau


  nm  1.  chumchuq;  épouvantail  à  moineaux  chumchuq 

qo‘rqitgich; fig vilain, sale moineau yaramas, iflos odam, nusxa, bashara; 2. 

fam cho‘choq, bulbulcha. 

moins


 I. adv 1. ozroq, kamroq; il travaille moins u kamroq ishlaydi; il est 

moins  grand  que  son  frère  u  akasiga  qaraganda  kichikroq;  un  peu  plus 

ou un peu  moins  bir  oz ko‘proq yoki  bir  oz kamroq; trois fois  moins cher 

uch  barobar  arzonroq;  non  moins  que  xuddi,  shuningday;  pas  moins 

shuncha, qancha  bo‘lsa shuncha; loc plus ou  moins ozroq yoki ko‘proq; ni 

plus ni moins ko‘p ham oz ham emas; 2. le moins eng oz, eng kam; pas le 

moins du  monde hech,  hech  bir, sira, zarracha  ham,  aslo, zinhor;  c’est la 

robe la  moins chère que j’aie trouvée  bu ko‘ylak men  topa olganlarimning 

ichida eng arzoni; 3. au  moins hech bo‘lmaganda, loaqal, aqalli, kamida; si, 

au moins il était arrivé à temps! hech bo‘lmaganda u vaqtida kelganda edi! 

il y a au  moins une heure kamida ikki soat  bor; du  moins  har holda, lekin, 

shunday bo‘lsa ham; il a été reçu premier, du moins il le prétend u birinchi 

bo‘lib  qabul  qilingan  edi,  har  holda  uni  bunga  haqqi  bor;  tout  au  moins, 

pour  le  moins  eng  kamida,  kam,  oz  deganda,  ozi  bilan;  4.  oz  qism,  oz 

narsa;  cela  coûte  moins  bu  arzonroq,  ozroq  turadi;  ni  plus  ni  moins  oz 

ham ko‘p ham emas, roppa-rosa;  moins de ozroq, kamroq; moins de vingt 

kilos  yigirma  kilodan  ozroq;  les  moins  de  vingt  ans  yigirma  yoshdan 

kichiklar; de  moins,  en  moins kam ida, hech  bo‘lmaganda; il  y  a un  élève 

en  moins kam ida  bitta  o‘quvchi  bor;  5. loc à  moins de, que -sa agar, -dan 

tashqari  agar;  j’irai  chez  vous  à  moins  que  vous  ne  sortiez  siz  agar 

uyingizdan  chiqib  ketib  qolmasangiz  men  siznikiga  boraman;  II.  nm  1.  eng 

kami,  eng  ozi,  eng  kichigi;  loc  qui  peut  le  plus  peut  le  moins  eng  ko‘pini 

qila olgan eng ozini ham qila oladi; 2. le signe  moins minus, ayirish belgisi; 

III.  prép  1.  ayirsa,  olinsa,  kam;  six  moins  quatre  font  deux  oltidan  to‘rtni 

ayirsa ikki qoladi; dépêchez-vous, il est presque  moins dix  tezroq bo‘ling, 

qariyb o‘nta kam bo‘lib qoldi; 2. il fait moins dix (degrés) o‘n darajadan kam 

bo‘layapti. 

moire


  nf  1.  muar,  muhayyar  (mato);  ruban  de  moire  muar,  muhayyar 

lenta; 2. litt tovlanish, jilvalanish, mavj urish. 

moiré,  ée

  adj  1.  muar,  muhayyar;  2.  tovlanadigan,  jilvalanadigan;  les 

ailes moirées des corbeaux qarg‘alarning tovlanuvchi qanotlari. 

moirure


 nf muarlanganlik, muhayyarlanganlik; tovlanish, jilvalanish. 

mois


 nm inv 1. oy; une fin de mois oyning oxiri; période de trois, de six 

mois chorak (uch  oylik), semestr (olti oylik); 2. bir oy; dans un  mois et un 

jour  bir  oyu  bir  kundan  so‘ng;  3.  oylik;  oyiga  to‘lanadigan  pul;  il  touche  le 

treizième  mois u  o‘n uchinchi oylikni olayapti; tu dois trois  mois de loyer 

sen uch oylik ijarani to‘lashing kerak. 

moïse


 nm belanchak, osma belanchak. 

moisi,  ie

 I. adj  po‘panakli, mog‘or  bosgan, mog‘or (po‘panak); confiture 

moisie  po‘panak  bosgan  murabbo;  goût  de  moisi  po‘panak  ta’mi;  II.  nm 

po‘panak, mog‘or. 

moisir


 I. vi 1. po‘panak, mog‘or bosmoq; mog‘orlamoq; ce pain moisit bu 

non mog‘orlayapti;  2. fam intizor bo‘lmoq,  toliqmoq,  tinkasi  qurimoq, mog‘or 

bosmoq;  nous  n’allons  pas  moisir  ici  tout  la  journée  biz  kun  bo‘yi  bu 

yerda mog‘or bosib o‘ tira olmaymiz; II. vt po‘panak bostirmoq, mog‘orlatmoq. 

moisissure

  nf  mog‘or,  po‘panak;  moisissures  du  fromage,  du  vin 

pishloq, vinoning po‘panagi. 

moisson


 nf 1. o‘rim, o‘rim-yig‘ im, o‘roq; faire la moisson o‘rmoq; 2. hosil; 

rentrer, engranger la moisson hosilni yig‘moq, omborlarga to‘kmoq; 3. juda 

ham  ko‘p,  bir  talay,  behisob,  son-sanoqsiz,  cheksiz;  une  moisson  de 

souvenirs bir talay xotiralar. 

moissonner

 vt o‘rmoq, yig‘ishtirmoq. 

moissonneur, euse

 n 1. o‘roqchi; les moissonneurs sont souvent des 

ouvriers  agricoles  saisonniers  ko‘pincha  o‘roqchilar  qishloq  xo‘jaligining 

mavsumiy ishchilaridir; 2. nf o‘roq mashina. 

moissonneuse-batteuse

 nf  kombayn. 

moite

  adj  nam,  ho‘l;  peau  moite  de  sueur  terdan  nam  tortgan  teri; 



atmosphère, chaleur moite nam muhit, issiq. 

moiteur


  nf  namlik,  ho‘llik,  namiqqanlik;  la  moiteur  de  l’air  havoning 

namligi. 

moitié

  nf  1.  yarim,  yarim ta,  narsaning  yarmi;  le  diamètre  partage  le 



cercle  en deux  moitiés  diametr doirani  ikkita yarim talikka  bo‘ladi; cinq est 

la  moitié  de  dix  besh  o‘nning  yarmidir;  une  bonne,  une  grosse  moitié 

yaxshi,  katta  bir  yarmi;  une  petite  moitié  kichik  bir  yarmi;  2.  o‘rtasi,  yarmi; 

parvenu  à  la  moitié  de  son  existence  hayotining  yarmiga  kelgan;  3.  à 

moitié  yarim  baravar;  yarmi,  yarmisi,  yarim tasi;  ne  rien  faire  à  moitié 

yarmisini qilishning hech hojati yo‘q; verre  à  moitié plein yarim stakan; loc 

prép  à  moitié  chemin  yarim  yo‘lda;  moitié…  moitié…  yarmi…  yarmi…; 

moitié  farine  et  moitié  son  yarmi  un  va  yarmi  kepak;  fam  êtes-vous 

content  de  votre  voyage? 

moitié-moitié  siz  sayohatingizdan 

mamnunmisiz?  yarim-yarti;  loc  faire  moitié-moitié  yarmini  u  yarmini  bu 

qilmoq; 4. iron fam xotin, rafiqa (egalik olmoshidan so‘ng); sa moitié o‘zining 

xotini. 

moka


  nm  moko  qahvasi;  une  tasse  de  moka  bir  chashka  qahva;  2. 

pirojnoye (qahva kremi qo‘shilgan). 

mol

 adj m voir mou



1

molaire



 nf oziq tish. 

mole


 nf chim gramm-molekula. 

môle


 nm damba, ko‘tarma, to‘lqinqaytargich. 

moléculaire

  adj  molekulaga  oid,  molekulyar;  molekula;  formule 

moléculaire  d’un  corps  jismning  molekulyar  formulasi;  poids,  masse 

moléculaire molekulyar og‘ irlik, massa. 

molécule


  nf  molekula;  la  molécule  d’un  corps  est  formée  d’atomes 

jismning molekulasi atomlardan tashkil topgan. 

moleskine

 nf moleskin, shaytonteri (gazmol turi). 

molester

  vt  turtmoq,  itarmoq,  qo‘pollik  qilmoq;  il  a  été  pris  à  partie  et 

s’est  fait  molester  par  la  foule  u  jalb  qilingan  edi  va  olomon  tomonidan 

turtib-itarildi. 

moleté,  ée

  adj  shahmat  shaklidagi  yo‘lakchali;  vis  moletée  boshi 

shahmat shaklidagi yo‘lakchali vint. 

molette


 nf 1. g‘ildirakcha (shpor, durbin kabi larda); 2. rezets, keskich;  3. 

shkiv; molette de mise au point aniqlikni moslovchi shkiv (durbinda). 

mollah

 nm mulla. 



mollard

 nm fam vulg tupuk. 

mollasse

  adj  1.  bo‘sh,  bo‘shashgan,  shalviragan;  2.  bo‘shang, 

bo‘shashgan, sust, shalviragan,  landavur,  lapashang,  noshud; il  est un peu 

mollasse u bir oz bo‘shashganroq; une grande fille  mollasse katta noshud 

qiz. 

mollasson,  onne



  n  fam  lapashang,  landavur,  noshud,  latta;  allons, 

dépêche-toi, gros mollasson! xo‘p, bo‘l tezroq, lapashang! 

mollement

  adj  1.  bo‘sh,  sust,  shalvirab;  il  travaille  mollement  u  sust 

ishlaydi; 2. sekin, sekin-asta, shoshmay,  bo‘sh; le fleuve coule  mollement 

daryo sokin oqyapti. 

mollesse

  nf  1.  yumshoqlik,  bo‘shlik;  la  mollesse  d’un  lit  o‘rinning 

yumshoqligi; 

2. 


bo‘shlik, 

bo‘shanglik, 

shalviraganlik, 

landavurlik, 

lapashanglik,  noshudlik;  la  mollesse  d’un  paresseux  dangasaning 

bo‘shangligi. 

mollet

1

, ette



 adj yumshoq, nozik, bo‘sh; œuf mollet ilitilgan tuxum. 

mollet


2

 nm boldir; des mollets musclés mushakli boldir. 

molletière

 I. nf obmotka (boldirga  o‘raladigan qayish yoki latta paytava); 

II. adj bande molletière obmotka. 

molleton


 nm movut. 

molletonné, ée

 adj movut qoplangan. 

mollir


 

vi 


1. 

bo‘shashmoq, 

holsizlashmoq, 

zaiflashmoq, 

darmonsizlashmoq,  susaymoq;  sentir  ses  jambes  mollir  de  fatigue 

oyoqlarining  charchoqdan  holsizlanganligini  his  qilmoq;  2.  yumshamoq, 

mayinlashmoq;  3.  bo‘shashmoq,  yumshamoq,  pasaymoq,  tushmoq, 

sustlashmoq,  qaytmoq;  courage  qui  mollit  pasayayotgan  jasurlik;  sa 

résolution  a  molli  uning  qarori  bo‘shashdi;  4.  fam  bo‘shashmoq, 

taraddudlanib qolmoq, popigi pasaymoq, hovridan tushmoq (odam). 

mollo

 adv fam sekin-asta, ohista, shoshmay, bamaylixotir; vas-y mollo! u 



yerga bamaylixotir bor! 

mollusque

 nm 1. molluska; 2. latta, landavur odam. 

molosse


 nm ulkan it. 

MOLYBDÈNE

 

MONNAIE



 

 

 



344 

molybdène

 nm chim molibden. 

môme


 n fam 1. fam bola, yosh bola, kichkintoy, mitti, go‘dak; 2. yosh qiz, 

qizcha, yosh juvon; jolie môme go‘zal juvon, qizcha. 

moment

1

 nm 1. moment, vaqt, on,  payt, lahza; les  moments de la vie, 



de l’existence hayot, turmush onlari; un petit, un long moment qisqa, uzun 

lahzalar; célébrité, succès du moment paytning sharafi, yutuqlari; 2. lahza, 

on,  fursat, dam, daqiqa, nafas, ko‘z ochib yumguncha o‘ tadigan vaqt; en un 

moment  bir  lahzada;  dans  un  moment  oz  fursatdan  so‘ng;  un  moment! 

j’arrive bir daqiqa! boryapman; 3. payt, vaqt, daqiqa, lahza; bons moments 

yaxshi paytlar;  c’est un  mauvais  moment à passer  bu  o‘tkinchi bir yomon 

payt;  n’avoir  pas  un  moment  à  soi  o‘ziga  qaragani  bir  daqiqa  ham  vaqti 

bo‘lmaslik;  4.  payt,  fursat,  mavrid;  profiter  du  moment  paytdan  foydalanib 

qolmoq;  ce  n’est  pas  le  moment  bu  mavridi  emas;  c’est  le  moment  ju 

jamais bu  ayni  fursati yoki bunday  fursat hech qachon bo‘lmaydi; 5. loc au 

moment  paytida,  davrida;  au  moment  de  biror  narsa  qilinayotgan  paytida; 

au  moment  de  partir  ketish  paytida;  loc  prép  au  moment  où  davrda, 

paytda; à un moment donné berilgan bir davrda; loc adv à tout moment, à 

tous  moments har doim,  to‘xtovsiz;  à  aucun  moment  hechqachon; en  ce 

moment  shu  paytda,  hozir;  sur  le  moment  o‘sha  paytda,  paytida;  par 

moment payti-payti bilan; d’un  moment à l’autre  hozir, mana-mana; 6. loc 

prép du moment où, que chunki, negaki, modomiki; du  moment que tu es 

d’accord modomiki sen rozi ekansan. 

moment

2

 nm techn moment, vaqt;  moment d’un vecteur par  rapport à 



un point vektorning biror nuqtaga nisbatan vaqti. 

momentané, ée

 adj oniy, bir lahzada, birpasda, juda tez sodir bo‘ladigan, 

birpasli, bir lahzali, darrov, (darhol) bo‘ ladigan; gêne momentanée bir lahzali 

tortinish; arrêts, efforts momentanés birpasli to‘xtash, zo‘r berish. 

momentanément

  adv  hozircha,  vaqtincha,  bir  ozga;  le  trafic  est 

momentanément interrompu savdo vaqtincha uzilib qoldi. 

momie

 nf mumiyo; la momie de Ramsès II Ramses II mumiyosi. 



momification

  nf  1.  mumiyolash;  momification  naturelle  tabiiy 

mumiyolash; 2. mumiyoga aylanish, qotib qolish. 

momifier


 I. vt 1. mumiyolamoq; cadavre  momifié mumiyolangan  jasad; 

2.  harakatsizlashtirmoq,  faoliyatsizlashtirmoq,  sustlashtirmoq;  II.  se 

momifier vpr esprit qui se momifie faoliyatsizlashadigan aql. 

mon, ma, mes

 adj poss meniki, mening;  c’est  mon opinion  bu mening 

fikrim;  à  mon  avis  menimcha;  mon  livre  mening  kitobim;  je  prends  mon 

apéritif men aperitivimni ichyapman; de mon temps mening davrimda; mon 

père  otam;  ma  fiancée  qaylig‘im;  mon  patron  xo‘jayinim;  mes  voisins 

qo‘shnilarim; elle  est  restée dix ans à  mon  service  u mening xizmatimda 

o‘n yil bo‘ldi. 

monacal, ale, aux

 adj monax, rohiblarga oid; la vie  monacale rohibona 

hayot. 

monarchie



 

nf 


1. 

monarxiya; 

monarchie 

constitutionnelle 

konstitutsiyaviy monarxiyasi; 2. qirollik; la  monarchie d’Angleterre Angliya 

qirolligi. 

monarchique

  adj  monarxiyaga  asoslangan,  monarxiyachi;  monarxiya, 

podsho; état, gouvernement monarchique monarxiya davlati, hukumati. 

monarchisme

 nm monarxizm. 

monarchiste

 n, adj monarxist, monarxiya tarafdori. 

monarque


 nm monarx, podsho, hokimi mutlaq. 

monastère

 nm monastir. 

monastique

 adj monax(lar)ga, rohib(lar)ga oid; monax, rohib; discipline, 



Download 18.64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   132   133   134   135   136   137   138   139   ...   238




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling