Institut français d’Études sur l’asie centrale


partagés  fikrlar juda xilma-xil, qarama-


Download 18.64 Mb.
Pdf ko'rish
bet156/238
Sana14.02.2017
Hajmi18.64 Mb.
1   ...   152   153   154   155   156   157   158   159   ...   238

gina orasida qoldi;  loc les avis sont partagés  fikrlar juda xilma-xil, qarama-

qarshi; II. se partager vpr bo‘linmoq, ajralmoq; bo‘lishmoq; ce gâteau ne se 

partage pas facilement bu pirog osanlikcha bo‘linmaydi; se partager  entre 

diverses  tendances  turli  yo‘nalishlar  orasida  qolmoq;  partagez-vous  en 

deux groupes  ikki guruhga  bo‘lininglar!  ils  se sont partagé l’héritage ular 

merosni o‘zaro bo‘lib olishdi. 

partageur,

 

euse



 adj o‘z narsasini birov bilan  bo‘lashuvchi; cette gamine 

n’est pas partageuse bu qizcha bo‘lashuvchi emas. 

partance

 nf en partance jo‘nab ketuvchi, yo‘ l oluvchi, uchuvchi; avion en 

partance pour -ga uchuvchi samolyot. 

partant


1

,

 



ante

  I.  n  1.  jo‘nab  ketuvchi,  jo‘novchi;  2.  yugurish,  chopish 

qatnashchisi  (start  oluvchi);  les  partants  d’une  cours  cycliste  velosiped 

poygasida  qatnashuvchilar  (start  oluvchilar);  II.  adj  fam  je  ne  suis  pas 

partante pour une  aventure  aussi risquée men  bunday qaltis ishga moyil 

emasman. 

partant

2

 conj litt demak,  binobarin, bas; plus d’emplois, partant  moins 



de chômage ish ko‘p bo‘lsa, demak ishsizlik ham kam. 

partenaire 

n  1.  sherik,  hamroh,  partnyor,  juft;  la  partenaire  d’un 

patineur konkida uchuvchining jufti; 2.  fam rafiqa, ma’shuqa,  o‘ynash; voici 

ma  partenaire  mana  mening  ma’shuqam;  3.  sherik,  kompanon;  umumiy 

bozor bo‘yicha sheriklarimiz. 

parterre

1

 nm gulzor. 



parterre

2

 nm parter. 



PARTHÉNOGÉNÈSE

 

PARTITION



 

 

 



390 

parthénogénèse

 nf biol partenogenez, jinsiy urug‘lanishsiz ko‘payish. 

parti


1

  nm  1.  litt  qaror,  fikr;  il  hésitait  entre  deux  partis  u  ikki  xil  fikr 

orasida ikkilanar edi; 2. prendre le parti de qaror qilmoq, bir qarorga,  fikrga 

kelmoq;  hésiter  sur  le  parti  à  prendre  biror  qarorga  kelishga  ikkilanmoq; 

prendre parti o‘z qarorini, fikrini aniq bildirmoq; il ne veut pas prendre parti 

u  o‘z  qarorini  aniq  bildirishni  xohlamaydi;  prendre  son  parti  bo‘ysunmoq, 

taqdirga  tan  bermoq;  prendre  son  parti  de  qqch,  en  prendre  son  parti 

biror  narsaga  bo‘ysunmoq,  taqdirga  tan  bermoq;  parti  pri  taxminlarga 

asoslangan  mulohaza;  des  partis  pris  taxminlarga  asoslanagan 

mulohazalar;  juger  sans  parti  pris  taxminlarga  asoslanmay  mulohaza 

qilmoq;  être de parti pris  g‘arazgo‘y, nohaq, adolatsiz  bo‘lmoq; 3. loc tirer 

parti de  foydalanmoq,  foydalanib  qolmoq, naf  olmoq; il a su tirer parti de 

cette situation difficile u bu og‘ir ahvoldan foydalanib qoldi. 

parti


2

 nm 1. ijtimoiy-siyosiy guruh, oqim, yo‘nalish,  lager;  avoir le  même 

parti que qqn, se ranger au parti de qqn biror kishi bilan bir ijtimoiy-siyosiy 

oqimda  bo‘lmoq,  biror  kishining  ijtimoiy-siyosiy  guruhiga  qo‘shilmoq;  2. 

partiya; être inscrit à un parti biror partiyaga kirgan bo‘lmoq;  militant d’un 

parti  biror  partiyaning  kurashchisi;  le  parti  communiste  kommunistik 

partiya. 

parti


3

 nm nikoh, juft; elle a trouvé, épousé un beau parti u o‘ziga ajoyib 

juft topdi, u ajoyib yigitga turmushga chiqdi. 

parti


4

,

 



ie

 adj fam shirakayf; après l’apéritif, elle était déjà un peu partie 

aperitivdan so‘ngoq, u shirakayf bo‘ lib qolgan edi. 

partial,


 

ale,


 

aux


  adj  g‘arazli,  g‘arazgo‘y,  nohaq,  adolatsiz;  un  juge  ne 

doit pas être partial hakam g‘arazgo‘y bo‘lmasligi kerak. 

partialement

  adj  g‘arazgo‘ylik,  g‘araz,  nohaqlik,  adolatsizlik,  tarafkashlik 

bilan. 

partialité



 nf g‘arazgo‘ylik, nohaqlik, adolatsizlik, tarafkashlik; partialité en 

faveur de qqn, contre qqn biror kishining foydasiga, zarariga tarafkashlik. 

participant,

 

ante



  adj,  n  qatnashuvchi,  ishtirok  etuvchi;  qatnashchi, 

ishtirokchi;  liste  des  participants  à  une  compétition  musobaqada 

qatnashuvchilar  ro‘yxati;  les  participants  d’une  association  biror 

birlashmaning ishtirokchisi. 

participatif,

 

ive



 adj qatnashadigan, ishtirok etadigan. 

participation

  nf  1.  qatnashish,  ishtirok  etish;  cet  acteur  promet  sa 

participation  au  gala  bu  aktyor  tomoshada  ishtirok  etishga  va’da  berdi; 

participation  aux  frais  badal;  2.  birga  qatnashish,  sherikchilik  qilish; 

participation aux bénéfices  foydaga sherikchilik qilish; 3. birga qatnashish, 

bosh  qo‘shish,  ishtirok  huquqi;  la  participation  des  élèves  à  la  vie  du 

collège o‘quvchilarning kollej hayotida ishtirok etish huquqi. 

participe

  nm  sifatdosh;  participe  présent  à  valeur  verbale,  à  valeur 

d’adjectif fe’ l, sifat ma’nosini anglatuvchi hozirgi zamon sifatdoshi; participe 

passé  à  valeur  verbale,  à  valeur  d’adjectif  fe’l,  sifat  ma’nosini  bildiruvchi 

o‘tgan zamon sifatdoshi. 

participer

 vi  1.  qatnashmoq,  ishtirok  etmoq;  pariciper  à  un  jeu  o‘yinda 

qatnashmoq;  participer  à  un  travail  biror  ishda  ishtirok  etmoq;  participer 

au  chagrin  d’un  ami  do‘stining  qayg‘usiga  hamdard  bo‘lmoq;  2. 

qatnashmoq, ishtirok etmoq, qo‘shilmoq; tous les convives participent aux 

frais hamma mehmonlar xarajatda qatnashyaptilar;  3. qatnashmoq, ishtirok 

etmoq,  sherik  bo‘lmoq,  hissador  bo‘lmoq;  associés  qui  participent  aux 

bénéfices  foydada  qatnashuvchi  hissadorlar;  4.  litt  (de)  kelib  chiqmoq; 

taalluqli,  aloqador  bo‘lmoq;  cette  fête  participe  des  plus  anciennes 

traditions  populaires  bu  bayram  eng  qadimiy  xalq  an’analaridan  kelib 

chiqadi. 

participial,

 

iale,



 

iaux


  adj  gram  sifatdoshga  oid,  sifatdosh;  proposition 

participiale sifatdoshli gap. 

particulariser

  I.  vt  ajratmoq,  ajratib  ko‘rsatmoq,  farqlamoq;  II.  se 

particulariser vpr ajralib turmoq, farq qilmoq. 

particularisme

  nm  partikulyarizm  (ayrim  o‘lkalarning  umumdavlat 

manfaatlari bilan hisoblashmay, ajralib chiqib, mustaqil bo‘lishga intilishi). 

particulariste

 n avtonom iya tarafdori. 

particularité

 nf o‘ziga xos xususiyat, o‘ziga xoslik; avoir, présenter telle 

particularité ma’lum bir xususiyat kasb etmoq. 

particule

 nf 1. zarra, zarracha; 2. particule nobiliaire  dvoryanlik  belgisi 

(familyadan oldin kelgan de old ko‘makchi); un nom à particule ne signifie 

pas qu’on soit nécessairement d’origine noble dvoryanlik belgisi albatta 

dvoryanlar tabaqasidan ekanligini bildiravermaydi. 

particulier,

 

ière



  I.  adj  1.  shaxsiy;  particulier  à  xos,  xos  bo‘ lgan; 

l’insouciance qui lui  est particulière unga xos beparvolik; 2. xususiy; des 

leçons  particulières  xususiy  darslar;  3.  o‘ziga  xos,  alohida,  o‘zgacha, 

boshqacha;  boshqalarga  o‘xshamaydigan,  ajoyib,  qiziq,  g‘alati;  4. 

boshqacha,  o‘zgacha;  II.  n  1.  xususiy  shaxs,  oddiy  fuqaro;  fam  péj  nusxa, 

shaxs,  odam;  de  simples  particuliers  xususiy  shaxslardan;  tu  le  connais 

toi, ce particulier? sen bu nusxani  taniysanmi  o‘zi? 2. nm  tafsilot;  aller du 

général  au  particulier  umumiydan  tafsilotiga  qarab  bormoq;  loc  adv  en 

particulier xususan,  ayniqsa; je ne veux  rien  en particulier xususan, men 

hech narsa xohlamayman. 

particulièrement

 adv 1. ayniqsa, xususan, alohida olganda; il aime tous 

les  arts,  particlièrement  la  peinture  u  hamma  san’atni  yaxshi  ko‘radi, 

ayniqsa  rassomchilikni;  2.  ataylab,  alohida;  j’attire  tout  particulièrement 

votre  attention  sur  ce  point  men  sizning  e’ tiboringizni  bu  joyga  alohida 

qarataman. 

partie

1

 nm 1. litt bo‘lak, qism, parcha; un objet fait de plusieurs parties 



ko‘p  qismdan  qilingan  narsa;  2.  faire  partie  de  kirmoq,  qarashli  bo‘lmoq, 

qo‘shilmoq; tu fais partie de  ma famille sen mening oilam a’zosisan; cela 

ne  fait  pas  partie  de  mes  attributions  bu  mening  vazifamga  kirmaydi;  3. 

qism,  bo‘lak;  les  parties  du  corps  gavdaning  muchalari;  fam  ellipt  les 

parties  erkak  kishining  jinsiy  a’zolari,  avrat;  4.  soha,  ixtisos,  kasb,  hunar; 

elle est très forte dans sa partie u o‘z sohasida juda kuchli. 

partie

2

 nf 1.  taraf,  tomon; la partie  adverse qarshi  tomon;  loc être juge 



et  partie  tarafkash  sud’ya  bo‘lmoq;  2.  loc  prendre  qqn  à  partie  birovni 

ayblamoq,  birovdan  jahli  chiqmoq;  cessez  de  me  prendre  à  partie!  meni 

ayblashni  bas  qiling!  3.  dushman,  raqib;  loc  avoir  affaire  à  forte  partie 

kuchli raqibga duch kelmoq. 

partie

3

  nf  partiya,  daf’a,  qur,  o‘yin;  la  partie,  la  revanche  et  la  belle 



partiya,  revansh  va  hal  qiluvchi  partiya;  faire  une  partie  de  cartes  bir  qur 

qarta  o‘ynamoq;  gagner,  perdre  la  partie  partiyani  yutmoq,  yutqazmoq; 

kurash; la partie  a été  rude kurash og‘ir bo‘ldi;  j’abandonne la partie men 

taslim bo‘ldim; 2. sayr-tomosha,  o‘yin-kulgi; une partie de chasse ov,  ovga 

borish;  une  partie  de  plaisir  o‘yin-kulgi;  loc  se  mettre,  être  de  la  partie 

biror  narsada  qatnashmoq,  ishtirok  etmoq;  ce  n’est  que  partie  remise, 

nous  nous  retrouverons  bu  qoldirilgan  partiya  xalos,  biz  yana 

uchrashamiz. 

partiel,

 

ielle



  adj  qisman,  bo‘lib-bo‘lib;  examen  partiel  qisman  tekshiruv; 

élections partielles qisman saylovlar. 

partiellement

  adv  il  n’a  été  que  partiellement  remboursé  unga  puli 

qismangina qaytarildi. 

partir


1

 vi 1. ketmoq,  jo‘namoq, jo‘nab ketmoq, yo‘lga chiqmoq, yo‘l olmoq; 

2.  o‘lmoq,  bu  dunyodan  ketmoq,  o‘ tmoq;  il  y  a  un  an  que  mon  père  est 

parti  mening  otamning  bu  dunyodan  o‘tganiga  bir  yil  bo‘ldi;  3.  aqli-hushini 

yo‘qotmoq, aqli-hushidan ketmoq; 4. (de) chiqmoq, kelib chiqmoq;  mot qui 

part  du  cœur  yurakdan  chiqqan  so‘z;  à  partir  de  -dan  boshlab,  binoan;  à 

partir d’aujourd’hui bugundan boshlab. 

partir


2

  vt  bo‘laklarga  bo‘lmoq;  avoir  maille  à  partir  biror  narsani  biror 

kimsa bilan bo‘lisholmay qolmoq. 

partisan,

 

ane


  I.  n  1.  tarafdor,  yoqlovchi;  les  partisans  du  féminisme 

feminizm  tarafdorlari;  adj  ils,  elles  sont  partisans  d’accepter  ular  rozi 

bo‘lish  tarafdorlari;  elle  n’en  est  pas  partisan  u  buning  tarafdori  emas.  2. 

nm partizan; guerre de partisans  partizanlar  urushi; II. adj bichib-to‘qilgan, 

taxminlarga  asoslangan,  xolis  bo‘lmagan,  asossiz;  les  haines  partisanes 

asossiz nafrat. 

partitif

 adj gram partitiv (qismni bildiruvchi); article partitif partitiv (qismni 

bildiruvchi) artikl. 

partition

  nf  mus  partitura;  partition  de  piano  pianino  partiturasi;  jouer 

sans partition yoddan chalmoq. 



PARTOU T

 

PASSEPOIL



 

 

 



391 

partout


 adv hamma joyda, yoqda,  har yerda; on ne peut être partout à 

la  fois  bir  vaqtning  o‘zida  hamma  joyda  bo‘lib  bo‘lmaydi;  il  souffre  de 

partout uning hamma yeri og‘riyapti. 

parturiente

 nf méd yaqinda tug‘adigan yoki tuqqan ayol. 

parturition

 nf vx méd tug‘ish, ko‘zi yorish. 

parure


 nf 1. libos, ziynat;  2. bezak, zeb-ziynat; une parure de diamants 

brilliant bezak; 3. bir sidra ichki kiyim. 

parution

 nf bosmadan chiqish, bosilib chiqish, chiqish; dès sa parution, 

ce roman a eu beaucoup de succès bu roman bosmadan chiqishi  bilanoq 

katta yutuqqa erishdi. 

parvenir

 vi  1.  yetib  bormoq,  kelmoq,  yetib  olmoq,  yetmoq;  après  deux 

heures  de  marche,  nous  sommes  parvenus  à  la  ferme  ikki  soat  yo‘l 

yurganimizdan  so‘ng,  biz  fermaga  yetib  keldik;  2.  yetib  bormoq,  yetib 

kelmoq,  tegmoq (narsa);  ma lettre  vous  est-elle parvenue? mening xatim 

sizga  yetib  bordimi?  la  bruit  de  la  rue  lui  parvenait  à  peine  ko‘chaning 

shovqini  unga  arang  yetib  kelardi;  3.  erishmoq,  yetmoq,  yetishmoq;  il  est 

enfin  parvenu  à  ses  fins,  à  ce  qu’il  voulait  nihoyat  u  o‘zi  xohlagan 

nihoyaga  erishdi;  parvenir  à  +inf  qila  olmoq,  erishmoq,  muyassar  bo‘lmoq; 

je  ne  parviens  pas  à  le  voir  men  uni  ko‘ra  olmayapman;  je  ne  parviens 

pas à le convaincre men  uni  ishontira olmayapman; 4. yetmoq, yetishmoq, 

-gacha yashamoq; parvenir à un âge avancé ulug‘ yoshga yetishmoq. 

parvenu,

 

ue



 n péj qo‘lidan kelmaydigan mansabga minib olgan (u-bu qilib 

tez martabaga erishgan) odam, jo‘jaxo‘roz, yangi boy. 

parvis

  nm  inv  cherkov  eshigining  oldi;  le  parvis  de  Notre-Dame  Bibi 



M aryam ibodatxonasining eshik oldi; katta bino oldidagi maydon. 

pas


1

 nm inv 1. qadam, odim; loc revenir  sur ses pas orqasiga qaytmoq; 

2.  faux  pas  toyish,  toyib  ketish,  qoqilish,  qoqilib  ketish;  fig  xato,  xato  ish, 

xatolik; 3. iz; des pas dans  la neige  qordagi izlar;  4. qadam; c’est à deux 

pas  d’ici  bu  yerdan  ikki  qadam;  5.  qadam;  qadam  qo‘yish,  qadamlash, 

yurish;  allonger,  ralentir  le  pas  qadamini  tezlatmoq,  sekinlatmoq;  loc  j’y 

vais de ce pas men ketdim (kutgani vaqtim yo‘q); au pas qadamlab, qadam 

tashlab;  aller,  avancer  au  pas  qadam  tashlab  yurmoq,  qadam  tashlab 

bormoq;  au  pas  de  gymnastique,  au  pas  de  course  yugurib,  chopib;  mil 

marcher  au pas baravar qadam  tashlamoq;  loc  mettre qqn au pas  birovni 

bo‘ysundirmoq,  jilovlamoq;  6.  pa  (raqsda);  esquisser  un  pas  de  tango 

tango  pasini  qilmoq;  pas  de  deux  pa-de-de;  7.  yurish,  qadam  tashlash 

(hayvon); 8. o‘ tish; loc prendre le pas sur qqn biron kishidan  o‘tib ketm oq; 

céder le pas  à qqn biror kishini oldinga  o‘tkazib yubormoq; 9.  tor o‘tish joyi; 

géog  bo‘g‘oz;  franchir  le  pas  bo‘g‘ izdan  o‘ tmoq;  le  pas  de  Calais  Pa  de 

Kale  bo‘g‘ozi;  10.  loc  se  tirer,  sortir  d’un  mauvais  pas  og‘ir,  mushkul 

sharoitdan  qutulmoq,  chiqmoq;  11.  le  pas  de  la  porte  ostona;  loc  pas  de 

porte savdo  fondiga kirish  uchun arendatorga  to‘lanadigan badal; 12. techn 

qadam  (biror  mexanizm  yoki  detalning  muayyan  yo‘nalishda  siljish 

masofasi); un pas de vis burama mixning bir aylanishdagi harakati. 

pas

2

  adv  1.  fe’lning  inkori:  je  ne  parle  pas  men  gapirmayapman;  je  ne 



vous ai pas vu men sizni ko‘rmadim; il espère ne pas le  rencontrer u uni 

uchratmaslikka  umid  qiladi;  il  n’est  pas  encore  arrivé  u  hali  kelmadi;  ce 

n’est  pas  tellement  difficile  bu  shunchalik  qiyin  emas;  loc  ce  n’est  pas 

que ce n’est pas qu’il ait peur, mais bu uning qo‘rqqanidan emas, balki; 2. 

qisqartma  (javob,  undov);  non  pas  yo‘q;  pas  de  chance!  omad  kelmadi! 

pourquoi pas? nima uchun yo‘q, nega shunday bo‘lmasin? ils viennent ou 

pas? ular kelishadimi yoki yo‘q? pas un hech biri; il est paresseux comme 

pas un u hammasidan ham dangasaroq; 3. une femme pas sérieuse  jiddiy 

bo‘lmagan  xotin;  4.  fam  pleure  pas!  yig‘ lama!  on  sait  pas  bilmayman;  on 

ose pas jur’at qilolmayman; je veux pas xohlamayman. 

pascal

1

,



 

ale,


 

als


 ou 

aux


 adj pasxaga  oid,  pasxa;  communion pascale 

pasxa prichastiyesi. 

pascal

2

,



 

als


 nm inform paskal (dasturlash tili). 

pascal


3

,

 



als

 nm paskal (o‘lchov birligi). 

paso

 

doble



 nm inv paso doble (ispancha raqs). 

passable


  adj  o‘rtacha,  o‘rta-miyona,  bir  navi,  durust;  un  travail  à  peine 

passable bir navi ish. 

passablement

  adv  1.  o‘rtacha,  o‘rta-miyona,  bir  navi;  il  sait 

passablement  ses  règles  u  qoidalarini  bir  navi  biladi;  2.  har  holda,  ozmi-

ko‘pmi; il a passablement voyagé u har holda sayohat qilgan. 

passade

  nf  o‘tkinchi  xarxasha,  injiqlik;  c’est  une  simple  passade  bu 



o‘tkinchi xarxasha. 

passage


  nm  1.  o‘tish,  biror  joyni  kesib  o‘tish;  passage  interdit  o‘ tish 

taqiqlanadi;  2.  o‘ tish  joyi,  yo‘l;  il  se  frayait  un  passage  parmi  les 

broussailles u chakalaklar orasidan o‘ziga yo‘l ochar edi; je vais te montrer 

le passage men senga o‘ tish  joyini ko‘rsatib qo‘yaman; sur le passage de 

yo‘lida;  l’ennemi  semait  la  terreur  sur  son  passage  dushman  o‘z  yo‘lida 

dahshat  urug‘ini  sochar  edi;  3.  parcha,  bo‘lim  (kitobda);  elle  relisait  ses 

passages préférés u o‘ziga yoqqan bu parchani qayta o‘qir edi. 

passager


1

,

 



ère

  n  yo‘lovchi,  passajir;  les  passagers  d’une  voiture 

avtomobil yo‘ lovchilari. 

passager


2

,

 



ère

  adj  o‘tkinchi,  bir  lahzali,  bir  onli,  tez  o‘ tib  ketadigan;  un 

bonheur passager bir lahzali baxt. 

passagèrement

 adv o‘tkinchilik bilan; bir lahzada, bir onda. 

passant


1

,

 



ante

 adj serqatnov; une rue passante serqatnov ko‘cha. 

passant

2

,



 

ante


  n  o‘tkinchi,  yo‘lovchi;  le  camelot  interpellait  les 

passants sotuvchi o‘tkinchilarni chaqirar edi. 

passant

3

  nm  ilmoq;  les  passants  d’une  ceinture  kamar  o‘tkaziladigan 



ilmoq. 

passation

  nf  1.  dr  bitim  tuzish;  la  passation  d’un  contrat  shartnoma 

tuzish; 2. passation de pouvoirs, des pouvoirs vakolatni topshirmoq. 

passe

1

 nf 1. hamla,  tashlanish (qilichbozlikda); fig passe d’armes janjal, 



g‘avg‘o, janjal-suron; 2. o‘ tish, o‘ tish joyi, tor o‘ tish joyi, dovon; mot de passe 

parol; loc être en passe de holatida, darajasida bo‘lmoq; nous ne sommes 

pas  encore  riches,  mais  nous  sommes  en  passe  de  l’être  biz  hali  boy 

emasmiz,  lekin  o‘shanday  bo‘lish  holatidamiz;  être  dans  une  bonne, 

mauvaise passe omadi, baxti kulib turmoq, omadi, baxti chopmaslik. 

passe


2

 nm abrév de passe-partout. 

passé

1

  nm  1.  o‘ tmish,  moziy;  avoir  le  culte  du  passé  o‘ tmishga 



sig‘inmoq,  aqidaparast  bo‘lmoq;  2.  o‘tmish,  o‘ tgan  hayot,  ko‘rmish-

kechirmish;  elle  revenait  sans  cesse  sur  son  passé  u  to‘xtovsiz  o‘z 

o‘tmishini eslar edi;  3. o‘ tmish,  o‘tgan vaqt;  le passé, le présent et l’avenir 

o‘tmish, bugun va kelajak; le passé le plus reculé uzoq o‘tm ish, moziy; par 

le passé oldinlari,  ilgarilari;  4. gram  o‘tgan zamon; le passé simple sodda 

o‘tgan zamon. 

passé

2

  prép  keyin,  so‘ng;  passé  huit  heures  du  soir,  les  rues  sont 



désertes kechki sakkizdan so‘ng, ko‘chalar bo‘m-bo‘sh. 

passé


3

,

 



ée

  adj  1.  o‘tgan,  o‘ tib  ketgan,  ilgarigi;  le  temps  passé  o‘ tgan 

vaqt;  il  est  huit  heures  passées  soat  sakkizdan  o‘ tdi;  2.  xira,  tusi  ketgan, 

o‘nggan, rangi o‘chgan; des couleurs passées xira, rangi ketgan bo‘yoqlar; 

3. so‘lgan, so‘lib qolgan. 

passe-droit

 nm qonunni chetlab o‘ tuvchi im tiyoz; profiter de nombreux 

passe-droits  ko‘plab  qonunni  chetlab  o‘ tuvchi  im tiyozlardan  foy dalanib 

qolmoq. 

passe-lacet

  nm  1.  juvoldiz;  egilgan  yo‘g‘on  igna;  2.  loc  fam  être  raide 

comme  un  passe-lacet  sariq  chaqasi  ham  bo‘lmaslik,  ship-shiydam 

bo‘lmoq. 

passementerie

  nf  1.  zarbof  jiyak,  uqa;  yaltiroq  tasma;  2.  shu  bezaklar 

savdosi  yoki  ularni  ishlab  chiqaradigan  sanoat;  passementerie  militaire 

harbiy uqa ishlab chiqarish sanoati. 

passe-montagne

  nm  yuzining  bir  qismi  ochiq  issiq  qalpoq;  pl  des 

passe-montagnes. 

passe-partout

  inv  (abrév  passe,  des  passes)  I.  nm  ochqich  (turli  

qulflarni  ochadigan  moslama),  bir  nechta  qulflarga  to‘g‘ri  keladigan  umumiy 

kalit; II. adj kundalik, oddiy; une tenue passe-partout kundalik ust-bosh. 

passe-passe

  nm  inv  tour  de  passe-passe  fokus,  ko‘zboylog‘ichlik;  fig 

ustakorlik bilan aldash, nayrang, nayrangbozlik. 

passe-plat

  nm  idish-tovoq  uzatiladigan  darcha;  tuynuk;  pl  des  passe-

plats. 


passepoil

 nm mag‘iz, jiyak, adip. 



PASSEPORT

 

PASSION



 

 

 



392 

passeport

 nm pasport; faire renouveler son passeport, faire mettre un 

visa sur son passeport pasportini yangilatmoq, pasportiga viza qo‘ydirmoq. 

passer

  I.  vi  1.  o‘tmoq,  kesib  o‘ tmoq;  halte,  on  ne  passe  pas!  to‘xtang, 



o‘tish mumkin  emas; 2. o‘ tmoq, o‘ tib  turmoq, bormoq; je passe  ici  souvent 

men  bu  yerdan  tez-tez  o‘ tib  turaman;  il  passera  dans  une  heure  u  bir 

soatdan so‘ng o‘tadi; 3. (à) kirib o‘ tmoq; elle est passée à la maison u uyga 

kirib o‘tdi; 4. loc passer inaperçu sezilmay, bilinmay, ko‘rinmay o‘ tib ketm oq, 

hech kim  bilmay qolmoq; 5. bo‘lmoq, ko‘rsatilmoq; ce film passe  ce soir à 

la  télévision  bu  film  kechqurun  televizordan  ko‘rsatiladi;  as-tu  entendu  la 

publicité qui passe à  la  radio? radioda  berilgan reklamani  eshitdingmi? 6. 

o‘tmoq, o‘ tib ketmoq; les jours passaient kunlar o‘ tardi; déjà huit heures, 

comme  le  temps  passe!  allaqachon  soat  sakkiz  bo‘libdi,  vaqt  qanday  tez 

o‘tadi!  le  temps  passé  o‘ tgan  vaqt;  7.  o‘ tib  ketm oq,  to‘xtamoq,  qolmoq;  la 

douleur est passée og‘riq o‘ tib ketdi; faire passer le mal og‘riqni qoldirmoq; 

loc passer de  mode modadan,  udumdan  qolmoq; loc fam  le plus dur est 



Download 18.64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   152   153   154   155   156   157   158   159   ...   238




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling