Institut français d’Études sur l’asie centrale


Download 18.64 Mb.
Pdf ko'rish
bet161/238
Sana14.02.2017
Hajmi18.64 Mb.
1   ...   157   158   159   160   161   162   163   164   ...   238

pentathlon

  nm  sport  beshkurash;  pentathlon  antique  et  moderne 

qadimiy va zamonaviy beshkurash; pentathlon féminin ayollar beshkurashi. 

pentathlonien,

 

ienne


 n beshkurashchi. 

pente


  nf  1.  bir  tomoni  baland,  bir  tomoni  past  joylashish;  qiyalik;  pente 

douce,  raide,  rapide  d’un  chemin,  d’un  terrain  sekin-asta  pastlab 

boradigan,  tik  qiyalik,  yo‘lning,  joyning  qiyaligi;  une  pente  de  quinze  pour 

cent o‘n besh gradusli qiyalik; 2. qiya, qiyalik, nishab, o‘r; suivre la pente du 

terrain yerning qiyaligi  bo‘ylab ketmoq;  loc fig suivre sa pente o‘z mayliga 

qarab ish qilmoq;  3.  en pente  gorizontal bo‘ lmagan,  qiya, nishab; qiya yer; 

chemin en pente douce, raide sekin-asta  pastlab  bordigan,  tik qiya yo‘ l; 4. 

qiya,  qiyalik,  qiya  yuza,  yon  bag‘ir,  nishab;  descendre,  monter  une  pente 

qiyalikdan  tushmoq,  qiyalikdan  ko‘ tarilmoq;  en  haut,  en  bas  de  la  pente 

qiyaning  tepasida,  pastida; la pente d’une colline  tepalikning yon  bag‘ri; la 

pente  d’un  toit  tomning  nishabi;  5.  mayl,  havas,  ishtiyoq;  être  sur  une 

mauvaise  pente  yomon  odati  bo‘lmoq;  remonter  la  pente  yomon  odatini 

tashlamoq. 

pentecôte

 nf 1. yahudiylarda  hayitning ikkinchi kunidan keyin yetti  hafta 

o‘tkazib qilinadigan bayram; 2. nasroniylarning troitsa kuni (bayrami). 

penthotal

 nm farm. tiotsental. 

pentu,

 

ue



 adj nishab, juda qiya; des toits pentus nishab tomlar. 

penture


  nf  oshiq-moshiq;  les  pentures  en  équerre  d’une  fenêtre 

derazaning to‘g‘ri burchakli oshiq-moshig‘i. 

pénultième

 I. adj oxirgidan oldingisi; II. nf oxirgidan oldingi bo‘g‘in. 

pénurie

  nf  yetishmovchilik,  zaruriy  narsaning  yetishmasligi;  pénurie  de 



blé  g‘allaning  yetishmasligi;  pénurie  de  main-d’œuvre  ishchi  kuchining 

yetishmasligi. 

péon

 nm batrak (Janubiy Amerikada). 



pépé

  nm  1.  fam  enf  bobo;  le  pépé  et  la  mémé  bobo  va  momo;  2.  fam  

boboy; un vieux pépé qari boboy. 

pépée


 nf fam jonon, nozanin (ayol, qiz); une jolie pépée bir go‘zal jonon. 

pépère


  I.  nm  1.  bobo;  “bonjour,  pépère!”  “assalomu  alaykum,  bobo!” 

boboy, chol;  2. semiz,  tepsa  tebranmas odam, bola; un gros pépère semiz, 

tepsa  tebranmas odam; II. adj sokin, osoyishta,  tinch; un petit coin pépère 

tinchgina bir go‘sha; vous serez pépère ici siz bu yerda maza qilasiz. 

pépètes

  nf  pl  fam  mullajiring,  pul,  aqcha;  j’ai  plus  de  pépètes  mening 



boshqa aqcham qolmadi. 

pépie


 nf fam avoir la pépie tomog‘i qaqrab ketmoq (suvsizlikdan). 

pépiement

  nm  chug‘ur-chug‘ur  qilish,  chug‘urlash,  chirqillash, 

chiychiylash; 

les 

pépiements 



des 

moineaux, 

des 

poussins 



chumchuqlarning chirqillashi, jo‘jalarning chiychiylashi. 

pépier


 vi (yosh qushchalar) chug‘urlamoq, chirqillamoq, chiychiylamoq. 

pépin


1

  nm  urug‘,  danak;  fruits  à  pépins  danakli  mevalar;  enlever  les 

pépins d’un fruit mevaning urug‘larini ajratmoq. 

pépin


2

  nm  fam  ko‘ngilsizlik,  noxushlik,  ko‘ngilsiz  voqea;  pourvu  qu’il 

n’ait pas de pépin! faqatgina unga noxushlik bo‘lmasa edi! 

pépin


3

 nm fam zontik; ouvre ton pépin, il pleut zontigingni  och, yomg‘ir 

yog‘yapti. 

pépinière

 nf 1. ko‘chatxona, niholxona; 2. ulug‘ odamlar yetishib chiqqan 

joy,  ulug‘  odamlar  vatani;  ce  pays  est  une  pépinière  de  savants  bu  yurt 

ulug‘ olimlar yetishib chiqqan joydir. 

pépiniériste

 n, adj ko‘chat, nihol yetishtiruvchi. 

pépite


  nf  sof  holda  topilgan  oltin;  les  orpailleurs,  les  chercheurs  d’or 

ont trouvé des pépites dans ce ruisseau oltin qidiruvchilar bu jilg‘adan sof 

oltinlar topishdi. 

péplum


 nm 1. qadimda ayollar yelkasiga tashlab yuradigan yengsiz kiyim; 

2. qadim klassikasiga bag‘ ishlangan katta ko‘rinishli film. 

pepsine

  nf  physiol  pepsin  (ovqatdagi  oqsillarni  eritadigan  va  hazm 



qilishga yordam beradigan me’da suvining fermenti). 

péquenaud,

 

aude


 n ou péquenot nm fam péj dehqon, qishloqi, kolxoz. 

péquin


 nm arg mil voir pékin. 

percale


 nf perkal (texnikada ishlati ladigan batistsimon gazlama). 

perçant,


 

ante


 adj 1. o‘tkir ko‘zli; ko‘zi o‘ tkir;  o‘tkir; vue perçante;  regard 

perçant  o‘tkir  qarash;  des  yeux  perçants  o‘ tkir  ko‘z;  2.  o‘ tkir,  chinqiroq, 

qattiq  (ovoz);  pousser  des  cris  perçants  chinqirmoq;  voix  perçante 

chinqiroq ovoz. 

percée

 nf 1. yo‘l, o‘ tish joyi, ochiqlik; ouvrir une percée dans une forêt 



o‘rmondan  yo‘l  ochmoq;  2.  yorib  o‘ tish;  tenter  une  percée  yorib  o‘ tishga 

harakat qilmoq; 3. hayratli rivojlanish, yuksalish; une percée technologique 

hayratli texnologik yuksalish. 

percement

  nm  teshish,  kovlash;  le  percement  d’un  tunnel  tunnel 

kovlash. 

perce-neige

 nm ou f inv boychechak. 

perce-oreille

 nm uxovyortka (to‘g‘ri qanotli hasharot). 

percepteur

  nm  soliq  yig‘uvchi,  iqtisodiy  nazoratchi;  recevoir  un 

avertissement  de  son  percepteur  o‘z  soliq  yig‘uvchisidan  ogohlantirish 

olmoq. 


PERCEPTION

 

PERDRE



 

 

 



402 

perception

1

  nf  zehn,  idrok,  idrok  qilish;  perception  visuelle,  auditive, 



tactile,  olfactive  ko‘rib,  eshitib,  sezish  organi  orqali,  hidlash  orqali  idrok 

qilish;  troubles  de  la  perception  idrokning  buzilishi;  troubles  dans  la 

perception  des  couleurs  ranglarni  ajratishning  buzilishi;  verbes  de 

perception idrok qilish fe’llari. 

perception

2

  nf  1.  soliq  olish,  soliq  solish,  soliq;  2.  soliqchi  lavozimi, 



idorasi. 

percer


  I.  vt  1.  teshmoq;  percer  un  mur  devorni  teshmoq;  un  clou  a 

percé le pneu mix shinani  teshdi;  souliers percés  teshik  tuflilar; elle s’est 

fait  percer  les  oreilles  pour  porter  des  boucles  u  sirg‘a  taqish  uchun 

qulog‘ini  teshdirdi; percer un abcès yarani  teshmoq, yormoq; 2. sanchmoq, 

sanchib  olmoq;  tiqib,  botirib  olmoq;  sanchib  yaralamoq,  o‘ldirmoq;  percer 

qqn  de  coups  kaltaklamoq,  do‘pposlamoq,  yaralamoq;  cœur  percé  d’une 

flèche  kamon  o‘qi  sanchilgan  yurak  (sevgi  timsoli);  loc  percer  le  cœur  de 

qqn birovning yuragini ezmoq, qon qilmoq; g‘am-tashvishga solmoq, azobga 

qo‘ymoq, qiynamoq;  3.  ochmoq (yo‘l va sh; k),  teshmoq; percer un  coffre-

fort  seyfni  teshmoq;  4.  teshib,  yorib  o‘tmoq;  le  soleil  perçait  les  nuages 

quyosh bulutlarni yorib o‘ tardi; 5. (ega  odam) yorib, buzib o‘ tmoq; 6. litt bilib, 

payqab olmoq,  fahmlab olmoq; percer un complot  fitnani bilib  qolmoq; loc 

percer qqn, qqch à jour  biror kimsaning, biror narsaning sirini  fosh  qilmoq, 

kirdikorini, sir-asrorini  ochib  tashlamoq;  7. ochmoq, solmoq; percer un trou 

teshik ochmoq; percer une avenue yo‘l ochmoq; II. vi 1. chiqmoq, yorilmoq, 

teshilmoq;  les  premières  dents  de  bébé  ont  percé  chaqaloqning  birinchi 

tishlari  (yorib)  chiqdi;  abcès  qui  perce  yorilgan  yara;  odam.  les  ennemis 

n’ont  pas  pu  percer  dushmanlar  yorib  o‘ tolmadilar;  3.  mashhurlikka 

erishmoq; un jeune chanteur qui commence à percer mashhurlikka erisha 

boshlagan yosh ashulachi. 

perceur,

 

euse



  n  burg‘ilovchi  ishchi;  perceur  de  coffre-fort  seyfni 

burg‘ilovchi, ochuvchi. 

perceuse

 nf burg‘i, parma. 

percevoir

1

  vt  1.  tushunmoq,  tushunib  yetmoq,  fahmlamoq,  fahmiga 



yetmoq,  farqiga yetmoq, his qilmoq; percevoir une  intention, une nuance 

niyatni,  nozik  tomonni  tushunmoq,  fahmlamoq;  2.  his  qilmoq,  sezmoq, 

farqlamoq;  il  percevait  les  battements  de  son  cœur  u  o‘z  yuragining 

urishini his qilar edi; les daltoniens ne perçoivent pas certaines couleurs 

daltoniklar ayrim ranglarni farqlay olmaydilar. 

percevoir

2

  vt  1.  qabul  qilmoq,  olmoq  (pulni);  fam  cho‘ntakka  urmoq, 



o‘ziniki qilib olmoq; percevoir un loyer ijara haqini olmoq; 2. olmoq, yig‘moq, 

undirmoq (soliq va boshqalar); droits perçus soliq undirish huquqi. 

perche

1

 nf okun, olabug‘a (baliq). 



perche

2

  nf  1.  tayoq,  xodacha,  langarcho‘p;  perche  utilisée  pour 



propulser  une  barque  qayiqni  ilgarilatishda  foydalaniladigan  langarcho‘p; 

saut à la perche langarcho‘p bilan sakrash; 2.  loc tendre  la perche à qqn 

birovga  yordam  qo‘lini  cho‘zmoq;  3.  fam  novcha,  daroz  odam,  davangir, 

naynov,  daroz,  mirzaterak;  quelle  grande  perche!  qanday  daroz  naynov 

ekan! 

percher


  I.  vi  1.  o‘tirmoq,  qo‘nib  turmoq  (qushlar);  2.  fam  yashamoq, 

o‘tirmoq,  qo‘noq  qilmoq,  qo‘nog‘i  bo‘lmoq;  où  est-ce  que  tu  perches? 

sening qo‘nog‘ing qayerda? 3. joylashgan, o‘rnashgan bo‘lmoq (narsa); II. vt 

fam  qo‘ndirmoq,  qo‘ndirib  qo‘ymoq  (baland  joyga);  quelle  idée  d’avoir 

perché ce vase  sur  l’armoire nega bu vazani shkafning  tepasiga qo‘ndirib 

qo‘yishdi!  III.  se  percher  vpr  baland  joyga  chiqib  o‘ tirmoq;  les  pigeons 

perchés sur le balcon balkonda o‘ tirgan kabutarlar. 

percheron

  nm  persheron  oti  (og‘ir  yuk  tortish  uchun  mo‘ljallangan  ot 

nasli). 


percheur,

 

euse



 adj oiseau percheur daraxtlarda yashovchi qush. 

perchoir


  nm  1.  qo‘noq,  qo‘ndoq  (mas;  tovuqxonada);  perchoir  de 

perroquet  to‘tiqushning  qo‘ndog‘i;  2.  fam  qo‘ndoq;  descends  de  ton 

perchoir! qo‘ndog‘ingdan tush! 

perclus,


 

use


 adj shol,  falaj; elle  est toute percluse de rhumatismes u 

revmatizmdan butunlay falaj bo‘lib qoldi; être perclus de douleurs og‘riqdan 

falaj  bo‘lib  qolmoq;  litt  faoliyatsiz,  faoliyatdan  qolgan;  un  vieillard  perclus 

faoliyatdan qolgan qariya. 

percolateur

  nm  qahva  qaynatgich;  installer  un  percolateur  dans  un 

bar barga qahva qaynatgich o‘rnatmoq. 

percussion

  nf  urish,  turtish,  zarba;  instrument  à  percussion  ou  de 

percussion zarbli musiqa asbobi (nog‘ora, childirma kabi). 

percussionniste

 n zarbli musiqa asbobi cholg‘uvchisi. 

percutant,

 

ante



  adj  1.  uriladigan,  zarbli;  un  obus  percutant  urilishdan 

portlaydigan  snaryad;  2.  fig  hayratda  qoldiradigan;  un  article  percutant 

hayratda  qoldiradigan  maqola;  une  formule  percutante  hayratda 

qoldiradigan ifoda. 

percuter

  I. vt  urmoq,  turtmoq;  la  voiture  a  percuté  un  arbre  avtomobil 

daraxtga borib urildi; II. vi 1. urilib yorilmoq; obus qui vient percuter contre 

le sol snaryad hozirgina yerga urilib yorildi; 2. zarb bilan urilmoq; la voiture 

est allée percuter contre un camion avtomobil yuk mashinasiga zarb bilan 

urildi. 


percuteur

 nm udarnik, boyok, chertmak. 

perdant,

 

ante



  I.  n  yutqazuvchi;  match  nul,  où  il  n’y  a  ni  perdant  ni 

gagnant durang o‘yin, bu yerda na yutqazuvchi na yutuvchi bor; vous serez 

perdant  siz  yutqazuvchi  bo‘lasiz;  II.  adj  yutuq  chiqmaydigan,  yutmaydigan, 

yutuqsiz, yutqazuvchi; les numéros perdants yutuqsiz nomerlar. 

perdition

  nf  halokat,  zavol,  o‘lim,  gunohi  azim;  iron  lieu  de  perdition 

insonni  gunohi azimga botiradigan, halok  qiladigan  joy; navire en perdition 

halokatga uchragan kema. 

perdre

  I.  vt  1.  yo‘qotmoq,  mahrum  bo‘lmoq,  ayrilmoq,  boy  bermoq, 



qo‘ldan  ketkizmoq;  il  perd,  il  a  perdu  tout  son  argent  au  jeu,  dans  une 

faillite u o‘yinda, omadsizlikda bor pulini boy beryapti, boy berdi; perdre son 

emploi  ish  joyini  yo‘qotmoq;  loc  n’avoir  plus  rien  a  perdre  yo‘qotadigan 

hech vaqosi bo‘lmaslik; vous ne perdez  rien pour attendre kutganingizga 

yetasiz; fam tu ne le connais pas? tu n’y perds rien, tu ne perds rien sen 

uni  tanimaysanmi?  ko‘p  narsa  yo‘qotmapsan,  ko‘p  narsa  yo‘qotm apsan!  2. 

yo‘qotmoq, ayrilmoq, judo bo‘lmoq;  elle  avait perdu son père  à douze ans 

u otasidan o‘n  ikki yoshida  ayrilgan edi; depuis qu’il boit, il a perdu tous 

ses  amis  ichishni  boshlagandan  beri  u  hamma  do‘stlaridan  ayrildi;  3. 

yo‘qotmoq  (bir  qismini, sifatini);  perdre  ses  cheveux  sochi  to‘kilib  ketmoq; 

perdre du poids ozmoq; perdre ses forces kuchdan qolmoq; perdre la vie 

hayotini  yo‘qotmoq,  o‘lmoq;  perdre  la  raison  aqldan  ozmoq;  perdre  la 

mémoire  xotirasini  yo‘qotmoq;  perdre  connaissance  hushidan  ketm oq; 

perdre  courage  yuragi  dov  bermaslik;  perdre  patience  sabri  tugamoq, 

toqati  toq  bo‘lmoq;  ce  procédé  a  perdu  son  intérêt  bu  ish  o‘z  mohiyatini 

yo‘qotdi;  certains  mots  perdent  leur  sens  ayrim  so‘zlar  o‘z  ma’nolarini 

yo‘qotadilar;  4. yo‘qotib qo‘ymoq, adashtirib qo‘ymoq; j’ai perdu  mon  stylo 

men  ruchkamni  yo‘qotib  qo‘ydim;  nous  avons  perdu  notre  guide  biz 

yo‘lboshlovchim izni  adashtirib  qo‘ydik;  5.  yo‘qotmoq,  tushirib  yubormoq;  le 

blessé perd beaucoup de sang yarador ko‘p qon yo‘qotyapti; 6. yo‘qotm oq, 

qochirmoq; ne pas perdre une bouchée, une  miette d’une conversation 

suhbatdan biror  og‘iz so‘zni  ham, bir  ushoqni ham yo‘qotmaslik;  loc perdre 

qqn,  qqch  de  vue  biror  kimsani,  biror  narsani  ko‘zdan  qochirmoq  (borib 

ko‘rmaslik,  uchrashmaslik);  nous  nous  sommes  perdus  de  vue  biz  bir-

birimizni ko‘zdan qochirdik; 7. yo‘qotmoq, boshqarolmay qolmoq, adashmoq; 

perdre  son  chemin  yo‘ldan  adashmoq;  loc  perdre  pied  nima  qilarini 

bilmaslik,  qiyin  ahvolda  qolmoq;  perdre  le  nord  o‘zini  yo‘qotm oq, 

hayajonlanmoq,  to‘lqinlanmoq;  8.  yo‘qotmoq,  foydalanib  qolmaslik,  o‘tkazib 

yubormoq;  perdre  du  temps  vaqtni  yo‘qotmoq;  perdre  son  temps  o‘z 

vaqtini bekorga o‘ tkazmoq; vous n’avez pas un instant à perdre bir daqiqa 

ham yo‘qotmasligingiz kerak; il a perdu une bonne occasion de se taire u 

jim  tursa  yaxshiroq  bo‘lar  edi;  9.  yutqazmoq,  boy  bermoq,  qo‘ldan 

chiqarmoq;  perdre  l’avantage  ustunlikni  boy  bermoq;  perdre  la  partie 

o‘yinni  boy  bermoq;  perdre  une  bataille  jangni  yutqazmoq;  perdre  un 

procès  u  ishni  yutqazdi  (sudda);  il  a  perdu  u  yengildi;  il  a  horreur  de 

perdre  u  yutqazadi  (u  yaxshi  o‘yinchi  emas);  perdre  du  terrain  orqada 

qolaboshlamoq, yutqazaboshlamoq,  tashabusni boy  bermoq; cette  maladie 

perd  du  terrain  bu  kasallik  chekinaboshladi;  10.  mahrum  qilmoq;  halok, 

nobud  qilmoq,  juvonmarg,  xarob  qilmoq;  il  cherche  à  nous  perdre  u  bizni 

nobud qilmoqchi; 11. tushirmoq (obro‘sini), zarar qilmoq (obro‘siga), mahrum 

qilmoq  (obro‘sidan,  amalidan),  o‘z  boshiga  yetmoq;  son  excès  d’ambition 

le  perdra  uning  o‘ ta  shuhratparastliligi  o‘z  boshiga  yetadi;  perdre  qqn 



PERDREAU

 

PERFORMANT



 

 

 



403 

auprès  de  qqn  biror  kishini  biror  kishi  oldida  obro‘sini  to‘kmoq;  c’est  le 

témoignage de son complice qui l’a perdu o‘z sherigining guvohligi uning 

boshiga  yetdi;  12.  buzmoq,  yo‘ldan  ozdirmoq,  yo‘ldan  chiqarmoq;  uning 

yomon  tanishlari  uni  yo‘ ldan  chiqardi;  relig  yo‘ldan  ozdirmoq,  yo‘ldan 

chiqarmoq,  gunohi  azimga  botirmoq;  13.  birovni  to‘g‘ri  yo‘ldan  chiqarmoq, 

adashtirmoq;  II.  se  perdre  vpr  1.  yo‘q  bo‘lib  ketmoq,  yo‘qolmoq;  les 

traditions  se  perdent  an’analar  yo‘q  bo‘lib  ketyapti;  2.  yomon 

foydalanilmoq,  keraksiz  bo‘lmoq,  yo‘qotmoq,  boy  bermoq;  laisser  (se) 

perdre  une  occasion  qulay  paytni  boy  bermoq;  3.  g‘oyib  bo‘lmoq,  yo‘q 

bo‘lmoq;  des  silhouettes  qui  se  perdent  dans  la  nuit  tunda  g‘oyib 

bo‘ladigan  sharpalar;  4.  adashmoq,  adashib  qolmoq;  chalg‘imoq,  tutilib 

qolmoq; nous allons nous perdre biz adashib qolamiz; c’était la nuit et je 

me  suis  perdu  tun  edi  va  men  adashib  qoldim;  plus  je  pense  à  ce 

problème, plus je m’y prends men bu masalani qancha o‘ylasam, shuncha 

adashib ketaman; se perdre dans, en  botmoq, berilmoq,  g‘arq bo‘lmoq;  se 

perdre  dans  ses  pensées  o‘z  xayollariga  g‘arq  bo‘lmoq;  5.  relig  yo‘ldan 

ozmoq, gunohi azimga botm oq. 

perdreau

 nm yosh kaklik; un vol de perdreaux yosh kakliklar galasi. 

perdrix

 nf inv kaklik. 



perdu,

 

ue



  adj  1.  yo‘qotilgan,  boy  berilgan,  qo‘ldan  ketgan,  barbod 

bo‘lgan;  argent  perdu  au  jeu  o‘yinda  boy  berilgan  pul;  tout  est  perdu 

hammasi  barbod  bo‘ldi,  hammasi  chippakka  chiqdi;  provli  loc  un(e)  de 

perdu(e),  dix  de  retrouvé(e)s  bitta  yo‘qolganning  o‘rniga  o‘ntasi;  2. 

yo‘qolgan; objets perdus yo‘qolgan narsalar; (joy) chetdagi, uzoqdagi, chet 

joydagi; pays perdu uzoq yurt; un coin perdu chet joy; 3. daydi, qarovsiz; il 

a été blessé par une balle perdue  u daydi o‘qdan yaralandi;  4.  hayf, isrof 

bo‘lgan,  bekor  ketgan,  bo‘lgan;  verre,  emballage  perdu  hayf  bo‘lgan, 

shisha, o‘rash materiallari; une occasion perdue  hayf ketgan  qulay  fursat; 

ce n’est pas perdu pour tout le monde hamma uchun ham bekor ketmadi; 

(vaqtga  nisbatan)  c’est  du  temps  perdu  bu  hayf  ketgan  vaqt;  je  joue  du 

piano  à  mes  moments  perdus  men  hordiq  chiqarish  vaqtlarimda  pianino 

chalaman;  à  temps  perdu  bekor  vaqt  o‘ tkazish  paytida;  5.  boy  berilgan, 

yutqazilgan;  bataille,  guerre  perdue  boy  berilgan  jang,  urush;  6.  mahkum 

etilgan, xarob bo‘lgan; ilojsiz, najotsiz qolgan, mahkum; le malade est perdu 

kasal  najotsiz;  7.  fam  xarob  bo‘lgan,  xarobi  chiqqan,  tugagan;  c’est  un 

homme  perdu  bu  tugagan  odam;  loc  fille  perdue  tugagan,  fohisha  qiz;  8. 

xarobi chiqqan, payhon bo‘lgan; 9. adashgan; se sentir perdu dans la foule 

olomonning  ichida adashib qolmoq; je suis perdu, je ne  m’y retrouve plus 

men  o‘zimni  yo‘qotib  qo‘ydim,  o‘zimga  kelolmayapman;  courir  comme  un 

perdu  jinniga  o‘xshab  yugurmoq;  10.  botgan,  g‘arq  bo‘lgan,  cho‘mgan; 

perdu  dans  ses  pensées,  dans  sa  douleur  o‘z  xayollariga,  g‘am-

tashvishiga botgan. 

perdurer


  litt  vi  davom  etmoq,  davom  qilmoq;  la  douleur  perdure  og‘riq 

davom etyapti. 

père

  nm  1.  ota,  dada,  padar;  être,  devenir  père  ota  bo‘lmoq,  bola 



ko‘rmoq; être (le) père de deux enfants ikki bolaning otasi bo‘lmoq; le père 

et la  mère  ota va  ona; du père otasi, otaga  taalluqli;  loc  prov tel père, tel 

fils o‘g‘il otasiga o‘xshaydi, qiz onasiga; oui, père! xo‘p, dada! père adoptif 

asrab olgan ota; il a été un père pour  moi u men uchun ota edi; le père de 

famille  oila  boshlig‘i,  otasi;  les  responsabilités  du  père  de  famille  oila 

boshlig‘ining  javobgarliklari;  loc vivre en bon père de famille ahil oila bo‘lib 

yashamoq;  2. ota (hayvonlarda); père biologique  biologik ota; 3. pl litt  ota-

bobolar,  ajdodlar;  4.  fig  ota;  asoschi;  5.  ota  (hurmat  belgisi  sifatida;  ayrim 

ruhoniylarga  nisbatan);  le  saint-père,  notre  saint-père  le  pape  ilohiy 

otamiz, bizning ilohiy otamiz papa; mon père otam; le père Jean Jan ota; 8. 

fam  ota;  le  père  Goriot  Gorio  ota;  loc  le  coup  du  père  François  ensaga 

tushirilgan zarba; le Père Noël  qorbobo; loc  tepsa  tebranmas semiz  odam, 

bochka; boboy; alors, mon petit père, comment ça va? xo‘sh, boboy ishlar 

qalay? 


pérégrination

 nf pl darbadarlik, joydan joyga kezib yurish. 

péremption

 nf uzoq vaqt bo‘lganligi sababli ishni to‘xtatish. 

péremptoire

  adj  qat’iy,  e’ tirozga  o‘rin  qoldirmaydigan;  argument 

péremptoire  e’tirozga  o‘rin  qoldirmaydigan  dalil;  elle  a  adopté  un  ton 

péremptoire u qat’iy ohangda ta’kidladi. 

péremptoirement

 adv qat’iy, qat’ iylik bilan, e’ tirozga o‘rin qoldirmay. 

pérennité

  nf  litt  doimiylik,  abadiylik;  assurer  la  pérennité  des 

institutions tuzumning abadiyligini tasdiqlamoq. 

péréquation

 nf teng bo‘lish, teng taqsimlash. 

perestroïka

 nf qayta qurish. 

perfectible

  adj  takomillashadigan,  mukammallashadigan;  takomillashib, 

mukammallashib 

boradigan; 

la 


science 

est 


perfectible 

fan 


takomillashadigan narsa. 

perfection

  nf  1.  kamolot,  barkamollik,  mukammallik,  bekam-ko‘stlik, 

benuqsonlik;  atteindre  un  haut  degré  de  perfection  yuqori  darajadagi 

kamolotga  erishmoq;  la  perfection  de  son  travail  est  étonnante  uning 

ishlarining  mukammalligi  hayratlidir;  2.  loc  adv  à  la  perfection  mukammal, 

a’lo darajada, benuqson; elle danse  à la perfection  u a’lo  darajada o‘yinga 

tushmoqda; 3. pl litt benuqson  fazilatlar,  barkamol xislatlar; 4.  durdona,  tillo; 

kamol,  barkamol,  mukammal,  benuqson  inson;  cette  jeune  fille  est  une 

perfection bu qiz durdona. 

perfectionné,

 

ée



  adj  takomillashtirilgan,  mukammallashtirilgan;  une 

machine perfectionnée takomillashtirilgan mashina. 

perfectionnement

  nm  takomillashtirish,  mukammallashtirish;  le 

perfectionnement  des  moyens  de  production  ishlab  chiqarish  qurollarini 

takomillashtirish; stage de perfectionnement malaka  oshirish amaliyoti; un 

perfectionnement de détail tafsilotlarni mukammallashtirish. 

perfectionner

 

I. 


vt 

takomillashtirmoq, 

mukammallashtirmoq; 

perfectionner  un  procédé,  une  technique  biron  jarayon,  texnikani 

takomillashtirmoq; 

II. 


se 

perfectionner 

vpr 

takomillashmoq, 



mukammallashmoq;  les  techniques  se  perfectionnent  texnikalar 

takomillashmoqda;  se  perfectionner  en  anglais  ingliz  tilidan  bilimini 



Download 18.64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   157   158   159   160   161   162   163   164   ...   238




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling