Institut français d’Études sur l’asie centrale


Download 18.64 Mb.
Pdf ko'rish
bet152/238
Sana14.02.2017
Hajmi18.64 Mb.
1   ...   148   149   150   151   152   153   154   155   ...   238

outiller


  I. vt  uskunalamoq,  asbob-uskuna  bilan  ta’minlamoq,  jihozlamoq; 

ouvrier  bien,  mal  outillé  yaxshi,  yomon  qurollangan  ishchi;  vous  n’êtes 

pas  outillé  pour  cela!  bu  ishni  qilish  uchun  siz  qurollanmagansiz!  II. 

s’outiller  vpr  qurollanmoq,  jihoz  sotib  olmoq,  yetarli  asbob-uskunaga  ega 

bo‘lmoq; il faudra vous outiller pour ce travail  bu ish  uchun siz qurollanib 

olishingiz kerak. 

outrage

  nm  1.  qattiq  tahqir,  qattiq  haqorat,  ozor,  ranj,  ranj-alam;  les 



outrages qu’on leur a fait subir ularni mahkum qilishgan qattiq tahqirlar; litt 

les  outrages  du  temps  hayot  ranj-alamlari;  2.  haqoratlash,  tahqirlash, 

hurmatstzlik qilish, kamsitish; 3.  haqoratlash,  tahqirlash, yerga urish,  ustidan 

kulish, buzish; outrage à la raison, au bon sens fahm-farosatni, to‘g‘ri fikrni 

yerga urish; outrage aux bonnes mœurs urf-odatlarni tahqirlash. 

outrageant,

 

ante


 adv haqoratli,  tahqirli, kamsituvchan;  critique, propos 

outrageants haqoratli tanqid, g‘iybat. 

outrager

 vt 1. haqorat  qilmoq,  haqoratlamoq, so‘kmoq, tahqirlamoq; il l’a 

outragée  u  uni  haqorat  qildi;  elle  a  pris  un  air  outragé  u  tahqirlangan 

ahvolga  tushdi;  2.  buzmoq,  oyoq  osti  qilmoq,  tahqirlamoq,  haqorat  qilmoq; 

outrager  les  bonnes  mœurs,  la  morale  urf-odatlarni,  axloqni  oyoq  osti 

qilmoq. 


outrageusement

 adv g‘oyat, juda ham, nihoyatda, haddan tashqari, ortiq 

darajada; femme outrageusement fardée haddan tashqari bo‘yangan ayol. 

outrance


  nf  1.  haddan  tashqarilik,  o‘ ta  ortiqchalik;  une  outrance  de 

langage  nutqning o‘ ta ortiqchaligi; l’outrance de son langage  uning gapini 

o‘ta  oshirib  yuborilishi;  2.  loc  adv  à  outrance  g‘oyat,  nihoyatda,  juda,  juda 

ham. 


outrancier,

 

ière



 adj haddan  tashqari,  g‘oyat,  benihoyat, juda; caractère 

outrancier haddan tashqari tabiat. 

outre

1

 nf mesh, sanoch; outre de  vin vino meshi;  loc  être gonflé, plein 



comme une outre meshday shishgan, qorni meshday shishgan. 

outre


2

  I.  adv  1.  narigi  tomonida,  ortida;  outre-Atnlantique  A tlantikaning 

narigi  tomonida  (Amerikada);  outre-Manche  Lamanshning  narigi  tomonida; 

n  les  peuples  d’outre-mer  dengiz  orti  xalqlari;  2.  passer  outre 

chegarasidan  o‘tib  ketmoq;  chegeradan  chiqib  ketmoq,  iltifotsizlik 

ko‘rsatmoq;  je  passai  outre  à  son  interdiction  men  uning  taqiqlash 

chegarasidan  chiqib  ketdim;  II.  prép  -dan  tashqari,  shu  bilan  birgalikda; 

outre  le  fait  que  bu  dalildan  tashqari;  loc  adv  outre  mesure  o‘ ta,  haddan 

tashqari,  haddan  ziyod,  ortiq  darajada;  ce  travail  ne  l’a  pas  fatigué  outre 

mesure bu ish uni haddan tashqari charchatgani yo‘q; loc adv en outre -dan 

tashqari, shu bilan birgalikda,  buning ustiga, ustiga ustak, shuningday; il est 

tombé  malade (et) en outre, il a perdu sa place u kasal bo‘lib qoldi, ustiga 

ustak ish joyini ham yo‘qotdi. 

outré,


 

ée

  adj  1.  orttirib,  ko‘pirtirib  yuborilgan;  flatterie  outrée  orttirib 



yuborilgan maqtov; 2. ranjigan, dili og‘rigan, jahli chiqqan, darg‘azab; je suis 

outré de, par son ingratitude men uning ko‘rnamakligidan ranjidim. 

outrecuidance

  nf  litt  1.  balandarvozlik,  manmanlik,  takabburlik, 

dimog‘dorlik,  gerdayish,  kekkayish;  parler  de  soi  avec  outrecuidance  o‘zi 

haqida  gerdayib  gapirmoq;  2.  surbetlik,  bezbetlik,  beorlik,  uyatsizlik, 

yuzsizlik; il  me répondit avec outrecuidance u menga surbetlik bilan javob 

berdi. 


outrecuidant,

 

ante



  adj  litt  gerdaygan,  kekkaygan,  manman,  takabbur, 

surbet, beor, yuzsiz; n c’est un outrecuidant bu surbet odam. 

outremer

 nm moviy rang; de beaux outremers moviy rangli. 

outrepasser 

vt  chetga  chiqmoq,  chegaradan  chiqmoq,  buzmoq; 

outrepasser ses droits o‘z haq-huquqlari chegarasidan chetga chiqmoq. 

outrer


 vt 1. litt orttirib, bo‘rttirib ko‘rsatmoq, bo‘rttirmoq, mubolag‘a qilmoq, 

ko‘pirtirib  yubormoq;  outrer  une  pensée,  une  attitude  fikrni,  munosabatni 

bo‘rttirib  yubormoq;  2.  murakkab  zamonlarda  achchiqlantirmoq,  jahlini 

chiqarmoq,  g‘azabini  keltirmoq,  qo‘zg‘amoq;  votre  façon  de  parler  de  sa 

mort  m’a  outré  sizning  uning  o‘limi  haqida  bunday  gapirishingiz  mening 

jahlimni chiqardi. 

outsider

 nm anglic autsayder, noma’lum, notanish ot (chavandozlikda); le 

prix a été remporté par un outsider sovrinni noma’lum bir ot olib ketdi; des 

outsiders autsayderlar. 

ouvert,

 

erte



  adj  1.  ochiq;  porte,  fenêtre  ouverte  ochiq  eshik,  deraza; 

grand  ouvert  lang  ochiq;  2.  ochiq,  kirsa  bo‘ladigan  (joy);  magasin  ouvert 

ochiq magazin; le  musée est ouvert muzey ochiq; 3. ochiq (tashqari bilan 

aloqada);  bouche  ouverte,  yeux  ouverts  ochiq  og‘iz,  ochiq  ko‘z;  sons 

ouverts  ochiq  tovush;  o  ouvert  ochiq  o;  robinet  ouvert  ochiq  jo‘mrak;  le 

gaz est ouvert gaz ochiq;  4. ochiq, ochilgan, yozilgan;  main ouverte yoziq 

barmoqlar; fleur ouverte ochilgan gul; à bras ouverts quchoq  ochib; lire le 

latin  à  livre  ouvert  lotin  tilini  sharillatib  o‘qimoq;  chemise  ouverte  ochiq 

ko‘ylak; 5.  ochiq, yorilgan,  teshilgan; opération à  cœur ouvert  ochiq yurak 

operatsiyasi;  6. ochiq (foydalansa bo‘ladigan); canal ouvert à la navigation 

kemalar  harakati  uchun  ochiq  kanal;  bibliothèque  ouverte  à  tous  hamma 

uchun  ochiq  kutubxona;  des  espaces  ouverts  ochiq  maydonlar;  ville 

ouverte  ochiq  shahar;  7.  ochiq  (ruxsat  etilgan,  boshlangan);  la  chasse,  la 

pêche  est  ouverte  ov,  baliq  ovi  ochiq;  8.  ochiq  ko‘ngil,  ko‘nglidagini 

yashirmaydigan,  ko‘ngli  ochiq,  samim iy;  un  visage  très  ouvert  juda  ham 

ochiq  chehra;  loc  il  nous  a  parlé  à  cœur  ouvert  u  bizga  chin  yurakdan 

gapirdi;  9.  ochiqdan-ochiq, ochiq-oydin ko‘rinib  turgan, oshkora (his-tuyg‘u); 

il  faut  éviter  un  conflit  ouvert  ochiq  nizodan  qochish  kerak;  10.  ziyrak, 

zukko; un garçon ouvert et intelligent ziyrak va aqlli bola; un esprit ouvert 

zukko aql. 

ouvertement

  adv  ochiqchasiga,  oshkoro;  il  agit  toujours  ouvertement 

u doim ochiqchasiga harakat qiladi; je lui ai dit ouvertement ce que j’avais 

sur le cœur men ko‘nglimda borini unga ochiqchasiga aytdim. 

ouverture 

nf 1. ochilish, ochiqlik; l’ouverture des portes du magasin se 

fait  à  telle  heure  magazin  eshiklari  shu  soatda  ochiladi;  heures,  jours 

d’ouverture  ochilish  soatlari,  kunlari;  ouverture  d’un  objectif;  régler 

l’ouverture  ob’ektiv  tirqishi;  ob’ektiv  tirqishini  moslamoq;  ouverture  d’un 

angle  burchak  kengligi;  2.  ochilish,  ishga  tushish;  ouverture  d’une 

autoroute  avtostradaning  ochilishi;  ouverture  d’esprit  aqlning  ziyrakligi, 

zukkoligi;  3.  ochilish,  boshlanish;  ouverture  de  la  session,  d’un  débat 

sessiyaning, muzokaraning ochilishi; ouverture de la  chasse, de la pêche 

ov,  baliq  ovining  ochilishi;  faire  l’ouverture  (de  la  chasse)  ov  sezonini 

ochmoq,  ov  ochilishining  birinchi  kuni  ovga  bormoq;  le  demi  d’ouverture 

o‘yinni  boshlovchi  o‘yinchi  (regbi);  4.  pl  takliflar;  faire  des  ouvertures  de 

paix,  de  négociation  tinchlik,  muzokara  taklif  qilmoq;  5.  mus  uvertura;  6. 

narsaning  ochiq  joyi;  ochiqlik,  bo‘sh  joy,  teshik;  les  ouvertures  d’un 

bâtiment  imoratning  teshiklari  (deraza,  eshik);  ouverture  d’une  grotte, 

d’un puits g‘orning, quduqning og‘zi; 7. yo‘l, imkoniyat; c’est une ouverture 

sur un monde inconnu bu notanish dunyoga yo‘l. 

ouvrable 

adj m ish kuni; il y  a six jours ouvrables dans une semaine 

et cinq jours ouvrés haftada olti ish kuni va besh ishlanadigan kun bor. 

ouvrage 

nm 1. ish, yumush, mashg‘ulot, vazifa; avoir de l’ouvrage ishi 

bo‘lmoq;  se  mettre à l’ouvrage  ishga kirishmoq; qui résulte d’un ouvrage 

ishlov  berilgan;  ouvrages  manuels  qo‘lda  qilingan  ishlar;  ouvrages  de 

dames  tikuv-bichuv  ishlari; boîte, corbeille  à ouvrage  tikuv-bichuv  ishlarini 

soladigan  quti,  karzina;  2.  ishlangan,  tayyorlangan  narsa;  buyum;  ouvrage 

d’ovfevrerie  zargarlik  buyumi;  le  gros  de  l’ouvrage  inshoot,  bino,  imorat, 

qurilish; ouvrages d’art qurilish (ko‘prik, tonnel va shu kabilar); 3. asar,  ijod; 

la publication d’un ouvrage asarni  bosib chiqarish; je voudrais consulter 

cet  ouvrage  men  bu  asarni  ko‘rib  chiqmoqchi  edim;  ouvrage  de 

philosophie  falsafiy  asar;  ouvrages  à  la  vitrine  d’un  libraire  kitob 

sotuvchisining peshtaxtasidagi kitoblar. 



OUVRAGÉ

 

PACHYDERME



 

 

 



381 

ouvragé,


 

ée

  adj  ishlov  berilgan,  ishlangan,  bezatilgan,  bezak  solingan; 



pièce  d’orfèvrerie  ouvragée  ishlov  berilgan  zargarlik  buyumi;  bijou 

finement ouvragé nozik ishlangan taqinchoq. 

ouvrant,

 

ante



 adj ochiladigan; toit ouvrant d’une voiture avtomobilning 

ochiladigan tomi. 

ouvré,

 

ée



  adj  ishlov  berilgan;  produits  ouvrés  sanoat  mollari;  2.  jour 

ouvré ish kuni (ishlanadigan kun). 

ouvre-boîtes 

nm inv konserva ochadigan pichoq. 

ouvre-bouteilles

 nm inv shisha ochqich. 

ouvreur,

 

euse



 n (asosan nf) kapeldiner (tomoshabinlarni zalda joylovchi  

teatr xodimi); des ouvreuses de cinéma kinoteatr kapeldinerlari. 

ouvrier,

 

ière



  I.  n  1.  ishchi,  mehnatkash;  2.  litt  usta;  prov  à  l’œuvre  on 

reconnaît  l’ouvrier  usta  obro‘ni  hunaridan  topar;  II.  adj  ishchilarga  oid, 

ishchi(lar);  la  classe  ouvrière  ishchilar  sinfi;  cheville  ouvrière  shkvoren, 

birlashtiruvchi o‘q. 

ouvrière

  adj,  nf  ishchi  (ayrim  hasharotlarda:  nasl  qoldirmaydigan,  urug‘  

qo‘ymaydiganlari);  la  reine  des  abeilles  et  les  ouvrières  ona  asalari  va 

ishchi arilar. 

ouvrir

 I. vt 1. ochmoq; ouvrir la fenêtre derazani ochmoq; va ouvrir och; 



ouvrez, au nom de la loi! qonun nomi bilan  oching! 2.  ichini  ochmoq,  ichini 

yormoq,  chaqmoq;  ouvrir  des  huîtres  ustritsa  yormoq;  3.  ochmoq,  ochib 

qo‘ymoq;  fam  l’ouvrir  og‘zini  ochmoq,  gapirmoq;  ouvrir  l’œil  ko‘zini 

ochmoq,  ehtiyot  bo‘lmoq;  ouvrir  un  portefeulle  karmonni  ochmoq;  ouvrir 

un  robinet  jo‘mrakni  ochib  qo‘ymoq;  ouvrir  le  gaz  gazni  ochib  qo‘ymoq; 

ouvrir  l’appétit  à  qqn  birovning  ishtahasini  ochib  yubormoq;  4.  ochmoq, 

tortib  qo‘ymoq;  ouvrir  les  rideaux  pardalarni  ochib  qo‘ymoq;  5.  ochmoq, 

teshmoq;  ouvrir  une  fenêtre  dans  un  mur  devordan  deraza  ochmoq;  6. 

ochmoq,  foydalanishga  ruxsat  bermoq;  ouvrir,  s’ouvrir  un  chemin,  une 

voie ko‘chani, yo‘lni ochmoq; 7. ochmoq, namoyon qilmoq; il nous a ouvert 

le  fond  de  son  cœur  u  bizga  yuragining  to‘ridagi  gaplarni  ochdi;  ouvrir 

l’esprit  (à  qqn)  biron  kishining  aqlini  oshirmoq;  8.  ochmoq,  boshlamoq, 

kirishmoq;  ouvrir  les  hostilités  dushmanlikni  boshlamoq,  dushmanlik 

qilishga  kirishmoq;  ouvrir  le  feu  o‘ t  ochishni  boshlamoq;  ouvrir  une 

discussion munozara  boshlamoq; 9. ochmoq, asos solmoq,  tashkil  qilmoq; 

ouvrir un  magasin, des  écoles magazin, maktablar ochmoq; 10.  ochmoq, 

bermoq;  ouvrir  un  compte,  un  crédit  à  qqn  biron  kishi  nomiga  hisob 

ochmoq, kredit  bermoq; II. vi 1. ochiq  bo‘lmoq; cette porte n’ouvre  jamais 

bu  eshik  hech  qachon  ochilmaydi;  ouvrir  sur  qaragan  bo‘lmoq  (eshik, 

deraza);  2.  ochilmoq,  boshlanmoq;  les  cours  ouvriront  la  semaine 

prochaine darslar kelgusi haftadan boshlanadi; III. s’ouvrir vpr 1. ochilmoq; 

la  porte  s’ouvre  eshik  ochilyapti;  le  toit  de  cette  voiture  s’ouvre  bu 

avtomobilning  tomi  ochiladi;  la  fleur  s’ouvre  gul  ochilyapti;  s’ouvrir  sur 

qaragan  bo‘lmoq,  qarab  teshilgan  bo‘lmoq,  chiqmoq,  biror  tomonga  qarab 

ochilmoq; la porte s’ouvre directement sur le jardin eshik  to‘g‘ridan  to‘g‘ri 

boqqa  ochiladi;  2.  ochilmoq,  namoyon  bo‘ lmoq;  le  chemin,  la  route  qui 

s’ouvre devant nous  bizning  oldimizda  namoyon bo‘lgan ko‘cha, yo‘l; une 

vie  nouvelle  s’ouvrait  devant  (à)  lui  uning  oldida  yangi  hayot  ochilar  edi; 

s’ouvrir  à qqch  biror narsaga  ochiq bo‘lmoq, kirib kelishiga  imkon bermoq; 

son esprit s’ouvre peu à peu à  cette idée uning idroki bu  fikrni sekin-asta 

qabul qildi; s’ouvrir à qqn biror kishiga yorilmoq; ko‘nglini, yuragini ochmoq; 

je  m’en  suis  ouvert  à  lui  men  bu  haqda  unga  yorildim;  3.  ochilmoq, 

boshlanmoq;  l’exposition  qui  allait  s’ouvrir  yaqinda  ochilayotgan 

ko‘rgazma;  s’ouvrir  par  bilan,  orqali  ochilmoq,  boshlanmoq;  s’ouvrir  les 

veines vena  tomirlarini kesmoq (o‘zini o‘zi o‘ldirmoq);  s’ouvrir le crâne en 

tombant yiqilib boshini yormoq. 

ouvroir

 nm jamoada  tayyor  tikilgan,  to‘qilan mahsulotlar uchun  ajratilgan 



joy, omborxona. 

ouzbek


 I. adj, n o‘zbek; II. nm o‘zbek tili. 

ovaire


 nm 1. anat tuxumdon; 2. bot tuguncha, urug‘don. 

ovale


 I. adj oval shaklidagi; visage ovale cho‘ziqroq yuz; le ballon ovale 

cho‘ziq  to‘p  (regbida);  II.  nm  oval,  tuxumsimon,  cho‘ziq,  yassi  shakl;  figure 

d’un ovale parfait cho‘ziq go‘zal yuz. 

ovarien,


 

ienne


  adj  tuxumdonga  oid;  glande,  sécretion  ovarienne 

tuxumdon bezi, sekretsiyasi; cycle ovarien urug‘lanish davri. 

ovation

 nf ovatsiya, gulduros olqishlar, qarsaklar; faire un ovation à qqn 



birovni gulduros qarsaklar bilan olqishlamoq. 

ovationner

  vt  gulduros  olqishlar,  qarsaklar  bilan  olqishlamoq, 

qarshilamoq;  elle  se  fait  ovationner  uni  gulduros  qarsaklar  bilan 

olqishladilar. 

overdose


  nf  anglic  dozasini  orttirib  yuborish  (giyohvand  moddalarning); 

mort par overdose dozani orttirib yuborish natijasida o‘lgan. 

ovidés

 nm qo‘ylar oilasiga mansub hayvonlar guruhi. 



ovin,

 

ine



  adj  qo‘yga  oid;  la  race  ovine  qo‘yning  zoti;  nm  les  ovins 

qo‘ylar. 

ovipare

 adj tuxum qo‘yuvchi; les oiseaux, les crustacés, la plupart des 



insectes,  des  poissons,  des  reptiles  sont  ovipares  qushlar, 

qisqichbaqasimonlar,  ko‘pchilik  hasharotlar,  baliqlar,  sudralib  yuruvchilar 

tuxum qo‘yuvchilardir; n les ovipares et les vivipares tuxum qo‘yuvchilar va 

bola tug‘uvchilar. 

ovni

 nm noma’lum uchuvchi jismning qisqartmasi, uchar tarelka. 



ovoïde

  adj  tuxumsimon,  tuxumga  o‘xshash,  cho‘zinchoq;  crâne  ovoïde 

cho‘zinchoq kalla. 

ovulaire


 adj embrion hujayrasiga oid. 

ovulation

  nf  ovulyatsiya  (sut  emizuvchilarda);  l’ovulation,  fonction 

essentielle de l’ovaire ovulyatsiya tuxumdonning asosiy funksiyasidir. 

ovule

  nm  embrion  hujayrasi;  la  rencontre  de  l’ovule  et  du 



spermatozoïde  produit  l’œuf  embrion  hujayrasi  va  spermatozoidning 

uchrashuvi tuxum hosil qiladi; 2. biol tuxum hujayra. 

oxford

 nm oksford (ikki xil rangli paxta ipidan qilingan mato). 



oxhydrique

  adj  gidrokislorodga  oid;  gaz  oxhydrique  d’un  chalumeau 

rezakning kislorodli gazi. 

oxydable


 adj oksidlanuvchi, oksidlanadigan, zanglaydigan. 

oxydation

 nf oksidlash; oksidlanish, zanglash. 

oxyde


 nm oksid; oxyde de carbone uglerod oksidi; oxyde de cuivre mis 

oksidi. 


oxyder

 vt oksidlamoq; l’air oxyde certains métaux havo ayrim metallarni 

oksidlaydi; le fer s’oxyde rapidement temir tez oksidlanadi, zanglaydi. 

oxygénation

 nf oksidlash; oksidlanish. 

oxygène


  nm  kislorod;  l’oxygène  est  indispensable  à  la  plupart  des 

êtres  vivants  kislorod  ko‘pchilik  tirik  mavjudotlarning  ajralmas  qismidir; 

étouffer  par  manque  d’oxygène  kislorod  yetishmasligidan  bo‘g‘ilmoq, 

asfiksiya,  bo‘g‘ilish;  ballon  d’oxygène  kislorod  baloni;  fam  sof  havo,  ochiq 

havo;  aller  prendre  un  bol  d’oxygène  ochiq  havoga  chiqmoq,  shamollab 

kelmoq. 


oxygéner

  vt  oksidlamoq,  kislorod  qo‘shmoq,  kislorodlamoq;  eau 

oxygénée  vodorod  peroksidi;  oxygéner  les  cheveux  sochni  vodorod 

peroksidiga  solmoq;  fam  s’oxygéner  (les  poumons)  toza  havodan  nafas 

olmoq, shamollamoq;. 

ozone


 nm ozon; l’ozone a des propriétés antiseptiques ozon antiseptik 

xususiyatga ega. 

 

 

 



 

P, p



 nm inv fransuz alifbosining o‘n oltinchi harfi. 

pacage 


nm  1.  mollarni  yaylovda  boqish;  le  pacage  s’oppose  à  la 

stabulation  mollarni  yaylovda  boqish  og‘ilda  boqishning  teskarisidir;  2. 

o‘tloq, yaylov. 

pacha 


nm 1. poshsho (turk sultonligida va Misrda generallar, a’yonlarning 

oliy  unvoni  va  shu  unvonni  olgan  kishilar);  2.  fam  harbiy  kema  kapitani;  3. 

fam  mener  une  vie  de  pacha  shohona  hayot  kechirmoq;  faire  le  pacha 

boyvachchalik qilmoq (boshqalarni o‘ziga xizmat qildirmoq). 

pachyderme 

nm  fil;  une  démarche  de  pachyderme  og‘ir,  beso‘naqay 

harakat. 


PACIFICATEUR

 

PAIX



 

 

 



382 

pacificateur,

 

trice


  n,  adj  tinchlantiruvchi,  murosaga  keltiruvchi, 

yarashtiruvchi  odam;  mesures  pacificatrices  kelishtiruvchi,  yarashtiruvchi 

tadbirlar. 

pacification

  nf  tinchitish,  yarashtirish;  la  pacification  d’une  zone 

dangereuse xavfli mintaqani tinchitish. 

pacifier

 vt 1.  tinchitm oq, yarashtirmoq, bitishtirmoq, yarashtirib  qo‘ymoq; 

2.  tinchlantirmoq,  tinchitm oq,  taskin  bermoq,  xotirjam  qilmoq;  pacifier  les 

esprits ruhan xotirjam qilib qo‘ymoq. 

pacifique

 adj 1. tinchlikni yaxshi ko‘radigan, tinchliksevar; 2. tinch, tinchlik 

yo‘lida  ishlatiladigan;  3.  tinch-totuv;  la  coexistence  pacifique  entre  les 

Etats davlatlararo tinch totuv yashash. 

pacifiquement

 adv tinchlik bilan, tinchlik yo‘li bilan, tinch. 

pacifisme

  nm  patsifizm,  tinchlikparvarlik  (har  qanday  urushlarga  qarshi  

chiqadigan, tinchlikni passiv ravishda targ‘ib qiladigan kishilar harakati). 

pacifiste

 n, adj tinchlikparvar, tinchlik tarafdori, tinchlik targ‘ibotchisi. 

pacotille

 nf sifatsiz, hech narsaga arzimaydigan mato; de pacotille hech 

narsaga arzimaydigan, arzimas. 

pacte

  nm  1.  bitim,  kelishuv;  conclure,  sceller,  signer  un  pacte  bitim  



tuzmoq,  kelishuvni  tasdiqlamoq,  kelishuvga  qo‘l  qo‘ymoq;  2.  bitim, 

shartnoma, kelishuv, pakt, konvensiya. 

pactiser

  vi  1.  bitim,  shartnoma,  kelishuv,  pakt  tuzmoq,  ahdlashmoq;  2. 

kelishmoq, til biriktirmoq; pactiser avec le crime jinoyat bilan kelishmoq. 

pactole


  nm  litt  serdaromad  manba,  ish,  joy;  c’est  un  vrai  pactole  bu 

haqiqiy serdaromad ish. 

paddock

 nm 1. qo‘ton, maydon (otlarning poygaga chiqishidan oldin sayr 



qiladigan joy); 2. fam o‘rin, joy, karavot. 

paella


  nf  paelya  (go‘sht,  baliq  va  sabzavotlar  solib  tayyorlanadigan 

ispanlarning guruchli ovqati). 

paf

1

 intj  gurs,  qars,  gup,  tap;  paf!  il  est  tombé  par  terre  gurs!  u  yerga 



qulab tushdi. 

paf


2

 adj inv fam kayf, mast; elles sont complètement paf ular g‘irt mast. 

pagaie

 nf kuraksimon eshkak, kalta eshkak. 



pagaïe,

 

pagaille



 nf 1. fam en pagaïe  bir  talay,  juda  ham ko‘p,  behisob, 

son-sanoqsiz, cheksiz; des livres, il en a en pagaille kitoblar, unda ulardan 

bir  talay  bor;  2.  fam  o‘ta  tartibsizlik,  alg‘ov-dalg‘ovlik,  to‘s-to‘polon, 

besaranjom lik,  ostin-ustin;  quelle  pagaille!  qanday  to‘s-to‘polon!  bu  o‘ ta 

tartibsizlik! la chambre est en pagaille xona to‘s-to‘polon bo‘lib yotibdi. 

paganisme

 nm majusiylik, butparastlik; ko‘p xudolik. 

pagayer


 vi eshkak eshmoq. 

page


1

  nf  bet,  sahifa;  mise  en  pages  sahifalash;  loc  être  à  la  page 

xabardor bo‘lmoq, bilmoq; oxirgi modadan boxabar bo‘ lmoq. 

page


2

  nm  paj  (O‘rta  asrlarda  zodagonlar  yoki  podsho  huzurida  xizmat 

qiluvchi o‘g‘il bola, o‘smir). 

pageot


 ou pajot nm pop o‘rin, joy, karavot. 

pageoter


 

(se)


 vpr fam c’est l’heure de se pageoter o‘ringa kirish, joyiga 

yotish vaqti bo‘ ldi. 

pagination

  nf  sahifalar  yoki  betlarni  raqamlash,  tartibga  keltirish; 

absence de pagination sahifalar raqamining yo‘qligi. 

paginer


 vt sahifa, betlarni raqamlamoq, nomerlamoq, tartibga solmoq. 

pagne


  nm  avratpo‘sh,  lungi  (tropik  yurtlarda  yashovchilarning  avratini  

bekitadigan mato); des pagnes tahitiens taitiliklar avratpo‘shi. 

pagode

  nf  1.  uzoq  Sharq  mamlakatlari  ibodatxonasi;  2.  inv  manche 



pagode yelkadan bilakka qarab kengayib boradigan yeng. 

paie


 nf voir paye. 

paiement


  ou  payement  nm  to‘lash,  to‘ lov;  accepter,  refuser  un 

paiement par chèque chek bo‘yicha to‘lashga rozi bo‘ lmoq, rozi bo‘lmaslik. 

païen,

 

ïenne



  adj  n  majusiylikka,  budparastlikka  oid;  n  les  païens 

majusiylar, budparastlar, ko‘p xudolilar. 

paillard,

 

arde



  adj,  n  1.  plais  buzuq,  axloqsiz,  sayoq,  suyuqoyoq;  2. 

yengiltak,  axloqsiz,  hayosiz,  uyatsiz,  yaramas  (narsa);  des  chansons 

paillardes uyatsiz ashulalar. 

paillardise

  nf  buzuq,  axloqsiz,  hayosiz,  uyat,  yaramas  ish-harakat,  gap; 

débiter des paillardises axloqsiz narsalarni hikoya qilmoq. 



Download 18.64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   148   149   150   151   152   153   154   155   ...   238




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling