Institut français d’Études sur l’asie centrale


Download 18.64 Mb.
Pdf ko'rish
bet171/238
Sana14.02.2017
Hajmi18.64 Mb.
1   ...   167   168   169   170   171   172   173   174   ...   238

d’un argument dalilning asosliligi; un homme de poids nufuzli odam. 

poids lourd

 nm og‘ir yuk tashuvchi  transport vositasi; fig salmoqli,  ta’sirli, 

nufuzli, e’ tiborli odam. 

poignant,

 

ante



  adj  mashaqqatli,  og‘ir,  azob  beradigan,  qiynaydigan; 

yurakka xanjarday sanchiladigan, yurakni ezadigan; un souvenir poignant 

og‘ir xotira. 

poignard


 nm xanjar, dudama; frapper d’un coup de poignard, à coups 

de poignard xanjar solmoq. 

poignarder

 vt xanjar solmoq, pichoqlamoq, chavoqlamoq. 

poigne

  nf  1.  ushlash,  tutish,  ushlab  qolish;  avoir  de  la  poigne  qattiq 



ushlamoq;  2.  epchillik,  ishbilarmonlik,  chaqqonlik;  un  homme  à  poigne 

ushlaganini kesib oladigan  odam; un gouvernement à poigne ishbilarmon 

hukumat. 

poignée


  nf  1.  siqim;  une  poignée  de  sel  bir  siqim  tuz;  à  poignée,  par 

poignée hovuchlab, ochiqqo‘llilik bilan;  2. bir siqim, bir hovuch, ozgina; une 

poignée  de  mécontents  bir  hovuch  norozilar;  3.  tutqich,  dasta,  sop; 

poignée  d’épée  shpaganing  dastasi;  une  poignée  de  porte;  la  poignée 

d’une  porte  eshikning  tutqichi;  4.  poignée  de  main  qo‘l  berib,  qo‘l  siqib 

ko‘rishish, qo‘l siqishuv. 

poignet

 nm 1. bilak; loc à la force du poignet o‘z bilak kuchiga  tayanib, 



o‘z kuchi bilan; fortune  acquise à la force du poignet o‘z bilak kuchi bilan 

orttirilgan boylik; 2. yeng qaytarmasi, yeng manjeti. 

poil

 nm 1. jun, yung; un chat qui perd ses poils tulayotgan mushuk; les 



poils d’une fourrure mo‘ynaning juni; les poils d’une brosse cho‘tkaning 

juni; gibier à poil ov hayvonlari; loc fam caresser qqn dans le sens du poil 

ko‘ngliga qaramoq, aytganini qilmoq; bonnet à poil paxmoq  telpak; 2. soch-

soqol,  tuk; les poils du visage soqol-mo‘ylab, yuzdagi  tuklar; fam ne plus 

avoir un poil sur le caillou boshida bir tuki ham bo‘lmaslik, g‘irt kal bo‘lmoq; 

ne  plus  avoir  un  poil  de  sec  shalabbo  bo‘ lmoq,  ivib  ketm oq;  le  poil,  du 

poil jun,  tuk; avoir du poil sur le corps  tanasini jun bosgan bo‘lmoq;  3. loc 

fam avoir un poil dans la  main juda  ham dangasa bo‘lmoq; tomber sur le 

poil de qqn biron kishining ustiga tashlanmoq; reprendre du poil de la bête 

kuch-g‘ayratini  tiklamoq;  de  tout  poil  (de  tous  poils)  turli  toifadagi;  ils 

reçoivent  des  gens  de  tout  poil  ular  turli  toifadagi  odamlarni  qabul 

qilishadi;  fam  à  poil  qip-yalang‘och;  se  mettre  à  poil  qip-yalang‘och  bo‘lib 

yechinmoq;  être  de  bon,  de  mauvais  poil  yaxshi,  yomon  kayfiyatda 

bo‘lmoq; 4. bot poil  à gratter  tukcha,  tuk;  5.  tuk,  pat; les poils d’un tapis 

gilamning  tuklari; 6. fam zarracha, zig‘irday,  tirnoqcha; il n’a pas un poil de 

bon  sens  unda  zarracha  ham  aql  yo‘q;  à  un  poil  près  arzimagan,  ozgina 

narsani  hisobga  olmaganda;  loc  adv  fam  au  poil  haqiqatdan  ham;  ça 

marche  au  poil!  haqiqatdan  ham  yuryapti!  au  quart  de  poil  to‘ppa-to‘g‘ri; 

adj fam elle  est  au poil, ta  copine sening o‘rtog‘ing juda zo‘r ekan; intj au 

poil! zo‘r! 

poilant,

 

ante



 adj fam juda qiziq. 

poiler


 

(se)


 vpr fam xoxolab, qahqaha urib, qotib-qotib kulmoq. 

poilu


1

,

 



ue

 adj jun bosgan;  il  est poilu comme un  singe u maymunday 

jun bosgan. 

poilu


2

 nm 1914-1918-yillar urushi jangchisi. 

poinçon

 nm 1. bigiz; poinçon de sellier sarroj bigizi; 2. shtempel, muhr, 



tamg‘a, belgi. 

poinçonnage

  nm  1.  tamg‘a,  muhr,  belgi  qo‘yish;  poinçonnage  de  l’or 

tilloni  tamg‘alash;  2.  shtempellash,  shtempel  qo‘yish;  le  poinçonnage  des 

tickets biletlarni shtempellash. 

poinçonner

  vt  1.  tamg‘a,  muhr,  belgi  qo‘ymoq;  2.  komposterlamoq, 

teshik-teshik belgi qo‘ymoq. 

poinçonneur,

 

euse



  n  1.  kontrolyor,  tekshiruvchi,  nazoratchi;  2. 

komposter. 

poinçonneuse

 nf teshik teshadigan, kesib oladigan press. 

poindre

  litt  I. vt  1.  vx  chaqmoq;  2.  yaralamoq,  azob  bermoq,  qiynamoq; 



l’angoisse  le  poignait  xavotir  uni  azoblayapti;  II.  vi  paydo  bo‘lmoq, 

ko‘rinmoq; l’aube commence à poindre tong otaboshladi. 

poing

  nm  musht;  revolver  au  poing  revolverni  qo‘lida  qisib;  serrer  le 



poing  mushtini  qismoq,  tugmoq;  donner  des  coups  de  poing  à  qqn 

birovga musht tushirmoq, musht bilan urmoq, mushtlamoq; dormir à poings 

fermés  dong  qotib  uxlamoq;  montrer  le  poing  musht  ko‘rsatmoq,  musht 

do‘laymoq; faire le coup de poing mushtlashmoq. 

point

1

  nm  1.  makon,  joy,  o‘rin,  nuqta;  aller  d’un  point  à  un  autre  bir 



joydan ikkinchi joyga, bir nuqtadan ikkinchi nuqtaga bormoq; point de chute 

tushish  nuqtasi; point de  mire mo‘ljal, nishon; mo‘ljalga olish nuqtasi; point 

de  repère  orientir;  point  de  départ  boshlanish,  jo‘nash  nuqtasi;  point  de 

non-retour  qaytmaslik  nuqtasi;  les  quatre  points  cardinaux  dunyo 

mamlakatlari;  point  d’attache  d’un  bateau  kema  qayd  qilingan  port;  c’est 

son  point  d’attache  bu  uning  muqim  yashaydigan  joyi;  point  d’eau  suv 

manbai  (buloq,  quduq);  point  culminant  eng  yuqori,  kulminatsion  nuqta; 

point de vue ko‘rinish, manzara; point chaud qizg‘in jang ketayotgan, yoki 

muhim voqealar bo‘layotgan joy; c’est son point faible bu uning bo‘sh joyi; 

point de côté biqindagi sanchiq; 2.  géom nuqta,  punkt; les points A, B, C 

A, B, C nuqtalari; 3. kemaning  turgan joyi, joylashgan nuqtasi; faire, relever 

le  point  avec  le  sextant  kemaning  joylashgan  nuqtasini  sekstant  bilan 

aniqlamoq;  loc  faire  le  point  o‘z  holatiga,  sharoitga  baho  bermoq,  hisob-

kitob  qilmoq;  4.  point  mort  turgan  joyida,  bir  nuqtada;  bir  tarzda, 

o‘zgarmasdan; 5.  mettre  au point tuzatmoq, sozlamoq;  machine bien,  mal 

mise  au  point  yaxshi,  yomon  sozlangan  stanok;  mise  au  point 

fotoapparatning  rezkostini  aniq  to‘g‘rilash,  moslash;  yakun,  xulosa  yasash; 

umumiy miqdorini hisoblab chiqish;  ce projet demande une  mise au point 

bu  reja  aniqlik  kiritishni  talab  qiladi;  être  au  point  meyorida  sozlangan, 

tuzatilgan  bo‘lmoq;  cette  machine n’est pas au point bu stanok meyorida 

sozlangan  emas; 6. davom iylik;  à point,  à point nommé ayni  paytida,  juda 

vaqtida,  zarur  paytida;  sur  le  point  de  tayyor  turgan  paytida,  deb  turgan 

paytida;  être  sur  le  point  de  partir  jo‘nashga  tayyor  turgan  bo‘lmoq;  le 

point  du  jour  tong  yorisha  boshlagan  paytda;  7.  belgi,  hisob  belgisi;  8. 

nuqta, xol, dog‘; un point lumineux à horizon gorizontdagi yorug‘ nuqta; 9. 

sport  ochko;  compter  les  points  ochkolarni  hisoblamoq;  marquer  des 

points  contre,  sur  qqn  ustun  kelmoq;  victoire  aux  points  bokschining 

ochkolar  hisobida  g‘alabasi;  10.  baho  (o‘quvchiga  beriladigan);  douze 

points sur vingt yigirmadan o‘n  ikki baho; bon point maqtov yorlig‘i; c’est 

un bon point en sa faveur bu uning foydasiga; 11. nuqta; les points et les 

virgules  vergul  va  nuqtalar;  points  de  suspension  uch  nuqta  (…);  le(s) 

deux-point(s)  ikki  nuqta  (:);  point-virgule  nuqta  vergul  (;);  point 

d’exclamation undov belgisi (!); point d’interrogation so‘roq belgisi (?); 12. 

harflarning  ustidagi  nuqta;  loc  mettre  les  points  sur  les  i  hech  bir  noaniq 

joyini qoldirmay to‘la izohlamoq, gapni oxiriga yetkazmoq. 

point


2

 nm 1. à point, au point holda, holatda, ahvolda; au point où nous 

en  sommes  bizning  ahvolda;  loc  adv  à  point  yetarli  darajada,  maqbul 

holatda; loc adj inv mal  en point ahvoli yomon, yomon holatda,  bir ahvolda, 

ahvoli og‘ ir, kasal; elle est très  mal en point uning ahvoli  juda og‘ir; vx être 

en  bon  point  to‘la,  to‘ladan  kelgan  bo‘lmoq;  2.  le  plus  haut  point  eng 

yuqorisi, cho‘qqisi, uchi; au plus haut point  eng yuqori, astoydil,  juda ham, 

o‘ta  darajada;  à  ce  point  bu  darajada,  bunchalik;  à  quel  point  qanchalar, 

qay darajada; à tel point shunchalar, ko‘p; à un certain point, jusqu’à un 

certain  point  ma’lum  darajada,  ma’lum  darajagacha;  au  point  de  bu 

darajada;  à  ce  point,  au  point,  à  tel  point  que  shunchalar  darajadaki;  3. 

point d’ébullition de l’eau suvning qaynash nuqtasi, darajasi. 

point

3

  nm  1.  bo‘lim,  qism,  band,  joy;  les  différents  points  d’une  loi 



qonunning turli bandlari; 2. masala; un point litigieux tortishuvli masala; sur 

ce point je ne suis pas d’accord bu masalada men rozi emasman; en tout 

point butunlay; de point en point aynan, so‘zma-so‘z; exécuter des ordres 

de point en point buyruqni so‘zma-so‘z bajarmoq. 

point

4

 nm 1. chokning, qaviqning bir yo‘li (bitta  baxiyasi); bâtir  à grands 



points katta chok bilan tikmoq; 2. chokni, baxiyani tikish uslubi. 

point


5

  adv  vx  litt  ou  plais  ne…  point,  ne…  pas…  hech  ham,  sira  ham, 

aslo, mutlaqo; je n’irai point men hech ham bormayman; point du tout sira, 

zinhor. 


pointage

  nm  1.  belgilash;  le  pointage  du  personnel  à  l’entrée  d’une 

usine xodimlarni zavodga kirishda belgilash; 2.  to‘g‘rilash, mo‘ljalga olish; le 

pointage d’un canon to‘pni to‘g‘rilash, nishonga olish. 



POINT

 

POLAIRE



 

 

 



426 

point  de  vue

  nm  1.  o‘tirib  tomosha  qiladigan  joy;  2.  manzara,  go‘zal 

ko‘rinish;  3.  nuqtai-nazar,  fikr,  munosabat;  je  partage  votre  point  de  vue 

men sizning fikringizga qo‘shilaman; loc prép au (du) point de vue de nuqtai 

nazardan; du point de vue social ijtimoiy nuqtai nazardan. 

pointe

  nf  1.  o‘tkir  uch,  uch;  la  pointe  d’un  aiguille  ignaning  uchi;  2. 



uchliroq  yoki  yupqaroq  chet,  uch;  la  pointe  d’un  paratonnerre  yashin 

qaytargichning  uchi;  les  pointes  d’un  col  de  chemise  ko‘ylak  yoqasining 

burchaklari;  en  pointe  uchli,  uchi  o‘ tkir;  3.  oldingi  qator,  ilg‘or;  la  pointe 

d’une  armée  armiyaning  oldingi  qatori;  loc  être  à  la  pointe  du  combat 

kurashning  oldingi  qatorlarida  bo‘ lmoq;  4.  la  pointe  des  pieds  oyoqning 

uchi;  marcher  sans  bruit,  sur  la  pointe  des  pieds  shovqin  qilmay 

oyog‘ining  uchida  yurmoq;  5.  puant  (raqs);  faire  des  pointes  puantda 

yurmoq  (oyoq  uchida);  6.  uchli  narsa;  casque  à  pointe  uchli  dubulg‘a;  les 

pointes de fer d’une grille  temir panjaraning uchi;  7. mix; 8. pointe sèche 

ou pointe gravyura  qalami; 9. méd pointe de feu kuydirilgan joy (davolash 

uslubi);  10.  sanchib,  chaqib  oladigan  so‘z,  gap;  11.  bir  chimdim,  ozgina, 

qittay,  jinday  miqdor;  une  pointe  d’ail  bir  chimdim  sarmsoq;  une  pointe 

d’ironie qittay kesatish;  12. maksimal  tezlik,  biror narsaning avjiga chiqqan 

payti,  tig‘iz payt; la vitesse de pointe d’une automobile avtomobilning eng 

katta  tezligi;  heures  de  pointe  transportda  tig‘izlik  payti;  le  métro  est 

insupportable  aux  heures  de  pointe  tig‘izlik  paytida  metroda  yurish  juda 

qiyin bo‘lib ketadi. 

pointé,


 

ée

  adj  1.  nuqta  qo‘yilgan,  belgi  qo‘yilgan,  belgilangan;  2.  mus 



note  pointée  nuqta  bilan  belgilangan,  mohiyati  yarim  barobar  orttirilgan 

nota. 


pointer

1

  I.  vt  1.  nuqta  qo‘ymoq,  belgi  qo‘ymoq,  belgilamoq;  2.  nazorat 



qilmoq,  ishga  kelib-ketishni  belgilamoq;  II.  vi  ro‘yxatdan  o‘tmoq,  qayd 

qildirmoq, yozilmoq. 

pointer

2

  I.  vt  1.  tik  qilmoq,  ding  qilmoq;  cheval  qui  pointe  les  oreilles 



qulog‘ini  ding  qilgan  ot;  2.  o‘timsiz yuqoriga  qarab  o‘smoq,  bo‘y  cho‘zmoq; 

des  cyprès  qui  pointent  vers  le  ciel  osmonga  bo‘y  cho‘zgan  sarvlar;  3. 

chiqmoq,  chiqarmoq,  ko‘rinmoq;  les  asperges  pointent  la  tête  hors  de 

terre  sarsabil  yerdan  bosh  ko‘ tarib  qoldi;  4.  yo‘naltirmoq,  qaratm oq;  il 

pointait son index vers moi u bosh barmog‘ini menga qaratdi; 5. qaratm oq, 

mo‘ljalga  to‘g‘rilamoq;  pointer  un  canon  vers  un  objectif  to‘pni  mo‘ljalga 

to‘g‘rilamoq; 6. iloji boricha o‘z soqqalarini mo‘ljalga yaqinroq joylamoq; II. se 

pointer  vpr  fam  kelmoq,  qadam  ranjida  qilmoq,  paydo  bo‘lmoq;  elle  s’est 

pointée à trois heures u soat uchda qadam ranjida qildi. 

pointer


3

 nm poynter (ov itining bir turi). 

pointeur

1

,



 

euse


  I.  n  belgilovchi,  tabelchi;  II.  adj  horloge  pointeuse 

ishchi  yoki  xodimning  ishga  kelgan,  ketgan  vaqtini  belgilovchi  avtomat 

mexanizm. 

pointeur


2

,

 



euse

 n 1. mo‘ljalga, nishonga oluvchi;  2. mo‘ljalga olayotgan 

o‘yinchi. 

pointillé

  nm  1.  nuqtali  chiziqlar  yordamida  chizilgan  rasm,  gravyura;  2. 

nuqtali  chiziq,  punktir;  détacher  suivant  le  pointillé  nuqtali  chiziqdan 

yirtmoq. 

pointilleux,

 

euse


 adj injiq, serzarda, maydakash. 

pointillisme

 nm puantilizm. 

pointilliste

 n ma adj puantilist, puantilizmga oid, puantilizm. 

point


 

mort


  nm  techn  salt,  quruq  aylanish,  yurğazish  mexanizmi 

qo‘shilmagan  holat;  loc  l’affaire  est  au  point  mort  ish  o‘rnidan 

quzg‘almayapti, ish yurishmayapti. 

pointu,


 

ue

 adj 1. uchli, uchi o‘ tkir;  clou pointu o‘tkir mix; menton pointu 



uchli  iyak;  un  caractère  pointu  tegmanozik,  jizzaki  xarakter;  2.  o‘ tkir, 

chiyillagan,  chiyildoq  (ovoz,  tovush);  parler  sur  un  ton  pointu  chiyillagan 

ohangda  gapirmoq;  3.  murakkab,  chigal;  une  expérience  très  pointue 

chigal tajriba. 

pointure

 nf razmer, o‘lchov; quelle pointure chaussez-vous? nechanchi 

oyoq kiyimi kiyasiz? 

poire


  nf  1.  nok,  nashvati,  olmurut;  nokdan  qilingan  spirtli  ichim lik;  loc 

garder une poire pour la soif qora kunga olib, saqlab qo‘ymoq; loc couper 

la  poire  en  deux  foydayu  zararni  teng  bo‘lishmoq;  o‘zaro  kelishmoq;  2. 

noksimon,  nok  shaklidagi  narsa;  3.  fam  bet,  bashara,  turq;  fam  pishmagan 

oshqovoq;  tu  es  aussi  poire  que  moi  sen  ham  menga  o‘xshagan 

pishmagan oshqovoq ekansan. 

poiré

 nm nok sidri, nok vinosi. 



poireau

  nm  1.  porey  piyozi,  porey  piyoz;  soupe  aux  poireaux  porey 

piyoz sho‘rva; 2. loc fam rester planté comme un poireau, faire le poireau 

bir joyda qaqqayib kutmoq. 

poireauter

 vi fam qaqqayib kutib turmoq. 

poirier

  nm  1.  nok  daraxti;  2.  nok  yog‘ochi;  meubles  en  poirier  nok 



yog‘ochidan  qilingan  mebellar;  3.  loc  faire  le  poirier  boshida  va  qo‘lida  tik 

turmoq. 


pois

 nm 1. no‘xat (o‘simligi va doni); pois à écosser qo‘zoqli no‘xat; petit 

pois  no‘xat;  pois  cassés  ikkiga  bo‘lingan  no‘xat;  pois  chiche  no‘xat;  pois 

de senteur no‘xatgul; loc purée de pois juda  qalin  tuman;  2. mayda xol-xol 

gul (gazmolda). 

poison


  nm  1.  zahar,  og‘u;  assassiner  qqn  par  le  poison  biror  kishini 

zaharlab o‘ldirmoq; 2.  litt zahri; le poison de la calomnie  tuhmatning zahri; 

3. fam  badhazm odam; aziyatli,  ozorli narsa; quel poison de retourner là-

bas! u yoqqa qaytib borish muncha ozorli! 

poissard,

 

arde



 I. adj litt dag‘al, qo‘pol, beadab, kurakda  turmaydigan; un 

argot poissard beadab argo; II. nf péj manjalaqi. 

poisse

 nf fam omadsizlik, ishi o‘ngidan kelmaslik; quelle poisse! qanday 



omadsizlik! porter la poisse omadsizlik keltirmoq. 

poisser


  vt  1.  kir,  iflos  qilmoq,  bulg‘amoq  (yopishqoq  narsa  bilan);  se 

poisser  les  mains  de  confiture  qo‘ lini  qiyomga  bulg‘amoq;  2.  fam  qo‘lga 

tushirmoq,  qo‘lga  olmoq,  ushlab  olmoq;  on  risque  de  se  faire  poisser 

qo‘lga tushib qolish mumkin. 

poisseux,

 

euse



  adj  yopishqoq,  yelimshak;  des  papiers  de  bonbons 

poisseux yopishqoq konfetning qog‘ozi. 

poisson

  nm  baliq;  loc  petit  poisson  deviendra  grand  bo‘ladigan, 



kelajagi  bor  narsa;  l’élevage  des  poissons  baliqchilik;  prendre,  attraper 

des  poissons  baliq  tutmoq;  poisson  volant  uchar  baliq;  être  heureux 

comme un poisson dans  l’eau o‘z muhitida bo‘ lmoq;  fam engueuler qqn 

comme du poisson pourri birovni haqorat qilmoq, so‘kmoq; finir en queue 

de poisson natijasiz  tugamoq; faire une queue de poisson lip  etib oldingi 

avtomobildan o‘ tib olmoq. 

poissonnerie

 nf baliq va dengiz mahsulotlari savdosi. 

poissonneux,

 

euse



  adj  baliqqa  boy,  balig‘i  ko‘p;  une  rivière 

poissonneuse baliqqa boy daryo. 

poissonnier,

 

ière



 n baliq va dengiz mahsulotlarini sotuvchi. 

poitrail,

 

ails


  nm  1. ko‘krak,  to‘sh  (otda);  2.  plais  to‘sh,  ko‘krak  (odamga 

nisbatan). 

poitrinaire

 n vx o‘pka kasal; sil kasal, sil kasaliga uchragan odam. 

poitrine

  nf  1.  ko‘krak,  siyna,  to‘sh;  tour  de  poitrine  ko‘krak  kengligi; 

respirer  à  pleine  poitrine  chuqur  nafas  olmoq,  ko‘kragini  to‘ldirib  nafas 

olmoq;  gonfler  sa  poitrine  ko‘kragini  to‘ldirmoq;  fluxion  de  poitrine 

pnevmoniya,  o‘pka  shamollashi;  bomber  la  poitrine  ko‘krak  kermoq;  2. 

ko‘krak, siyna (ayollarda); une poitrine forte bo‘liq ko‘krak. 

poivre

  nm  1.  murch;  poivre  en  grains  tuyilmagan  murch;  poivre  de 



Cayenne  achchiq  qalampir  qo‘shilgan  ziravor;  poivre  d’âne  jambil;  loc  adj 

poivre et sel mosh-guruch, moshkichiri (soch). 

poivré,

 

ée



 adj 1. murch qo‘shilgan, murch solingan, murchli,  achchiq;  2. 

betakalluf, qo‘pol, achchiq; une plaisanterie poivrée qo‘pol hazil. 

poivrer

  I.  vt  murch  solmoq,  murch  qo‘shmoq,  murchlamoq,  qalampir 



solmoq,  qalampir  qo‘shmoq,  qalampirlamoq;  II.  se  poivrer  vpr  fam  kayf 

bo‘lmoq, mast bo‘ lmoq. 

poivrier

 nm 1. murch o‘simligi; 2. murchdon, qalampirdon. 

poivrière

 nf burchaklardagi m inora; toit en poivrière konussifat tom. 

poivron

 nm bulg‘or qalampiri. 



poivrot,

 

ote



 n fam aroqxo‘r, ichkilikboz. 

poix


 nf inv vx yelim, qatron, smola, shira. 

poker


 nm poker; jouer au poker poker o‘ynamoq; loc un coup de poker 

qaltis, xavfli, aldamchi harakat. 

polaire

  adj  1.  qutbga  oid,  qutb;  l’étoile  Polaire  ou  nf  la  Polaire  Qutb 



yulduzi;  cercle  polaire  qutb  doirasi;  climat  polaire  qutb  ob-havosi;  ours 

POLAQUE

 

POLYCOPIEUR



 

 

 



427 

polaire  oq  ayiq;  expédition  polaire  qutb  ekspeditsiyasi;  2.  qarama-qarshi, 

bir-biriga  zid;  coordonnées  polaires  qarama-qarshi  koordinatlar;  3.  phys 

musbat va manfiy zaryadlari bo‘lgan. 

polaque

 n fam péj polyak. 



polar

 nm fam detektiv roman yoki film. 

polarisation

  nf  phys  1.  polyarizatsiya,  qutublanish,  qutublashish;  2.  bor 

kuchini, bor fikri-zikrini bir nuqtaga yig‘ ish. 

polariser

  vt  1.  polyarizatsiya  qilmoq,  qutublamoq;  qutblarga  ajratmoq; 

lumière  polarisée  qutblangan  yorug‘lik  nurlari;  fig  bir  yerga,  bir  nuqtaga 

to‘plamoq,  bir  narsaga  qaratmoq,  jalb  etmoq,  bermoq;  ces  problèmes 

polarisent  toutes  leurs  activités  bu  masalalar  ularning  faoliyatlarini  bir 

nuqtaga to‘playapti. 

polarité


 nf qarama-qarshi qutblarga egalik, ikki qutblilik; la polarité d’un 

aimant magnitning ikki qutbliligi. 

polder

 nm batqog‘i qochirilgan qirg‘oq. 



pôle

 nm 1.  qutb; pôle  arctique (pôle nord); antarctique,  austral (pôle 

sud)  shimoliy,  Janubiy  qutb;  2.  pôle  céleste  olam  qutblari;  3.  magnit 

qutblari;  4.  elektrod;  pôle  positif,  pôle  négatif  musbat  elektrod  (anod), 

manfiy elektrod (katod); 5. qarama-qarshi tomonlardan yoki hodisalardan har 

biri; les deux pôles de l’opinion fikrning har ikki qarama-qarshi tomonlari. 

polémique

  I.  adj  munozarali,  bahsli,  tortishuvli;  un  style  polémique 

munozarali uslub; II. nf munozara, bahs,  tortishuv; une polémique avec les 

journalistes jurnalistlar bilan bahs. 

polémiquer

 vi bahslashmoq, munozara qilmoq, masala talashmoq. 

polémiste

 n munozarachi, bahschi. 

poli

1

,



 

ie

 adj 1. odobli,  tarbiya ko‘rgan, xushmuomala,  nazokatli;  loc il  est 



trop  poli  pour  être  honnête  andishali  odam  uchun  u  negadir  ortiqcha 

xushmuomala; 2. muloyim, silliq (narsa); un refus poli silliq rad javobi. 

poli

2

,



 

ie

  I.  adj  silliq,  sayqallangan,  silliqlangan,  yaraqlatilgan;  un  caillou 



poli silliq tosh; II. nm silliqlash, sayqallash, yaraqlatish; donner un beau poli 

à un marbre marmarni yaxshilab sayqallamoq. 

police

1

  nf  1.  politsiya;  police  judiciaire  sud  politsiyasi,  jinoiy  qidiruv 



politsiyasi;  police  secrète  maxfiy  politsiya;  polices  parallèles  maxfiy 

politsiya xizmati; inspecteur de police politsiya  inspektori;  agent de police 

politsiya  agenti;  police  secours  navbatchi  politsiya  bo‘limi  (Fransiyada); 

commissariat de police  politsiya komissariyati; dénoncer qqn à la police 

biror  kishini  politsiyaga  topshirmoq,  sotmoq;  se  faire  arrêter  par  la  police 

politsiya  tomonidan  qo‘lga olinmoq; la police de  la circulation yo‘l  nazorati 

politsiyasi. 

police


2

 nf polis;  souscrire  à une police d’assurances sug‘urta polisiga 

yozilmoq. 

policer


  vt  litt  madaniylashtirmoq,  madaniyatli  qilmoq,  madaniyatga, 

sivilizatsiyaga  erishtirmoq;  les  sociétés  les  plus  policiées  eng  yuqori 



Download 18.64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   167   168   169   170   171   172   173   174   ...   238




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling