Institut français d’Études sur l’asie centrale


Download 18.64 Mb.
Pdf ko'rish
bet159/238
Sana14.02.2017
Hajmi18.64 Mb.
1   ...   155   156   157   158   159   160   161   162   ...   238

crever  la  peau  o‘zini  o‘ldirtirmoq;  3.  péj  vieille  peau  shaftoliqoqi,  turshak 

(ayol  kishiga  nisbatan);  4.  teri,  charm,  ko‘n;  ouvriers  des  cuirs  et  peaux 

qayish va charm ishchilari; traiter les peaux  teriga ishlov bermoq; peau de 

chamois  zamsh;  fam  une  peau  d’âne  diplom;  une  peau  de  vache,  peau 

d’hareng  terisi qalin, yovuz odam;  5.  po‘st, po‘stloq;  enlever la peau d’un 

fruit  mevaning  po‘stini  archmoq;  la  peau  du  lait  sutning  beti  (ustki 

qaymog‘i); loc fam peau de balle hech nima, hech narsa, yo‘q narsa. 

peaufiner

  vt  1.  ag‘darma  teri  bilan  ishqalab  yaltiratmoq;  2.  hafsala  bilan 

ishlov  bermoq,  jilo  bermoq;  elle  a  peaufiné  son  rapport  de  stage  u 

stajyorlik hisobotiga hafsala bilan ishlov berdi. 

peau-rouge

 n vx qizil tanli, indeys. 

peausserie

 nf 1. ko‘nchilik, terichilik; 2. ko‘n, teri, charm savdosi; 3. ishlov 

berilgan teri, ko‘n, charm. 

pécari


 nm 1. pekari (Amerikaning yovvoyi cho‘chqasi); 2. shu hayvonning 

terisidan qilingan charm; des gants de pécari pekari qo‘lqop. 

peccadille

  nf  litt  yengil  gunoh,  arzimas  ayb;  il  se  fâche  pour  des 

peccadilles arzimagan ayb uchun uning achchig‘i chiqyapti. 

pêche


1

 nf 1. shaftoli (mevasi); loc peau, teint de pêche qirmizi va mayin 

teri, rang;  2. loc fam avoir la pêche  tayyor, yaxshi  tayyorlangan his  qilmoq, 

o‘zini  formada  his  qilmoq,  o‘zini  bardam,  baquvvat  his  qilmoq  (biror  ish-

harakat  qilishga);  3.  fam  musht,  tepki,  shapaloq;  il  va  te  flanquer  une 

pêche hozir u senga bir shapaloq tushiradi. 

pêche

2

  nf  1.  baliq  ovi,  baliq  tutish;  2.  ov,  o‘lja  (suvdan  tutilgan  narsa; 



baliq,  turli  dengiz  ne’matlari);  rapporter  une  belle  pêche  yaxshi  ov,  o‘lja 

keltirmoq. 

péché

  nm  1.  relig  gunoh;  commettre,  faire  un  péché  gunoh  qilib 



qo‘ymoq,  gunoh  qilmoq;  2.  gunohkorlik,  osiylik;  tomber,  vivre  dans  le 

péché gunohkorlikka berilmoq, gunohkorlikda yashamoq. 

pécher

 vi 1. gunoh qilmoq,  gunohkor, osiy  bo‘lmoq; pécher par orgueil 



takabburlik  qilmoq;  2.  pécher  contre  qqch  biror  narsaga  nisbatan  xilof, 

qarshi ish qilmoq; pécher contre la bienséance odobga xilof ish qilmoq. 

pêcher

1

 nm shaftoli (daraxti); un pêcher en fleur gullagan shaftoli. 



pêcher

2

 vt 1. baliq ovlamoq,  tutmoq; pêcher  la truite gulmohi  ovlamoq; 



pêcher en  mer dengizda baliq ovlamoq;  loc pêcher en eau trouble  alg‘ov-

PÊCHERIE

 

PEINE



 

 

 



397 

dalg‘ovdan,  to‘s-to‘polondan  foydalanib qolmoq; 2. fam qidirib  topmoq, izlab 

topmoq; je  me demande où il va pêcher  ces histoires men o‘z-o‘zimdan 

so‘rayman, u bu cho‘pchaklarni qayerdan qidirib toparkin. 

pêcherie

 nf baliq ovlaydigan joy, baliq ovlash korxonasi. 

pécheur,

 

pécheresse



  n,  adj  gunohkor,  osiy;  un  pécheur  endurci 

ashaddiy gunohkor; une âme pécheresse gunohkor qalb. 

pêcheur,

 

euse



 n baliqchi;  marin pêcheur dengiz baliqchisi; pêcheur du 

dimanche  havaskor  baliqchi;  pêcheur  de  corail  marjon  yig‘uvchilar; 

pêcheur de perles marvarid qidiruvchilar. 

pécore


  nf  vx  bema’ni,  janjalkash,  o‘ taketgan  rasmiyatchi;  mijg‘ov,  tantiq 

xotin. 


pectine

 nf pektin (o‘simlik mevasining etidan tayyorlangan tabiiy modda). 

pectoral,

 

ale,



 

aux


  adj  1.  ko‘krakning,  ko‘krak;  les  muscles  pectoraux 

ou  nm  pl  les  pectoraux  ko‘krak  mushaklari;  2.  hayvonlarning  qorin 

tomonidagi,  qorin;  nageoires  pectorales  qorin  suzg‘ichlari;  3.  bronxlar 

kasalligiga qarshi kurashuvchi; sirop pectoral balg‘am haydovchi damlama. 

pécule

  nm  1.  yig‘ib,  tejab  qo‘yilgan  pul;  amasser  un  pécule  tejalgan 



pullarni  yig‘ib  qo‘ymoq;  2.  ishlab  topilgan,  lekin  ma’lum  hollardagina 

foydalaniladigan  jamg‘arma  pul;  le  pécule  d’un  détenu  mahbusning 

jamg‘armasi. 

pécuniaire

  adj  1.  pulga  oid,  pulli;  pul;  des  embarras  pécuniaires  pul 

qiyinchiligi,  iqtisodiy  qiyinchilik;  2.  puldan  tashkil  topgan,  pul;  une  aide 

pécuniaire pul yordami, iqtisodiy yordam. 

pédagogie

  nf  1.  pedagogika;  2.  pedagogik  malaka;  il  manque  de 

pédagogie unda pedagogik malaka yo‘q. 

pédagogique

  adj  1.  pedagogikaga  oid,  pedagogik;  méthodes 

pédagogiques  nouvelles  yangi  pedagogik  metodlar;  2.  pedagoglik;  cet 

instituteur a un grand  sens pédagogique unda katta  pedagoglik  tuyg‘usi 

bor. 

pédagogue



  n  1.  pedagog,  o‘qituvchi,  muallim,  tarbiyachi,  murabbiy;  adj  

un  professeur  peu  pédagogue  pedagogligi  yetishmaydigan  o‘qituvchi;  2. 

vieilli o‘quvchining o‘qishlarini nazorat qilib turuvchi qul. 

pédagogiquement

  adj  pedagog(lar)chasiga;  o‘qituvchi,  muallim, 

murabbiylarchasiga. 

pédale

  nf  1.  pedal,  tepki;  la  pédale  d’une  machine  à  coudre  tikuv 



mashinasining tepkisi; II. fam péj bachchaboz, gomoseksualist. 

pédaler


 vi 1. velosipedning pedalini  aylantirmoq, velosipedda yurmoq;  2. 

fam  juda  tez  yurmoq;  loc  pédaler  dans  la  choucroute,  la  semoule 

bekordan-bekorga zo‘r bermoq. 

pédalier


  nm  1.  velosipedning  pedali,  umumiy  pedal  moslamasi;  2. 

organning tepkilari. 

pédalo

 nm oyoq bilan tepib harakatga keltiriladigan pedalli qayiqcha; faire 



du pédalo pedalli qayiqcha bilan shug‘ullanmoq. 

pédant,


 

ante


 n, adj pedant, maydakash; rasmiy  talablarni bajarishga zo‘r 

beradigan kishi, o‘ taketgan rasmiyatchi; quelle pédante! qanday nazokatsiz 

ayol!  il  est  un  peu  pédant  u  bir  oz  rasmiyatchiroq;  un  ton  pédant  rasmiy 

ohang. 


pédanterie

 nf litt voir pédantisme. 

pédantesque

  adj  litt  pedantga  oid,  maydakash;  o‘ taketgan  rasmiyatchi, 

pedantlarcha. 

pédantisme

  nm  pedantlik;  o‘taketgan  rasmiyatchilik;  il  est  d’un 

pédantisme ridicule unda kulgili darajadagi o‘ taketgan rasmiyatchilik bor. 

pédéraste

 nm bolaboz, bachchaboz, besoqolboz (abrév péj injur pédé). 

pédestre

 adj piyoda, yayov; randonnée pédestre piyoda uzoq sayr. 

pédiatre

 n pediatr, bolalar vrachi. 

pédiatrie

 nf pediatriya, bolalar meditsinasi. 

pédicule

  nm  1.  poya,  band,  dasta;  le  pédicule  d’un  champignon 

qo‘ziqorinning  bandi;  2.  tomirlar  tizimi;  pédicules  pulmonaires  o‘pka 

tomirlari tizimi. 

pédicure

 n pedikur (oyoqqa qarovchi yordamchi vrach). 

pedigree

  nm  genealogiya,  nasl,  zot  (nasldor  hayvonlarda);  établir  le 

pedigree d’un chien itning naslini aniqlamoq. 

pédologie

1

 nf pedologiya (bolani fiziologik va psixologik o‘rganish). 



pédologie

2

 nf tuproqshunoslik. 



pédoncule

 nm 1. bog‘lab  turuvchi  tomir; pédoncules  cérébraux miyani 

bog‘lab turuvchi tomirlar; 2. gulband, gul bandi. 

pédonculé,

 

ée

 adj gulbandli, gul bandi bo‘ lgan. 



pègre

 nf o‘g‘rilar va  o‘g‘rilar dunyosi; la pègre d’un port port o‘g‘rilari;  la 

pègre et le milieu o‘g‘rilar va muhit (ularning orasi). 

peignage


 nm tarash (tekstil tolalarini). 

peigne


1

  nm  taroq;  se  donner  un  coup  de  peigne  sochini  tarab  olmoq; 

loc  passer  qqch  au  peigne  fin  bittalab  tekshirib  chiqmoq;  coiffure 

maintenue  par  des  peignes  et  des  barrettes  egma  taroq  va  soch 

to‘g‘nog‘ichi bilan mahkamlangan soch. 

peigne


2

 nm taroqsimon molluska. 

peigne-cul

 nm inv vulg bachkana, qo‘pol, tarbiyasiz odam, to‘nka. 

peigner

 I. vt 1. taramoq (sochini); peigner ses cheveux sochini taramoq; 



peigner  qqn  birovning  sochini  taramoq;  2.  taramoq,  titmoq;  peigner  la 

laine, le chanvre jun, zig‘ir  tolasini  titmoq; II. se peigner vpr  taranmoq; elle 

s’habille, se peigne u kiyinyapti, taranyapti. 

peignoir


  nm  1.  penuar  (paxmoq  gazlamadan  tikilgan,  hammomdan, 

vannadan chiqqanda kiyiladigan uzun xalat); se sécher dans son peignoir 

penuarida qurimoq; un peignoir de plage plaj xalati. 

peinard,


 

arde


 ou pénard, arde n, adj fam tinch, yuvosh, beozor, vazmin, 

og‘ir; je me tiens peinard men tinchgina turipman; un boulot peinard jonini 

koyitmay qilinadigan yumish. 

peinardement

 adv fam tinchgina, jonini koyitmay, vazminlik bilan. 

peindre


  I.  vt  1.  bo‘yamoq;  peindre  un  mur  en  bleu  devorni  havorang 

bo‘yoqqa bo‘yamoq; peindre qqch de plusieurs couleurs biror narsani turli 

ranglarga  bo‘yamoq;  une  statue  en  bois  peint  bo‘yalgan  yog‘ochdan 

qilingan  haykal;  papier  peint  rangli  qog‘oz,  gulqog‘oz;  2.  bo‘yoq  bilan 

yozmoq;  peindre  un  numéro  sur  une  plaque  taxtakachga  bo‘yoq  bilan 

nomer  yozmoq;  3.  chizmoq;  rasm,  surat  solmoq;  peindre  des  paysages 

manzara chizmoq; rasm, surat chizmoq; il peint et il sculpte u rasm chizadi 

va haykal yasaydi; 4. tasvirlamoq, (og‘zaki) chizmoq, ta’riflamoq, tavsiflamoq; 

un roman qui peint la société  jamiyatni  tasvirlovchi roman; II. se peindre 

vpr  namoyon  bo‘lmoq,  aks  etmoq;  la  consternation  se  peignit  sur  les 

visages yuzlarda iztirob namoyon bo‘ldi. 

peine


1

  nf  1.  jazo;  peine  sévère,  juste  qattiq,  odil  jazo;  2.  jazo  (qonun 

oldida); être passible d’une peine  jazoga  tortiladigan bo‘lmoq; infliger une 

peine jazo  tayinlamoq; peine pécuniaire jarima; peine privative de liberté 

ozodlikdan mahrum qilish, qamoq jazosi; peine capitale, peine de mort oliy 

jazo,  o‘lim  jazosi;  3.  loc  prép  sous  peine  de  bilan  qo‘rqitib,  deb  qo‘rqitib; 

défense  d’afficher  sous  peine  d’amende  e’lonlar  yopishtirish  taqiqlanadi, 

jarima solinadi. 

peine

2

 nf 1. qayg‘u, g‘am, dard-alam, azob-uqubat, kulfat, tashvish, g‘am-



tashvish; peine de cœur muhabbat g‘ami; avoir de la peine g‘am chekmoq, 

g‘amda  bo‘lmoq;  je  partage  votre  peine  men  sizning  qayg‘ungizga 

sherikman; faire de la peine à qqn biror kishini tashvishga qo‘ymoq; loc être 

comme  une  âme  en  peine  juda  dilgir  bo‘lmoq;  ichiga  chiroq  yoqsang, 

yorimaydigan  bo‘lmoq;  il  errait  comme  une  âme  en  peine  u  boshiga 

mushkul ish  tushgan odamday, sandiroqlab yurar edi; 2. og‘ir ish, qiyinchilik; 

zo‘r berish, kuch, mehnat; ce travail demande de la peine bu ish mehnat 

talab qiladi; prenez donc la peine d’entrer marhamat qilib, kiring; loc n’être 

pas au bout de ses peines hali boshi zahmatdan qutilmagan bo‘lmoq; pour 

votre peine, pour la peine evaziga; homme de peine qora ishchi; valoir la 

peine  arziydi,  qilishga  arziydi;  c’était  bien  la  peine  de  tant  travailler  bu 

shuncha  zahmatga  arzirmidi;  c’est  peine  perdue  bu  behuda  ish;  3. 

qiyinchilik,  mashaqqat,  mushkulot;  avoir  de  la  peine  à  parler,  à  marcher 

gapirishga,  yurishga  qiynalmoq;  j’ai  (de  la)  peine  à  le  croire  bunga 

ishonishim  qiyin;  loc  avec  peine  qiyinchilik  bilan;  à  grand-peine  katta 

qiyinchilik bilan; sans peine qiyinchiliksiz, osongina; je le crois sans peine 

men bunga osongina ishonaman; il n’est pas en peine pour u  biror  narsa 

uchun,  biror  narsa  qilish  uchun  tortinmaydi;  loc  adv  à  peine  deyarli,  qariyb 

hech; endigina, hozirgina; il y avait à peine de quoi manger deyarli yegulik 

hech  narsa  yo‘q  edi;  il  y  a  à  peine  huit  jours  atigi  bir  hafta  oldin;  j’ai  à 

peine  commencé  men  endigina  boshladim;  je  commence  à  peine  men 


PEINER

 

PELURE



 

 

 



398 

endigina boshlayapman; elle était à peine  remise qu’elle retomba  malade 

u endigina  tuzalgan edi, yana qaytadan kasal bo‘lib qoldi; à peine endormi, 

il se mit à ronfler u uyquga ketishi bilanoq, xurrak otaboshladi. 

peiner

 I. vi qiynalmoq, tirishmoq, urinmoq, harakat qilmoq; il peinait pour 



s’exprimer u o‘z fikrini bayon qilishga tirishar edi; la voiture peine dans les 

montées  avtomobil ko‘ tarilishlarda  qiynalyapti; II. vt birovni  tashvishga solib 

qo‘ymoq, qayg‘uga solmoq, xafa qilmoq, ranjitmoq, dilini  og‘ritmoq; nous en 

sommes très peinés biz bundan juda tashvishdamiz. 

peintre

  nm  1.  bo‘yoqchi,  sirchi,  sirkor;  peintre  en  bâtiment  ou  peintre 



bo‘yoqchi,  gulqog‘oz  yopishtiruvchi;  2.  rassom;  ce  peintre  est  un  bon 

paysagiste,  un  portraitiste  bu  rassom  yaxshi  peyzajist  (manzarachi), 

portretchi;  Suzanne  Valadon  était  un  grand  peintre  Suzan  Valadon  katta 

rassom  edi;  les  tableaux,  les  toiles  d’un  peintre  rassomning  rasmlari, 

xolstlari; peintre figuratif; peintre abstrait  tasvirchi, abstraktchi rassom; 3. 

litt  yozuvchi,  san’atkor;  le  poète  romantique  est  un  peintre  du  cœur 

humain romantik shoir insoniyat qalbining san’atkoridir. 

peinture


  nf  1.  bo‘yash,  bo‘yoq  berish  san’ati;  bo‘yash,  bo‘yab  qo‘yish; 

peinture  d’art  gul  solish;  peinture  en  bâtiment  bo‘yash,  kraskalash, 

gulqog‘oz  yopishtirish;  peinture  au  rouleau,  au  pistolet,  à  la  brosse,  au 

peinceau  g‘altakcha,  pulverizator,  cho‘tka,  cho‘ tkacha  bilan  bo‘yash;  2.  en 

peinture  tasvirda; loc je ne peux pas le voir en peinture uning basharasini 

ko‘rgim yo‘q; 3.  tasvir, ifoda;  ce  roman est une peinture de la société  bu 

roman  jamiyatning  tasviridir;  4.  rassomlik  san’ati;  rassomlik;  rasm,  tasvir; 

peinture  à  l’huile,  à  l’eau,  à  l’acrylique  moybo‘yoqda,  suvda,  akrilikda 

chizilgan  rasm;  peinture  et  dessin,  et  gravure,  et  mosaïque,  et  vitrail 

tasviriy san’at  asari, rasm, va gravyura, va mozaik a, va vitraj; (tur va uslubi) 

peinture  figurative,  abstraite  tasviriy,  abstrakt  rassomchilik;  la  peinture 

flamande,  italienne  flamand,  Italiya  rassomchiligi;  exposition,  galerie  de 

peinture  rasmlar  ko‘rgazmasi,  galereyasi;  5.  rasm,  xolst;  peintures 

rupestres g‘orlarga chizilgan rasmlar; une mauvaise peinture no‘noq rasm, 

yomon  ishlangan  rasm;  6.  biror  narsaning  ustiga  berilgan  rang,  bo‘yoq;  la 

peinture  commence à  s’écailler bo‘yoq ko‘chib ketaboshlayapti; 7.  bo‘yoq, 

kraska; acheter un pot de peinture  mate bir banka  to‘q rangli  bo‘yoq sotib 

olmoq;  appliquer  plusieurs  couches  de  peinture  bir  necha  qavat  rang 

bermoq; peinture fraîche yangi surtilgan bo‘yoq. 

peinturlurer

 I. vt rasvo qilib bo‘yab  tashlamoq, pala-partish bo‘yamoq;  II. 

se peinturlurer vpr yuziga bo‘yoq chaplab olmoq. 

péjoratif,

 

ive



  adj  kamsitadigan,  xo‘rlaydigan,  salbiy;  mot  péjoratif 

kamsitish  ma’nosini  bildiruvchi  so‘z;  les  suffixes  péjoratifs  kamsitish 

suffikslari. 

péjorativement

  adv  kamsitish,  xo‘rlash  ma’nosida;  employer  un  mot 

péjorativement so‘zni kamsitish ma’nosida ishlatmoq. 

pékin

  ou  péquin  nm  arg  mil  oddiy  fuqaro,  harbiymas  kishi;  deux 



millitaires et un pékin ikkita harbiy va bir oddiy odam. 

pékinois


 I. adj Pekinga  oid, Pekin; II.  nm 1. xitoy  tilining pekin lahjasi;  2. 

pekines (it turi). 

pelade

 nf soch to‘kilishi; kallik, tem iratki, qo‘ tir. 



pelage

  nm  rang,  tus,  teri,  jun,  yung  (hammasi  birgalikda);  le  pelage  du 

léopard qoplonning tusi (terisi). 

pélagique

 adj ochiq dengizga oid, ochiq dengiz. 

pelé,


 

ée

  adj  1.  kal,  yaltiroqbosh;  loc  fam  il  y  avait  quatre  pelés  et  un 



tondu barmoq bilan sanarli  odam bor 2.  taqir, yalang‘och, qurib-qaqshagan, 

giyoh o‘smagan. 

pêle-mêle

  I.  adv  aralash-quralash,  to‘s-to‘polon,  ostin-ustin,  tartibsiz; 

jeter  des  objets  pêle-mêle  narsalarni  aralash-quralash  qilib  tashlab 

qo‘ymoq;  des  marchandises  présentées  pêle-mêle  aralash-quralash  qilib 

to‘kib qo‘yilgan mollar; II. nm inv bir necha rasm olishga mo‘ljallangan kadr. 

peler


 I. vt archmoq; po‘stidan, po‘chog‘idan tozalamoq; peler une pomme 

olma  archmoq;  II.  vi  cet  enfant  a  pris  un  coup  de  soleil,  il  pèle  bu  bola 

quyoshda kuyib qolibdi, terisi tushyapti. 

pèlerin


 nm ziyoratchi, hoji; les pélerins étaient des femmes ziyoratchilar 

ayyollar edi. 

pèlerinage

  nm  1.  muqaddas  joylarni  ziyorat  qilish;  ziyorat;  aller  en 

pèlerinage  muqaddas  joylarni  ziyorat  qilish  uchun,  ziyoratga  bormoq;  le 

pèlerinage  de  La  Mecque  M akka  ziyorati,  haj;  2.  muqaddas  joy,  ulug‘ 

odamlarni ziyorat qilish, ziyorat. 

pèlerine


  nf  1.  pelerina  (yelkaga  tashlab  yuriladigan  ayollar  kiyimi);  2. 

yelkaga tashlanadigan yengsiz keng kiyim, nakidka. 

pélican

  nm  saqoqush,  birqozon  (tumshug‘i  ostida  meshkopi  xaltasi 



bo‘lgan yirik suv qushi). 

pelisse


 nf po‘stin, shuba, mo‘ynali palto. 

pelle


  nf  1.  belkurak,  kurak,  bel;  pelle  à  charbon,  pelle  à  ordures 

olovkurak,  xokandoz;  pelle  à  tarte  tort  kurakchasi;  pelle  (mécanique  de 

chantier)  ekskavator;  loc  fam  à  la  pelle  shipirib  olmoq  (pulni);  remuer 

l’argent  à  la  pelle  pulni  shipirib  topmoq;  on  en  ramasse  à  la  pelle  pulni 

shipirib  topishyapti,  katta  pul  topishyapti;  2.  fam  rouler  une  pelle  (à  qqn) 

labidan  chapillatib  o‘pmoq;  ramasser  une  pelle  yiqilmoq,  qulab  tushmoq, 

omadsizlikka uchramoq. 

pelletage

 nm belkurak bilan aralashtirish. 

pelletée


  nf  bir  belkurak  (belkurakka  joylashadigan  narsa);  une  pelletée 

de sable bir belkurak qum. 

pelleter

  vt  kurak  bilan  bir  joydan  bir  joyga  olmoq;  belkurak  bilan 

kovlamoq, aralashtirmoq. 

pelleterie

 nf 1. mo‘ynado‘zlik; 2. mo‘yna, teri; des pelleteries précieuses 

qimmatbaho mo‘ynalar. 

pelleteuse

 nf ekskavator. 

pelletier,

 

ière



 n mo‘ynado‘z. 

pellicule

  nf  1.  qazg‘oq,  bosh  kepagi;  tes  cheveux  sont  pleins  de 

pellicules  soching  to‘la  qazg‘oq;  2.  yupqa  parda;  une  mince  pellicule  de 

boue  séchée  yupqa  qurigan  loy  pardasi;  3.  fotoplyonka,  kinoplyonka; 

acheter un rouleau de pellicule bir katushka fotoplyonka sotib olmoq. 

pelotage

 nm fam qo‘pollik bilan silab  erkalash, ushlab chiqish, paypaslab 

chiqish. 

pelotari


 nm baskcha to‘p o‘yinchisi. 

pelote


  nf  1.  kalava,  kaptok;  le  chat  joue  avec  une  pelote  de  laine 

mushuk jun kalavani o‘ynatyapti; loc avoir les nerfs  en pelote asablari juda 

tarang  bo‘lmoq;  2.  to‘g‘nog‘ich,  igna  sanchib  qo‘yiladigan  yostiqcha;  c’est 

une vraie pelote d’épingles bu haqiqiy yaramas, jirkanch odam; 3. baskcha 

to‘p o‘yinining to‘pi; 4. pelote yoki pelote basque baskcha to‘p o‘yini. 

peloter


 vt fam qo‘pollik bilan silab, ushlab, paypaslab erkalatmoq. 

peloteur,

 

euse


 n fam  qo‘pollik  bilan silab,  ushlab, paypaslab erkalashni 

yaxshi ko‘radigan odam. 

peloton

1

  nm  kalava;  dévider  un  peloton  de  ficelle  chilvir  kalavani 



chuvatmoq. 

peloton


2

 nm 1. vzvod; pelotons de  sapeurs-pompiers o‘ t o‘chiruvchilar 

vzvodlari;  peloton  d’instruction  o‘quv  vzvodi;  suivre  le  peloton  o‘quv 

vzvodida  tayyorgarlik ko‘rmoq; peloton d’exécution qatl hukmini  ijro etuvchi 

(otuvchi) vzvod. 

pelotonner

 

(se)


  vpr  yumaloq,  to‘p  bo‘ lib  yig‘ ilmoq;  g‘ujanak  bo‘lib, 

kulchadek,  kaptokdek  bo‘lib  yotm oq;  oyoqlarini  yig‘ishtirib  yotmoq;  il  se 

pelotonnait contre  sa  mère u  onasining yonida g‘ujanak bo‘lib yotardi; les 

enfants  pelotonnés  sous  les  draps  choyshabning  ostida  g‘ujanak  bo‘lib 

yotishgan bolalar. 

pelouse


  nf  1.  chim,  maysazor;  tondre  la  pelouse  chimni  qirqib 

tekislamoq;  2.  maysazor  maydon  (ippodromda);  la  pelouse,  le  pesage  et 

les tribunes maysazor maydon, tomoshabinlar joyi, tribuna (ippodromda). 

peluche


  nf  1.  tukli,  paxmoq  duxoba;  baxmal;  peluche  de  laine  jundan 

qilingan tukli duxoba; animaux, chien, ours en peluche paxmoq hayvonlar, 

it,  ayiq  (bolalar  o‘yinchog‘i);  2.  matodan  ajralgan  tuk,  tuk;  3.  fam  po‘st, 

po‘choq. 

pelucher

 ou plucher vi paxmog‘i chiqmoq,  tuki  to‘zimoq,  to‘zg‘imoq; une 

vieille robe de chambre qui commence à pelucher tuki  to‘zg‘iy boshlagan 

eski uy xalati. 

pelucheux,

 

euse



  ou  plucheux,  euse  adj  yumshoq,  mayin,  momiqday; 

étoffe pelucheuse momiqday mato. 

pelure

 nf 1.  po‘st,  po‘stloq,  po‘choq (archilgan meva yoki sabzavotning); 



une pelure de fruit, d’orange meva,  apelsin po‘stlog‘i;  2. fam ko‘ylak, ust-

bosh, po‘stin; je vais enlever ma pelure men hozir po‘stinimni yechaman; 3. 



PELVIEN

 

PÉNÉTRÉ



 

 

 



399 

papier  pelure  gravyura  bosish  uchun  ishlatiladigan  yupqa  qog‘oz 

(kitoblarda). 

pelvien,


 

enne


 adj anat tos, dumg‘aza suyagiga oid. 

pénal,


 

ale,


 

aux


  adj  jinoyatga  oid,  jinoiy;  les  lois  pénales  jinoyat 

qonunlari; code pénal jinoyat kodeksi. 

pénalement

 adv jinoyat huquqlariga muvofiq, jinoyat huquqlari asosida. 

pénalisation

  nf  sport  jarima,  shtraf;  au  football,  le  coup  franc,  le 

penalty  sont  des  pénalisations  futbolda,  jarima  to‘pi,  o‘n  bir  metrli  jarima 

to‘plari jarima hisoblanadi. 

pénaliser

 vt jazolamoq; une infraction au code de la route sévèrement 

pénalisée yo‘l qoidasini buzish qattiq jazolanadi. 



Download 18.64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   155   156   157   158   159   160   161   162   ...   238




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling