Institut français d’Études sur l’asie centrale


Download 18.64 Mb.
Pdf ko'rish
bet144/238
Sana14.02.2017
Hajmi18.64 Mb.
1   ...   140   141   142   143   144   145   146   147   ...   238

de  fumée  qurum,  qorakuya;  se  mettre  du  noir  aux  yeux  ko‘ziga  surma 

qo‘ymoq; 4. fig  tushkunlik, umidsizlik ramzi;  fam g‘am,  qayg‘u;  voir tout en 

noir hamma narsani qora rangda ko‘rmoq,  umidsizlikka  tushmoq;  5. n negr; 

les  noirs  d’Afrique  A frika  negrlari;  une  noire  américaine  amerikalik  negr 

ayol. 


noire

 nf mus chorak (nota belgisi). 

noirâtre

 adj qoramtir; teinte noirâtre qoramtir jilo. 

noiraud,

 

aude



  adj,  n  qorachadan  kelgan,  qoracha,  qoramag‘iz, 

qorato‘riq. 

noirceur

  nm  1.  litt  qoralik;  noirceur  de  l’encre  siyohning  qoraligi;  2. 

jirkanchlik,  yaramaslik,  razillik,  qabihlik,  murdorlik;  3.  litt  jirkanch,  yaramas 

ish,  razolat,  qabohat;  il  méditait  quelque  noirceur  u  qandaydir  yaramas 

ishni o‘ylab yurar edi. 

noircir


 I. vi qoraymoq,  qora rangga kirmoq; sa peau noircit facilement 

au  soleil  uning  terisi  quyoshda  osongina  qorayadi;  II.  vt  1.  qoraytirmoq, 

qoraga  bo‘yamoq;  la  fumée  a  noirci  les  murs  tutun  devorlarni  qoraytirdi; 

fam  noircir  du  papier  qog‘ozni  qoraytirmoq  (yozmoq);  2.  litt  qoralamoq, 

qoraga bo‘yamoq (birovni). 

noircissement

 nm qoraytirish, qoraga bo‘yash. 

noise


 nf janjal, nizo, nifoq,  tortishuv; loc chercher noise yoki des noises 

à  qqn  birov  bilan  janjal  chiqarishga  harakat  qilmoq;  tu  me  cherches  des 

noises sen men bilan janjal chiqarmoqchimisan. 

noisetier

  nf  yong‘oq,  yong‘oq  daraxti;  baguette,  tige  souple  de 

noisetier yong‘oqning egiluvchan tayoqchasi, tanasi. 

noisette

 I. nf o‘rmon yong‘og‘ i; casser des noisettes yong‘oq chaqmoq; 

II. adj inv och jigar rang; elle  a de beaux yeux noisette uning chiroyli  qo‘y 

ko‘zlari bor. 

noix

 I. nf inv 1. yong‘oq; noix  muscade muskat yong‘og‘i; noix de coco 



kokos  yong‘og‘i;  2.  yong‘oq  shaklidagi  narsa;  une  noix  de  beurre 

yong‘oqday, yong‘oq kattaligiday sariyog‘; noix de veau molning son go‘shti; 

la  noix  d’une  côtelette  kotletning  o‘rtasi;  3.  fam  vieilli  ahmoq,  tentak,  esi 

past, befarosat, so‘tak; quelle noix! qanday befarosat! une vieille noix qari 

so‘tak; loc à la noix (de coco) sifatsiz, nobop, bemaza, jinni-ketdi; c’est une 

histoire  à  la  noix  bemaza  hikoya;  II.  adj  fam  elle  n’est  pas  plus  noix 

qu’une autre befarosatlikda u boshqasidan ortiq emas. 

noliser


 vt yuk tashish uchun kema, samolyot yollamoq, kira qilmoq; avion 

nolisé yollangan, kira qilingan samolyot. 

nom

 nm 1. ot, ism, nom, familiya; avoir, porter tel nom ismi, oti shunday 



bo‘lmoq; nom de famille  familiya; nom de baptême yoki  petit nom bolani 

cho‘qintirishda berilgan ism, ot; nom de jeune fille  qizlik  familiyasi; prendre 

un  nom  d’emprunt  o‘ziga  boshqa  nom,  taxallus,  laqab  qo‘yib  olmoq;  agir 

au nom de qqn, en son nom biron kishi nomidan, o‘z nomidan ish ko‘rmoq; 

2. ot,  nom (hayvon, narsa); atalish, so‘z; nom de  rues ko‘chalarning  nomi; 

nom  déposé  mahsulotning  nomi;  loc  appeler  les  choses  par  leur  nom 

narsalarni o‘z nomi  bilan atamoq; une laideur sans nom  ta’rifiga so‘z yo‘q 

xunuklik;  au  nom  de  nomi  bilan;  au  nom  de  la  loi  qonun  nomi  bilan;  au 

nom de notre amitié do‘stligimiz  haqqi; 3. shuhrat, dong; se faire un nom 

ot,  nom  chiqarmoq,  dong  taratmoq,  shuhrat  qozonmoq,  mashhur  bo‘lmoq, 

tanilmoq;  laisser  un  nom  ot,  nom  qoldirmoq;  4.  intj  nom  de  dieu!  voy 

xudoyimey! fam nom de nom! nom d’une pipe! nom d’un chien!  jin  ursin! 

5. gram ot; noms propres, communs atoqli, turdosh otlar. 

nomade


  I.  adj  ko‘chmanchi,  ko‘chib  yuruvchi;  ko‘chmanchi  xalq;  vie 

nomade ko‘chmanchi, daydi hayot; II. n ko‘chmanchi. 

nomadisme

 nm ko‘chmanchilik. 

no

 

man’s



 

land


  nm  betaraf  yer  (ikki  qarama-qarshi  armiya  mudofaa 

chizig‘i orasidagi betaraf yer); neytral yer. 

nombre

 nm 1. son; nombres entiers butun sonlar; élever un nombre au 



carré  biror  sonni  kvadratga  ko‘ tarmoq;  nombre  cardinal,  ordinal  sanoq, 

tartib son; 2. son, miqdor, sanoq; le nombre des habitants d’un pays biror 

davlat  aholisining  soni;  un  certain  nombre  de  -ning  ko‘pchiligi;  un  petit, 

grand  nombre  oz,  ko‘p;  loc  être  au  nombre  de  dix  o‘nta  bo‘lmoq;  au 

nombre de, du nombre de qatorida, orasida,  ichida, jumlasida; serez-vous 

au,  du  nombre  des  invités?  taklif  qilinganlar  orasida  bo‘lasizmi?  ellipt 

serez-vous du nombre? jumlasida bo‘lasizmi? sans nombre son-sanoqsiz, 

sanoqsiz, sanog‘i yo‘q; 3. ko‘p son, miqdor; faire nombre ko‘p sonli bo‘lmoq; 

en nombre son mingta; les candidats se  sont présentés en nombre son 

mingta  nomzodlar  hozir  bo‘lishdi;  nombre  de  ko‘p,  m inglab;  4.  gram  son; 

l’adjectif s’accorde en genre et en nombre sifat rod va sonda moslashadi. 

nombreux,

 

euse


  adj  1.  ko‘p  sonli,  ko‘p  adadli,  ko‘p  kishili,  soni,  odami 

ko‘p, katta; foule nombreuse ko‘p kishili olomon; famille nombreuse katta 

oila;  2.  ko‘p,  ko‘pgina,  talay;  ancha;  ils  vinrent  nombreux  à  notre  appel 

bizning  chaqiriqqa  ular  ko‘plab  kelishdi;  dans  de  nombreux  cas  ko‘pchilik 

hollarda. 

nombril


 nm 1. kindik; 2. loc fam se prendre pour le nombril du monde 

o‘zini dunyoning kindigi deb hisoblamoq. 

nombrilisme

 nm fam o‘taketgan manmanlak, o‘ taketgan xudbinlik;  il fait 

du nombrilisme u xudbinlik qiladi. 

nomenclature

  nf  nomenklatura,  termin,  atama,  nom;  la  nomenclature 

chimique kimyoviy terminlar. 

nominal,

 

ale,



 

aux


  I.  adj  1.  so‘zma-so‘z,  nomma-nom,  nomlar  birma-bir 

ko‘rsatilgan;  liste  nominale  nomma-nom  ro‘yxat;  définition  nominale 

so‘zma-so‘z,  nomma-nom  ta’riflash;  2.  nomigagina,  yuzaki;  autorité 

nominale  yuzaki  obro‘;  3.  valeur  nominale  d’une  action  aksiyaning 

nominal,  belgilangan,  o‘z  bahosi;  salaire  nominal  et  salaire  réel  nominal, 

belgilangan oylik va real  ish haqi; 4. gram otlashgan; emploi nominal d’un 

verbe  à  l’infinitif  fe’lning  noaniq  formasining  otlashgan  holda  ishlatilishi; 

phrase nominale nominativ gap; II. nm olmosh. 

nominatif

1

 nm bosh kelishik. 



NOMINATIF

 

NORVÉGIEN



 

 

 



362 

nominatif

2

,

 



ive

  adj  nomma-nom,  nomlar  birma-bir  ko‘rsatilgan;  liste 

nominative nomlar birma-bir ko‘rsatilgan, nomma-nom ro‘yxat. 

nomination

  nf  1.  tayinlash  (ishga,  amalga,  vazifaga);  nomination  à  un 

grade,  à  un  poste  supérieur  amalga,  yuqori  mansabga  tayinlash;  2.  ish, 

vazifa,  xizmat;  il  vient  d’obtenir  sa  nomination  u  yaqinda  xizmatga 

joylashdi. 

nommé,

 

ée



 adj 1. deb ataladigan, nomli, oti; un homme nommé Dubois 

Dubua  nom li  odam;  2.  nomi  aytilgan,  nomi  keltirilgan,  zikr  etilgan;  3.  loc  à 

point  nommé  o‘z  vaqtida,  ayni  vaqtida,  zarur  paytida,  mavridida;  il  est 

arrivé  à  point  nommé  u  ayni  vaqtida  keldi;  4.  tayinlangan,  ko‘rsatilgan; 

magistrats  nommés  et  magistrats  élus  tayinlangan  va  saylangan 

amaldorlar. 

nommément

  adv  nomini,  ismini  atab;  nomma-nom;  accuser,  désigner 

nommément nomini atab qoralamoq, ismini atamoq. 

nommer


 I. vt 1. atamoq, nom bermoq; ot, ism qo‘ymoq; ses parents l’ont 

nommé  Paul  unga  ota-onalari  Pol  deb  ot  qo‘ydilar;  nommer  un  corps 

chimique  nouvellement  découvert  yangi  topilgan  xim ik  moddaga  nom 

bermoq;  2.  nomini  atamoq,  nomini  keltirmoq,  nomini  zikr  qilmoq;  3.  biror 

mansabga o‘ tkazmoq, ko‘rsatmoq,  tayinlamoq; on l’a nommé directeur uni 

direktor  etib  tayinlashdi;  nommer  qqn  son  héritier  biror  kishini  o‘zining 

merosxo‘ri qilib  belgilamoq;  II.  se  nommer vpr deb  atalmoq, oti,  ismi,  nomi 

… bo‘ lmoq. 

non

 I. adv 1. yo‘q, bo‘lmaydi; non? rien à faire, n’insistez pas bo‘lmaydi, 



iloji yo‘q, majbur qilmang;  mais non! yo‘g‘-e! non  merci yo‘q rahmat! non, 

par exemple! yo‘q, masalan! non,  mais! yo‘q, axir!  c’est pour  moi et non 

pour vous bu menga, sizga emas; que vous le vouliez ou non xohlaysizmi 

yo‘qmi,  baribir;  on  excuse  les  caprices  des  enfants,  ceux  des  adultes, 

non  bolalarning  injiqliklarini  kechirishadi,  kattalarnikini  esa,  yo‘q;  non  plus 

ham (inkor ma’nosida); je ne  sais pas,  et lui non plus men bilmayman, u 

ham;  non  sans  hésitation  ikkilanib;  un  personnage  non  négligeable 

e’tibordan  chetda  qoldirib  bo‘lmaydigan  shaxs;  2.  fam  shunday  emasmi? 

c’est  effrayant,  non,  de  penser  à  cela?  bu  haqda  o‘ylash  qo‘rqinchli, 

shunday  emasmi?  II.  nm  inv  yo‘q;  un  non  catégorique  qat’ iy  rad  javobi; 

pour un oui ou pour un non arzimas narsa uchun. 

nonagénaire

  I.  adj  yoshi  to‘qsondan  oshgan;  vieillard  nonagénaire 

yoshi to‘qsondan oshgan qariya; II. n yoshi to‘qsondan oshgan odam. 

non-agression

  nf  hujum  qilmaslik;  pacte  de  non-agression  hujum, 

tajovuz qilmaslik haqida bitim. 

non-aligné,

 

ée

  I.  adj  les  pays  non  alignés  qo‘shilmaslik  siyosatini 



tutuvchi,  harbiy-siyosiy  bloklarga  qo‘shilmagan  dav latlar;  II.  n  betaraf,  biror 

siyosiy bloklarga qo‘shilmagan tomon. 

non-alignement

 nm qo‘shilmaslik, betaraflik. 

nonante

 adj numér inv, n inv vx to‘qson. 



nonantième

 adj numér to‘qsoninchi. 

non-assistance

  nf  yordam  ko‘rsatmaslik;  non-assistance  à  une 

personne en danger xavf-xatardagi odamga yordam ko‘rsatmaslik. 

nonce


 nm nunsiy (Rim Papasining diplomatik vakili); nonce apostolique 

Papa nunsiysi. 

nonchalamment

  adv  beparvolik,  sovuqqonlik,  e’ tiborsizlik  bilan;  pala-

partish. 

nonchalance

  nf  1.  beparvolik,  sovuqqonlik,  e’ tiborsizlik,  pala-partishlik; 

faire  un  travail  avec  nonchalance  biror  ishni  e’tiborsizlik  bilan  qilmoq;  2. 

erkin, bemalol harakat (suhbat, yurish-turish va hokazo); nonchalance d’un 

geste, d’une pose erkin harakat, poza. 

nonchalant,

 

ante



 adj beparvo, sovuqqon, e’ tiborsiz, pala-partish; écolier 

nonchalant  beparvo  o‘quvchi;  pas,  geste  nonchalant  beparvo  qadam, 

harakat. 

nonciature

 nf Papa nunsiysi lavozimi. 

non-conformisme

  nm  o‘rnatilgan  tartib-qoidaga  amal  qilmaslik, 

nonkonformizm. 

non-conformiste

 n, adj o‘rnatilgan  tartib-qoidaga amal qilmovchi, o‘ziga 

xos  odam,  nonkonformist;  une  attitude  non  conformiste  o‘ziga  xos 

munosabat. 

non-fumeur

 

nm 



chekmovchi; 

compartiment 

non-fumeurs 

chekmovchilar bo‘limi. 

non-intervention

 nf aralashmaslik. 

non-lieu

  nm  jinoiy  ishni  to‘xtatish,  jinoiy  harakatning  yo‘qligi;  arrêt, 

ordonnance  de  non-lieu  jinoiy  ishni  to‘xtatish  haqidagi  qaror;  des  non-

lieus ayibsizlik. 

nonne

 nf vx plais ruhoniy ayol, rohiba. 



nonobstant

 I. prép qaramay, qaramasdan, bo‘lsa ham; nonobsant cela, 

il le crut shunga qaramay, u unga ishondi; II. adv shunday bo‘lsa ham, har 

holda. 


non-sens

  nm  inv  1.  bema’nilik,  tuturuqsizlik;  c’est  un  non-sens  bu 

bema’nilik;  2. bema’nilik, ma’nosizlik; faire un non-sens dans une  version 

latine lotin tilidan bema’ni tarjima qilmoq. 

non-violence

 nf qarshilik, zo‘ravonlik qilmaslik, bo‘yin egish. 

non-violent,

 

ente



  I.  adj  tinch,  osoyishta;  manifestation  non  violente 

tinch namoyish; II. n qarshilik ko‘rsatmovchilar, bo‘yin eguvchilar. 

nord

 I. nm shimol, shimol  taraf; vents du nord shimol shamollari; pièce 



exposée  en  plein  nord  to‘ppa  to‘g‘ri  shimolga  qaragan  xona;  au  nord  de 

shimolida,  shimoliy  qismida;  peuples  du  nord  shimol  xalqlari;  Afrique, 

Amérique du nord Shimoliy A frika, Amerika; le Grand Nord shimoliy qutb 

atrofidagi  yerlar,  shimoliy  qutb  taraf;  II.  adj  inv  shimoliy,  shimol; 

l’hémisphère  du  nord  shimoliy  yarim  shar;  le  pôle  nord  shimoliy  qutb; 

nord-africain shimoliy afrikalik; nord-coréen shimoliy koreyalik. 

nord-est

  I.  adj  inv  shimoli-sharq,  shimoli-sharqiy;  la  région  nord-est 

shimoli-sharqiy  viloyat;  I.  nm  shimoli-sharqiy  tomon,  yer(lar),  o‘ lkalar;  le 

nord-est de la France Fransiyaning shimoli-sharqiy o‘lkalari. 

nordique

 I. adj shimoliy (Shimoliy Yevropa tili, adabiyoti, xalqlari haqida); 

langues nordiques shimol  tillari; race, type nordique shimolliklar  irqi,  turi; 

II. n skandinaviyalik yoki finlandiyalik. 

nordiste

  nm,  adj  shimollik  (Qo‘shma  Shtatlarning  mustaqilligi  uchun 

bo‘lgan urushda). 

nord-ouest

 I. adj inv shimoli-g‘arb, shimoli-g‘arbiy; la partie nord-ouest 

de  l’île  orolning  shimoli-g‘arbiy  qismi;  II.  nm  shimoli-g‘arbiy  tomon,  yer(lar), 

o‘lkalar; le nord-ouest du Canada Kanadaning shimoli-g‘arbiy o‘lkalari. 

noria


 nf chig‘ir, charxpalak (suv chiqarish, sug‘orish va shu kabilar uchun). 

normal,


 

ale,


 

aux


  I.  adj  1.  normal,  tabiiy;  tout  est  normal  hammasi 

joyida; en temps normal tabiiy shart-sharoitda; 2. aqli raso, es-hushi  joyida; 

un  enfant  normal  esli-hushli  bola;  3.  tabiiy;  la  fatigue  est  normale  après 

un  tel  effort  shuncha  mehnatdan  so‘ng  charchash  tabiiy;  ce  n’est  pas 

normal de dormir  autant buncha uxlash  tabiiy hol  emas; 4. école normale 

o‘qituvchilar  tayyorlash  instituti;  l’Ecole  Normale  Supérieure  ou  ellipt 

Normale  Pedagogika  instituti;  II.  nf  tabiiy  hol,  me’yor,  marom;  intelligence 

au-dessus de la normale me’yoridan ortiq aqllilik;  s’écarter de la normale 

me’yoridan ortmoq. 

normalement

 adv odatda, ko‘pincha, ko‘proq. 

normalien,

 

ienne


 n o‘qituvchilar  tayyorlash yoki pedagogika  institutining 

studenti. 

normalisation

  nf  normalash,  normallashtirish,  normal  holga  keltirish, 

tartibga kelish. 

normaliser

 

vt 


1. 

normalashtirmoq, 

standartlashtirmoq; 

2. 


normallashtirmoq, 

mo‘tadillashtirmoq; 

normaliser 

les 


relations 

diplomatiques  avec  un  pays  étranger  biron  chet  davlat  bilan  diplomatik 

aloqalarni normallashtirmoq. 

normand,


 

ande


  I.  adj  Normandiyaga  oid,  normand;  II.  n  normand, 

normandiyalik; loc une réponse de Normand mujmal javob. 

normatif,

 

ive



  adj  normaga  muvofiq,  normativ;  grammaire  normative 

normativ grammatika. 

norme

  nf  1.  norma,  umumiy  majburiy  tartib,  qoida;  norme  juridique, 



sociale  huquqiy,  ijtimoiy  norma;  2.  norma,  qat’iy  belgilangan  o‘lcham, 

me’yor,  marom;  o‘lcham,  miqdor;  s’écarter  de  la  norme  normadan 

chetlashmoq;  objet  conforme  aux  normes  normalarga  mos  keladigan 

narsa. 


noroît

 nm mar shimoli-g‘arbdan esadigan shamol. 

norvégien,

 

ienne



 I. adj Norvegiyaga oid; II. n norvegiyalik. 

NOSTALGIE

 

NOURRIR



 

 

 



363 

nostalgie

 nf sog‘inch, qo‘msash, erishilmagan orzu; il avait la nostalgie 

de  cette  époque  u  bu  davrni  qo‘msar  edi;  il  était  envahi  d’une  grande 

nostalgie uni ulkan sog‘inch qamrab olgan edi. 

nostalgique

  adj  ma’yus,  g‘amgin,  qayg‘uli;  chanson  nostalgique 

g‘amgin ashula. 

nota bene

 nm inv eslatma, belgi, qayd. 

notabilité

  nf  ko‘zga  ko‘ringan,  nufuzli,  e’ tiborli  odam;  yuqori  martabali 

shaxs. 

notable


  I.  adj  1.  e’ tiborga  loyiq,  muhim,  katta,  yirik,  ulkan;  il  a  fait  de 

notables  progrès  u  e’tiborga  loyiq  muvaffaqiyatlarga  erishdi;  2.  e’ tiborli, 

martabali,  nufuzli;  c’était  quelqu’un  de  très  notable  bu  juda  e’tiborli  bir 

shaxs edi; II. nm kazo-kazo, martabali, nufuzli, e’ tiborli  odam; les notables 

d’une ville shaharning martabali odamlari. 

notablement

 adv sezilarli, aytarli darajada, anchagina, ancha. 

notaire


 nm notarius. 

notamment

  adv  ayniqsa,  shu  jumladan,  chunonchi,  xususan;  les 

mammifères, et notamment l’homme sut emizuvchilar va xususan odam. 

notarié,

 

ée



 adj notariusga oid; notarius  tomonidan  tasdiqlangan; notarial; 

actes notariés notarius tomonidan guvohlantirilgan rasmiy hujjat. 

notation

  nf  1.  belgilash,  notatsiya  (shartli  yozma  belgilar,  notalar 

sistemasi;  ularni  belgilash);  notation  des  nombres,  notation  numérique; 

notation  par  lettres  sonlarni  belgilash,  nomerlash;  harflar  bilan  belgilash; 

notation  musicale  musiqa  notatsiyasi;  2.  yozuv,  qayd,  xotira;  3.  baholash, 

baho  qo‘yish;  la  notation  des  devoirs  par  le  professeur  uy  vazifalarini 

o‘qituvchi tomonidan baholanishi. 

note


1

 nm 1. nota;  2. ohang; fausse note buzuq ohang; qalbaki, yasama, 

mos kelmaydigan narsa; note  cristalline jarangdor  ohang;  3. klavish; taper 

sur  deux  notes  à  la  fois  baravariga  ikkita  klavishni  bosmoq;  4.  loc  note 

juste  haqiqiy  tafsilot;  forcer  la  note  bo‘rttirmoq,  orttirib  yubormoq;  les 

rideaux  blancs  mettaient  une  note  gaie  dans  la  chambre  oq  pardalar 

xonaga sururli  tus berar  edilar; donner la note ibrat ko‘rsatib ergashtirmoq; 

être  dans  la  note  uslubida,  mos  tushgan,  xonasida  bo‘lmoq;  cet  objet, 

cette  remarque  étaient  bien  dans  la  note  bu  narsa,  bu  izoh  juda  mos 

tushgan edi. 

note

2

 nf 1. belgi, ishora; note marginale hoshiyadagi belgi; commentaire 



en  note  qisqacha  belgilar  bilan  berilgan  sharh;  2.  qisqa  yozma  xabar, 

axborot,  ma’lumot;  faire  passer  une  note  qisqa  xabar  bosib  chiqarmoq; 

note  officielle  rasmiy  xabar;  3.  qayd,  yozma  xotira,  mulohaza;  cahier  de 

notes yon daftarcha; prendre note d’une adresse adresni yozib olmoq; as-

tu pris des notes pendant le cours? leksiyani yozib bordingmi? prête-moi 

tes notes konspektingni  berib  tur;  4. hisob-kitob, schyot; note d’électricité 

elektr  hisob-kitobi;  note  d’hôtel  mehmonxona  hisob-kitobi;  demander, 

payer  sa  note  hisob-kitobni  so‘ramoq,  hisob-kitob  qilmoq;  5.  baho;  une 

mauvaise  note  yomon  baho;  carnet  de  notes  d’un  écolier  o‘quvchining 

kundalik daftari. 

noter

  vt  1.  yozib,  belgilab  olmoq;  noter  les  pages  intéressants  d’un 



livre  kitobning  qiziqarli  joyini  belgilab  olmoq;  note  mon  adresse  adresimni 

yozib ol; notez que nous serons absents jusqu’à la fin du  mois  e’tiborga 

olib qo‘yingki, biz oyning oxirigacha bo‘lmaymiz; 2. qayd qilmoq, ta’kidlamoq, 

tasdiqlamoq;  ceci  mérite  d’être  noté  bu  qayd  qilishga  loyiq;  il  faut  bien 

noter ceci buni  alohida  ta’kidlab qo‘ymoq kerak; bundan juda ehtiyot bo‘ lish 

kerak;  3.  baholamoq,  baho  qo‘ymoq,  baho  bermoq;  noter  un  élève,  un 

employé o‘quvchini, xizmatchini baholamoq. 

notice


  nf  1.  so‘zboshi,  muqaddima;  2.  qisqa  bayon;  notice  explicative 

qisqacha tushuntirish bayoni. 

notification

 nf xabardor qilish, bildirish. 

notifier

  vt  bildirmoq,  xabardor  qilmoq,  aytib,  bildirib,  eshittirib,  xabardor 

qilib  qo‘ymoq;  on  lui  notifia  son  renvoi  uni  ishdan  bo‘shaganligi  haqida 

xabardor qilishdi. 

notion

 nf 1. elementar, boshlang‘ich bilish darajasi; il  avait  des notions 



d’anglais u ingliz tilidan ozroq xabardor edi; 2. tasavvur, tushuncha; notions 

du  bien  et  du  mal  yaxshilik  va  yomonlak  haqidagi  tasavvur;  il  a  perdu  la 

notion du temps u vaqt  tushunchasini yo‘qotib qo‘ydi; 3.  tushuncha; le  mot 

et la notion so‘z va tushuncha. 

notoire

  adj  1.  g‘irt,  aniq,  shubhasiz,  yaqqol  ko‘rinib,  bilinib  turgan;  une 



bêtise  notoire  g‘irt  ahmoqlik;  il  est  notoire  que  bu  shubhasizki;  2. 

ashaddiy,  o‘ taketgan,  uchiga  chiqqan,  borib  turgan,  nariyog‘i  yo‘q;  un 

criminel notoire ashaddiy jinoyatchi. 

notoirement

 adv shubhasiz, aniq, ravshan, yaqqol. 

notoriété

 nf 1. aniqlik, ravshanlik, yaqqollik; notoriété d’un fait asosning 

yaqqolligi;  loc  il  est de notoriété que hammaga ma’ lumki,  hamma biladiki; 

2.  mashhurlik,  nom,  shuhrat,  dovrug‘,  dong;  son  livre  lui  a  apporté  la 

notoriété  uning  kitobi  unga  shuhrat  keltirdi;  la  notoriété  d’un  lieu,  d’une 

œuvre joyning, asarning mashhurligi. 

notre


  pl 

nos


  adj  poss  pl  1.  bizning,  bizga  qarashli;  o‘zimizning;  nous 

devrions donner chacun notre avis, nos  avis  biz  har birimiz  o‘z fikrimiz, 

fikrlarimizni  aytishimiz  kerak;  notre  ville  bizning  shahrim iz;  notre 

civilisation  bizning  tamaddun;  3.  bizning  (hurmat,  ehtirom  ma’nosida); 

comment va notre malade? bizning kasalning ahvollari qalay? notre héros 

arriva à s’échapper bizning qahramon qochib qolishga muyassar bo‘libdi; 4. 

bizning, o‘zimizning (mening, o‘zimning ma’nosida); tel est notre bon plaisir 

bizning ajoyib ermagimiz shunday. 

nôtre

  I.  adj  poss  litt  bizniki,  bizga  qarashli,  o‘zimizniki,  o‘zimizdan;  nous 



avons  fait  nôtres  ces  opinions  biz  o‘zimizning  bu  fikirlarimizni  qildik;  II. 

pron  poss  le  nôtre,  la  nôtre,  les  nôtres  o‘zimizniki,  o‘zimiznikilar;  ils  ont 

leurs  soucis,  et  nous  (avons)  les  nôtres  ularning  o‘z  tashvishlari  bor  va 

bizning  o‘zimizniki;  III.  n  1.  o‘z,  o‘zimizniki;  nous  y  mettons  chacun  du 

nôtre biz unga o‘z hissamizni qo‘shamiz; 2. pl biznikilar (ota-ona, qarindosh-



Download 18.64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   140   141   142   143   144   145   146   147   ...   238




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling