Institut français d’Études sur l’asie centrale


Download 18.64 Mb.
Pdf ko'rish
bet139/238
Sana14.02.2017
Hajmi18.64 Mb.
1   ...   135   136   137   138   139   140   141   142   ...   238

moto-cross

 nm inv motokross. 

motoculteur

  nm  kichik  traktor,  tomorqa-bog‘dorchilikda  ishlatiladigan 

traktor. 

motocyclette

 nf litt mototsikl. 

motocycliste

  n  mototsiklist;  casque  de  motocycliste  mototsiklchining 

kaskasi. 

motorisation

 nf motorlashtirish, mexanizatsiyalashtirish. 

motoriser

  vt  motorlashtirmoq,  mexanizatsiyalashtirmoq;  motoriser 

l’agriculture 

qishloq 


xo‘jaligini 

mexanizatsiyalashtirmoq; 

troupes 

motorisées  motorlashtirilgan  harbiy  qismlar;  fam  être  motorisé 

motorlashtirilgan bo‘lmoq (motorli ulovda bo‘lmoq). 

motrice


  nf  oldingi,  yetakchi  motorli  vagon;  motrice  de  tramway 

tramvayning yetakchi vagoni. 

motricité

  nf  harakatni  ta’minlovchi  funksiya;  motricité  volontaire, 

involontaire harakatni ixtiyoriy, beixtiyor ta’minlovchi funksiya. 

mots


 

croisés


  nm  pl  krossvord;  amateur  de  mots  croisés  krossvord 

ishqibozi. 

mots-croisiste

 n krossvord ishqibozi; pl des mots-croisistes. 

motte

 nf 1. kesak; 2. motte de beurre bir bo‘lak saryog‘ (maydalab sotish 



uchun);  beurre  en  motte  ou  en  paquet  maydalab  sotiladigan  yoki 

qadoqlangan saryog‘. 

motus

 intj vieilli jim! motus et bouche cousu! dim-dim! 



mou

1

 ou mol (unli yoki h aspiré-dan oldin) m,  molle  f I. adj  1. yumshoq 



substance  molle  yumshoq  modda;  beurre  que  la  chaleur  rend  mou 

issiqda yumshab qolgan saryog‘;  matelas mou yumshoq ko‘rpa; loc un mol 

oreiller  par  yostiq;  2.  yumshoq,  egiluvchan,  bo‘sh;  tige  molle  egiluvchan 

poya; loc chapeau mou yumshoq shlapa; avoir les jambes molles oyoqlari 

bo‘shashgan  bo‘lmoq;  3.  bo‘sh,  bo‘shashgan,  latta;  gestes  mous  bemajol 

ishoralar; il est mou avec ses enfants u bolalariga bo‘sh muomala qiladi; 4. 

bo‘sh (uslub); le jeu de ce pianiste est un peu mou bu pianinochining ijrosi 

bir oz  bo‘sh; dessin  mou bo‘sh rasm; II.  adv fam sekin  asta; vas-y  mou u 

yerga  sekin  asta  bor;  III.  nm  1.  fam  bo‘shashgan,  latta  odam;  bu  latta;  2. 

bo‘sh,  tarang  emas  (arqon,  ip);  avoir  du  mou  bo‘sh  bo‘lmoq;  donner  du 

mou arqonni bo‘shatmoq. 

mou


2

  nm so‘yilgan  molning  o‘pkasi;  chat  qui  mange  son  mou  o‘pkani 

yeyayotgan mushuk;  loc fam bourrer le  mou à qqn bo‘lmag‘ur gaplar bilan 

birovning qornini to‘yg‘azmoq. 

mouchard,  arde

  n  1.  fam  iskovich,  ayg‘oqchi,  josus;  2.  nazoratchi 

apparat. 

mouchardage

 nm iskovichlik, ayg‘oqchilik, josuslik qilish. 

moucharder

 vt iskovichlik, ayg‘oqchilik, josuslik qilmoq. 

mouche


  nf  1.  pashsha,  chivin;  mouche  domestique  uy  pashshasi; 

mouche  tsé-tsé  setse  pashshasi;  loc  pattes  de  moches  qing‘ir-qiyshiq 

yozuv; on aurait entendu une mouche voler pashsha uchsa ham eshitiladi; 

fam  mourir,  tomber  comme  des  mouches  pashshaday  qirilmoq;  faire  la 

mouche  du  coche  behudadan-behuda  urinmoq;  prendre  la  mouche 

bekordan-bekorga  jahli  chiqmoq,  lovvillab  ketmoq;  quelle  mouche  le 

pique? unga nima balo bo‘ldi?  uni nima jin urdi?  il ne ferait pas de  mal à 

une  mouche  u  qo‘y  og‘zidan  ham  cho‘p  olmagan,  u  pashshaga  ham  ozor 

bermaydi;  pêche  à  la  mouche  hasharotlarga  taqlid  qiluvchi  sun’iy  xo‘rak 

bilan baliq ovlash; faire mouche mo‘ljalning, nishonning o‘rtasiga tekkizmoq; 

loc  fine  mouche  ustakor  va  ayyor  odam;  bateau-mouche  Sena  daryosida 

sayyohlar  tashiydigan sayr kemasi; 2.  pastki  lab  ostidagi  tuklar; 3. inv poids 

mouche eng yengil vazndagi boksyor (48-51 kg). 

moucher


  I.  vt  1.  burun  qoqmoq;  mouche  ton  nez!  burningni  qoq!  2. 

burnidan kelmoq;  moucher du sang burnidan qon kelmoq;  3.  birovni qattiq 

koyimoq, urishmoq, burnini ishqalab qo‘ymoq; elle s’est fait moucher uning 

burnini ishqalab qo‘yishdi; II. se moucher vpr burnini qoqmoq; inv ne pas se 

moucher du coude o‘zini e’tiborli qilib ko‘rsatmoq. 

moucheron

 nm 1. mayda chivin, mayda pashsha; 2. yosh bola. 

moucheter

 vt matoga chakma gul bosmoq; laine moucheter chakma gul 

bosilgan jun mato. 

moucheture

  nf  1.  gul  (matoga  bosilgan);  2.  ola  (hayvonning  terisidagi, 

qushning patidagi). 

mouchoir


 nm 1. ro‘molcha, dastro‘mol;  mouchoir brodé kashta to‘qilgan 

ro‘molcha; mouchoir de, en papier qog‘oz ro‘molcha; loc grand comme un 

mouchoir de poche kaftday, kichkina; 2. ro‘mol, kosinka. 

moudjahid,

 pl 

moudjahidin



 nm mujohid. 

moudre


 vt tuymoq, yanchmoq, tortmoq; appareil pour moudre tegirmon; 

je  mouds,  nous  moulons  du  poivre  men,  biz  murch  tuyyapmiz;  il  a  dit 

qu’il moudrait du café u qahva tuyishligini aytdi. 

moue


  nf  1.  labini  burish;  2.  aftini  burishtirish;  il  a  fait  la  moue  à  notre 

proposition bizning taklifimizga u aftini burishtirdi. 

mouette

 nm chayka, baliqchi qush. 



moufeter

 vi voir moufter. 

moufle

1

  nf  boshmaldoqli  qo‘lqop;  moufles  de  skieur  chang‘ichilar 



qo‘lqopi. 

moufle


2

 nm ou f techn chig‘ir poyalari. 

mouflet, ette

 n fam yosh bola, bolakay. 

mouflon

 nm arxar, alqor. 



moufter

  ou  moufeter  vi  (odatda  bo‘lishsiz  formada,  noaniq  formada, 

murakkab  zamonlarda)  qarshilik  qilmoq,  e’ tiroz  bildirmoq,  pinagini  buzmoq; 

elle n’a pas moufté u pinagini ham buzmadi. 

mouillage

 nm 1. suvga tashlash;  mouillage des ancres langar tashlash; 

mouillage  d’une  mine  suvga  mina  tashlash;  2.  mar  kema  langar 

tashlaydigan  joy;  3.  ho‘llash,  namlash,  ivitish,  bo‘ktirish;  4.  suv  qo‘shish;  le 

mouillage frauduleux du lait sutga suv qo‘shib aldash. 

mouillé,  ée

  adj  nam,  ho‘l;  évitez  de  sortir  les  cheveux  mouillés  ho‘l 

soch bilan  tashqariga chiqishdan ehtiyot bo‘ ling; être  mouillé jusqu’aux os 

jiqqa ho‘l bo‘lmoq; les yeux mouillés de larmes ko‘zlari jiqqa yosh. 

mouiller


  I.  vt  1.  ho‘l  qilmoq,  nam  qilmoq,  suvga  botirmoq,  bo‘ktirmoq; 

mouiller  son  doigt  de  salive  barmog‘ini  tupuklamoq,  ho‘llamoq;  mouiller 

un linge, une serviette kirni, sochiqni  ivitmoq; linge  mouillé ivitilgan kir; se 

faire  mouiller  par  la  pluie,  l’orage  yomg‘irda,  jalada  ivib  qolmoq;  loc 

mouiller  sa  chemise  ishga  butun  mehrini  bermoq;  2.  suv,  suyuqlik 

aralashtirmoq; suyultirmoq;  mouiller une sauce sousni suyultirmoq; 3. mar 

suvga  tushirmoq;  mouiller l’ancre  langar  tashlamoq;  ce paquebot  mouille 

en grande rade bu odam tashiydigan kema katta reydda  turibdi; 4.  mouiller 

une  consonne  undoshni  yumshatmoq;  consonne  mouillée  yumshoq 

undosh; II. se mouiller vpr 1. shalabbo bo‘ lmoq, ivib qolmoq; se mouiller en 

sortant  sous  la  pluie  yomg‘irdan  shalobo  bo‘lib  chiqmoq;  2.  fam  ilashib 

qolmoq  (biror  yomon  ishga);  il  ne  veut  pas  se  mouiller  u  ilashib  qolishni 

xohlamaydi. 

mouillette

  nf  biror  suyuqlikka  botirib  yeyiladigan  kichik  non  bo‘laklari; 

fais-toi des mouillettes pour manger ton œuf à la coque ilitilgan tuxumga 

botirib yeyish uchun kichik non bo‘laklarini tayyorla. 

mouilleur

  nm  marka,  konvertlarni  yopishtirishda  qo‘llaniladigan  asbob; 

mar mouilleur de mines mina qo‘yuvchi harbiy kema. 



MOUILLURE

 

MOUTON



 

 

 



350 

mouillure

 nf 1. ho‘llash, nam lash, ho‘llanish namlanish; 2. une mouillure 

ho‘llanish, namlanishdan qolgan  iz; 3.  ling yumshoqlanish, yumshoq  talaffuz 

qilinish (“n” ning “agneau” so‘zida yumshoqlanishi). 

mouise


  nf  fam  qashshoqlik,  kambag‘allik;  il  est  dans  une  sacrée 

mouise! u butunlay qashshoqlikka tushdi! 

moujik

 nm mujik, dehqon (Rossiyada). 



moukère

 ou mouquère nf pop vieilli xotin. 

moulage

  nf  1.  quyish,  qoliplash;  2.  nusxa,  qolip;  prendre  un  moulage 



d’un objet biror narsaning nusxasini, qolipini olmoq. 

moulant, ante

 adj tanaga yopishib turadigan; une jupe moulante tanaga 

yopishib turadigan yubka. 

moule

1

  nf  1.  yeyiladigan  chig‘anoq;  manger  des  moules  marinière 



dengiz  chig‘anoqlarini  yemoq;  2.  latta,  lapashang,  landavur,  bo‘lmag‘ur 

odam; quelle moule! latta! (qanday latta!). 

moule

2

 nm 1. qolip;  moule de  sculpteur  haykaltaroshning qolipi;  moule 



à  tarte  tortning  qolipi;  loc  le  moule  est  cassé  dunyoda  bitta,  yagona, 

dunyoda bitta bo‘lsa, uning o‘zi; loc être fait au  moule qolipda quyilganday; 

2.  fig  qolip,  andoza,  shablon;  il  refuse  d’entrer  dans  le  moule  officiel  u 

rasmiy qoliplarga tushishni rad qiladi. 

mouler

  vt  1.  quymoq,  qoliplamoq;  mouler  des  briques  g‘isht  quymoq; 



ornements  moulés  en plâtre  qorishmadan quyilgan naqshlar; pain  moulé 

qoliplangan  non; 2. yasamoq, qilmoq;  mouler un buste byust yasamoq; 3. 

yopishib  turmoq, yaqqol ko‘rsatib  turmoq;  sa  robe de  soie collante  moule 

sa  taille  uning  yopishqoq  shohi  ko‘ylagi  uning  qomatini  yaqqol  ko‘rsatib 

turibdi;  4.  mouler  une  lettre,  un  mot  xatni,  so‘zni  xattotlik,  husnixat  bilan 

yozmoq; lettres moulées husnixat bilan yozilgan xatlar. 

moulin

 nm 1.  tegirmon;  moulin  à vent, à eau shamol, suv  tegirmon;  se 



battre contre des  moulins yo‘q, xayoliy dushman bilan kurashmoq, kuchini 

bekorga  sarf  qilmoq;  apporter,  faire  venir  de  l’eau  au  moulin  (de  qqn) 

birovning  tegirmoniga  suv  quymoq;  2.  tegirmon  (mashinalar  o‘rnatilgan 

imorat); habiter un vieux  moulin eski  tegirmonda yashamoq; l’exploitation 

d’un  moulin  tegirmondan  foydalanish,  tegirmonchilik;  loc  on  entre  dans 

cette  maison  comme dans un  moulin  hamma kirib chiqaveradigan joy; 3. 

moulin à tegirmon, o‘g‘ir, juvoz, yanchqich, mashina, qiymalagich;  moulin à 

huile  moyjuvoz;  moulin  à  café,  à  poivre  qahva,  murch  yanchadigan 

mashina;  moulin  à  légumes  sabzavot  qiymalagich;  4.  fam  avtomobilning 

motori; 5. fam mahmadona, vaysaqi. 

mouliner

  vt  fam  ezmoq,  maydalamoq,  yanchmoq;  mouliner  des 

pommes de terre kartoshkani ezmoq. 

moulinet


  nm  1.  g‘altak;  le  moulinet  d’un  treuil,  d’une  canne  à  pêche 

chig‘irning,  spinningning  g‘altagi;  2.  muline  (tayoq  yoki  biror  qurolni  raqib 

oldida siltash, chopish). 

moulinette

 nf qiymalagich; passer des patates  à la  moulinette  batatni 

qiymalagichdan  o‘tkazmoq;  fig  fam  passer  qqn  à  la  moulinette  birovni 

ayyovsiz  tanqid  qilmoq,  chig‘iriqdan  o‘ tkazmoq,  rossa  do‘pposlamoq, 

po‘stagini qoqmoq. 

moult

  adv  vx  ou  plais  ko‘p,  juda  ham,  g‘oyat,  tumonot;  raconter  une 



histoire  avec  moult  détails  biror  voqeani  tumonot  tafsilotlari  bilan  gapirib 

bermoq. 


moulu, ue

 adj 1. tuyilgan; café  moulu  tuyilgan  qahva; 2. pachaqlangan, 

dabdala  bo‘lgan,  ezilgan,  holdan  toygan  (odam);  être  moulu  de  fatigue 

charchoqdan holdan toygan bo‘lmoq. 

moulure

  nf  ganchkor  naqsh;  les  moulures  d’un  plafond  shiftning 



ganchkor naqshlari. 

moumoute


  nf  1.  fam  yasama  soch,  parik;  il  porte  une  moumoute  u 

yasama  soch  kiyib  yuradi;  2.  qo‘y  terisidan  qilingan  kalta  po‘stin;  elle  s’est 

acheté une moumoute pour l’hiver u qishga o‘ziga kalta po‘stin sotib oldi. 

mouquère


 nf pop vieilli voir moukère. 

mourant, ante

 adj 1. o‘layotgan, jon berayotgan; 2. litt so‘nib borayotgan, 

tugab borayotgan; une  musique, une lumière  mourante so‘nib borayotgan 

kuy, yorug‘lik. 

mourir


 I. vi 1. o‘lmoq, vafot qilmoq, halok bo‘lmoq; dunyodan o‘tmoq, ko‘z 

yummoq;  jon  bermoq,  jon  taslim  qilmoq,  qazo  qilmoq,  qurbon  bo‘lmoq; 

homme  qui  va  mourir,  qui  est  sur  le  point  de  mourir  o‘layotgan,  o‘lim 

arafasida  turgan odam; faire  mourir o‘ldirmoq;  mourir de faim, de  maladie 

ochlikdan,  kasallikdan  o‘lmoq;  mourir  assassiné  qatl  qilinmoq;  mourir 

subitement  to‘satdan  o‘lmoq;  mourir  à  la  guerre  urushda  o‘lmoq;  mourir 

jeune yosh, bevaqt  o‘lmoq; v impers il  meurt beaucoup d’enfants dans le 

tiers  monde  uchinchi  dunyo  mamlakatlarida  ko‘plab  bolalar  o‘lyapti;  2. 

qurimoq, so‘limoq (o‘simlik); 3. à  mourir o‘lguday,  o‘larday; je suis lasse à 

mourir  men  o‘ lguday  charchadim;  s’ennuyer  à  mourir  o‘lguday  zerikmoq; 

mourir  de  adoyi  tamom  bo‘lmoq,  o‘lib  bo‘lmoq;  mourir  de  chagrin,  de 

tristesse,  de  peur  g‘amdan,  xafalikdan,  qo‘rquvdan  adoyi  tamom  bo‘lmoq; 

mourir  de  faim,  de  soif  ochlikdan,  chanqoqdan  o‘lmoq,  sillasi  qurimoq;  je 

meurs  de  faim,  à  table!  ochimdan  o‘ldim;  qani  dasturxonga!  4.  so‘nmoq, 

yo‘qolib  bormoq;  civilisation  qui  meurt  yo‘qolib  borayotgan  madaniyat, 

tamaddun;  le  feu,  la  flamme  meurt  o‘t,  alanga  so‘nyapti;  bruit,  son,  voix 

qui  meurt  so‘nayotgan  shovqin,  tovush,  ovoz;  II.  se  mourir  vpr  litt  adoyi 

tamom  bo‘lmoq,  kuyib  tamom  bo‘lmoq;  elle  se  meurt  u  kuyib  tamom 

bo‘lmoqda;  il  se  meurt  d’amour  pour  elle  u  unining  ishqida  adoyi  tamom 

bo‘lmoqda. 

mouron

  nm  1.  bir  turli  yovvoyi  o‘ t;  2.  fam  se  faire  du  mouron 



tashvishlanmoq, bezovtalanmoq. 

mousquet


 nm pilta miltiq, mushket. 

mousquetaire

  nm  hist  mushketyor  (mushket  bilan  qurollangan  otliq 

askar). 


mousqueterie

 nf vx mushketbozlik, o‘q otish. 

mousqueton

 nm 1. karabin; 2. tepkili lo‘kidon. 

moussant

 adj ko‘pirtiradigan. 

mousse

1

  nf  mox,  yo‘sin;  mousses  et  lichens  mox  va  lishayniklar; 



s’étendre  sur  la  mousse  moxning  ustiga  cho‘zilmoq,  yotmoq;  prov  pierre 

qui roule n’amasse pas mousse daraxt bir joyda ko‘karadi. 

mousse

2

  nf  1.  ko‘pik;  mousse  de  bière  pivo  ko‘pigi;  2.  caoutchouc 



mousse  g‘ovak  kauchuk;  balle  en  (caoutchouc)  mousse  rezina  o‘q;  3. 

mousse  de  nylon  neylondan  to‘qilgan  juda  cho‘ziluvchan  mato;  ellipt  inv 

des bas mousse neylon paypoq. 

mousse


3

 nm yunga (kemada shogird bola). 

mousseline

 nf muslin (yupqa gazlama turi); robe, voile de  mousseline 

muslindan  qilingan  ko‘ylak,  yopinchiq;  pommes  mousseline  ko‘pirtirilgan 

kartoshka pyuresi. 

mousser

 vi 1. ko‘pirmoq; savon qui  mousse ko‘piradigan sovun;  2. fam  



faire  mousser  qqn,  qqch  biror  kimsani,  biror  narsani  ko‘pirtirmoq, 

bo‘rttirmoq, oshirib yubormoq; se faire mousser ko‘pirmoq. 

mousseron

 nm qo‘ziqorinning bir turi. 

mousseux, euse

 I. adj ko‘pikli, ko‘piradigan; eau trouble et mousseuse 

loyqa va ko‘pikli suv;  vins  mousseux ko‘piradigan vino; II. nm ko‘piradigan 

vino. 


mousson

  nf  1.  musson  (shamol);  2.  musson  shamollari  esadigan  davr; 

les orages, les cyclones de la mousson musson bo‘ronlari, siklonlari. 

moussu, ue

 adj moxli, mox bosgan. 

moustache

 nf mo‘ylov; porter la  moustache, des  moustaches mo‘ylov 

qo‘ymoq;  les  moustaches  du  chat,  du  phoque  mushukning,  tulenning 

mo‘ylovi. 

moustachu, ue

 adj mo‘ylovli; n un moustachu mo‘ylov. 

moustiquaire

  nf  1.  pashshaxona;  2.  eshik  va  derazalarga  tutiladigan 

mayda sim to‘r. 

moustique

 nm 1. chivin, pashsha, iskabtopar; elle  s’est fait piquer par 

un moustique uni chivin chaqib oldi; 2. fam kichik jussali bola, odam. 

moût


 nm meva shirasi, sharbati. 

moutard


 nm fam yosh bola; pl bolalar. 

moutarde


 nf 1. xantal;  moutarde forte  o‘ tkir xantal; loc la  moutarde lui 

monte  au  nez  uning  toqati  toq  bo‘lyapti,  sabri  tugayapti,  achchig‘i 

chiqaboshlayapti; 2. inv xantal rang. 

moutardier

 nm xantaldon. 

mouton


 nm 1. qo‘y; troupeau de  moutons  qo‘ylar suruvi; les  moutons 

bêlent  qo‘ylar  marayapti;  élever,  vendre  des  moutons  qo‘yni  semirtirib 

boqmoq, sotmoq;  loc revenons à nos  moutons mavzuimizga qaytsak; des 

moutons  de  Panurge  yetalatma,  birovning  orqasidan  ko‘r-ko‘rona 



MOUTONNÉ

 

M.S.T. 



 

 

351 



ketaveradigan  odam;  2.  qo‘y  terisi;  manteau  en  mouton  doré  sigeykadan 

qilingan  po‘stin;  3.  qo‘y  go‘shti;  gigot,  côtelette  de  mouton  qo‘yning  soni, 

qo‘y go‘shtidan  tayyorlangan kotlet; 4. fig  c’est un  mouton bu  go‘l, laqma, 

sodda, har  narsaga, kimga ishonaveradigan odam; 5. chaqimchi, ayg‘oqchi, 

sotqin,  tilchi  (qamoqxonalarda);  6.  ko‘pikli  to‘lqin,  mavj,  barra  bulut,  bir 

qatlam  chang;  j’ai  balayé  les  moutons  men  changlarni  supurdim;  7. 

shibbalagich. 

moutonné, ée

 adj 1.  jingalak,  qo‘ng‘ iroq;  2.  ciel  moutonné patila-patila, 

pag‘a-pag‘a bulutli osmon. 

moutonnement

  nm  le  moutonnement  des  vagues  to‘lqinlarning 

ko‘piklanishi, mavjlanishi. 

moutonner

  vi  1.  ko‘pirmoq,  mavjlanmoq;  mer  qui  moutonne 

mavjlanayotgan dengiz; 2. fatila-fatila bo‘lib ko‘rinmoq. 

moutonnier,  ière

  adj  go‘l,  laqma,  sodda,  har  qanday  narsaga,  kimga 

ishonaveradigan; une foule moutonnière laqma olomon. 

mouture


  nf  1.  tortish,  un  tortish;  2.  ko‘p  ishlatilgan,  chaynalgan,  siyqasi 

chiqqan;  c’est  au  moins  la  troisième  mouture  de  son  article  bu  uning 

maqolasiga kamida uchinchi qaytish. 

mouvant, ante

 adj 1. harakatlanuvchi, o‘zgaruvchi, selkillovchi; la nappe 

mouvante des blés selkillab turgan bug‘doypoyalar; une pensée mouvante 

o‘zgaruvchan  fikr;  2.  qimirlab  turadigan,  bo‘sh;  qalqib,  likkillab,  bilqillab 

turadigan;  terrain  mouvant  bo‘sh  yer;  sables  mouvants  bilqillama 

qumloqlar. 

mouvement

  nm  1.  harakat;  le  mouvement  d’un  corps  tananing 

harakati;  direction  d’un  mouvement  harakatning  yo‘nalishi;  force, 

intensité d’un  mouvement harakat kuchi,  tezligi;  mouvement  rapide, lent 

tez, sekin harakat;  2. harakat,  qim irlash; attitudes, positions, postures, et 

mouvements  holatlar,  joylashishlar,  turishlar  va  harakatlar;  mouvements 

vifs,  lents,  aisés,  maladroits  dadil,  sekin,  yengil,  qo‘pol  harakatlar;  un 

mouvement du bras, du cou, de la jambe  qo‘l, bo‘yin, oyoq harakati; loc 

faire  un  faux  mouvement  og‘ritadigan  harakat  qilmoq;  mouvements  de 

gymnastiques,  de  nage  gimnastik,  suzish  harakatlari;  mouvement 

inconscient,  automatique  beixtiyor,  g‘ayriixtiyoriy  harakat;  loc  en  deux 

temps,  trois  mouvements  hash-pash  deguncha;  le  mouvement 

harakatchanlik;  aimer  le  mouvement  harakatchanlikni  yaxshi  ko‘rmoq;  3. 

harakat,  joyini  o‘zgartirish,  ko‘chib  yurish;  le  mouvement  d’une  foule 

olomonning ko‘chib yurishi; le  mouvement des avions  sur un aérodrome 

samolyotlarning  ayerodromdagi  harakati;  mouvements  de  marchandises 

tovarlar  harakati;  il  y  a  du  mouvement  dans  cette  ville  bu  shaharda 

jonlanish bor; mouvements de troupes harbiy qismlarning harakatlari; 4. en 

mouvement harakatga, harakatda;  mettre un  mécanisme  en  mouvement 

biror mexanizmni harakatga keltirmoq; toute la maison  est en  mouvement 

butun  uy  harakatda;  5.  jon,  jonlilik;  il  y  a  du  mouvement  dans  ce  film  bu 

filmda  jonlilik  bor;  6.  mus  marom,  maqom;  7.  notekislik,  baland-pastlik; 

mouvement  de  terrain  yerning  baland-pastligi;  8.  techn  harakat,  yurish; 

mouvement  d’horlogerie  soat  mexanizmlarining  yurishi;  9.  kechinmalar, 

tuyg‘ular,  ehtiroslar;  litt  les  mouvements  de  l’âme,  du  cœur  qalb,  yurak 

kechinmalari,  junbushi;  mouvements  intérieurs  ichki  kechinmalar;  loc  un 

bon  mouvement  yaxshi  ish,  qiliq;  mouvements  divers  katta  ta’sir;  10. 

ijtimoiy  tuzimdagi  o‘zgarishlar,  harakatlar;  le  parti  du  mouvement  harakat 

partiyasi;  fam être dans le  mouvement urf bo‘ lgan  g‘oyalarga ergashmoq; 

11. kollektiv harakatlar;  mouvement  révolutionnaire,  syndical revolutsion, 

kasabachilar  harakatlari;  mouvement  littéraire,  artistique  adabiy,  ba’diy 

harakatlar;  12.  o‘zgarish;  mouvements  de  la  population  aholining 

o‘zgarishi; mouvements des prix narx-navoning o‘zgarishi. 

mouvementé,  ée

  adj  1.  notekis,  baland-past;  terrain  mouvementé 

notekis  yer;  2.  litt  jonli,  ehtirosli;  poursuite,  arrestation  mouvementée 

kutilmagan quvishlar, qamoqqa olishlar. 

mouvoir

  I.  vt  1.  harakatga  keltirmoq,  qimirlatmoq;  mouvoir  ses 



membres  avec  difficulté  tan  a’zolarini  bazo‘r  qimirlatmoq;  machine  mue 

par  l’électricité  stanok  elektr  quvvati  bilan  harakatlanadi;  2.  litt  undamoq, 

qo‘zg‘atmoq,  majbur  qilmoq;  les  raisons,  les  forces  qui  le  meuvent  aql, 

kuch uni undayapti; II. se  mouvoir vpr qimirlamoq, harakatlanmoq; il peut à 

peine  se  mouvoir  u  bazo‘r  qimirlay  oladi;  se  mouvoir  dans  un  univers 

factice,  dans  le  mensonge  g‘ayritabiiy  olamda,  yolg‘on  og‘ushida 

yashamoq. 

moyen


1

,  enne


  adj  1.  o‘rta,  o‘rtadagi;  le  cours  moyen  d’un  fleuve 

daryoning  o‘rta  oqim i;  moyen  terme  o‘rtasi,  o‘rta  chegarasi;  cours  moyen 

boshlang‘ich  sinf;  2.  o‘rta,  o‘rtacha;  être  de  taille  moyenne  o‘rta  bo‘yli 

bo‘lmoq;  poids  moyen  o‘rta  og‘irlik;  âge  moyen  o‘rta  yosh;  classes 

moyennes  o‘rta  sinflar;  3.  o‘rtacha,  oddiy;  le  français  moyen  o‘rtacha 

fransuz;  le  lecteur  moyen  oddiy  o‘quvchi;  4.  o‘rtacha,  o‘rta-miyona,  yaxshi 

ham emas, yomon ham emas; qualité  moyenne o‘rtacha sifat; intelligence 

moyenne  o‘rtacha aql;  résultats  moyens o‘rtacha natija; il est très  moyen 

en  français  u  fransuz  tilidan  o‘rta-miyona;  5.  o‘rtacha;  température 



Download 18.64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   135   136   137   138   139   140   141   142   ...   238




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling