Institut français d’Études sur l’asie centrale


Download 18.64 Mb.
Pdf ko'rish
bet219/238
Sana14.02.2017
Hajmi18.64 Mb.
1   ...   215   216   217   218   219   220   221   222   ...   238

parce qu’il a soufflé u jazolangan edi, chunki u aytib turgan egi. 

soufflet 

nm litt tarsaki, shapaloq. 

souffleter 

vt litt souffleter tarsaki, shapaloq  tushirmoq; il l’a souffleté et 

ils se sont battus en duel u unga tarsaki tushirdi va ular duelga chiqishdi. 

souffleur,  euse 

n  1.  suflyor;  2.  souffleur  de  verre  shisha  puflovchi, 

puflab shisha buyumlar yasovchi ishchi. 

souffrance 

nf  1.  azob,  azoblanish,  azob  chekish,  dard,  qiynoq;  2.  ruhiy 

qiynalish,  azob-uqubat,  kulfat;  alam;  3.  en  souffrance  turib  qolgan,  egasi 

talab qilib, olmagan tovar. 

souffrant,  ante 

adj  qiynaluvchi,  azoblanuvchi,  azob-uqubat  chekuvchi, 

kasalmand. 



SOUFFRE

-

DOULEUR



 

SOUPIRER


 

 

 



538 

souffre-douleur 

nm  inv  balogardon,  boshqalarning  gunohiga  javobgar 

bo‘lib qolgan odam. 

souffreteux, euse 

adj kasalmand, zaif, nimjon. 

souffrir 

I. vi 1. qiynalmoq, og‘rimoq, azoblanmoq; azob-uqubat chekmoq; 

où souffrez-vous? qayeringiz og‘riyapti? ses rhumatismes le font souffrir 

bod  kasali  uni  azoblayapti;  nous  avons  beaucoup  souffert  du  froid  biz 

sovuqdan  juda azob chekdik; j’ai souffert pour lui  expliquer le problème 

men unga masalani  tushuntirguncha qiynalib ketdim; 2. zarar ko‘rmoq, ziyon 

ko‘rmoq,  jabrlanmoq;  pays  qui  souffre  de  la  sécheresse  qurg‘oqchilikdan 

jabrlanayotgan mamlakat; sa réputation en a souffert bundan uning obro‘si 

zarar  ko‘rdi;  II.  vt  1.  litt  chidamoq,  boshdan  kechirmoq;  il  ne  peut  pas 

souffrir la plaisanterie u  hazilga chidamaydi; fam je ne peux pas souffrir 

ce type-là!  bu  nusxani  jinim suymaydi! 2. litt imkon, imkoniyat bermoq, yo‘l 

qo‘ymoq;  une  règle  qui  ne  souffre  aucune  exception  hech  qanday 

istisnoga  yo‘l  qo‘ymaydigan  qoida;  loc  souffrir  le  martyre,  mille  morts 

qattiq azobga qolmoq, og‘ir kunlarga qolmoq. 

soufi, ie 

adj, n mutasavvuf, sufiy. 

soufisme 

nm tasavvuf, sufizm. 

soufre 

nm oltingugurt, sulfat. 



soufrer 

vt oltingugurt bilan ishlov bermoq. 

souhait 

nm istak,  tilak, xohish,  niyat,  orzu;  exprimer, former, faire des 

souhaits  istak bildirmoq, niyat  qilmoq; je souhaite que tout aille bien men 

hammasi  yaxshi  bo‘lishini  tilayman;  je  vous  souhaite  bonne  chance  men 

sizga  omad  tilayman;  souhaiter  la  bonne  année  yangi  yil  istaklarini 

bildirmoq;  à  souhait  loc  adv  juda  soz,  ko‘ngildagiday,  risoladagiday;  tout 

marche à souhait hammasi ko‘ngildagiday ketyapti. 

souhaitable 

adj istalgan,  tilangan, matlub, ma’qul, maqbul, kerak,  joiz; il 

a  toutes  les  qualités  souhaitables  pour  cet  emploi  unda  bu  ish  uchun 

hamma maqbul xislatlar bor. 

souiller 

vt  litt  1.  ifloslantirmoq,  bulg‘amoq;  linge  souillé  ifloslangan 

choyshab; 2. harom qilmoq, murdor qilmoq, bulg‘amoq; on tente de souiller 

sa mémoire oning nomini bulg‘ashga harakat qilishadi. 

souillon 

nf litt isqirt, irkit. 

souillure 

nf 1. litt kir, dog‘; 2. dog‘, uyat, sharmandalik, isnod, tavqi la’nat. 

souk 


nm 1. bozor (arab mamlakatlarida); 2. bozor (tartibsiz joy). 

soûl,  soûle 

adj mast, kayf, sarxush; il  était  soûl  comme un  cochon u 

cho‘chqaday  mast  edi;  je  suis  soûl  de  grand  air  men  sof  havodan 

mastman; tout  mon, ton, son soûl loc adv keragicha,  to‘yib; vous pouvez 

manger  tout  votre  soûl  siz  keragicha  to‘yib  yeyshingiz  mumkin;  pleurer 

tout son soûl to‘yib yig‘lamoq. 

soulagement 

nm  1.  ovunchoq,  ovunish,  taskin;  il  cherche  dans  les 

livres  le  soulagement  et  l’oubli  u  kitobdan  taskin  va  unutish  izlayapti;  2. 

tinchlanish,  tinchlik,  yengil  tortish,  yengillash;  pousser  un  soupir  de 

soulagement yengil nafas olmoq. 

soulager 

I.  vt  1.  yengillashtirmoq;  yengillatmoq,  vaznini  kamaytirmoq; 

soulager  l’avant  de  la  voiture  avtomobilning  oldini  yengillatmoq;  2. 

tinchlantirmoq,  yengillashtirmoq,  yengil  tortgizmoq,  taskin  bermoq;  ce 

remède  a  bien  soulagé  le  malade  bu  dori  kasalni  ancha  yengil  tortgizdi; 

parlez,  cela  vous  soulagera  gapiravering,  bu  sizni  yengil  tortgizadi; 

soulager  la  peine,  la  douleur  de  qqn  biror  kishining  azobini,  og‘rig‘ini 

yengillashtirmoq; II. se soulager vpr fam yengillab, yozilib olmoq. 

soûler 

vt 1. mast qilmoq, mast  bo‘lguncha ichirmoq,  to‘ydirib ichirmoq;  2. 



litt  sarhush,  mast,  kayf  qilmoq;  on  l’avait  soûlé  de  beaux  discours  uni 

go‘zal  nutqlar  bilan  mast  qilib  qo‘yishgan  edi;  3.  fam  zerikmoq,  jonga 

tegmoq, charchatmoq; tu nous soûles de tes jérémiades! sen arzu-doding 

bilan bizning jonimizga tegding! 

soûlerie 

nf fam ichkilikbozlik, aroqxo‘rlik. 

soulèvement 

nm  1.  ko‘tarilish,  ko‘tarish;  un  soulèvement  de  terre 

yerning ustki qatlamining ko‘tarilishi; 2. ko‘ tarilish, qo‘zg‘olon. 

soulever 

I. vt 1. sal, andak ko‘ tarmoq, ko‘ tarib qo‘ymoq; il  soulevait de 

temps  en  temps  le  couvercle  de  la  casserole  u  vaqti-vaqti  bilan 

kastrulning qopqog‘ini ko‘tarib qo‘yar edi; j’ai soulevé le rideau men pardani 

ko‘tarib  qo‘ydim;  2.  ko‘ tarmoq;  la  voiture  soulevait  de  la  poussière 

avtomobil  chang  ko‘ tarar  edi;  3.  qarshi  ko‘tarmoq,  qo‘zg‘atmoq,  bosh 

ko‘targizmoq;  soulever  le  peuple  contre  un  dictateur  xalqni  diktatorga 

qarshi  ko‘ tarmoq;  4.  qo‘zg‘amoq,  uyg‘otmoq,  tug‘dirmoq;  to‘lqinlantirmoq, 

jo‘shtirmoq; son discours  a soulevé l’enthousiasme uning nutqi g‘ayratni 

oshirib  yubordi;  5.  qo‘ymoq,  ko‘tarmoq  (masala,  savol);  la  question  sera 

soulevée  à  la  prochaine  réunion  masala  keyingi  majlisda  qo‘yiladi;  II.  se 

soulever  vpr  1.  sal,  andak  ko‘tarilmoq;  2.  ko‘tarilmoq,  qo‘zg‘almoq;  bosh 

ko‘tarmoq, qo‘zg‘olon qilmoq. 

soulier 

nm  boshmoq,  botinka;  loc  être  dans  ses  petits  souliers  qiyin 

ahvolda bo‘lmoq, qolmoq. 

soulignage 

nm satr ostidan chizish; satr ostidagi chiziq. 

souligner 

vt 1. tagiga chizmoq; 2. fig ta’kidlamoq, uqdirib o‘ tmoq; e’ tiborni 

jalb  qilmoq,  diqqatni  tortmoq;  l’auteur  souligne  l’importance  de  cet 

événement muallif bu voqeaning muhimligini ta’kidlaydi. 

soulte 


nf ustama pul (pul almashtirish). 

soumettre

1

 

I.  vt  1.  zabt  etmoq,  bosib  olmoq,  o‘ziga  bo‘ysundirmoq;  2. 



biror  holga  solmoq,  uchratmoq;  les  revenus  soumis  à  l’impôt  soliqqa 

tortilgan  foyda; II. se soumettre vpr bo‘ysunmoq,  itoat qilmoq,  tobe bo‘lmoq; 

elle se soumet à tous ses caprices u uning hamma injiqliklarini ko‘taradi. 

soumettre

2

 

vt topshirmoq,  taqdim qilmoq, oshirmoq,  bermoq; le  maire a 



soumis le cas au préfet mer ishni prefektga topshirdi. 

soumis, ise 

adj itoatkor, itoatli, itoat qiladigan, bo‘ysunadigan. 

soumission

1

 

nf  1.  tobelik,  itoatkorlik,  bo‘ysunish;  une  soumission 



aveugle ko‘r-ko‘rona  tobelik; 2.  tobe bo‘lish,  taslim bo‘lish, bosh egish; faire 

acte  de  soumission  tobeligini  bildirmoq;  les  révoltés  ont  fait  leur 

soumission qo‘zg‘olonchilar taslim bo‘lishdi. 

soumission

2

 

nf biror narsa yetkazib berish uchun  talabnoma;  ta’minlash, 



yetkazib berish, pudrat. 

soumissionner 

vt pudratga bermoq, yetkazib bermoq. 

soupape 


nf klapan; soupape de sûreté, de sécurité ehtiyot klapan. 

soupçon 


nm 1. gumon, shubha; il est au dessus de tout soupçon u har 

qanday shubhadan xoli; je n’en ai pas le  moindre  soupçon mening undan 

zig‘ircha  ham  gumonim  yo‘q;  2.  tomchi,  ushoq,  tirnoqday  narsa,  ozgina 

narsa;  elle  mettait  un  soupçon  de  rouge  u  ozgina  qizil  pomada  qo‘ygan 

edi. 

soupçonnable 



adj shubhali, shubha tug‘diradigan. 

soupçonner 

vt 

1. 


shubhalanmoq, 

gumon, 


shubha 

qilmoq, 


gumonsiramoq; on le soupçonne de vol, d’avoir volé uni o‘g‘irlikda, o‘g‘irlik 

qilganlikda  gumon  qilishmoqda;  2.  taxmin  qilmoq,  his  qilmoq,  oldindan 

sezmoq. 

soupçonneux, euse 

adj shubhali, shubha  tug‘diradigan, ishonarsiz; air, 

regard soupçonneux shubhali ko‘rinish, qarash. 

soupe 

nf  1.  sho‘rva,  qaynatma;  soupe  à  l’oignon,  aux  légumes  piyoz, 



sabzavot  sho‘rva;  loc  c’est  une  soupe  au  lait  bu  sal  narsaga  "lov"  etib 

ketadigan  odam,  bu  tezda  jahli  chiqib  ketadigan  odam;  2.  askarlarning 

tushligi;  soupe  populaire  bepul  beriladigan  ovqat  (kambag‘allarga);  3.  vx 

sho‘rvaga bo‘ktirilgan yupqa kesim non; loc être trempé comme une soupe 

shalabbo bo‘lmoq, ivib ketmoq. 

soupente 

nf  mansarda,  zinapoyaning  ostki  qismi;  il  couche  dans  une 

soupente u mansardada yotadi. 

souper

1

 



nm kechki ovqat. 

souper


2

 

1.  kechki  ovqatni  yemoq;  2.  fam  j’en  ai  soupé  to‘yib  ketdim, 



hiqildog‘imga keldi. 

soupeser 

vt  1.  qo‘lida  chamalab  ko‘rmoq;  2.  chamalab,  mo‘ljallab 

ko‘rmoq; soupeser ses arguments o‘z dalillarini chamalab ko‘rmoq. 

soupière 

nf sho‘rva tortiladigan idish. 

soupir 

nm  uf  tortish;  xo‘rsinish;  pousser  des  soupirs,  un  profond 



soupir uf tortmoq, chuqur uf tortmoq; rendre le dernier soupir nafasi chiqib 

ketmoq, o‘ lmoq; 2. litt oh-voh, oh chekish; 3. mus chorak pauza. 

soupirant 

nm iron  oh-voh  chekuvchilar,  oshiqlar,  shaydolar;  elle  a  tout 

un cortège de soupirants uning bir talay shaydolari bor. 

soupirer 

I.  vi  uf  tortmoq,  xo‘rsinmoq;  litt  soupirer  après,  pour 

qo‘msamoq,  dardida  oh-voh  qilmoq;  II.  vt  uf  tortmoq,  uf  tortish  bilan  izhor 

qilmoq; hélas! soupira-t-il ola! uf tortdi u. 


SOUPLE

 

SOUTENIR



 

 

 



539 

souple 


adj 1. egiluvchan, bukiluvchan, qayishqoq, elastik; un cuir souple 

qayishqoq  teri;  l’acier  est  plus  souple  que  le  fer  po‘lat  temirdan 

bukiluvchanroq;  2.  tez  moslashuvchi,  tadbirkor;  uddaburo;  epchil,  usta;  fam 

gapga ko‘nadigan, ko‘nuvchan, unovchan, ko‘ngilchan; il  est très souple, il 

fermera les yeux u juda ko‘ngilchan, u ko‘z yumib qo‘yaqoladi. 

souplesse 

nf  1.  egiluvchanlik,  bukiluvchanlik,  mayinlik,  elastiklik;  2. 

uddaburolik,  epchillik,  ustalik;  3.  moslashuvchanlik,  tez  o‘zgaruvchanlik;  la 

souplesse d’une langue tilning moslashuvchanligi. 

sourate 


nf Qur’on surasi. 

source 


nf 1. buloq, chashma; 2. bosh, suv boshi, manba, sarchashma; le 

fleuve prend sa source à daryo …–dan boshlanadi, daryo o‘z suvini …-dan 

oladi; 2. manba, asos;  la  source d’une erreur xatoning asosi; une source 

de profit, de revenu  foydaning manbai;  source officielle rasmiy manba; 3. 

manba, kon, masdar; source de chaleur issiqlik manbai. 

sourcil 


nm qosh; froncer les sourcils qoshini chimirmoq. 

sourciller 

vi  qoshini  chimirmoq;  il  a  répondu  sans  sourciller  u  kiprik 

qoqmay javob berdi. 

sourcilleux, euse 

adj qattiq,  jiddiy, og‘ir; un  critique sourcilleux qattiq 

tanqid. 

sourd


1

,  sourde 

adj,  n  kar,  qulog‘ i  og‘ir,  garang;  loc  sourd  comme  un 

pot  qulog‘i  tom  bitgan;  les  sourds  et  les  muets  kar  va  soqovlar;  loc 

frapper,  cogner,  crier  comme  un  sourd  bor  kuchi  bilan  urmoq,  turtmoq, 

qichqirmoq; dialogue de sourds bir-biriga gap bermay gapirish; prov il n’est 

pire  sourd que celui qui ne veut pas entendre kar-soqov bo‘lib olgandan 

yomoni  yo‘q;  litt  sourd  à  e’ tiborsiz,  loqayd,  ishi  yo‘q,  bepisand;  il  reste 

sourd à nos appels u bizning chaqirig‘imizga loqayd qoldi. 

sourd


2

,  sourde 

adj  1.  jarangsiz,  bo‘g‘iq;  un  bruit  sourd  bo‘g‘iq  ovoz; 

consonne  sourde  jarangsiz  undosh;  2.  yashirin,  noaniq,  zimdan,  ichdagi; 

une douleur sourde yashirin azob; une lutte sourde zimdan kurash. 

sourdement 

adv litt 1.  bo‘g‘iq,  jarangsiz; 2. yashirincha, maxfiy suratda, 

zimdan, xufiya, bildirmay. 

sourd-muet,  sourde-muette 

n,  adj  kar-soqov,  gung,  gungalak;  la 

langue des sourds-muets kar-soqovlar tili. 

sourdre 


vi litt yerdan qaynab, otilib chiqmoq (suv haqida); paydo bo‘lmoq, 

tug‘ilmoq; la tristesse qui sourdait en lui unda tug‘ilgan xafalik. 

sourire

1

 



vi  1.  kulmoq,  iljaymoq,  jilmaymoq,  tabassum  qilmoq;  tirjaymoq; 

sourire  à  qqn  biror  kishiga  jilmayib  qo‘ymoq,  biror  kishiga  xayrixohlik 

bildirmoq; cela fait sourire bu odamning kulgisini qistatadi; 2. kulib boqmoq, 

ma’qul bo‘lmoq, yoqmoq; ce projet ne me sourit guère bu reja menga hech 

ham ma’qul bo‘lmayapti; enfin la  chance lui a  souri oxiri unga omad kulib 

boqdi. 


sourire

2

 



nm kulgu, iljayish, jilmayish, tabassum, tirjayish; avoir le sourire 

og‘zi qulog‘ida bo‘lmoq. 

souris 

nf  inv  1.  sichqon;  2.  fam  yosh  qiz,  yosh  ayol;  souris  d’hôtel 



mehmonxona  o‘g‘risi;  3.  inform  sichqon;  appuyer  sur  le  bouton  de  la 

souris sichqonning tugmachasini bosmoq. 

sournois,  oise 

adj,  n  odamovi,  damduz,  birovdan  sirini  yashiradigan, 

ichimdan top, ikkiyuzlamachi, munofiq. 

sournoisement 

adv zimdan, yashirincha, bildirmay. 

sournoiserie 

nf damduzlik, sirini, ichidagini birovga aytmaslik. 

sous 


prép  1.  ostida;  sous  l’eau  suvning  ostida;  2.  une  lettre  sous 

enveloppe konvertga solingan xat; sous une forme, sous un nom ma’lum 

bir ko‘rinishda,  biror nom  ostida;  3.  s’abriter sous un parapluie zontikning 

ostiga  kirib  olmoq;  sous  le  feu  de  l’ennemi  dushman  o‘qlari  ostida;  sous 

les yeux de tout le monde hammaning ko‘z oldida, ko‘z o‘ngida; 4. sous un 

régime  capitaliste  kapitalistik  tuzim  ostida;  sous  sa  direction  uning 

rahbarligi  ostida;  sous  condition  shart  bilan;  5.  hukmronligi  davrida;  sous 

Louis  XIV  Lui  XIV  hukmronligi  davrida;  je  vous  répondrai  sous  huitaine 

men sizga biror hafta ichida javob beraman; sous peu yaqinda, yaqin orada; 

6.  biror  narsa  ta’siri  ostida;  sous  la  pression  des  événements  voqealar 

ta’siri ostida. 

sous- 


joylashish,  subordinatsiya,  bo‘linish,  ichki  daraja  va  yetishmaslikni 

bildiruvchi prefiks. 

sous-alimenté, ée 

adj to‘yib yemagan, och. 

sous-chef 

nm  yordamchi,  o‘rinbosar;  des  sous-chefs  de  bureau  idora 

boshlig‘ining yordamchilari. 

sous commission 

nf kichik komissiya. 

sous-cutané, ée 

adj teri osti; piqûre sous-cutanée teri osti ukoli. 

sous-développé,  ée 

adj kam rivojlangan; pays sous-développés kam  

rivojlangan mamlakatlar. 

sous-directeur, trice 

n direktor yordamchisi, direktorning muovini. 

sous-emploi 

nm yarim ishsizlik. 

sous-entendre 

vt nazarda  tutmoq; il est  sous-entendu que o‘z-o‘zidan 

ma’lumki. 

sous-entendu 

nm nazarda tutilgan, ishora. 

sous-estimer 

vt kam baho bermoq, nazar-pisand qilmaslik. 

sous-jacent,  ente 

adj  quyi,  pastki,  tagida  yotgan,  yashirin;  la  couche 

sous-jacente takki qatlam. 

sous-lieutenant 

nm kichik leytenant. 

sous-locataire 

n qisman ijaraga berish huquqiga ega bo‘lgan ijarachi. 

sous-location 

nf ijaraga olish (qisman ijaraga berish huquqi bilan). 

sous-main 

nm inv  qog‘oz  qolib  qo‘yiladigan  stol  ashyosi;  loc  en  sous-

main yashirincha, yeng ichida. 

sous-marin, ine 

I. adj suv osti; la pêche sous-marine suv osti baliq ovi; 

II. nm suv osti kemasi; des sous-marins nucléaires suv osti atom kemasi. 

sous-multiple 

adj, nm math bo‘luvchi. 

sous-officier 

nm unter-ofitser. 

sous-ordre 

nm qo‘l ostidagi, unga bo‘ysunuvchi odam. 

sous-payer 

vt kam haq to‘lamoq. 

sous-préfecture 

nf suprefektura. 

sous-préfet 

nm suprefekt. 

sous-production 

nf kam ishlab chiqarish, yetarlicha ishlab chiqarmaslik. 

sous-produit 

nm yordamchi, qo‘shimcha mahsulot. 

sous-prolétariat 

nm eng qashshoq tabaqa. 

soussigné, ée 

adj quyida imzo chekuvchi. 

sous-sol 

nm 1. yer osti, yer osti boyliklari; 2. yerto‘la. 

sous-tendre 

vt  1.  bog‘lamoq,  ulamoq,  birlashtirmoq  (biror  gumbazni, 

arkani); 2. asos bo‘ lib xizmat qilmoq. 

sous-titre 

nm 1. ikkinchi, qo‘shimcha sarlavha; 2. subtitr (tag tarjima). 

soustraction 

nf  1.  ayirish,  olish,  chiqarib  tashlash;  2.  olib,  o‘g‘irlab 

qo‘yish. 

soustraire 

I. vt 1. ayirmoq, olib tashlamoq; 2. olib qo‘ymoq, aldab o‘g‘irlab 

qo‘ymoq; 3.  qutqarmoq, saqlab qolmoq, chalg‘itmoq; on  a pu soustraire la 

vedette  aux  questions  des  journalistes  mashhur  yulduzni  jurnalistlarning 

savollaridan saqlab qolmoq; II. se soustraire vpr o‘zini qutqarmoq, o‘zini olib 

qochmoq, ozod bo‘ lmoq. 

sous-traitant 

nm asosiy pudratchidan ijaraga oluvchi. 

sous-traiter 

vt pudrat olmoq, bermoq. 

sous-vêtement 

nm ichki kiyim. 

soutache 

nf harbiy kiyim bezak tasmalari. 

soutane 

nf sutana (katolik ruhoniylarning  uzun  ustki kiyimi); loc prendre 

la soutane ruhoniylikka kirmoq. 

soute 


nf tryum, yuk bo‘limi (kema, samolyotlarda). 

souteneur 

nm qo‘shmachi, sutenyor. 

soutenir 

I.  vt  1.  ushlab,  tutib,  tirab  turmoq;  2.  tutib,  ushlab,  yiqitmay 

turmoq; l’infirmière soutenait le blessé hamshira yaradorni  tutib  turardi; 3. 

kuchlantirish,  quvvatlantirish;  on  lui  a  fait  une  piqûre  pour  soutenir  le 

cœur  uning  yuragini  quvvatlantirish  uchun  unga  ukol  qilishdi;  4.  qo‘llab-

quvvatlamoq, yordam, madad bermoq; son amitié  m’a soutenu dans cette 

épreuve  bu  sinovda  uning  do‘stligi  menga  yordam  berdi;  5.  yoqlamoq, 

qo‘llab-quvvatlamoq; deux partis ont décidé de soutenir ce candidat ikkita 

partiya  bu  nomzodni  qo‘llab-quvvatlashga  qaror  qildi;  6.  himoya  qilmoq, 

yoqlamoq;  soutenir  une  thèse  dissertatsiyani  himoya  qilmoq;  je  soutiens 

que  men  ta’kidlaymanki,  men  ishontirib  aytamanki;  7.  chidamoq,  dosh 

bermoq; soutenir le regard de qqn biror kishining qarashiga dosh bermoq. 


SOUTENU

 

SPERME



 

 

 



540 

soutenu,  ue 

adj  1.  style  soutenu  yuqori  stil;  2.  izchil,  doimiy,  sabrli, 

mustahkam;  une  attention  soutenue  izchil  e’tibor;  3.  bo‘rttirilgan,  e’ tibor 

qaratilgan. 

souterrain, aine 

I. adj 1. yer osti; un passage souterrain yer osti o‘ tish 

yo‘li;  essai  nucléaire  souterrain  yer  osti  yadro  sinovlari;  2.  yashirin, 

mavhum; une évolution souterraine yashirin rivojlanish; II. nm yer osti yo‘li, 

lahm; les souterrains du château qalaning yer osti yo‘llari. 

soutien 

nm  1.  yordam,  qo‘llab-quvvatlash,  qo‘llash;  notre  parti 

apportera  son  soutien  au  gouvernement  bizning  partiya  hukumatga  o‘z 

yordamini  ko‘rsatadi;  2.  qo‘llab-quvvatlovchi,  yordam  beruvchi;  soutien  de 

famille oilaning boquvchisi. 

soutien-gorge 

nm siynaband. 

soutirer 

vt  1.  quymoq,  suzib  olmoq  (tagidagi  quyqasini  qoldirib);  2. 

soutirer de l’argent, des informations pul, ma’lumotni sug‘irib olmoq. 

souvenir

1

 



I. se souvenir vpr 1. eslamoq,  esga  olmoq, yodiga keltirmoq; 

xotirlamoq; je  m’en souviens  bu mening esimda bor; faites  m’en souvenir 

buni  menga  eslating;  je  m’en  souviendrai!  bu  esimdan  chiqmaydi,  hali 

ko‘rasan, senga ko‘rsatib qo‘yaman! (qo‘rqitish, tahdid); se souvenir de qqn 

biror  kishini  esdan  chiqarmaslik,  eslamoq;  2.  esdan  chiqarmaslik,  eslab 

yurmoq; souvenez-vous de nos conventions, que vous me l’avez promis 

kelishganimizni, bu haqda menga bergan va’dangizni  eslang; II. v impers litt 

il me souvient esimda, xotirimda bor. 

souvenir

1

 



nm  1.  esdalik,  xotira,  yodgorlik;  conserver,  perdre  le 

souvenir d’un événement biror voqeani esda saqlamoq, esdan chiqarmoq; 

cette  maison  éveille  en  moi  bien  des  souvenirs  bu  uy  menda  yaxshi 

xotiralarni  uyg‘otadi;  j’en  garde  un  mauvais  souvenir  bu  haqda  menda 

yomon  xotira  qoldi;  affectueux,  meilleurs  souvenirs  ajoyib,  eng  yaxshi 

xotiralar;  écrire  ses  souvenirs  esdaliklar  yozmoq;  il  y  avait  là  quelques 

souvenirs  d’un  temps  meilleur  u  yerda  eng  yaxshi  davrlardan  ba’zi 

xotiralar  bor  edi;  2.  esdalik,  sovg’a;  une  boutique  de  souvenirs  sovg‘alar 

do‘koni. 

souvent 


adv  tez-tez,  ko‘p,  ko‘pincha,  ko‘p  marta;  peu  souvent  gohi-

gohida,  ba’zan;  assez  souvent,  souvent,  très  souvent  tez-tez,  ko‘pincha, 

ko‘p  hollarda;  loc  plus  souvent  qu’à  mon,  qu’à  son  tour  hech  qachon 

menda,  unda  bo‘lmaydigan;  fam  plus  souvent!  albatta  yo‘q,  hech  qachon! 

le plus ouvent ko‘p hollarda, umuman. 

souverain

1

,  aine 


adj  1.  ustun,  yuqori  turadigan;  un  remède  souverain 

ajoyib,  boshqalardan  ustun  turadigan  dori;  2.  mustaqil,  erkin;  le  peuple 

souverain  mustaqil  xalq;  loc  le  souverain  pontife  Rim  papasi;  État 

souverain  mustaqil  davlat;  3.  o‘ ta,  yuqori  darajada;  un  souverain  mépris 

o‘ta nafrat. 

souverain

2

, aine 


n podcho, qirol, hukmdor. 

souverainement 

adv 1. litt  tanho, yakka o‘zi, mutloq;  2. o‘ ta,  ortiqcha; il 

était souverainement méprisant u o‘ ta nafratlanarli edi. 

souveraineté 

nf  1.  ustunlik,  ustivorlik,  yuqorilik;  la  souveraineté  du 



Download 18.64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   215   216   217   218   219   220   221   222   ...   238




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling