Institut français d’Études sur l’asie centrale


Download 18.64 Mb.
Pdf ko'rish
bet140/238
Sana14.02.2017
Hajmi18.64 Mb.
1   ...   136   137   138   139   140   141   142   143   ...   238

moyenne annuelle d’un lieu biror joyning o‘rtacha yillik harorati. 

moyen

2

  nm  1.  vosita,  chora,  iloj,  imkon,  imkoniyat,  tadbir,  yo‘l;  la  fin  et 



les  moyens  oqibat  va  imkoniyat;  les  moyens  de  faire  qqch  biror  narsa 

qilishning  chorasi;  par  quel  moyen?  qaysi  yo‘l  bilan?  trouver  moyen  de 

ilojini  topmoq;  s’il  en  avait  le  moyen,  les  moyens  agar  uning  imkoniyati 

bo‘lganda edi;  avoir, laisser  le choix des  moyens vosita  tanlash  imkoniga 

ega bo‘lmoq, vosita  tanlash  imkonini birovga bermoq; il a essayé tous les 

moyens u barcha choralarni ishlatib ko‘rdi; moyen efficace, un bon moyen 

ta’sirchan  yo‘l,  yaxshi  yo‘l;  moyen  provisoire,  insuffisant  vaqtincha, 

yetishmaydigan chora; loc se débrouiller avec les  moyens du bord qo‘lida 

bor narsalardan foydalanib, ilojini qilmoq; employer les grands moyens bor 

imkoniyatlarni  ishga solmoq; il y  a  moyen, il n’y a pas  moyen de iloji  bor; 

iloji  yo‘q;  il  n’y  a  pas  moyen  de  le  faire  obéir,  qu’il  soit  à  l’heure  uni 

vaqtida  kelishga  bo‘ysundirishning  chorasi  yo‘q;  pas  moyen!  iloji  yo‘q! 

moyen  d’action,  de  défense,  de  contrôle  harakat,  himoya,  nazorat  qilish 

vositalari; moyens de transport tashish vositalari; par le moyen de yordami 

bilan,  tufayli; au  moyen de yordamida, orqali; se diriger  au  moyen d’une 

boussole  kompas  yordamida  yurmoq;  2.  pl  imkon,  imkoniyat,  kuch-qudrat; 

les  moyens physiques d’un sportif sportchining jismoniy imkoniyatlari; il a 

de grands  moyens  uning imkoniyatlari katta; être en possession de tous 

ses  moyens hamma imkoniyatlarga ega bo‘lmoq; perdre ses  moyens à un 

examen  im tihonda  o‘z  imkoniyatlarini  boy  bermoq;  3.  imkoniyat,  mablag‘, 

boylik;  ses  parents  n’avaient  pas  les  moyens  de  lui  faire  faire  des 

études  uning  ota-onasining  uni  o‘qitish  uchun  imkoniyatlari  yo‘q  edi;  c’est 

trop  cher,  c’est  au-dessus  de  mes  moyens  bu  juda  qimmat,  bu  mening 

imkoniyat darajamdan yuqori; fam il a les moyens uning puli bor. 

Moyen

 

Âge



 nm O‘rta asr;  les hommes, les  villes du  moyen âge O‘rta 

asr odamlari, shaharlari. 

moyenâgeux,  euse

  adj  1.  O‘rta  asrga  oid,  O‘rta  asr;  costume 

moyenâgeux  O‘rta  asr  kiyimi;  2.  péj  almisoqdan  qolgan;  des  procédés 

moyenâgeux almisoqdan qolgan uslublar. 

moyen-courrier

  nm  o‘rta  masofaga  uchuvchi  transport  samolyoti;  des 

moyen-couriers  et  des  long-courriers  o‘rta  va  uzoq  masofaga  uchuvchi 

transport samolyotlari. 

moyennant

  prép  yordamida,  vositasi  bilan,  orqali;  acquérir  une  chose 

moyennant  un  prix  convenu  ma’ lum  narx  vositasi  bilan  bir  narsaga  ega 

bo‘lmoq;  donnez-moi  de  l’argent,  moyennant  quoi  je  ferai  le  travail 

menga puldan berib turing, uning yordamida men ish qilaman. 

moyenne


  nf  1.  la  moyenne  arithmétique  de  plusieurs  nombres  ko‘p 

sonning o‘rtacha arifmetik miqdori; calculer la  moyenne des températures 

à paris au mois d’août avgust  oyining Parijdagi o‘rtacha haroratini hisoblab 

chiqmoq; rouler  à une  moyenne de  70  km/h o‘rtacha 70 km; soat  tezlikda 

yurmoq; faire 70, du 70 de moyenne o‘rtacha yetmishdan bosmoq; avoir la 

moyenne  à  un  examen  imtihonning  yarim  bahosini  olmoq  (umumiy 

bahoning yarmini); fam cela fait une  moyenne buning  o‘rni  to‘lanib  qoladi; 

en moyenne u o‘rta hisobda kuniga 8 soatdan ishlayapti;  2. o‘rtacha, oddiy; 

la moyenne des Français oddiy fransuzlar; une intelligence au-dessus de 

la moyenne o‘rtachadan yuqoriroq aql. 

moyennement

 adv o‘rtacha, o‘rta-miyona; oz ham, ko‘p ham emas; aller 

moyennement vite o‘rtacha tezlikda yurmoq. 

moyeu


 nm gupchak, vtulka;  moyeu de  volant, d’hélice rulning vtulkasi; 

pl des moyeux parrakning gupchagi. 

M.S.T. 

nf  inv  abrév  maladie  sexuellement  transmissible  jinsiy  aloqa 



yo‘li bilan yuqadigan kasallik. 

M.T.S. 

MUR


 

 

 



352 

M.T.S. 


nm inv système M.T.S. M TS sistemasi (metr, tonna, sekund). 

mucosité


 nf shilimshiq parda. 

mucoviscidose

 nf shilliq parda kasalligi. 

mucus


 nm inv shilimshiq parda. 

mue


  nf  1.  tullash,  po‘st  tashlash,  shox  tashlash;  2.  tashlangan  po‘st; 

trouver  la  mue  d’un  serpent  ilonning  tashlagan  po‘stini  topib  olmoq;  3. 

ovozning do‘rillashi (voyaga yetgan bolalarda). 

muer


  I.  vi  1.  tullamoq,  po‘st  tashlamoq,  shox  tashlamoq  (hayvonlar); 

insecte qui  mue po‘st  tashlaydigan  hasharot; 2. do‘rillamoq (ovoz); sa  voix 

mue  uning  ovozi  do‘rillayapti;  les  enfants  muent  entre  onze  et  quatorze 

ans  o‘n bir  bilan o‘n  to‘rt yoshlar orasida bolalarning ovozi do‘rillaydi;  II.  se 

muer  vpr  litt  (en)  aylanmoq;  ses  désirs  se  sont  mués  en  réalités  uning 

istaklari ro‘yobga chiqdi. 

muet,  ette

  I.  adj  1.  soqov,  gung,  gungalak,  tilsiz;  il  est  muet  de 

naissance  u  tug‘ma  soqov;  sourd  et  muet  gung,  gungalak,  kar-soqov;  2. 

gapirmaydigan,  so‘zsiz,  jim;  être,  rester  muet  d’étonnement,  de  peur 

hayratdan,  qo‘rquvdan  tili  kalimaga  kelmay  qolmoq,  tili  tanglayiga  yopishib 

qolmoq;  être  muet  comme  une  carpe  miq  etm aydi,  og‘ziga  suv,  tolqon 

solganday;  rôle  muet  pantomima;  3.  izohsiz,  javobsiz,  hech  narsa 

deyilmagan;  le  règlement  est  muet  sur  ce  point  qarorda  bu  haqda  hech 

narsa  deyilmagan;  4.  so‘zsiz,  ovozsiz,  yashirin,  pinhon,  dildagi,  ichki 

(hissiyot);  muette  protestation  so‘zsiz  norozilik;  de  muets  reproche 

ovozsiz  ginalar;  joie  muette  dildan  xursandchilik;  5.  ovozsiz,  tovushsiz; 

clavier  muet ovoz bermaydigan klavish; cinéma, film  muet ovozsiz kino; 6. 

talaffuz  qilinmaydigan;  e,  h  muet  talaffuz  qilinmaydigan  e,  h;  7.  yozuvsiz; 

une carte  muette yozuvsiz, kontur xarita; II.  n 1. soqov,  gung, gungalak; 2. 

nm ovozsiz kino. 

muezzin


 nm muazzin, so‘ fi. 

mufle


1

 nm tumshuq (hayvonlarda); mufle de bœuf ho‘kizning tumshug‘i. 

mufle

2

  nm,  adj  beadab,  dag‘al,  qo‘pol,  to‘nka;  se  conduire  comme  un 



mufle o‘zini  qo‘pol  tutmoq; ce qu’il peut être  mufle! shuchalar ham  to‘nka 

bo‘ladimi! 

muflerie

 nf beadablik, dag‘allik, qo‘pollik, to‘nkalik. 

mufti

 nm mufti. 



mugir

  vi  1.  bo‘kirmoq  (yirik  qoramol);  2.  bo‘kirmoq,  o‘kirmoq;  le  vent 

mugissait shamol o‘kirar edi. 

mugissement

 nm bo‘kirmoq, o‘kirmoq. 

muguet


  nm marvaridgul;  offrir  un  brin  de  muguet  le  1  er  mai  birinchi 

mayga  bir  tutam  marvaridgul  sovg‘a  qilmoq;  savonnette  au  muguet 

marvaridgulli sovun. 

mulâtre, mulâtresse

 n, adj mulat, duragay (oq va qora tanli er-xotindan 

tug‘ilgan bola); fillette mulâtresse mulat qiz. 

mule

1

 nf balandroq poshnali yoki orqasi ochiq ayollar shippagi. 



mule

2

 nf xachir (urg‘ochisi); monter une  mule xachirga minmoq;  loc fam  



chargé  comme  une  mule  juda  ko‘p  yuk  yuklatilgan;  capricieux,  têtu 

comme une mule eshakday qaysar. 

mulet

1

  nm  xachir  (erkagi);  loc  fam  être  chargé  comme  un  mulet  ko‘p 



yuk yuklatilgan bo‘lmoq; têtu comme un mulet eshakday qaysar. 

mulet


2

 nm baliqning bir turi. 

muletier,  ière

  I.  nm  xachir  haydovchi;  II.  adj  chemin,  sentier  muletier 

xachir  yo‘li,  so‘qmog‘i;  piste  muletière  xachir  izi;  xachir  chopiladigan  joy 

(otchopar). 

mulot

 nm dala sichqoni. 



multicolore

 adj ko‘p rangli, rangdor, ola-bula; oiseaux multicolores ko‘p 

rangli qushlar. 

multicoque

  nm  ko‘p  korpusli  kema;  les  catamarans  et  les  trimarans 

sont des multicoques katamaran va trimaran ko‘p korpusli kema. 

multiforme

 adj turli, turli kurinishdagi, har xil; une menace multiforme et 

imprécise turli ko‘rinishdagi va noaniq xavf. 

multilatéral,  ale,  aux

 adj ko‘p  tomonlama;  accords  multilatéraux ko‘p 

tomonlama shartnomalar. 

multimillionnaire

 adj, n multimillioner. 

multinational, ale, aux

 I. adj ko‘p millatli; II. nf ko‘p millatli firma. 

multiple

 I. adj 1. turli, turli-tuman, xilma-xil, har xil; une réalité multiple et 

complexe  turli-tuman va murakkab voqelik; 2. karrali, qoldiqsiz bo‘linadigan; 

21  est  multiple  de  7  21  7ga  qoldiqsiz  bo‘linadigan  son;  3.  ko‘p,  turli  xil; 

activités,  aspects,  causes  multiples  turli  xil  faoliyatlar,  ko‘rinishlar, 

sabablar;  II.  nm  1.  karrali;  tout  multiple  de  deux  est  pair  ikkining  hamma 

karralilari juft sonlar; le plus petit commun multiple de deux nombres ikki 

sonning  eng  kichik  umumiy  karrasi;  2.  bir  necha  elektr  apparatlarini  bir 

manbaga ulashda xizmat qiladigan moslama, pristavka. 

multiplicande

 nm math ko‘payuvchi. 

multiplicateur, trice

 adj, nm ko‘paytiruvchi, multiplikator. 

multiplicatif,  ive

  adj  ko‘paytiruvchi;  signe  multiplicatif  ko‘paytirish 

belgisi. 

multiplication

  nm  1.  ko‘payish;  2.  ko‘payish,  ko‘paytirish;  la 

multiplication  des  bactéries  bakteriyalarning  ko‘payishi;  multiplication 

végétative vegetativ (qalamcha, parxish va boshqa yo‘llar bilan) ko‘paytirish; 

3. math yeo‘paytirish; table de multiplication ko‘paytirish jadvali. 

multiplicité

  nf  ko‘plik;  la  multiplicité  des  inventions  kashfiyotlarning 

ko‘pligi. 

multiplier

  I.  vt  1.  ko‘paytirmoq,  oshirmoq,  kengaytirmoq;  multiplier  les 

exemplaires  d’un  texte  matnning  nusxalarini  ko‘paytirmoq;  multiplier  les 

essais  sinovlar  sonini  oshirmoq;  2.  ko‘paytirmoq;  sept  multiplié  par  neuf 

yetti  karra  to‘qqiz,  to‘qqiz  marta  yetti;  II.  se  multiplier  vpr  1.  ko‘paymoq, 

oshmoq,  kengaymoq;  2.  urchimoq,  bolalamoq,  ko‘paymoq;  les  souris  se 

multiplient très vite sichqonlar juda tez ko‘payadi. 

multipropriété

  nf  ko‘p  egalik  (ko‘pchilik  bo‘lib  bir  narsaga  navbatma 

navbat  egalik  qilish);  il  a  acheté  un  appartement  à  la  montagne  en 

multipropriété u tog‘da ko‘p egalik asosida xonadon sotib oldi. 

multirisque

  adj  ko‘p  xavf-xatarni  o‘z  ichiga  oluvchi,  ko‘p  tarmoqli; 

assurance multirisque ko‘p xavf-xatarni o‘z ichiga oluvchi sug‘urta. 

multitude

 nf 1. juda ko‘p, bir  talay, bir  to‘da; une  multitude de visiteurs 

entra  (entrèrent)  bir  talay  tashrif  qiluvchilar  kirishdi;  2.  olomon,  to‘da;  la 

multitude  qui  accourait  pour  voir  la  vedette  kino  yulduzini  ko‘rgani 

olomon yugirib kelar edi. 

muni, ie


 pp munir fe’lining o‘ tgan zamon sifatdoshi. 

municipal,  ale,  aux

  adj  munitsipalitetga  oid,  munitsipalitet;  conseil 

municipal  munitsipalitet  kengashi;  élections  municipales  munitsipalitetga 

saylovlar; piscine municipale munitsipalitet basseyni, hovuzi. 

municipalité

  nf  munitsipalitet  (uning  mahkamasi,  idorasi,  a’zolari);  la 

municipalité  d’une  commune  comprend  le  maire,  ses  adjoints  et  les 

conseillers  municipales  kommuna  munitsipaliteti  hokim,  uning  muovinlari 

va munitsipalitet maslahatchilaridan tashkil topadi. 

munificence

  nf  olihimmatlik,  olijanoblik,  hotamtoylik,  qo‘li  ochiqlik; 

donner avec munificence hotam toylik bilan bermoq. 

munir


  I.  vt  1.  ta’minlamoq,  jihozlamoq,  qurollantirmoq;  munir  un 

voyageur  d’un  peu  d’argent  sayohatchini  bir  oz  pul  bilan  ta’minlamoq; 

caméra  munie  de  deux  objectifs  ikkita  ob’ektiv  bilan  jihozlangan 

kinokamera;  II.  se  munir  vpr  (de)  g‘amlab,  tayyorlab,  hozirlab  olmoq;  se 

munir  d’un  imperméable  plashch  hozirlab  olmoq;  se  munir  de  patience 

sabr qilmoq. 

munitions

  nf  pl  o‘q-dorilar;  entrepôt  d’armes  et  de  munitions  qurol-

yarog‘ va o‘q-dorilar ombori. 

muphti


 nm voir mufti. 

muqueuse


 nf shilliq parda. 

muqueux,  euse

  adj  1.  shilliq,  shilimshiq;  2.  shilliq  ishlab  chiqaradigan; 

membrane muqueuse shilliq parda. 

mur

 nm 1. devor; bâtir,  élever,  abattre un  mure devor urmoq, qurmoq, 



buzmoq;  fermer  de  murs  devor  bilan  o‘ramoq;  un  vieux  mur  croulant 

nurayotgan  eski  devor;  il  est  arrivé  dans  nos  murs  u  bizning  shaharga 

keldi;  2.  devorning  ichki  qismi;  mettre  des  tableaux  aux  murs  rasmlarni 

devorga  osmoq;  horaire  affiché  au  mur  devorga  osilgan  jadval;  loc  entre 

quatre  murs  to‘rt  devor  ichida  yashamoq;  3.  loc  raser  les  murs  devorga 

yopishib  olmoq;  sauter,  faire  le  mur  so‘roqsiz  tashlab  ketmoq  (xizmat 

joyini); se cogner, se taper la tête contre les murs noumid bo‘lmoq, tarvuzi 

qo‘ltig‘idan  tushmoq;  mettre  qqn  au  pied  du  mur  birovni  iskanjaga,  qiyin-



MÛR

 

MUSIQUE



 

 

 



353 

qistovga olmoq, bo‘g‘otga qismoq,  fosh qilmoq;  4. fig  devor,  to‘siq, g‘ov; un 

mur d’incompréhension o‘zaro  tushunmaslik  to‘sig‘i; se heurter  à un  mur 

g‘ovga  duch  kelmoq;  5.  le  mur  du  son  tovush  tezligi;  franchir  le  mur  du 

son  tovush  tezligidan  o‘ tmoq;  6.  foot  jonli  devor;  l’arbitre  a  fait  reculer  le 

mur à distance réglementaire hakam jonli devorni kerakli masofaga jildirdi. 

mûr, mûre

 adj 1. pishgan, yetilgan; un fruit trop mûr o‘ ta pishgan meva; 

couleur de blé  mûr  pishgan bug‘doyning rangi;  2.  pishgan, yetilgan, yorsa 

bo‘ladigan  (yara);  3.  fig  yetilgan,  pishgan;  un  projet  mûr  pishgan  reja;  la 

révolution  est  mûre  revolutsiya  yetildi;  être  mûr  pour  yetilgan,  tayyor 

bo‘lmoq; 4. l’âge  mûr balog‘at yoshi; l’homme mûr yetuk odam; esprit  mûr 

raso aql; il est très mûr pour son âge u o‘zining yoshi uchun aqli juda raso; 

après  mûres  réflexions  talaygina  mulohazadan  so‘ng;  5.  fam  yetilgan, 

pishgan, g‘irt kayf. 

muraille


 nf 1. baland va  qalin devor; une haute  muraille baland devor; 

les  murailles  du  château  fort  qal’aning  qalin  devorlari;  loc  couleur  de 

muraille  devor  rangli;  enceinte  de  murailles  devorlar  to‘sig‘ i;  la  grande 

muraille de Chine Buyuk Xitoy devori; 2. devor, to‘siq. 

mural,  ale,  aux

  adj  devordagi,  devorga  ishlangan,  devoriy,  devor; 

peintures, fresques  murales devorga solingan rasm va freskalar; pendule 

murale devoriy soat, devor soati. 

mûre

  nf  1.  tut  (mevasi);  2.  maymunjon,  parmachak;  gelée  de  mûres 



maymunjon jelesi. 

mûrement


 adv talaygina,  talay vaqt, uzoq vaqt; j’y ai mûrement réfléchi 

men bu haqda talaygina o‘yladim. 

murène

 nf baliqning bir turi. 



murer

 I. vt 1. devor bilan o‘ramoq, urib tashlamoq; murer une porte, une 

issue  kirishni,  eshikni  urib  tashlamoq;  une  fenêtre  murée  urib  tashlangan 

deraza;  2.  qamab  tashlamoq;  mineurs  murés  au  fond  konda  qamalib 

qolgan  konchilar;  II.  se  murer  vpr  o‘zini  xilvatga  olmoq,  yolg‘izlanmoq, 

biqinib olmoq; il s’est muré chez lui uyiga biqinib olmoq. 

muret

 nm ou murette nf devorcha, pastak devor. 



mûrier

 nm tut daraxti; mûrier noir qora tut; mûrier blanc oq tut. 

mûrir

  I.  vt  1.  pishirmoq,  yetiltirmoq;  le  soleil  mûrit  les  fruits  quyosh 



mevalarni pishiradi;  2. yetiltirmoq, pishirmoq, har  tomonlama o‘ylab ko‘rmoq; 

mûrir une pensée, un projet biror  fikrni, rejani xayolda pishirmoq; 3. aqlan 

tez voyaga yetkazmoq; le  malheur l’a  mûri  baxtsizlik uni  aqlan  tez voyaga 

yetkazdi;  II.  vi  1.  pishmoq,  yetilmoq;  les  blés  mûrissent  donlar  pishdi;  2. 

yetilmoq, pishmoq, har  tomonlama o‘ylab ko‘rilmoq; laisser  mûrir une idée, 

un projet g‘oyani, rejani yetiltirmoq. 

mûrissant,  ante

 adj 1. pishayotgan, yetilayotgan;  2. voyaga, balog‘atga 

yetayotgan. 

murmure


  nm  1.  shivirlash,  pichirlash,  pichir-pichir;  rires  et  murmures 

d’élèves  o‘quvchilarning  kulgilari  va  pichir-pichirlari;  2.  shivir-shivir,  pichir-

pichir;  murmures  d’approbation,  de  protestation  ma’qullash,  norozilik 

shivir-shivirlari;  loc accepter une  chose sans hésitation ni  murmure  biror 

narsaga  ikkilanmay  va  so‘zsiz  rozi  bo‘lmoq;  3.  jildiramoq,  shildiramoq, 

shitirlamoq; le murmure d’une fontaine favoraning shildirashi. 

murmurer

 I. vi 1. shivirlamoq, pichirlamoq; 2. g‘udranmoq,  to‘ng‘illamoq, 

do‘ng‘illamoq,  po‘ng‘illamoq;  accepter,  obéir  sans  murmurer  to‘ng‘illamay 

rozi bo‘ lmoq, bo‘ysunmoq; II. vt shivirlamoq, pichirlamoq. 

musaraigne

 nf zool yerqazar (hasharot). 

musarder

  vi  bekorxo‘ja  bo‘lmoq,  laqillab  yurmoq,  vaqtini  bekorga 

o‘tkazmoq. 

musc


 nm mushk; grains de musc séché mushkdan tayyorlangan atir. 

muscade


 adj, n muskatga oid, muskat; noix muscade muskat yong‘og‘i. 

muscadet


 nm muskade (vinoning turi). 

muscadin


 nm vx olifta, bashang, po‘rim. 

muscat


 adj, nm 1. raisin  muscat muskat uzumi; une grappe de  muscat 

bir shingil muskat uzumi; 2. vin  muscat muskat vinosi; un verre de  muscat 

bir stakan muskat vinosi. 

muscle


 nm mushak, muskul; muscles striés ko‘ndalang yo‘lli mushaklar; 

muscles lisses silliq mushaklar;  contracter, gonfler un  muscle mushakni 

taranglashtirmoq,  shishirmoq;  développer  ses  muscles  mushaklarini 

rivojlantirmoq; elle  s’est froissé un  muscle u  bir mushakni ezg‘iladi; avoir 

des muscles, du muscle kuchli bo‘lmoq. 

musclé,  ée

  adj  1.  mushaklari  chiqqan,  rivojlangan,  baquvvat;  jambes 

musclées mushaklari chiqqan, baquvvat oyoqlar;  2. fam g‘ayratli, baquvvat; 

une politique musclée baquvvat siyosat. 

muscler


  I. vt  mushaklarini,  kuchini  rivojlantirmoq;  II.  se  muscler  vpr  o‘z 

mushaklarini  rivojlantirmoq;  il  fait  de  la  gymnastique  pour  se  muscler  u 

o‘z mushaklarini rivojlantirish uchun badantarbiya bilan shug‘ullanadi. 

musculaire

  adj  mushak,  muskullarga  oid;  système  musculaire 

mushaklar sistemasi; force musculaire mushak kuchi. 

musculation

  nf  mushaklarni  rivojlantirish,  kulturizm;  il  fait  de  la 

musculation u kulturizm bilan shug‘ullanadi. 

musculature

 nf mushaklar, muskulatura, muskullar; la  musculature du 

dos bel mushaklari; la musculature d’un athlète atletikachining mushaklari. 

musculeux, euse

 adj mushaklari bo‘rtib chiqqan, kuchli. 

muse

  nf  1.  Muse  M uza  (yunon  mifologiyasida:  san’at,  adabiyot,  fan 



ilohisi, xudosi); 2. litt ilhom parisi, ilhom manbai, ilhombaxsh narsa. 

museau


  nm  1.  tumshuq  (hayvonlarda);  museau  de  chien,  de  porc 

itning,  cho‘chqaning  tumshug‘i;  museau  de  brochet  cho‘rtanbaliqning 

tumshug‘i;  museau  de  porc,  de  bœuf  cho‘chqaning,  molning  kallasi 

(so‘yilgan holda); 2. fam aft, angor, bashara, turq. 

musée

  nm  1.  muzey,  ajoyibxona;  musée  de  peinture  tasviriy  san’at 



muzeyi;  musée  d’histoire  naturelle  tabiiy  fanlar  muzeyi;  exposition  d’un 

musée muzey ko‘rgazmalari; objet, pièce de musée muzey eksponatlari; 2. 

muzey,  noyob  narsalar  to‘plangan  joy;  son  appartement  est  un  véritable 

musée uning uyi haqiqiy muzey; ville-musée muzey-shahar; loc fam musée 

des horreurs dahshatlar xonasi. 

museler


  vt  1.  tumshuqbog‘  kiydirmoq,  tutmoq;  museler  un  chien  itga 

tumshuqbog‘  kiydirmoq;  2.  fig  gapirtirmay  qo‘ymoq,  og‘ziga  urmoq,  ovozini 

o‘chirmoq; museler l’opposition muxoliflarni og‘ziga urmoq. 

muselière

  nm  tumshuqbog‘;  mettre  une  muselière  à  un  chien  itga 

tumshuqbog‘ kiydirmoq. 

musellement

 nm 1.  tumshuqbog‘ kiydirish,  taqish; 2. birovni  gapirtirmay 

qo‘yish, og‘ziga urish, ovozini o‘chirish. 

muséographie

 nf muzeyshunoslik. 

muséologie

 nf muzeyshunoslik. 

muser


  vi  litt  bekorxo‘jalik  qilmoq,  laqillab  yurmoq,  bekorga  vaqtini 

o‘tkazmoq,  sandiroqlamoq;  bekor  sanqib,  daydib  yurmoq,  tentiramoq, 

sanqimoq. 

musette


1

 nf 1. vx volinka; 2. bal  musette akkordionga  tushiladigan raqs; 

valse  musette  akkordionga  tushiladigan  vals;  un  disque  d’accordéon 

musette akkordionda ijro etilgan kuy plastinkasi. 

musette

2

  nm  xalta,  to‘rva;  mettre  sa  gamelle  dans  sa  musette  soldat 



kotelogini xaltasiga solib qo‘ymoq. 

muséum


 nm tabiiy fanlar muzeyi. 

musical,  ale,  aux

  adj  1.  musiqaga  oid,  musiqiy,  muzika;  son  musical 

musiqa  tovushi;  notation  musicale  musiqa  notatsiyasi;  soirée  musicale 

musiqiy kecha;  comédie  musicale musiqali komediya; 2. musiqiy; une voix 

très musicale juda ham musiqiy tovush. 

musicalement

 adv 1. muzika, musiqa yo‘lida; 2. ohangdor. 

musicalité

  nf  musiqiylik;  la  musicalité  d’une  chaîne  stéréo  sterio 

eshittirishining musiqiyligi. 

music-hall

  nm  muzik-xoll;  chanteuse  de  music-hall  muzik-xoll 

ashulachisi; aimer le  music-hall muzik-xollni yaxshi ko‘rmoq; pl des music-

halls. 

musicien,  ienne



  I.  adj  muzikachi,  musiqani  yaxshi  biladigan;  elle  était 

assez  musicienne  u  musiqani  yaxshigina  biladigan  edi;  II.  n  muzikachi, 

mashshoq, sozanda, navozanda; musicien de jazz jaz sozandasi. 

musicologie

 nf musiqashunoslik. 

musicologue

 n musiqashunos. 

musique


  nf  1.  musiqa,  kuy;  aimer  la  musique  kuyni  yaxshi  ko‘rmoq; 

musique vocale vokal kuyi;  musique instrumentale cholg‘u kuyi;  musique 

de  chambre  kamer  kuyi;  musique  de  danse,  de  ballet  raqs,  balet,  kuyi; 

musique  de  film  kinofilmdan  kuy;  musique  de  cirque  sirk  kuyi;  musique 


1   ...   136   137   138   139   140   141   142   143   ...   238




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling