Institut français d’Études sur l’asie centrale


Download 18.64 Mb.
Pdf ko'rish
bet76/238
Sana14.02.2017
Hajmi18.64 Mb.
1   ...   72   73   74   75   76   77   78   79   ...   238

  adj  hayajonlangan,  to‘lqinlangan;  tashvishli,  iztirobli;  parler 

d’une voix émue tashvishlanib, hayajonlanib gapirmoq. 

émulation

 nf boshqalardan o‘zib ketishga  harakat  qilish, intilish, ishtiyoq, 

musobaqa, kurash, raqobat qilish. 

émule


 n raqib, raqobat qiluvchi; musobaqadosh. 

émulsion


  nf  1.  emulsiya,  bir-biriga  singishib  ketmaydigan  ikki  xil 

suyuqlikning  qorishmasi;  2.  photo  emulsiya,  fotoplastinka,  fotoqog‘oz  va 

plyonka  betidagi  yorug‘liksezgir  qatlam;  une  émulsion  photographique 

fotoemulsiya. 

émulsionner

 vt 1. emulsiya hosil qilmoq; qorishtirmoq,  aralashtirmoq;  2. 

photo foto emulsiya bilan qoplamoq, foto emulsiya bilan bo‘yamoq. 

en

1



 prép 1. en ville shaharda; vivre en France Fransiyada yashamoq; de 

maison  en  maison  uydan-uyga;  de  main  en  main  qo‘ldan-qo‘lga;  2.  en 

hiver qishda; en  1997 1997-yilda;  3. en trois heures  uch soatda, uch soat 

ichida; en une minute bir minutda; de temps en temps vaqti-vaqti bilan; har 

zamonda;  4.  une  chaise  en  bois  yog‘och  kursi;  5.  sentier  en  pente  qiya 

so‘qmoq;  un  canal  en  construction  qurilayotgan  kanal;  la  télévision  en 

couleurs rangli  televizor; un pommier  en fleur  gullagan olma;  6. compter 

en français  fransuzcha sanamoq; écrire en quelques  mots  bir nechta so‘z 

bilan  yozmoq;  traiter  en  enfant  bolalarcha  muomala  qilmoq;  parler  en 

étourdi  o‘ylamay gapirmoq;  chanter  en français  fransuzcha kuylamoq; en 

frère  akalarcha;  7.  en  vain  bekorga,  behudaga;  en  commun  birgalikda, 

birgalashib;  8.  en  dépit  de  xilof  ravishda;  en  vue  de  sababli,  sababdan, 

boisdan; -gani uchun, sababli; nazarda tutib, e’ tiborga olib; en raison de -ga 

muvofiq, -ga ko‘ra, binoan;  9. gérondif hosil qi lishda qo‘llaniladi: en parlant 

gapira turib, gapirib; en souriant kulib turib, kulib. 

en

2



 adv u yerdan, o‘sha joydan,  tomondan, yoqdan; il en  sort  u yoqdan 

chiqayapti; j’en viens o‘sha joydan kelyapman. 

en

3

 pron 1. de predlogi  bilan qo‘llangan  ot  o‘rnida ishlatiladi il  se  rend à 



Paris,  moi,  j’en  viens  u  Parijga  jo‘nab  ketyapti,  men  esa  u  yerdan  qaytib 

kelyapman;  il  avait  une  règle,  il  en  frappait  la  table  uning  chizg‘ichi  bor 

edi,  u  bilan  stolga  urdi;  je  connais  Paris,  j’en  admire  les  musées  men 

Parijni  bilaman,  men  uning  muzeylaridan  zavqlanaman;  ce  roman  m’a 

beaucoup plu, j’en ai relu plusieurs passage bu roman menga juda yoqdi, 

men ko‘p yerlarni qayta o‘qib chiqdim;  voulez-vous du thé?  – non,  merci, 

j’en  ai  encore  choy(dan)  ichasizmi?  –  yo‘q,  rahmat,  hozircha  bor;  2.  s’en 

aller  ketmoq;  en  vouloir  à  jahli  chiqmoq;  en  arriver  à  -gacha  bormoq, 

yetmoq; en être à  se demander o‘ziga savol  bermoq,  o‘zidan so‘ramoq; en 

être  pour  son  argent  aldanmoq,  ahmoq  bo‘lib,  ikkala  qo‘lini  burniga  tiqib 

qolmoq; quruq qolmoq; s’en prendre à qqn alamini  birovdan olmoq,  aybini 

birovga ag‘darmoq. 

encablure

  nf  mar  kabeltov  (dengizda;  185,2  metrga  teng  uzunlik 

o‘lchovi). 

encadrement

 nm 1. ramkaga solish; encadrement d’une photographie 

rasmning  ramkaga  solinishi;  2.  rom,  romka,  ramka,  rama,  chorcho‘p;  cet 

encadrement  est  trop  large  pour  le  tableau  bu  romka  rasm  uchun  juda 

katta;  3. devordagi eshik yoki deraza  o‘rni; kesaki;  4. fig sharoit, muhit,  ora, 

doira;  atrofdagi  kishilar,  yaqinlar;  4.  mil  vilka,  chatal  (artilleriya  jangida);  5. 

rahbar xodimlar; mil komandirlar  tarkibi; l’encadrement de cette troupe est 

insuffisant  bu  qism  komandirlar  sostavi  bilan  to‘liq  ta’minlanmagan;  6.  mil 

rahbar xodim lar, komandirlar sostavi bilan ta’minlash yoki ta’minlanganlik. 

encadrer

  I.  vt  1.  ramkaga  solmoq;  ramkaga  joylamoq;  encadrer  une 

photographie  rasmni  ramkaga  joylamoq;  2.  aylanasiga  bo‘yamoq,  chetini, 

atrofini  hoshiyalamoq,  atrofiga  chiziq  tortmoq,  atrofini  yoki  ustidan  chizib 

chiqmoq;  encadrer  un  article  dans  le  journal  gazetadagi  maqolani 

ramkaga  olmoq;  3.  o‘ramoq,  ikki  yonida  kuzatib  turmoq,  bormoq;  encadrer 

quelqu’un fam hibsga olmoq; 4. rahbar xodimlar, kadrlar bilan  ta’minlamoq; 

5.  mil  komandirlar  sostavi  bilan  ta’minlamoq;  6.  mil  flanglarni  qo‘shimcha 

qismlar  bilan mustahkamlamoq,  ta’minlamoq;  7. mil  nishonni vilka, chatalga 

olmoq;  8.  fam  chidamoq,  bardosh  bermoq,  toqat  qilmoq,  ko‘nmoq, 

ko‘nikmoq;  je  ne  peux  pas  l’encadrer  men  unga  toqat  qilolmayman;  uni 

ko‘rishga  toqat  qilolmayman,  toqatim  yo‘q;  II.  s’encadrer  vpr  ramkadagiga 

o‘xshab ko‘rinmoq; o‘ralmoq, o‘ralib turmoq; sa silhouette s’encadrait dans 

la porte uning siymosi eshikda aniq ko‘rindi. 

encadreur

 nm ramka, rom yasovchi usta (rasm, gravyura, portret uchun). 

encaisse

  nf  kassadagi  naqd  pul;  l’encaisse  d’une  banque  bankda 

mavjud oltin m iqdori. 

encaissement

 nm fin inkassatsiya. 


ENCAISSER

 

ENCLORE



 

 

 



193 

encaisser

  vt  1.  yashikka,  qutiga  joylamoq;  2.  inkasso  ishlarini  olib 

bormoq,  ishonch  qog‘ozi  bilan  pul  olmoq;  encaisser  un  chèque  chek 

bo‘yicha  olmoq,  chek  bo‘yicha  inkasso  ishlarini  olib  bormoq;  3.  fam  sabot-

matonat  bilan  chidamoq,  bardosh  bermoq;  il  encaisse  bien  u  zarblarga 

sabot-matonat bilan chidamoqda (boksda); 4. fam chidamoq,  toqat  qilmoq; il 

n’a pas pu encaisser  cet  échec  u  bu muvaffaqiyatsizlikka ko‘nika  olmadi; 

je ne puis pas encaisser cet individu men bu kishiga  toqat qilolmayman, 

mening bu kishiga toqatim yo‘q; 5. siqmoq, qismoq, siqib, qisib qo‘ymoq; zich 

qurshamoq, zich o‘ramoq. 

encaisseur

 nm inkassator (sayyor kassir). 

encan


  (à  l’)  loc  adv  kimoshdi  savdosi;  auksion;  vendre  à  l’encan 

kimoshdi savdosida sotmoq. 

encanailler

 

(s’)



 vpr fam har xil qalang‘i-qasang‘i odamlar bilan bordi-keldi 

qilmoq, aloqa qilmoq. 

encapuchonner

 

I. 



vt 

kapushon 

kiydirmoq, 

kiygizmoq; 

II. 

s’encapuchonner  vpr  boshiga  kapushon  kiymoq;  boshini  kapushon  bilan 



o‘ramoq. 

encart


  nm  xatcho‘p;  qo‘shimcha  (orasiga  qo‘yilgan)  varaqa;  reklama 

varaqasi. 

encarter

  vt  1.  ichiga  solmoq,  orasiga  qo‘ymoq  (xatcho‘p,  qo‘shimcha 

varaqa);  2.  karton  (qalin  qog‘oz)ga  mahkamlamoq,  yopishtirmoq, 

mahkamlab,  yopishtirib  qo‘ymoq;  encarter  des  microfilms  mikrofilmlarni 

kartonga yopishtirmoq. 

en-cas


 nm inv yengil ovqat, yegulik. 

encastrer

  vt  o‘yilgan,  o‘yiq  joyga  o‘rnatmoq,  joylamoq;  o‘yib  o‘rnatmoq; 

encastrer  une  armoire  dans  un  mur  taxmonga  shkafni  joylamoq; 

encastrer  une  prise  de  courant  dans  la  plinthe  shtepsel  rozetkasini 

chaspakka o‘yib o‘rnatm oq. 

encaustique

 nf mastika, pol bo‘yoq; mum (pol, mebel uchun); passer un 

parquet à l’encaustique parketga mastika surb ishqalamoq. 

encaustiquer

 vt mastika, mum surib ishqalamoq. 

enceinte


1

  nf  1.  devor,  to‘siq,  g‘ov;  tuproq  devor;  mudofaa  halqasi;  2. 

to‘silgan, o‘ralgan joy; bino, imorat, uy; pénétrer dans l’enceinte de la ville 

shahar  ichkarisiga  kirmoq;  l’enceinte  d’un  tribunal  sud  binosi;  l’enceinte 

du  parc  bog‘,  park  territoriyasi;  dans  l’enceinte  de  l’église  cherkovning 

ichida. 


enceinte

2

 adj femme enceinte homilador ayol. 



encens

  nm  1.  ladan  (ba’zi  o‘simliklardan  olinadigan,  diniy  marosimlarda 

tutatiladigan xushbo‘y smola);  fimiam (isiriqsimoq, xushbo‘y tutatqich);  2. fig 

oshirib  yuborilgan  maqtov;  xushomadgo‘ylik;  péj  brûler  de  l’encens  juda 

maqtab yubormoq, madhiya o‘qimoq. 

encenser


  vt  1.  ladan  tutatmoq,  ladan  solmoq;  2.  fig  oshirib  maqtamoq, 

madhiya o‘qimoq, ko‘klarga ko‘tarib maqtamoq; encenser un orateur notiqni 

ko‘klarga ko‘ tarib maqtamoq; encenser les  mérites de qqn biror kimsaning 

fazilatlarini maqtamoq. 

encensoir

 nm ladandor (ibodat paytida ladan tutatadigan idish). 

encéphale

 nm bosh miya. 

encéphalite

 nf ensefalit (bosh miyaning yallig‘lanishi). 

encerclement

  nm  qurshab  olish,  o‘rab  olish,  qamal  qilish;  qurshov, 

qamal. 

encercler



  vt  1.  aylanasiga  bo‘yamoq,  atrofiga  chiziq  tortmoq,  atrofini 

chizib chiqmoq; il  encercla au crayon rouge deux noms sur la carte  qizil 

qalam  bilan  xaritadagi  ikkita  nomning  atrofiga  chiz iq  tortdi;  2.  o‘rab  olmoq, 

o‘rtaga  olmoq;  halqa  shaklida  o‘rab  olmoq;  3.  qurshab  olmoq,  qurshovga 

olmoq,  qamal  qilmoq;  l’ennemi  était  encerclé  dushman  qurshab  olingan 

edi. 


enchaînement

  nm  1.  bog‘lanish,  ulanish;  bog‘lash,  ulash;  2.  izchillik, 

mantiqiylik;  birin-ketinlilik,  ketma-ketlik;  bog‘liqlik;  3.  kishanlash,  kishanga 

solish. 


enchaîner

  I.  vt  1.  zanjirlamoq,  zanjir  bilan  bog‘lamoq,  zahjirga  solmoq; 

kishanlamoq, kishanga solmoq; enchaîner un chien  méchant qopag‘on itni 

zanjirlamoq;  enchaîner  un  prisonnier  mahbusga  kishan  solmoq;  2.  fig 

ozodlikdan  mahrum  qilmoq,  qul  qilmoq;  enchaîner  un  peuple  xalqni 

asoratga 

solmoq; 

3. 


bog‘lamoq, 

ulamoq; 


o‘zaro 

moslamoq, 

muvofiqlashtirmoq, uyg‘unlashtirmoq; 4. davom ettirmoq, ilib ketmoq (suhbat, 

ma’ruza);  enchaîner  la  conversation  suhbatni  davom  ettirmoq,  gapni  ilib 

ketmoq;  II.  s’enchaîner  vpr  uzviy  bog‘lanmoq;  birin-ketin  kelmoq;  ulanib 

ketmoq;  les  événements  s’enchaînent  les  uns  aux  autres  voqealar  bir-

biriga ulanib ketyapti; ses idées s’enchaînent mal uning fikrlari uzviy bog‘liq 

emas. 


enchanté, ée

 adj 1. sehrli, mo‘jizali, maftunkor,  fusunkor; 2. qoyil qolgan, 

zavqlangan, ich-ichidan quvongan; shod, mamnun; enchanté de faire votre 

connaissance siz bilan tanishganimdan xursandman. 

enchantement

 nm 1. sehrgarlik, jodugarlik; sehr, afsun, jodu; la douleur 

a disparu comme par enchantement og‘riq xuddi sehr qilingandek  to‘xtadi; 

2.  dilbarlik,  dilrabolik,  maftunkorlik,  joziba,  sehr;  fusunkorlik,  afsunkorlik, 

tarovat; 3. zavq  olish,  taxsin o‘qish,  tasanno  aytish, qoyil qolish,  tan berish; 

zavq-shavq,  tahsin,  tasanno;  être  dans  l’enchantement  maftun  bo‘lmoq, 

qoyil qolmoq; procurer un enchantement maftun qilmoq; qoyil qoldirmoq. 

enchanter

  vt  1.  sehrlamoq,  afsunlamoq,  tilsimlamoq;  sehrlab,  tilsimlab 

qo‘ymoq; 2. maftun qilmoq, shaydo qilmoq, boshini aylantirib  qo‘ymoq, cette 

histoire  m’enchante  bu  voqea  meni  maftun  qilib  qo‘ydi;  bu  voqeaga  qoyil 

qoldim. 


enchanteur,  teresse

  I.  n  sehrgar,  jodugar,  afsungar;  ko‘zboylog‘ich;  II. 

adj dilbar, maftunkor, shaydo  qiluvchi, jozibador; serzavq, dilkash;  fusunkor, 

sehrlovchi;  un  sourire  enchanteur  jozibali  tabassum;  une  voix 

enchanteresse maftun qiladigan ovoz; dilbar ovoz; fusunkor ovoz. 

enchâssement

  nm  ko‘z  qo‘yish,  gardishga,  ramkaga  solish;  opravaga 

o‘rnatilish, gardishga, ramkaga joylashganlik. 

enchâsser

 vt 1. ko‘z qo‘ymoq, opravaga o‘rnatmoq,  gardishga, ramkaga 

solmoq;  enchâsser  un  diamant  dans  un  cercle  d’or  oltin  uzukka  briliant 

ko‘z o‘rnatmoq;  2. o‘yib o‘rnatm oq, o‘yilgan joyga o‘rnatmoq, mahkamlamoq; 

enchâsser  deux  pièces  de  bois  l’une  dans  une  autre  ikkita  yog‘och 

detalning  birini  ikkinchisiga  o‘yib  o‘rnatmoq;  3.  fig  enchâsser  une  citation 

sitata qistirmoq, qo‘shmoq. 

enchère


  nf  1.  ustama  (pul),  oshirilgan  narx;  sur  une  nouvelle  enchère 

de 1000 francs la maison fut adjugée yana ming frank qo‘shilgandan so‘ng 

uy  sotildi;  faire  monter  les  enchères  yuqoriroq  narx  taklif  etmoq;  2.  pl; 

vente aux enchères kimoshdi qilib sotish. 

enchérisseur

 nm bahoni, narxni oshiruvchi kishi (savdoda). 

enchérir

 vi fam narx, bahoni oshirmoq, bahoning ustiga qo‘ymoq. 

enchevêtrement

  nm  1.  chigallashtirish,  chigallashtirib,  chalkashtirib 

yuborish;  alkash-chalkash  qilib  yuborish;  o‘ralish,  matishish,  chirmashish; 

chigallik,  chalkashlik;  ayqash-uyqash,  uyum,  to‘p;  l’enchevêtrement  des 

racines  ildizlarning  chatishib  ketishi;  2.  fig  chalkashlik,  chigallik,  tartibsizlik; 

chatoqlik;  on  se  perd  dans  l’enchevêtrement  de  ses  idées  uning 

fikrlaridagi chalkashlikdan hech narsa anglab bo‘ lmaydi. 

enchevêtrer

 I. vt chigallashtirmoq, chalkashtirmoq, aralashtirmoq, chigal, 

aralash-quralash  qilib  yubormoq,  adashtirmoq;  II.  s’enchevêtrer  vpr  1. 

chalkashmoq,  chigallashmoq;  bir-biriga  o‘ramoq,  o‘ralib,  matashib, 

chirmashib ketmoq; les branches  s’enchevêtraient  au-dessus de sa tête 

uning tepasidagi shoxlar bir-biriga matashib ketgan edi; 2. fig chuvalashmoq, 

aralash-quralash bo‘ lib ketmoq. 

enclave

 nf 1. anklav (o‘zga xo‘jalik, davlatlar ichida joylashgan yerlar);  2. 



biror bir massaga o‘ralgan narsa. 

enclaver


  I.  vt  1.  o‘z  mulki  (yeri)  bilan  boshqalarga  qarashli  yerni  o‘rab 

olmoq;  sa propriété enclave trois champs qui appartiennent à un voisin 

qo‘shnisining  uchta  dalasi  uning  mulki  bilan  o‘rab  olingan;  uning  yeri  ichida 

qo‘shnisining uchta dalasi  joylashgan; 2. orasiga, o‘rtasiga  joylashtirmoq; II. 

s’enclaver vpr o‘zga yerda joylashmoq. 

enclenchement

  nm  1.  ulash,  tirkash,  matashtirish;  yurgizish,  ishga 

solish, harakatga keltirish; 2. harakatga keltiruvchi mexanizm. 

enclencher

  vt  1.  techn  yurgizmoq,  ishga  solmoq,  harakatga  keltirmoq 

(harakatga keltiruvchi mexanizm vositasida); 2. fig boshlamoq, yurishtirmoq, 

siljitmoq (ishni); enclencher une affaire ishni yurishtirmoq, siljitmoq. 

enclin,  ine

  adj  moyil,  mayli,  rag‘bati,  ishtiyoqi,  havasi  bo‘lgan,  sevgan, 

ishtiyoqli; beriluvchan; être enclin à la paresse yalqovlikka moyil bo‘lmoq. 

enclore


 vt atrofini o‘rab qo‘ymoq, to‘sib olmoq, o‘rab, to‘sib ajratmoq. 

ENCLOS

 

ENDIABLÉ



 

 

 



194 

enclos


  nm  1.  o‘ralgan,  to‘silgan  joy  (devor,  to‘siq,  g‘ov,  panjara,  ihota 

bilan);  o‘ tar,  qo‘ ton,  molxona  (uy  hayvonlari  uchun);  2.  devor,  to‘siq,  g‘ov, 

panjara. 

enclume


  nf  1.  sandon;  dupoya;  forger  le  fer  sur  l’enclume  temirni 

sandon ustida  bolg‘alamoq;  être  entre  l’enclume  et le  marteau ikki o‘rtada 

qolmoq,  o‘ t  bilan  suv  o‘rtasida  qolmoq;  2.  anat  sandon,  ichki  tog‘ay 

(quloqda). 

encoche

 nf chuqur, o‘yilgan joy, qamchak; kertik, o‘yilgan joy; nov. 



encocher

  vt  chekmoq,  o‘ymoq;  kertmoq,  kertik  solmoq;  encocher  une 

flèche paykonni kamalak ipiga qo‘ymoq, joylamoq. 

encoignure

  nf  1.  xonaning  burchagi;  2.  uch  burchak  shaklidagi  kichik 

mebel (burchakka qo‘yiladigan shkaf, divanlar). 

encollage

 nm yelimlash, yelim surkash, surtish. 

encoller

 vt yelimlamoq, yelim surtmoq, surtib chiqmoq. 

encolure

  nf  1.  otning  bo‘yni;  2.  kiyim  yoqasining  kengligi;  une  chemise 

d’encolure 39 o‘ttiz to‘qqiz yoqali ko‘ylak; 3. yoqa. 

encombrant, ante

 adj qo‘pol, beso‘naqay, xalaqit beradigan. 

encombre


 

(sans)


  loc  adv  hech  qanday  to‘siqlarga  uchramay, 

muvaffaqiyatli ravishda; qiyinchiliksiz, sarguzashtsiz; nous  sommes arrivés 

sans encombre biz hech qanday qiyinchiliksiz yetib keldik. 

encombrement

 nm 1. tiqilinch, tirband; tiqin; 2. uyib, qalashtirib tashlash; 

uyum,  to‘p,  to‘da,  g‘aram,  tepa;  3.  tiqilish,  tiqilib  qolish;  yo‘lni  to‘sish,  to‘sib 

qo‘yish  (mashina,  transport  vositalari  haqida);  yo‘l  tirband  bo‘lgan  payt  va 

joy;  un  encombrement  de  deux  heures  ikki  soat  davom  etadigan  qatnov 

tig‘iz vaqt. 

encombrer

  vt  1.  o‘yib  tashlamoq,  qalashtirmoq;  tirband  qilib  yubormoq; 

to‘sib  qo‘ymoq;  encombrer  la  rue  ko‘chani  to‘sib  qo‘ymoq;  encombrer  le 

passage  yo‘lakni  to‘sib  qo‘ymoq;  des  meubles  encombrent  la  maison 

mebellar  uyini  tirband  qilib  yubordi;  2.  fig  ko‘mib  tashlamoq,  to‘ ldirib 

tashlamoq, to‘ldirib, bostirib yubormoq; encombrer le marché bozorni molga 

ko‘mib  tashlamoq;  encombrer  sa  mémoire  de  dates  xotirani  sanalarga 

to‘ldirib yubormoq; 3. malol keltirmoq, urintirmoq; noqulay ahvolga solmoq. 

encontre


 de (à l’) loc prép farqli ravishda; nisbatan; aksicha, teskarisicha, 

qarshi  o‘laroq;  qaramay,  qaramasdan,  qarshi,  xilof  ravishda,  aksiga;  à 

l’encontre de votre opinion sizning fikringizdan farqli ravishda. 

encorbellement

  nm  archit  turtib  chiqqan  joy;  chiqiq,  bo‘rtik  (balkon, 

karniz haqida). 

encorder

 

(s’)



  vpr  bir-biriga  arqon  yordamida  matashmoq,  bir  arqonga 

bog‘lanmoq (alpinistlar haqida). 

encore

  adv  1.  hali,  hali  ham,  haligacha,  shu  vaqtgacha,  shu  vaqtga 



qadar,  hanuz;  hozircha;  personne  ne  l’a  encore  rencontré  hozircha  hech 

kim  uni  uchratgani  yo‘q;  il  ne  fait  pas  encore  jour  haligacha  yerga  yorug‘ 

tushmayapti;  2.  yana,  tag‘in;  qaytadan;  qo‘shimcha  ravishda,  qo‘shimcha 

qilib;  donnez-moi  encore  un  morceau  de  sucre  menga  yana  bir  bo‘lak 

qand bering;  il  est  encore  venu u yana keldi; 3. yana  ham, yana-da; -dan 

ham,  -roq;  cela  aggrave  encore  la  situation  bu  vaziyatni  yana-da 

murakkablashtirmoqda; il est encore plus bête que je ne pensais u men 

o‘ylaganimdan  ham  ahmoqroq  ekan;  4.  lekin,  ammo;  biroq;  shunday  bo‘lsa 

ham,  shunga  qaramasdan;  buning  ustiga,  shu  bilan  birga,  -dan  tashqari; 

vouloir est bien, encore faut-il pouvoir xohish yaxshi, ammo bajara olmoq 

ham  kerak;  cela  est  inquiétant,  encore  ne  sait-on  pas  tout  bu  narsa 

tashvishga  soladi,  undan  tashqari  barcha  narsa  bizga  ayon  emas;  non 

seulement il n’a pas écrit,  mais encore il n’a pas  répondu  à  ma lettre u 

menga xat yozmadigina emas, buning ustiga u xatimga ham javob bermadi; 

5.  loc  conj  encore  que  garchi;  -ga  qaramay,  -sa  ham  encore  qu’il  soit 

jeune garchi u yosh bo‘ lsa ham. 

encorner

  vt  shoxiga  ilib  olmoq,  shoxiga  ilib,  ilintirib  ko‘ tarmoq; 

shoxlamoq,  shoxini  sanchib  yarador  qilmoq;  tilib  yubormoq;  le  taureau  a 

encorné le cheval ho‘kiz otni biqiniga shoxini sanchib yarador qildi. 

encourageant,  ante

 

adj 



ruhlantiruvchi, 

ko‘ngilni 

ko‘ taruvchi, 

dadillantiruvchi, g‘ayratlantiruvchi,  dalda  beruvchi, un résultat encouragent 

dalda beruvchi natija. 

encouragement

  nm  ruhini,  ko‘nglini  ko‘ tarish,  dalda  berish, 

g‘ayratlantirish;  ma’qullash;  taqdirlash,  rag‘batlantirish,  qiziqtirish;  un  acte 

d’encouragement rag‘batlantiruvchi  tadbir; il  a besoin d’encouragements 

u daldaga muhtoj; des cris d’encouragement dalda beruvchi xitob. 

encourager

  vt  1.  ruhini,  ko‘nglini  ko‘ tarmoq,  dalda  bermoq, 

g‘ayratlantirmoq,  rag‘batlantirmoq,  il  faut  encourager  les  élèves 

o‘quvchilarni  rag‘batlantirmoq  kerak;  le  public  encourage  les  joueurs 

tomoshabinlar  o‘yinchilarga  dalda  bermoqdalar;  2.  qulaylik,  yengillik 

tug‘dirmoq,  osonlashtirmoq;  yordam  bermoq,  ko‘maklashmoq;  imkon 

bermoq, imkoniyat  tug‘dirmoq; istak  tug‘dirmoq; rag‘batlantirmoq,  undirmoq; 

encourager  l’industrie  sanoatni  rivojlanishiga  qulaylik  yaratm oq; 

encourager  les  arts  et  les  lettres  san’at  va  adabiyotning  rivojlanishiga 

yordam bermoq. 

encourir

  vt  uchramoq,  yoliqmoq,  duchor,  mubta’lo  bo‘lmoq;  biror  holga 

solinmoq, biror ish-harakat ta’siri ostiga olinmoq; loyiq, sazovor bo‘lmoq; xavf 

oldida  turmoq,  xavf  tug‘dirmoq;  encourir  une  amende  jarima  to‘lamoq; 

encourir  une  peine  jazoga  mubtalo  bo‘lmoq;  l’accusé  encourut  la  peine 

de mort ayiblanuvchi o‘lim jazosi xavfi ostida turibdi. 

encrage

 nm bosma gul va shunday gul solish; bo‘yoq surtish (toshbosma, 



shriftga). 

encrassement

  nm  1.  bulg‘atish,  iflos  qilish;  2.  bulg‘anish,  ifloslanish, 

kirlanish; to‘lib qolish. 

encrasser

  vt  bulg‘atmoq,  bulg‘amoq,  kir  qilmoq,  iflos  qilmoq;  qurum  

bosmoq,  dud,  is bosmoq, kuya bosmoq; ce  charbon encrasse les tuyaux 

du  poêle  bu  ko‘mirdan  pechkaning  quvurlarini  qurum  bosmoqda;  cette 

encre a encrassé mon stylo bu siyoxdan ruchkam tiqilib qoldi. 

encre


 nf 1. siyoh; écrire à l’encre bleue ko‘k siyohda yozmoq; faire une 

tache d’encre siyoh  to‘kib dog‘, iflos qilmoq; l’encre de Chine  tush; la nuit 

d’encre  qorong‘u  kecha;  une  bouteille  à  l’encre  shubhali  kishi;  2.  l’encre 

d’imprimerie bosmaxonada ishlatiladigan bo‘yoq. 

encrer

  vt  (dumalatib)  bo‘yoq  surtmoq,  gul  bosmoq,  solmoq 



(bosmaxonada). 

encreur


 adj un rouleau encreur g‘ildirab bo‘yoq surtadigan valik. 

encrier


 nm siyohdon. 

encroûter

  I.  vt  1.  qoplamoq;  surtmoq,  bo‘yamoq  (ohak  kabilar  bilan);  2. 

fig  zaiflashtirmoq,  sustlashtirmoq,  pasaytirmoq;  II.  s’encroûter  vpr  qotib 

qolmoq, botmoq, botib qolmoq; il s’est encroûté dans ses habitudes u o‘z 

odatlariga yopishib qolgan. 

encyclique

  nf  ensiklika  (Rim  papasining  katoliklarga  qaratilgan 

murojaatnomasi). 

encyclopédie

 nf ensiklopediya, qomus; une encyclopédie vivante  jonli 

ensiklopediya,  bilimdon  (har  qanday  masala  yuzasidan  ma’lumot  bera 

oladigan odam haqida). 

encyclopédique

  adj  1.  ensiklopediyaga  oid,  ensiklopedik,  qomusiy, 

ensiklopediya;  un  dictionnaire  encyclopédique  ensiklopedik  lug‘at;  2.  har 



Download 18.64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   72   73   74   75   76   77   78   79   ...   238




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling