Institut français d’Études sur l’asie centrale


Download 18.64 Mb.
Pdf ko'rish
bet218/238
Sana14.02.2017
Hajmi18.64 Mb.
1   ...   214   215   216   217   218   219   220   221   ...   238


sommairement 

adv qisqacha, umumlashtirilgan holda. 

sommation 

nf  ogohlantirish;  après  la  troisième  sommation,  la 

sentinelle a tiré uchinchi ogohlantirishdan so‘ng, soqchi otdi. 

somme


1

 

nf  1.  yig‘indi;  faire  la  somme  de  plusieurs  nombres  ko‘p 



sonning  yig‘indisini  topmoq;  2.  jami,  hammasi,  barchasi,  majmui;  une 

somme d’efforts considérables anchagina harakatning majmui; loc adv en 

somme  umuman;  somme  toute  natijada,  qisqacha  qilib  aytganda;  3. 

ma’lum miqdor  pul, mablag‘, summa; une grosse somme katta mablag‘; 4. 

yakun, natija; ce traité est une somme bu risola yakundir. 

somme


2

 

nf bête de somme yuk hayvoni. 



somme

3

 



nm uyqu, pinak, mudroq; faire un somme, un petit somme  bir 

oz mizg‘ib olmoq. 

somme 

nm uyqu; faire un petit somme m izg‘ib olmoq; je n’ai fait qu’un 



somme men tun bo‘yi qimir etmay uxladim. 

sommeil 


nm 1. uyqu; dormir d’un  sommeil profond, d’un sommeil de 

plomb  qattiq, chuqur,  toshday qotib, dong qotib uxlamoq; avoir le sommeil 

léger  hushyor  uxlamoq;  privation  de  sommeil  uyqudan  mahrum  bo‘lish, 

uyqusini  yo‘qotish,  uyqusizlik;  qui  provoque  le  sommeil  uyqu  keltiruvchi, 

uxlatadigan; sommeil provoqué gipnoz;  maladie du sommeil uyqu kasali; 

le sommeil éternel, le dernier sommeil abadiy uyqu, o‘ lim; avoir sommeil 

uyqusi  kelmoq;  2.  le  sommeil  hivernal  de  la  marmotte  sug‘urning  qishki 

uyqusi;  3.  vaqtincha  to‘xtab  qolish;  laisser  une  affaire  en  sommeil  biror 

ishni vaqtincha to‘xtatib qo‘ymoq. 

sommeiller 

vi  1.  mudramoq;  2.  mudroq  holda,  faoliyatsiz  bo‘lmoq;  une 

passion qui sommeille mudrab turgan ehtiros. 

sommer 

vt  talab  qilmoq,  ogohlantirmoq;  sommer  qqn  à  comparaître 



devant  la  justice  biror  kishini  sudga  borishligi  haqida  ogohlantirmoq; 

sommer  qqn  de  biror  kishidan  talab  qilmoq;  je  l’ai  sommer  de  répondre 

men undan javob berishni talab qildim. 

sommet 


nm 1. tepa, yuqori, ust,  uch, cho‘qqi;  monter au sommet de  la 

tour  Eiffel  E ffel  m inorasining  uchiga  chiqmoq;  l’air  pur  des  sommets 

cho‘qqilarning  sof  havosi;  2.  eng  yuqorisi,  tepasi,  uchi,  cho‘qqisi;  être  au 

sommet de la gloire shuhrat cho‘qqisida bo‘lmoq; conférence au  sommet 

oliy darajadagi anjuman;  3. oliy  darajadagi  uchrashuv, davlat rahbarlarining 

uchrashuvi; 4. géom burchak uchi. 

sommier 

nm  1.  karavotning  prujinali  qismi;  2.  ro‘yxat  daftari;  les 

sommiers de la police judiciaire sud politsiyasining ro‘yxati. 

sommité


1

 

nf  bot  uchki  qism,  uch,  tepa;  on  utilise  en  tisane  les 



sommités  fleuries  des  plantes  damlamaga  o‘ tlarning  gullagan  uchlarini 

ishlatishadi. 

sommité

2

 



nf mash’al, yulduz; les sommités de la science fan yulduzlari. 

somnambule 

n, adj lunatik, oyparast (lunatizm kasaliga mubtalo bo‘ lgan, 

uyqusida uyg‘oqdek yuraveradigan odam). 

somnambulisme 

nm lunatiklik, oyparastlik. 

somnifère 

nm uyqudori. 

somnolence 

nf mudroqlik, uyquchilik. 

somnolent, ente 

adj mudroq, uyquchi, uyqu bosgan. 

somnoler 

vi mudramoq, mudroq, uyqu bosmoq. 

somptuaire 

adj  1.  sarf-xarajatlarga  oid,  sarf;  loi  somptuaire  ortiqcha, 

dabdabali  xarajatlarga  qarshi  qonun;  2.  dépenses  somptuaires  ortiqcha, 

dabdabalar uchun qilinadigan xarajat. 

somptueux,  euse 

adj  qimmatbaho,  dabdabali,  hashamatli,  dang‘illama, 

serhasham; un somptueux cadeau qimmatbaho sovg‘a. 

somptuosité 

nf  dabdabalik,  dang‘illamalik,  tantanavorlik,  dabdaba, 

hasham, zeb-ziynat; la somptuosité d’une fête bayramning dabdabasi. 

son

1

,  sa,  ses 



adj  poss  uning,  o‘zining;  c’est  son  parapluie  bu  uning 

zontigi;  il  fait  ses  études  u  o‘qiydi;  on  n’est  jamais  content  de  son  sort 

odam o‘z taqdiridan hech qachon mamnun bo‘lmaydi. 

son


2

  nm  tovush;  vitesse  du  son  tovush  tezligi;  enregistrement, 

reproduction du son ovoz yozish; ingénieur du son ovoz operatori. 


SON

 

SORTIR



 

 

 



536 

son


3

 

nm  kepak;  farine  de  son  kepakli  un;  pain  de  son  kepak  non;  loc 



taches de son sepkil. 

sonar 


nm gidrolokator. 

sonate 


nf sonata. 

sondage 


nm 1. zondlash; 2. zondlash,  ta’naga zond kiritish; 3. o‘rganib, 

surishtirib  chiqish  (fikrlarni);  des  sondages  d’opinion  fikrlarni  o‘rganib 

chiqish. 

sonde 


nf 1. zond (chuqurlikni, atmosferani o‘rganadigan asbob);  2. zond 

(ichki  a’zolarni  tekshirish  yoki  davolash  uchun  ishlatiladigan  naysimon 

asbob, naycha); 3. yer qatlamlarini tekshirish uchun ishlatiladigan burg‘ i. 

sonder 


vt  1.  zond  bilan  tekshirmoq,  zondlamoq;  sonder  les  grands 

fonds  katta  chuqurlikni  zondlamoq;  sonder  un  malade  kasalni  zond  bilan 

tekshimoq; 2. o‘smoqchilab, surishtirib,  tekshirib ko‘rmoq;  sonder qqn  biror 

kishini o‘smoqchilab ko‘rmoq; sonder l’opinion fikrlarni surishtirib ko‘rmoq. 

sondeur, euse 

n fikrlarni o‘rganuvchi, tekshiruvchi odam. 

songe 

nm  litt  tush,  tush  ko‘rish;  prov  songes,  mensonges  tushga 



nimalar kirmaydi, ko‘ngil nimalarni tilamaydi. 

songer 


vi  1.  vx  orzu  qilmoq;  2.  (à)  mulohaza  qilmoq,  o‘ylab  ko‘rmoq; 

songez-y bien! bu haqda yaxshilab  o‘ylab ko‘ring! il  songe au  mariage, à 

se  marier  u  uylanish  haqida  o‘ylayapti;  il  ne  faut  pas  y  songer  bu  haqda 

orzu  qilmay  qo‘yaqoling;  3.  o‘ylamoq,  e’ tiborga  olmoq;  avez-vous  songé 

qu’il y un gros risque? katta xavf borligi haqida o‘ylab ko‘rdingizmi? 

songerie 

nf litt orzu, xayol. 

songeur, euse 

adj xayolchan, o‘ychan; je te trouve bien songeuse sen 

menga juda o‘ychan ko‘rinasan. 

sonnaille 

nf qo‘ng‘iroqcha (hayvonning bo‘yniga osib qo‘yilgan). 

sonnant,  ante 

adj  1.  jaranglagan,  jaranglaydigan,  jarangdor;  loc 

espèces  sonnantes  et  trébuchantes  jaraq-jaraq  tangalar;  2.  roppa-rosa 

(vaqt); à cinq heurs sonnantes roppa-rosa beshda. 

sonné,  ée 

adj  1.  bong  urgan,  bo‘ lgan,  o‘ tgan;  il  est  cinq  heures 

sonnées soat beshdan o‘ tdi; loc il a soixante ans bien sonnés u oltmishni 

urib qo‘ydi; 2. fam jinni, ahmoq; il est complètement sonné u g‘ irt ahmoq. 

sonner 

I.  vi  1.  jiringlamoq,  jaranglamoq;  les  cloches  sonnent 



qo‘ng‘iroqlar  jaranglayapti;  le  téléphone  a  sonné  telefon  jiringladi;  trois 

heures sonnent soat  uchga bong uryapti; loc sa dernière heure a  sonné 

uning  paymonasi  to‘ldi;  2.  jaranglamoq,  eshitilmoq,  talaffuz  qilinmoq;  une 

phrase qui sonne mal yaxshi tuzilmagan gap; 3. qo‘ng‘iroq chalmoq; entrer 

sans  sonner  qo‘ng‘iroqni  chalmay  kirmoq;  4.  (de)  chalmoq  (puflab 

chalinadigan asboblar haqida); sonner de la trompette truba chalmoq; II. vt 

1.  chalmoq;  sonner  les  cloches  qo‘ng‘iroqlarni  chalmoq;  2.  bildirmoq, 

urmoq; on a sonné le tocsin bong urishdi; l’horloge a sonné onze heures 

soat  o‘n  birga  bong  urdi;  3.  chaqirmoq  (qo‘ng‘iroq  chalib);  sonner 

l’infirmière de garde navbatchi hamshirani chaqirmoq. 

sonnerie 

nf  1.  jiringlash,  yangrash;  une  sonnerie  de  clairon  trubaning 

yangrashi;  la  sonnerie  du  téléphone  telefonning  jiringlashi;  2.  qo‘ng‘iroq; 

remonter la sonnerie d’un réveil budilnikning qo‘ng‘irog‘ini burab qo‘ymoq; 

sonnerie électrique elektr qo‘ng‘iroq. 

sonnette 

nf  1.  qo‘ng‘iroqcha;  donnez  trois  coups  de  sonnette 

qo‘ng‘iroqni  uch  marta  chaling;  2.  qo‘ng‘iroq  ovozi;  je  n’ai  pas  entendu  la 

sonnette men qo‘ng‘iroqni eshitmay qolibman. 

sonore 


adj  1.  jarangli,  jarangdor;  il  parlait  avec  une  voix  sonore  u 

jarangdor  ovozda  gapirardi;  consonne  sonore  jarangli  undosh;  une  salle 

trop sonore  o‘ta jarangdor zal; 2. ovozga oid,  ovozli; un film sonore ovozli 

film. 


sonorisation 

nf ovoz berish. 

sonoriser 

vt 1. jarangli qilmoq; 2. ovoz bermoq (ovozsiz filmlarga). 

sonorité 

nf  jarangdorlik,  yangroqlik,  aks-sado  berish;  cet  instrument  a 

une  belle  sonorité  bu  asbobning  ajoyib  jarangdorligi  bor;  cette  salle  de 

concert  a  une  bonne  sonorité  bu  konsert  zalining  aks-sado  berishi  juda 

yaxshi. 

sophisme 

nm sofizm; safsata. 

sophiste 

nm 1. sofist (qadimda: retorika va falsafa o‘qituvchisi); 2. sofist, 

sofizm tarafdori, safsataboz. 

sophistication 

nf soxtalashtirish, safsatalashtirish. 

soprano

 I. nm soprano (ayollarning,  o‘smirlarning eng baland ovozi); II. n 



soprano ovozi sohibi; pl soprani ou sopranos. 

sorbet 


nm mevadan qilingan muzqaymoq. 

sorbier 


nm ryabina, chetan daraxti. 

sorbonnard, arde 

n vieilli pej Sarbonna talabasi, o‘qituvchisi. 

sorcellerie 

nf sehrgarlik, jodugarlik; c’est de la sorcellerie bu sehrgarlik. 

sorier,  ière 

I.  n  1.  jodugar,  sehrgar;  2.  fam  (vielle)  sorcière  (qari) 

jodugar; loc chasse aux sorcières o‘z muxoliflarini ta’qib qilish; II. adj m fam 

ce n’est pas sorcier buning g‘aroyib joyi yo‘q. 

sordide 


adj  1.  jirkanch,  yaramas,  murdor,  iflos,  nopok;  des  taudis 

sordides  iflos  katalaklar;  2.  jirkanch,  yaramas,  razil,  qabih,  murdor;  une 

sordide affaire qabih ish; crime sordide razil qotillik. 

sordidement 

adv razillarcha, qabihona. 

sordidité 

nf litt razillik, qabihlik, yaramaslik, ifloslik, jirkanchlik. 

sorgho 


nm bot jo‘xori. 

sornette 

nf  pl  bema’ni,  bo‘lmag‘ur,  bekor  gap,  safsata,  behuda  gaplar; 

débiter,  raconter  des  sornettes  safsata  sotmoq,  bekorchi  gaplarni 

gapirmoq. 

sort 


nm  1.  taqdir,  qismat;  les  infirmités  sont  le  sort  de  la  vieillesse 

kasallik qarilikning qismati; 2.  taqdir,  taqdirning  taqozosi,  falakning gardishi, 

zamonaning zayli; c’est un coup, une ironie du sort bu taqdirning taqozosi, 

zamonaning  zayli;  3.  taqdir,  qismat,  peshona,  qur’a;  tirer  au  sort  qur’a 

tashlamoq;  le  sort  décidera  peshona  hal  qiladi;  le  sort  en  est  jeté  qur’a 

tashlandi; 4. loc jeter un sort à qqn biron kishiga ko‘zi tegmoq. 

sortant, ante 

adj chiqadigan; les numéros sortants yutadigan sonlar; le 

député sortant vakolati tugagan deputat. 

sorte 


nf  tur,  xil,  nav;  il  y  a  plusieurs  sortes  de  problèmes  ko‘p  turli 

masalalar  bor;  cette  sorte  de  gens  bu  xil  odamlar;  une  sorte  de  fraises 

qulupnayning bir  turi; une sorte de  qandaydir, bir xil, bir  turdagi; c’était une 

sorte  de  vagabond  bu  qandaydir  daydi  edi;  loc  de  la  sorte  shunday, 

bunday,  shu  tarzda;  pourquoi  ris-tu  de  la  sorte?  sen  nega  bunday 

kulyapsan?  en  quelque  sorte  ma’lum  darajada,  agar  ibora  joyiz  bo‘lsa, 

go‘yo;  tu  a  eu  de  la  chance,  en  quelque  sorte  ma’ lum  darajada,  sening 

omading bor ekan; de telle sorte que shunday darajada, shunday uslubda; 

il avait  brouillé  les pistes de telle sorte qu’on ne l’a jamais  retrouvé u 

izlarini shunday darajada yo‘qotgan ediki, uni hech qachon  topisholmadi; de 

sorte  que  natijada,  shunday  qilib;  j’étais  en  retard,  de  sorte  que  j’ai 

manqué le début du film men kech qolgan  edim, natijada  filmning boshini 

o‘tkazib yubordim; faire en  sorte que shunday qilish kerakki; fais en  sorte 

que  tout  soit  prêt  demain  shunday  qilginki,  ertaga  hamma  narsa  tayyor 

bo‘lsin;  faire  en  sorte  de  ilojini  qilmoq;  fais  en  sorte  d’être  à  l’heure 

vaqtida bo‘lishning ilojini qil. 

sortie 

nf 1. chiqish; c’est l’heure de la sortie des élèves o‘quvchilarning 



maktabdan  chiqish  payti;  2.  panadan  chiqib  qo‘qqisdan  qilingan  hujum;  les 

assiégés ont tenté une sortie qamaldagilar yorib chiqishga harakat qilishdi; 

sortie  de  bain  hammomdan  keyin  kiyiladigan  xalat;  3.  chiqish  (nutq,  gap, 

bayonot);  elle est capable de n’importe quelle  sortie devant les gens u 

odamlar oldida harqanday chiqishga qodir; 4. u yer-bu yerga borish, chiqish; 

une  sortie  en  ville  shaharga  chiqish;  5.  chiqib  ketish;  d’importantes 

sorties  de  devises  katta  miqdordagi  valutaning  chiqib  ketishi;  6.  chiqish, 

paydo  bo‘lish; la sortie d’un nouveau  modèle de voiture yangi modeldagi 

avtomobilning  chiqishi;  7.  xarajat,  chiqim;  il  y  a  plus  de  sorties  que  de 

rentrées  ce  mois  bu  oyda  kirimdan  ko‘ra  chiqim  ko‘proq  bo‘ldi;  8.  chiqish, 

chiqish joyi; les sorties de Paris sont encombrées le samedi shanba kuni 

Parijdan chiqish yo‘llari tiqilib qoladi. 

sortilège 

nm sehrgarlik, jodugarlik; sehr, jodu. 

sortir

1

 I. vi 1. chiqmoq; sortez! chiqing! 2. tashqariga, sayrga shiqmoq; ce 



n’est pas un temps pour  sortir bu sayrga chiqish payti  emas; il  est  sorti 

faire  un  tour  u  aylanib  kelgani  chiqdi;  nous  sortons  beaucoup  biz 

tomoshalarga ko‘p boramiz; 3. chiqib ketmoq; la rivière est sortie de son lit 

daryo o‘z o‘zanidan chiqib ketdi; la voiture est sortie de la route avtomobil 

yo‘ldan chiqib ketdi; cela  m’est  sorti de  la tête  bu mening  esimdan chiqib 

qoldi;  4.  chiqmoq,  paydo  bo‘lmoq;  les  bourgeons  sortent  kurtaklar 

chiqyapti;  ce  film  sort  la  semaine  prochaine  bu  film  keyingi  haftaga 


SORTIR

 

SOUFFRANT



 

 

 



537 

chiqadi;  5.  chiqmoq  (o‘yinda);  un  numéro  qui  n’est  pas  encore  sorti  hali 

chiqmagan  son;  6.  chiqmoq,  biror  joyni  tark  etmoq;  sortir,  être  sorti  de 

table  dasturxondan  turmoq;  sortir  de  prison  qamoqdan  chiqmoq;  7. 

chiqmoq,  tugatmoq; j’ai trop à faire, je n’en  sors pas  qiladigan ishim juda 

ko‘p, undan boshimni ko‘ tarolmayapman; 8. qutulmoq, ozod bo‘lmoq; je sors 

à peine de  maladie men  endigina kasaldan  turdim; nous ne sommes pas 

encore sortis d’affaire biz hali  ishdan  qutulganimiz yo‘q; il n’est pas  sorti 

de sa froideur coutumière u o‘zining odatiy sovuqligidan qutilgani yo‘q; 9. 

chetlashmoq,  chetga  chiqmoq;  tu  sors  du  sujet  sen  mavzudan  chetga 

chiqib  ketyapsan;  c’est  une  chose  qui  sort  de  l’ordinaire  bu  g‘ayri  oddiy 

narsa;  10.  -dan  chiqmoq;  des  mots  qui  sortent  du  cœur  yurakdan 

chiqayotgan  so‘zlar;  je  ne  sais  pas  ce  qui  sortira  de  nos  recherches 

bilmadim,  bizning  tadqiqotimizdan  nima  chiqarkin;  11.  kelib  chiqmoq, 

bo‘lmoq; il sort d’une bonne famille u yaxshi oiladan chiqqan d’où sort-il? 

u  qayerdan  kelgan?  les  ingénieurs  sortent  d’une  grande  école 

muhandislar  oliy  maktabdan  chiqishadi;  12.  tayyorlanmoq,  chiqmoq;  des 

robes  qui  sortent  de  chez  les  grands  couturiers  katta  chevarlardan 

chiqadigan ko‘ylaklar; II. vt 1. olib chiqmoq,  tashqariga olib chiqmoq; je vais 

sortir  les  enfants  men  bolalarni  olib  chiqaman;  il  a  sorti  le  chien  u  itni 

tashqariga  olib  chiqdi;  as-tu  sorti  la  voiture  du  garage?  avtomobilni 

garajdan olib chiqdingmi? 3. fam chiqarib  tashlamoq; à la porte!  sortez-le! 

ko‘chaga!  uni chiqarib  tashlanglar! 4.  tortib chiqarmoq, qutqarmoq; il faut le 

sortir de là uni bundan chiqarib olish kerak; 5. bosib chiqarmoq; éditeur qui 

sort un livre kitob  bosib chiqargan  noshir; 6 fam hunar ko‘rsatmoq; qu’est-

ce qu’il  va encore nous sortir u  bizga yana  qanday hunar ko‘rsatar ekan? 

III.  s’en  sortir vpr  qutulmoq, chiqib olmoq; docteur, ai-je des  chances de 

m’en sortir? doktor, mening bundan qutulish imkoniyatim bormi? 

sortir

2

 



nm  litt  au  sortir  de  chiqishda;  au  sortir  du  théâtre  teatrdan 

chiqishda. 

S.O.S. 

nm inv (abrév S ave Our Soul) SOS, falokat radiosignali; envoyer, 



lancer un S.O.S. SOS chaqirmoq, yordam so‘ramoq. 

sosie 


nm o‘xshash; c’est ton sosie bu sening o‘xshashing. 

sot, sotte 

adj, n tentak, aqli past, ahmoq, jinni; je ne suis pas assez sot 

pour lui en  vouloir men undan xafa bo‘ lgani shunchalar ahmoq emasman; 

tu  n’es  qu’un  sot  sen  g‘irt  ahmoqsan;  litt  rien  de  plus  sot  que  cette 

réponse! bu javobdan ko‘ra ahmoqroq narsa yo‘q! 

sottement 

adv ahmoqlarcha, tentaklarcha, jinnilarcha. 

sottie 

ou 


sotie 

nf soti (O‘rta asr satirik pyesasi). 

sottise 

nf litt 1. ahmoqlik,  tentaklik, jinnilik;  2. bo‘lmag‘ur narsa; dire des 

sottises bo‘lmag‘ur narsalarni demoq; 3. so‘kish, haqoratli so‘zlar; il lui a dit 

des sottises u unga haqoratli so‘zlarni aytdi. 

sottisier 

nm hazil, hazil gaplar to‘plami. 

sou 

nm  1.  su  (besh  santim);  loc  amasser  sou  à  sou,  sou  par  sou 



tiyinlab  yig‘moq,  misqollab  yig‘moq;  dépenser  jusqu’au  dernier  sou  oxirgi 

chaqasigacha sarflamoq; n’avoir pas le sou sariq chaqasi ham bo‘lmaslik; 

être sans le sou  pulsiz bo‘ lmoq; un bijou de quatre  sou bir pulga qimmat 

narsa; il n’a pas un sou de bon sens uning tirnoqcha ham aqli yo‘q; 2. fam 

pl pul, aqcha; il est près de ses sous u ochko‘z, ziqna. 

soubassement 

nm fundament, asos. 

souche 


nf  1.  to‘nka;  loc  être,  rester  comme  une  souche  qoqqan 

qoziqday;  dormir  comme  une  souche  dong  qotib  uxlamoq;  2.  loc  faire 

souche kelib chiqmoq; de  vieille  souche  qadimiy oiladan;  mot de souche 

latine lotin tilidan kelib chiqqan so‘z. 

souci 

nm  g‘am,  tashvish,  g‘am  yeyish,  tashvishini  qilish,  o‘ylash,  iztirob; 



se faire du souci  tashvish qilmoq;  être accablé de souci  g‘amdan bukilib 

qolmoq; il ne se fait pas de  souci,  aucun souci u hech narsadan  tashvish 

qilmaydi,  uning  hech  qanday  tashvishi  yo‘q;  sa  santé  est  pour  moi  un 

souci continuel uning sog‘ligi men uchun doimiy tashvish. 

soucier  (se) 

vpr  g‘am  chekmoq,  tashvish  qilmoq,  g‘am  yemoq,  iztirob 

chekmoq,  o‘ylamoq;  il  s’en  soucie  comme  de  sa  première  chemise  u 

umuman tashvish chekmaydi, u taralla bedod. 

soucieux, euse 

adj tashvishli, g‘am, tashvish chekadigan, iztirobli; un air 

soucieux  tashvishli  ko‘rinish;  soucieux  de  tashvish  qiladigan,  g‘am 

chekadigan,  o‘ylaydigan;  il  est  soucieux  de  notre  bien-être  u  bizning 

farovonligimiz haqida tashvish qiladi. 

soucoupe 

nf  1.  likopcha,  tarelkacha,  taqsimcha;  loc  faire  des  yeux 

comme des soucoupes ko‘zlarini piyoladay-piyoladay qilmoq; 2. soucoupe 

volante uchar tarelka. 

soudage 


nm payvandlash, kavsharlash. 

soudain,  aine 

I.  adj  kutilmagan,  to‘satdan  bo‘lgan;  une  mort  soudaine 

kutilmagan o‘lim; II. adv to‘satdan, birdan, kutilmaganda; soudain, il s’enfuit 

birdan, u qochishga tushdi. 

soudainement 

adv birdan, to‘satdan, kutilmaganda. 

soudaineté 

nf to‘satdanlik, kutilmaganlik,  birdanlik; la soudaineté de  sa 

riposte  m’a  laissé  sans  voix  uning  javobining  kutilmaganligi  mening 

nafasimni ichimga tushirib yubordi. 

soudard 


nm litt jangari, qo‘pol odam. 

soude 


nf  1.  soude  caustique  kaustik  soda,  o‘yuvchi  natriy;  2.  natriy, 

soda. 


souder 

vt 1. kavsharlamoq,  qalaylamoq,  payvandlamoq; 2. yopishtirmoq, 

birlashtirmoq,  jipslashtirmoq;  il  faut  souder  ces  divers  groupes  au  sein 

d’une  organisation  bu  turli  guruhlarni  bir  tashkilot  atrofida  jipslashtirish 

kerak. 

soudeur, euse 



n payvandchi. 

soudoyer 

vt pora berib sotib olmoq, o‘z tomoniga og‘dirmoq. 

soudure 


nf  1.  kavshar  (kavsharlash  uchun  ishlatiladigan  metall);  2. 

payvandlash,  payvand;  soudure  autogène  avtogen  payvand;  svarka; 

soudure à chalumeau gaz payvand; 3. hosilni hosilga ulash. 

soufflage 

nm puflab yasash (oynasozlikda). 

souffle 


nm  1.  puflash,  dam;  on  le  renverserait  d’un  souffle  uni  bir 

puflashda  yiqitib  yuborish  mumkin;  pour  jouer  de  la  trompette,  il  faut  du 

souffle  karnay  chalish  uchun  dami  bo‘lishi  kerak;  2.  nafas,  nafas  olish; 

jusqu’à  son  dernier  souffle  oxirgi  nafasi  qolguncha;  retenir  son  souffle 

nafasini  to‘xtatib  turmoq;  une  virtuosité  à  vous  couper  le  souffle  yuksak 

mahorat  sizni  hayratga  soldi;  avoir  le  souffle  court  tezda  yuragi  og‘ziga 

tiqilib  qolmoq;  être  à  bout  de  souffle  holdan  toygan  bo‘lmoq;  il  a  trouvé 

son  second  souffle  u  endi  ochildi;  3.  ilhom,  ilhomlanish;  4.  shabada;  ces 

feuilles  frémissent  au  moindre  souffle  bu  barglar  salgina  shabadada 

tebranadi;  5. havo  to‘lqini;  effet de  souffle d’un explosif portlashning zarb 

to‘lqini;  6.  méd  shovqin;  avoir  un  souffle  au  cœur  yuragida  shovqin 

bo‘lmoq. 

soufflé,  ée 

I.  adj  1.  ko‘pchigan;  des  pommes  de  terre  soufflées 

ko‘pchigan kartoshka; 2. hayratlangan,  hayratda qolgan;  j’en ai été soufflé! 

men  bundan  hayratda  qolgan  edim!  II.  nm  sufle;  un  soufflé  au  fromage 

pishloq suflesi. 

souffler 

I. vi 1. puflamoq;  souffler sur ses  mains,  sur la soupe, dans 

une  trompette  qo‘lni,  sho‘rvani,  karnayni  puflamoq;  2.  harsillamoq, 

pishillamoq,  pishqirmoq;  souffler  comme  un  bœuf  buqaday  pishqirmoq; 

laissez-moi  le  temps  de  souffler  menga  nafasimni  rostlab  olgani  vaqt 

bering;  3.  esmoq;  le  vent  souffle  shamol  esyapti;  II.  vt  1.  biror  narsani 

puflamoq;  souffler  un  bougie  shamni  puflab  o‘chirmoq;  2.  uchirib 

yubormoq;  maison soufflée par une explosion portlash  uchirib ketgan uy; 

3.  puflab  yasamoq;  verre  soufflé  puflab  yasalgan  shisha;  4.  shivirlamoq; 

souffler  qqch  à  l’oreille  de  qqn  biror  kishining  qulog‘ iga  biror  narsani 

shivirlamoq;  5. sekin  aytib  turmoq, aytib  bermoq; shipshitmoq; il a  été puni 



Download 18.64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   214   215   216   217   218   219   220   221   ...   238




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling