Institut français d’Études sur l’asie centrale


Download 18.64 Mb.
Pdf ko'rish
bet15/238
Sana14.02.2017
Hajmi18.64 Mb.
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   238


yetishmayotgan  mayda  pul);  faire  l’appoint  pulni  qaytimsiz  to‘lamoq,  pulni 

to‘ppa-to‘g‘ri  to‘lamoq;  2.  fig  qo‘shimcha  yordam,  madad;  qo‘shilgan  ulush, 

hissa; c’est pour moi un appoint décisif bu men uchun hal qiluvchi madad, 

yordam; une force d’appoint yetishmayotgan, qo‘shimcha kuch; chauffage 

d’appoint qo‘shimcha isitish. 

appointements

  nm  pl  maosh,  ish  haqi;  mes  appointements  se 

montent  à  mening  maoshim  …-ni  tashkil  qiladi;  toucher  ses 

appointements maosh olmoq. 

appointer

1

 vt maosh bermoq,  ish haqi bermoq; il  est appointé au  mois 



unga har oyda maosh beradilar. 

appointer

2

  vt  uchlamoq,  uchli  qilmoq,  uchini  chiqarmoq,  ochmoq; 



appointer un crayon qalamning uchini chiqarmoq. 

appontement

 nm pristan (qoziqoyoqqa o‘rnatilgan); prichal (qoziqoyoqqa 

bog‘langan kema, drijabl kabilarni bog‘laydigan joy). 

apponter

 vi palubaga qo‘nmoq (samolyotlar). 

apport

 nm 1. hissa, ulush; un apport  à une cause, à la science  ishga, 



fanga  qo‘shilgan  hissa;  2.  yordam,  madad;  ils  ne  peuvent  rien  faire  sans 

apport extérieur tashqaridan yordamsiz ular hech narsa qila olmaydilar. 

apporter

 vt 1. olib kelmoq, keltirmoq,  tashib keltirmoq; apportez-moi  ce 

livre!  menga  bu  kitobni  keltiring!  quelles  nouvelles  apportez-vous? 

qanday  yangiliklar  olib  keldingiz?  qanday  yangiliklar  bor?  apporte!  aport! 

(o‘rgatilgan  itga  “olib  kel“  ma’nosida  aytiladigan  xitob);  j’arrive  du  midi,  je 

vous  ai  apporté  des  fruits  men  janubdan  keldim,  sizlarga  mevalar  olib 



APPOSER

 

APPROFONDISSEMENT



 

 

 



41 

keldim; 2. qo‘shmoq, qo‘shib qo‘ymoq, keltirmoq;  ta’minlamoq; apporter des 

preuves  dalil,  isbot  keltirmoq;  apporter  sa  pierre  à  l’édifice  o‘z  hissasini 

qo‘shmoq;  3.  kiritm oq,  qilmoq,  bo‘lmoq,  aylamoq,  etmoq;  apporter  des 

modifications  o‘zgartirish  kiritmoq,  o‘zgartmoq;  apporter  son  concours  à 

qqn, à qqch biror kishiga, narsaga yordam ko‘rsatmoq; apporter son appui 

madad  bermoq;  apporter  des  soins  g‘amxo‘rlik  qilmoq,  jon  kuydirmoq;  4. 

keltirib chiqarmoq, sabab  bo‘lmoq;  tug‘dirmoq; keltirmoq; les  changements 

que  l’automobile  a  apporté  dans  la  vie  quotidienne  kundalik  turmushda 

avtomobil keltirib chiqargan o‘zgarishlar. 

apposer

  vt  qo‘ymoq,  bosmoq,  ustiga  qo‘ymoq;  qo‘shmoq;  apposer 



sceau pechat, muhr bosmoq;  apposer les  scellés sur qqch  pechatlamoq, 

surg‘uchlamoq; apposer des affiches e’lon, afisha yopishtirmoq. 

apposition

 nf 1. qo‘yish, ustiga qo‘yish, bosish; 2. gram izohlovchi. 

appréciable

  adj  1.  sezilarli,  ko‘rinib,  bilinib,  sezilib  turgan,  bilinadigan, 

ko‘zga  tashlanadigan; la différence n’est pas appréciable à l’œil nu  farq 

oddiy  ko‘zga  sezilmaydi;  obtenir  des  résultats  appréciables  sezilarli 

natijalarga  erishmoq;  2.  muhim,  ahamiyatli;  foydali;  il  y  a  eu  des 

changements appréciables muhim o‘zgarishlar sodir bo‘ldi. 

appréciation

  nf  1.  baho  berish,  baholash;  narx  belgilash;  qiymatini 

aniqlash; 2. baho,  fikr; mulohaza; il a noté ses appréciations en marge du 

texte u o‘z fikrlarini matn chetiga yozib qo‘ydi. 

apprécier

  vt  1.  baho  bermoq,  baholamoq,  narx  qo‘ymoq;  belgilamoq; 

l’expert  a  apprécié  le  mobilier  à  tel  prix  ekspert  mebelga  shunday  narx 

belgiladi;  2.  belgilamoq,  aniqlamoq,  mo‘ljallamoq  (sezgi  yordamida, 

taxminan);  apprécier  une  distance,  une  vitesse  masofani,  tezlikni 

aniqlamoq; 3. sezmoq, his qilmoq, payqamoq, anglamoq, eshitmoq, ko‘rmoq; 

4. yaxshi fikrda bo‘lmoq, sevmoq, yoqtirmoq; je n’apprécie pas ce genre de 

plaisanteries men  bunday hazillarni yoqtirmayman, menga bunday hazillar 

yoqmaydi. 

appréhender

1

  vt  1.  ushlab  olmoq,  qamab  qo‘ymoq,  qamamoq; 



appréhender  un  malfaiteur  jinoyatchini  qamamoq,  ushlamoq;  2.  phil  idrok 

etmoq, anglamoq. 

appréhender

2

  vt  qo‘rqmoq,  xavfsiramoq,  cho‘chimoq  (biror  narsa  sodir 



bo‘lishidan avval); il appréhende cet examen u bu im tihondan qo‘rqayapti. 

appréhensif, ive

 adj qo‘rqoq, yuraksiz. 

appréhension

  nf  1.  qo‘rquv,  xavfsirash,  xavotirlanish,  cho‘chish, 

hadiksirash;  hadik,  xavf;  éprouver  de  l’appréhension  qo‘rqmoq, 

xavfsiramoq, hadiksiramoq;  avec appréhension qo‘rqib,  hadiksirab; qo‘rquv 

bilan, hadik bilan; 2. phi l, psych zehn, idrok; idrok qilish. 

apprendre

  vt  1.  bilmoq,  bilib  olmoq;  xabardor  bo‘lmoq;  apprendre  une 

nouvelle par la radio yangilikni radiodan, radio orqali bilmoq; 2. o‘rganmoq, 

o‘qimoq; apprendre l’allemand nemis  tilini o‘rganmoq; apprendre sa leçon 

darsini  o‘qimoq;  apprendre  un  texte  par  cœur  matnni  yod  olmoq;  il  a 

appris  le  métier  hunar  o‘rganmoq;  3.  bildirmoq,  xabar  bermoq,  darak 

bermoq;  les  journaux  nous  apprennent  les  nouvelles  gazetalar  bizga 

yangiliklarni  bildiradi,  biz  yangiliklarni  gazetalardan  bilamiz;  4.  o‘rgatm oq, 

o‘qitmoq,  ta’lim  bermoq;  apprendre  l’ouzbek  à  qqn  birovga  o‘zbek  tilini 

o‘rgatmoq; apprendre à lire à qqn birovga o‘qishni o‘rgatmoq. 

apprenti, ie

  n  1. shogird;  xalfa,  yordamchi  ishchi;  prendre  un  apprenti 

shogirdlikka  olmoq;  entrer  comme  apprenti  dans  un  atelier  ustaxonaga 

shogirdlikka kirmoq; shogird  tushmoq; 2. biror sohada yangi, yosh,  tajribasiz 

odam. 

apprentissage



  nm  1.  shogirdlik,  hunar  o‘rganish;  hunar  o‘rgatish; 

l’apprentissage  d’un  métier  biror  hunar  o‘rgatish-o‘rganish;  une  école 

d’apprentissage  hunar  maktabi,  hunar  bilim  yurti;  mettre  qqn  en 

apprentissage  hunar  o‘rganishga,  shogirdlikka  bermoq;  être  en 

apprentissage  chez  qqn  kimningdir  shogirdi  bo‘lmoq;  pendant  mon 

apprentissage  shogirdlik  paytlarimda;  2.  biror  sohada  birinchi,  dastlabki 

qadamlar;  tajriba, birinchi ish; faire l’apprentissage de tanishmoq; dastlabki 

qadamlarni  qo‘ymoq;  en  être  encore  à  son  apprentissage  biror  sohada 

yangi, tajribasiz bo‘lmoq, dastlabki qadamlarni qo‘ymoq. 

apprêt


  nm  1.  ishlov  berish;  tayyorlash  (xom  ashyo:  teri,  ip,  gazlama); 

ishlov  berish  uchun  ishlatiladigan  maxsus  moddalar;  2.  birinchi,  xomaki 

bo‘yoq berish; birinchi, xomaki bo‘yoq; une  couche d’apprêt xomaki bo‘yoq 

qatlami;  3.  g‘ayritabiiylik,  bejamdorlik,  tum taroqlik;  style  plein  d’apprêt 

jimjimador, g‘ayritabiiy uslub. 

apprêté, ée

 adj g‘ayritabiiy, bejamdor, tum taroq (uslub); d’un air apprêté 

g‘ayritabiiy tusda. 

apprêter

 I. vt 1.  tayyorlamoq (ovqat); 2. techn  oxirgi ishlov bermoq (teri, 

gazlama,  ip);  3.  birlamchi,  xomaki  bo‘yoq  surtmoq,  gruntovka  qilmoq;  II. 

s’apprêter  vpr  tayyorlanmoq,  tayyorgarlik,  hozirlik  ko‘rmoq;  s’apprêter  au 

combat  jangga  tayyorlanmoq;  s’apprêter  à  partir  jo‘nab  ketishga 

tayyorlanmoq. 

apprivoisable

 adj qo‘lga o‘rgatib bo‘ ladigan, o‘rgatiladigan. 

apprivoisement

 nm qo‘lga o‘rgatish; o‘ziga rom qilib olish. 

apprivoiser

  I.  vt  1.  o‘rgatmoq,  qo‘lga  o‘rgatmoq,  qo‘lga  o‘rgatib  olmoq 

(hayvonlar va qushlar); apprivoiser un ourson  ayiq bolasini qo‘ lga o‘rgatib 

olmoq;  2.  fig  o‘ziga  og‘dirib  olmoq,  o‘ziga  qaratib,  rom  qilib  olmoq; 

apprivoiser  un  enfant  timide  odamovi,  tortinchoq  bolani  o‘ziga  rom  qilib 

olmoq;  II.  s’apprivoiser  vpr  1.  qo‘lga  o‘rganmoq,  qo‘lga,  odamga  o‘rganib 

qolmoq; l’ours finit par s’apprivoiser  oxiri ayiq qo‘lga o‘rganib qoldi;  2. fig 

birovga  ishonadigan,  gapiga  quloq  soladigan,  gapini  bajaradigan  bo‘lib 

qolmoq; o‘rganmoq, ko‘nikmoq, o‘rganib, ko‘nikib qolmoq; el bo‘lib ketmoq. 

approbateur, trice

 adj voir approbatif, ive. 

approbatif,  ive

  adj  ma’qullaydigan,  ma’qullovchi,  ijobiy,  maqtovli;  un 

signe de tête approbatif ma’qullash ma’nosida bosh irg‘ash, qimirlatish. 

approbation

  nf  1.  ma’qullash,  rozilik;  qabul  qilish;  donner  son 

approbation rozi bo‘lmoq, rozilik bermoq; avoir l’approbation de qqn biror 

kimsaning  ma’qullashiga  sazovor  bo‘ lmoq,  biror  kimsa  tomonidan 

ma’qullanmoq;  donner  son  approbation  à  qqch  biror  narsaga  rozilik 

bermoq;  l’approbation  d’une  loi  qonunning  ma’qullanishi,  qabul  qilinishi; 

qonunni ma’qullash, qabul qilish; 2. ijobiy baho, maqtov,  tahsin; sa conduite 

est digne d’approbation uning yurish-turishi maqtovga loyiq. 

approchable

  adj  bo‘lishsiz  fe’llarda  qo‘llaniladi:  kirish,  o‘ tish,  yo‘lash 

mumkin  bo‘lgan;  barchaga  baravar,  oddiy,  odm i  (inson);  sa  porte  est  bien 

gardée,  il  n’est  pas  facilement  approchable  uning  darvozasi  yaxshi 

qo‘riqlanayapti,  osonlikcha  yaqinlashib  bo‘lmaydi;  il  est  de  très  mauvaise 

humeur,  il  n’est  pas  approchable  uning  kayfiyati  juda  yomon,  unga 

yaqinlashib bo‘ lmaydi. 

approchant,  ante

  adj  o‘xshash,  o‘xshagan,  bir  xil,  bir  xildagi,  bir  xil 

tushgan. 

approche

  nf  1.  yaqinlashish,  yaqin  kelish;  à  mon  approche 

yaqinlashayotganimda;  lunette  d’approche  kuzatish  trubasi,  uzun  durbin; 

travaux  d’approche  mil  sapyorlik  ishlari;  fig  manyovrlar,  kirdikor,  hiyla-

nayrang; 2. yondoshish; qarash, nuqtai-nazar; l’approche scientifique d’un 

problème  masalaga  ilmiy  yondoshish;  3.  ostona,  bo‘sag‘a;  les  approches 

d’une  ville  shahar  bo‘sag‘asi;  4.  yaqinlashish,  boshlanish;  kelish,  kirish; 

arafa;  à  l’approche  de  la  nuit  tun  kirishi  bilan;  aux  approches  du 

printemps bahor arafasida. 

approché, ée

 adj taxminiy,  taqribiy; un calcul  approché  taxminiy hisob-

kitob. 


approcher

  I.  vt  yaqinlashtirmoq,  yaqin  keltirmoq,  yaqinroqqa  surib 

qo‘ymoq; approcher ce fauteuil de la table kresloni stolga yaqinlashtirmoq; 

2.  yaqin  kelmoq,  yaqinlashmoq;  personne  n’ose  l’approcher  hech  kim 

unga  yaqin  kelishga  jur’at  etolmayapti;  II.  vi  1.  yaqin  kelmoq;  juda 

yaqinlashmoq;  approchez  et  asseyez-vous!  yaqin  keling  va  o‘ tiring!  faire 

signe  d’approcher  yaqin  kelishga  ishora  qilmoq;  2.  yaqin  bo‘lmoq;  -ga 

yaqinlashmoq; approcher du but maqsadga yaqin bo‘lmoq; il approche de 

la  trentaine  u  o‘ ttiz  yoshga  yaqinlashayapti,  u  yaqinda  o‘ ttizga  kiradi;  III. 

s’approcher  (de)  vpr  yaqin  kelmoq,  oldiga  bormoq;  yaqinlashmoq, 

yondoshmoq;  le  navire  s’approche  de  la  terre  kema  qirg‘oqqa 

yaqinlashayapti; approchez-vous de moi! menga yaqinroq keling! 

approfondir

  vt  1.  chuqurlashtirmoq,  kovlab  chuqurroq  qilmoq;  2.  fig 

chuqurroq,  batafsil  o‘rganmoq;  approfondir  une  question  masalani 

chuqurroq o‘rganmoq. 

approfondissement

 nm 1. chuqurroq qilish; chuqurlash; chuqurlashish; 

2.  fig  chuqurroq  o‘rganish;  l’approfondissement  d’un  sujet,  d’un 

problème masalani, muammoni chuqurroq o‘rganish. 



APPROPRIATION

 

ARACHNÉEN



 

 

 



42 

appropriation

  nf  1.  o‘zlashtirish,  o‘zlashtirib  olish;  o‘ziniki  qilib  olish;  2. 

moslashtirish, moslashtirish, muvofiqlashtirish. 

approprié,  ée

  adj  mos, muvofiq,  munosib,  loyiq;  mos;  to‘g‘ri  keladigan, 

javob beradigan; une réponse appropriée munosib javob. 

approprier

  I.  vt  moslamoq,  moslashtirmoq,  muvofiqlashtirmoq; 

approprier son style au sujet uslubni mavzuga moslamoq; II. s’approprier 

vpr  o‘zlashtirmoq,  o‘ziniki  qilib  olmoq;  egallab  olmoq;  bosib  olmoq,  zabt 

etmoq;  s’approprier  les  bénéfices,  les  bien  d’autrui  foydani, 

boshqalarning mulkini o‘ziniki qilib olmoq; s’approprier un héritage merosni 

egallab olmoq. 

approuver

  vt  1.  rozilik  bermoq,  ruxsat  bermoq;  ma’qullamoq,  ma’qul 

topmoq;  qabul qilmoq; le  conseil a  approuvé l’ordre du jour kengash kun 

tartibini  ma’qulladi;  2.  ijobiy  baholamoq,  maqtamoq,  tahsin  o‘qimoq, 

approuver  une  proposition,  un  contrat  taklifni,  shartnomani  ijobiy 

baholamoq; approuver qqn  biror kimsa bilan hamfikr, bir xil  fikrda bo‘lmoq; 

je vous approuve entièrement siz bilan batamom ham fikrman. 

approvisionné, ée

 adj ta’minlangan, g‘amlab qo‘yilgan. 

approvisionnement

  nm  1. 

ta’minlash, 

ta’min  etish,  qilish; 

l’approvisionnement d’une ville  en eau shaharni suv  bilan  ta’minlash; les 

services d’approvisionnement ta’minot xizmati; 2. oziq-ovqat zaxirasi. 

approvisionner

 I. vt 1. oziq-ovqat bilan ta’minlamoq; approvisionner un 

marché  en  fruits  bozorni  meva  bilan  ta’minlamoq;  2.  mil  o‘qlamoq,  o‘q 

solmoq;  portlovchi  moddalar  bilan  to‘ldirmoq;  approvisionner  le  magasin 

d’une  arme  o‘ t  ochish  qurolining  magazini,  o‘qdoniga  o‘q  solmoq;  II. 

s’approvisionner vpr zaxira qilmoq, g‘amlab qo‘ymoq; s’approvisionner en 

vin  vinoni  g‘amlab  qo‘ymoq;  s’approvisionner  chez  l’épicier  boqqoldan 

oziq-ovqat mahsulotlarini sotib olmoq. 

approximatif,  ive

  adj  taqribiy,  taxminiy,  chamalangan;  valeur 

approximative taqribiy qiymat. 

approximation

  nf  1.  math  yaqinlashish;  chercher  la  solution  d’un 

problème  par  approximations  successives  masalani  mantiqiy,  izchil 

yaqinlashish usuli bilan yechmoq; 2. taxminiy baho, narx. 

approximativement

 adv taxminan, taqriban. 

appui

  nm  1.  suyanch,  tayanch,  suyanchiq,  tayanchiq;  tirgovich,  tirgak; 



prendre appui sur biror narsaga suyanmoq; point d’appui tayanch nuqtasi; 

l’appui  d’une  fenêtre  deraza  tokchasi,  deraza  rafi;  2.  fig  yordam,  madad, 

dalda;  avoir  besoin  d’un  appui  sérieux  kuchli  madadga  muhtoj  bo‘lmoq; 

avec  l’appui  de  qqn  birovning  ko‘magida;  3.  fig  qo‘llab,  madad  berib 

turadigan  kishi,  tirgak,  tayanch,  suyanchiq;  hom iy;  être  l’appui  de  qqn 

birovga madad,  tayanch  bo‘lmoq; 4.  à l’appui de dalil,  tasdiq,  isbot sifatida; 

citer à l’appui de son opinion o‘z fikrining isboti sifatida misol keltirmoq. 

appui-tête

  ou  appuie-tête  nm  boshtiragich,  boshqo‘yg‘ich  (kreslolarning 

boshni qo‘yib yoki tirab o‘tiriladigan qismi). 

appuyer

  I.  vt  1.  (à,  contre,  sur  qqch)  tirab  qo‘ymoq,  suyab  qo‘ymoq, 



qo‘ymoq, qadamoq,  tiramoq; appuyer une échelle contre un  mur  narvonni 

devorga  tirab qo‘ymoq; 2. fig yoqlamoq, quvvatlamoq; appuyer un candidat 

à une élection saylovda nomzodni yoqlamoq; appuyer la demande de qqn 

birovning  iltimosini  quvvatlamoq;  3.  fig  asoslamoq,  quvvatlamoq, 

mustahkamlamoq;  appuyer  une  démonstration  par  des  exemples  dalil 

misollar  bilan  asoslamoq,  mustahkamlamoq;  4.  bosmoq,  ustiga  bosmoq, 

qo‘ymoq; appuyer le pied  sur la pédale oyoqni pedalga  qo‘ymoq,  pedalni 

bosmoq;  II.  vi  (sur  qqch)  1.  tegmoq,  tegib  turmoq;  suyanmoq,  tayanmoq, 

tiranmoq; le pied de la table n’appuie pas sur le plancher stol oyog‘i polga 

tekkani  yo‘q;  le  mur  appuie  sur  les  arcs-boutants  devor  tashqi  tirgovuch 

arkaga tayanib turibdi; 2. bosmoq, siqmoq, itarmoq; surmoq; appuyez sur le 

levier  richagni  bosing!  3.  ayirib,  alohida  qilib,  bo‘rttirib  ko‘rsatmoq;  4. 

ta’kidlamoq,  uqtirib  o‘ tmoq, diqqatini jalb qilmoq; 5. yo‘l  olmoq; appuyer  sur 

la droite,  à droite chap  tomondan yurmoq; III. s’appuyer vpr 1. suyanmoq, 

tayanmoq;  s’appuyer  sur  un  bâton  hassaga  tayanmoq;  2.  ishonmoq, 

suyanmoq;  vous  pouvez  vous  appuyer  entièrement  sur  lui  siz  unga 

batamom  suyanishingiz,  ishonishingiz  mumkin;  il  s’appuie  sur  des 

observations  récentes  u  yangi  kuzatishlarga  suyanmoqda;  3.  fam 

s’appuyer  une  corvée  biror  narsani  majburan  bajarmoq,  o‘z  xohishiga 

qarshi bajarmoq. 

âpre

 adj 1. taxir, kakra, og‘izni burushtiradigan; 2. keskin, qattiq, shiddatli; 



vent âpre kuchli,  qattiq shamol;  3.  ochko‘z, xasis;  o‘ch; âpre  au gain  tekin 

daromadga o‘ch odam, ta’magir. 

âprement

 adv keskin, shiddat bilan. 

après

  I.  prép  1.  so‘ng,  keyin;  ketma-ket,  birin-ketin,  navbatm a-navbat 



(zamonda);  le  printemps  vient  après  l’hiver  qishdan  keyin  bahor  keladi; 

ces événements sont arrivés les uns après les autres bu hodisalar birin-

ketin ro‘y berdi; ils président l’un après l’autre ular navbatma-navbat raislik 

qilyaptilar;  loc  conj  après  que  -gach,  -gandan  so‘ng,  keyin;  il  est  arrivé 

après que je sois parti men ketgach, u keldi; d’après binoan, muvofiq; 2. 

so‘ng,  keyin,  orqada  (makonda);  après  le  pont  ko‘prikdan  keyin;  passez 

après  moi mendan keyin, mening orqamdan; II. adv keyin, o‘ tgach, so‘ngra; 

vingt ans après yigirma yildan keyin, yigirma yil o‘tgach. 

après-demain

 adv ertadan keyin, indin, indinga. 

après-guerre

 nm urushdan keyingi davr, urushdan keyingi yillar. 

après-midi

  nm  ou  nf  inv  tushdan  keyin;  en  fin  d’après-midi  kunning 

ikkinchi yarmida. 

après-ski

 nm inv issiq yumshoq oyoq kiyimi. 

âpreté


  nf  1.  keskinlik,  shiddatlilik;  qat’iylik;  l’âpreté  de  la  discussion 

munozaraning keskinligi;  l’âpreté de  la lutte kurashning qat’iyligi; 2.  taxirlik, 

nordonlik, achimsiqlik (ta’m); l’âpreté du vin vinoning nordonligi. 

a

 



priori

 I. loc adv inv phil apriori (tajribaga, faktlarga, asoslanish, tajribada 

ko‘rmasdan, tekshirmasdan,  dalilsiz, isbotsiz); juger a priori de qqch  biror 

narsa,  hodisa  haqida apriori muhokama yurg‘izmoq; II. loc adj inv  tajribaga, 

faktlarga  asoslanmagan,  tajribada  ko‘rilmagan,  tekshirilmagan,  tajribadan 

qat’iy nazar, oldin; III. nm inv mulohaza, fikr. 

apriorisme

 nm apriorizm. 

aprioriste

  adj  tajribaga,  faktlarga  asoslanmagan,  tajribada  ko‘rilmagan, 

tekshirilmagan. 

à-propos


 nm o‘z vaqtida ekanlik, o‘rinli, jo‘yali bo‘lishlik; joyida, mavridida 

bo‘lishlik;  tadbirkorlik,  topqirlik,  hozirjavoblik;  l’à-propos  d’une  remarque 

tanbehning  o‘rinligi;  l’esprit  d’à-propos  topqirlik;  manque  d’à-propos 

topqirlik,  hozirjavoblikning  yo‘qligi,  yetishmovchiligi;  dire  qqch  avec  à-

propos  biror  narsani  mavridi  bilan  aytmoq;  sans  le  moindre  à-propos 

butunlay, batamom o‘rinsiz. 

apte

  adj  layoqatli,  qobiliyatli;  yaroqli;  apte  au  travail  ishga  yaroqli;  être 



apte à comprendre  tushunishga qodir bo‘ lmoq,  tushuna olmoq; il n’est pas 

apte au service u xizmatga yaroqli emas. 

aptère

 adj zool qanotsiz, qanoti yo‘q; insecte aptère qanotsiz hasharot. 



aptitude

 nf layoqat, qobiliyat; aptitude au travail ishga qobiliyatli. 

aquarelle

 nf akvarel. 

aquarelliste

 n akvarel bo‘yoq bilan surat soluvchi musavvir. 

aquarium

 nm akvarium. 

aquatinte

  nf  typogr  akvatinta  (akvarel  yoki  to‘q  jigar  rang  bo‘yoq  bilan 

solingan suratga o‘xshatib yasalgan gravyura). 

aquatique

 adj suvli, suv; suvda bo‘ladigan, suvda yashaydigan; plantes 

aquatiques suv o‘ tlari; animaux aquatiques suvda yashaydigan hayvonlar. 

aqueduc

 nm akveduk, osma quvur, suv quvuri. 



aqueux, euse

 adj suvi ko‘p, sersuv, sernam. 

aquilin

 adj m le nez aquilin qushburun, qiyg‘irburun. 



aquilon

 nm akvilon (shimoldan esadigan sovuq shamol). 

arabe

 I. adj arablarga va Arabistonga oid; II. n 1. arab, arabistonlik; 2. nm  



arab tili. 

arabesque

  nf  1.  pl  me’morchilik  va  rassomchilik  san’atida;  geometrik 

shakllardan,  barg,  gul  kabilarning  tasvirdan  tarkib  topgan  murakkab  naqsh; 

2. fig gajak shaklida o‘ralgan narsa, o‘ram, gajak, jimjima, jingala; chirmov; 3. 

ayrim harakat, muqom (raqsda). 

arabisant, ante

 n arabshunos. 

arabisation

 nf arablashtirish; arablashish. 

arabiser

 vt arablashtirmoq. 

arable

 adj haydaladigan, ekiladigan; terre arable haydaladigan yer. 



arachide

 nf yeryong‘oq. 

arachnéen, enne

 adj o‘rgimchakka oid, o‘rgimchak. 



ARACHNIDES

 

ARÊTE



 

 

 



43 

arachnides

 nf pl o‘rgimchaksimonlar. 

araignée


 nf o‘rgimchak; toile d’araignée o‘rgimchak to‘ri; loc fam il a une 

araignée au plafond miyasi aynimoq, aqli joyida emaslik. 

aratoire

  adj  dehqonchilikka  va  dehqonlarga  oid;  instruments  aratoires 

dehqonchilik asbob-uskunalari; haydov aslahalari. 

arbalète


 nf arbalet (kamonga o‘xshash qadimiy qurol). 

arbitrage

  nm  1.  arbitraj  hakamlar  sudi;  soumettre  un  différend  à 

l’arbitrage da’voni arbitrajga oshirmoq; 2. sport arbitrlik, hakamlik. 

arbitraire

 I. adj  1.  erkin; o‘zboshimchalik bilan, o‘zicha  ish  tutadigan; un 

choix,  une  décision  arbitraire  erkin,  o‘zboshimcha,  tanlov,  qaror;  2. 

qonunsiz, noqonuniy; une détention arbitraire  noqonuniy to‘xtatib  turish; II. 

nm  o‘zboshimchalik,  beboshlik;  haddan  oshish;  boshqalarning  haq-

huquqlarini poymol qilish. 

arbitrairement

 adv o‘zboshimchalik bilan; noqonuniy, qonunsiz; asossiz. 

arbitral, ale

 adj arbitajga oid. 

arbitre

1

 nm 1. arbitr, hakam; 2. arbitr (davlat arbitrajining xodimi); 3. sport 



arbitr, sudya, hakam. 

arbitre


2

 nm libre arbitre iroda erkinligi. 

arbitrer

  vt  1.  hakam  sifatida  hal  qilmoq  (manfaatdor  bo‘lmagan  shaxs); 

arbitrajda sud qilmoq; 2. sport sudyalik, hakamlik qilmoq; arbitrer un  match 

de football futbol matchida hakamlik qilmoq. 

arborer

 vt 1. balandlikka  o‘rnatmoq,  tiklamoq; baland ko‘ tarmoq; arborer 



un drapeau bayroq tikmoq; 2. ko‘rinarli yerga osib qo‘ymoq, osmoq; taqmoq; 

ko‘z-ko‘z qilmoq; arborer une décoration ordenni ko‘z-ko‘z qilmoq. 

arborescence

 nf daraxtga o‘xshab tarmoq otish. 



Download 18.64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   238




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling