Iqlimshunoslik


Download 7.8 Mb.
Pdf ko'rish
bet10/17
Sana15.12.2019
Hajmi7.8 Mb.
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   17

94

.O
(HV)  OAEll 
}j!PtJElUE  EA 
—  EbBjurai-^

— 
a
rk
ti
k

Landshaft 

 
q
u
tb
iy
 
tu
n
d
ra

m
u
z
la
r

— 
a
rk
ti
k
 
iq
li
m

L
a
n
d
s
h
a
ft
 
qu
tb
iy
 
tu
n
d
ra

m
u
z
la
r
OAEl|
(^n^jElUEqns)  5(ij)(jBqns 
—  BbBjuiui-9

— 
k
o
n
ti
­
n
e
n
ta

su
b
a
rk
ti
k

L
an
d
sh
af


 
ta
y
g
a

o
'r
m
o
n

tu
n
d
ra

— 
o
k
e
a
n
ik
 
s
u
b
a
rk
ti
k
 
yok

s
u
b
a
n
ta
rk

tik

L
an
ds
h
af


 
dengiz
 
y
a
q
in

tu
n
d
ra
s
i
ISOAEl]  JBp(Il3U3)(  EJJ.O 
—  BbEJUUU-S

— 
k
o
n
ti
­
n
e
n
ta

o
'r
ta
 
k
e
n
g
li
k
la
r.
 
L
and
sh
aft
 

 
ch
al

s
a
h
ro

d
a
sh
t,
 
o
'r
ta
 
k
e
n
g
li
k
la

o
'r
m
o
n
la
ri

— 
o
k
e
a
n
ik
 
o
'r
ta
k
e
n
g
li
k
la
r
(H S )  oaeii  ?)idoJiqns
—  BbEJUIUI-t»

— 
k
o
n
ti
­
n
e
n
ta

su
b
tr
o
p
ik

Land
sha
ft 

 
s
u
b
tr
o
p
ik
 
sa
h
ro
 
va
 
d
a
s
h
tl
a
r

— 
o
k
e
a
n
ik
 
s
u
b
tr
o
p
ik
( H l )   OABIJ  ^id o jj 
—  EbEJUIUI-£

— 
k
o
n
ti
­
n
e
n
ta

tr
o
p
ik

Lan
ds
h
af


 
tr
o
p
ik
 
sa
h
ro

— 
o
k
e
a
n
ik
 
tr
o
p
ik
lEuoiBA^aqns p[oA
*JB|UOSSnUI  |EUOJEA^a 
—  BbBjuiui-j

— 
k
o
n
ti
­
n
e
n
ta

m
u
s
s
o
n
la
r.
 
La
n
ds
h
af


 
s
a
v
a
n
n
a

— 
o
k
e
a
n
ik
 
m
u
s
s
o
n
la
r
(HH ) 
OAEl[  [BU0)EA>[3 
—   B b E JU n U -I

— 
k
o
n
ti
­
n
e
n
ta
l,
 
e
k
v
a
to
ri
a
l.
 
Land
sha
ft 

 
n
a
m
e
k
v
a
to
ri
a
l
o
'r
m
o
n
.

— 
o
k
e
a
n
ik
 
e
k
v
a
to
ri
a
l
95

d
a
v
o
m
i
(H V )  олвц
ВЛ  2fIJ5|JE 
—  BbB}U!lU-¿
ОЛВЦ
(^U^JBiUBqns)  а д щ в ц т  
—  вЬв)иуш-9
КОЛЕЦ  JBP(I|3U3>(  ВЦ,0 
— 
е
Ь
ен и ш
-
ç

— 
d
e
n
g
iz
,
g
'a
rb
iy
q
ir
g
‘o
q
la
r.
L
a
n
d
sh
a
ft
 

o
‘t
lo
q
la
r,
y
a
p
ro
q
li
o
'r
m
o
n
la
r

— 
s
h
a
rq
iy
 
q
ir
g
'o
q
la
r-
 
n
in

m
u
s
s
o
n
 
iq
li
m
i.
L
a
n
d
s
h
a
ft
 
o' 
па
 
m
in
ta
q
a
la

o
'r
m
o
n
la
ri
 
va
 
d
a
s
h
tl
a
ri
(H S )  олвЧ  ^id o jjq n s 
—  пЬв;игш-{7

— 
q
it
’a
la

g
'a
rb
iy
 
q
ir
g
'o
q
la
ri

n
in

s
u
b
tr
o
p
ik
 
iq
li
m
i.
L
and
sh
aft
 

o
'r
ta
y
e
r
d
e
n
g
iz
i

— 
sh
a
rq
iy
 
q
ir
g
'o
q
la
r-
 
ni
ng
 
m
u
s
s
o
n

su
b
tr
o
p
ik
 
iq
li
m
i.
L
and
sh
aft
 

su
b
tr
o
p
ik
o
'r
m
o
n
la
r
( H I )   олвц  5(id0Ji 
—  ЕЬвШ1Ш-£

— 
o
k
e
a
n
ik
 
a
n
ti
s
ik
lo
n

la
m
in
g
 
sh
a
rq
iy
 
c
h
e
tl
a
ri

L
an
ds
h
af


 
na
m
 
s
a
h
ro
la

(q
ir
g
'o
q
la
rd
a
)

— 
o
k
e
a
n
ik
a
n
ti
s
ik
lo
n
-
la
m
in
g
g
'a
rb
iy
 
c
h
e
tl
a
ri

L
a
n
d
sh
a
ft
 

 
tr
o
p
ik
 
o
'r
m
o
n
la

(q
ir
g
'o
q
la
rd
a
)
lEuojBA^sqns 
р(оА  
‘jBJUOSSnlU  JBUOJBA>(3 
—  B bB iunu-j

— 
m
u
s
s
o
n
la
r,
q
it
’a
la
rn
in
g
g
‘a
rb
iy
q
ir
g
'o
q
la
ri.
L
an
ds
h
af


sa
v
a
n
n
a

— 
m
u
s
s
o
n
la
r,
 
q
it
’a
la
rn
in
g
 
sh
a
rq
iy
 
q
ir
g
'o
q
la
ri

L
a
n
d
sh
a
ft
 

 
na
m
 
e
k
v
a
to

ri
al
 
o
'r
m
o
n
( Н З )   0ЛВЧ   [BUOJEA)|3 
— 
е
Ь
е
1 Щ Ш -[
96
E
sl
a
tm
a

Iq
li
m
n
in
g
 
ha

Ы
г 
ti
pi
da
 
p
ast
tek
si
li
kla

va
 
to
g
'l
ik
la

iq
li
m
la
ri
 
k
uz
at
il
ish

m
u
m
k
in
.

H ar bir yarimsharda ekvatorial  m ussonlar zonasi tropik fron tning  qishki 
va yozgi  holatlari  orasida joylashgan  b o 'lad i.  Bu  zona  havo  m assalarining 
mavsumiy  almashinuvi  bilan  xarakterlanadi.  Yozda  tropik  m nssonlar  zo- 
nasida ekvatorial havo ko'rinishidagi n a m  m usson ustunlik qiladi va  ekva­
torial  zonaga  xarakterli  ob-havo  rejim ini  hosil  qiladi.  Qishda  b u   zonada 
quruq ob-havo olib keladigan  k o n tin en tal tropik  havo ko‘rinishidagi quruq 
musson ustunlik qiladi. Yillik y o g 'in lar m iqdori  1000—1500  m m  n i tashkil 
qiladi.  Ekvatorial  mussonlar  iqlimi  savanna  iqlimiga  (Berg  b o ‘yicha),  zo- 
naning  quruqroq joylarida  —  tropik  d ashtlar  iqlimiga  mos  keladi.
T ropik  zonada  quyidagi  iqlim   tu rlarin i  ajratish  m um kin:  kontinental 
tropik,  dengiz  tropik,  subtropik  antisiklonlaming  sharqiy  chetlari  va  g ‘arbiy 
chetlari  iqlimlari.
K o ntinental  tropik  iqlimi  yil  m obayn ida  kontinental  tro pik   havoning 
ustunlik  qilishi  bilan  xarakterlanadi.  B u  havo  nihoyatda  issiq  va  quruq. 
Eng issiq  oyning  harorati  30—39°C,  eng  sovuq  oyning  harorati  esa  +10°C 
dan pasaymaydi.  Xarakterli landshaft  — sahro chetlarida joylashgan sahro- 
Iar va  quruq  c h o ila r.
D engiz tropik iqlimi  ekvatorial  havo  iqlimiga o ‘xshaydi.  U   k atta  n am - 
lik  va  haroratning  kichik  yillik  am plitudasi  bilan  ajralib  turadi.  B unday 
iqlimli joylarda  odatda  tropik  frontlard a  paydo  bo'ladigan  tro p ik  siklonlar 
tez-tez  kuzatiladi.
Subtropik  antisiklonlam ing  sharqiy chetlaridagi  iqlim   tro pik  zonadagi 
quruqliklarning g'arbiy qirg'oqlarida kuzatiladi.  A ntisiklonlam ing b u  c h e t­
larida  o ‘rta  kengliklardagi  n isbatan  sovuq  havoning  quyi  kengliklarga 
ko‘chishi  yuz  beradi.  Bu  havoda  suv  bug‘i  m iqdori  kam   b o 'lad i,  u   quyi 
kengliklarga yetib kelib qirg‘oqlarda  isiydi va to ‘yinish  holatidan y an a  ham  
uzoqlashadi.  Shuning uchun tropik zonadagi qit’alaming g'arbiy qirg‘oqlarida 
iqlim  havoning past harorati  va yog‘inlarning oz  miqdori  bilan x arakterla­
nadi.  Nisbiy  namlik  esa  baland.  Bu  yerda  yog‘inlarning  oz  m iqdori,  b a ’zi 
joylarda  butunlay  yo‘qligi  o ‘rta  kengliklardan  nisbatan  sovuq  havoning 
kelishi, bu yerda yog'inlar hosil b o ‘lishiga va havoning ko‘tariluvchan  hara- 
katiga to'sqinlik qiladigan harorat  inversiyasining yuzaga kelishi bilan tushun- 
tiriladi.  Inversiyaning kuchayishiga tropik zonadagi g‘arbiy qirg‘oqlar yaqini- 
da  mavjud  b o ‘lgan  sovuq  oqim lar  sabab  bo'ladi.  Iqlim ning  b u n d ay   turlari 
Sahroi  K abirning Atlantika  qirg‘og‘ida,  N am ib,  A takam a  va  b oshq a  sah- 
rolarda  shakllanadi.
Subtropik antisiklonlaming g'arbiy chetidagi iqlim tropiklarda q it’alam ing 
sharqiy  qirg'oqlarida  kuzatiladi.  Bu  yerda yil  m obaynida  ustunlik  qilayot- 
gan  passat  oqim lari  qirg'oqqa  n am   tro p ik   havoni  olib  keladi.  Shu  sababli 
tropik zonaning sharqiy qiig‘oqlarida ko ‘p yog‘in kuzatiladi.  U lam in g  taqsi- 
moti  relefga va tog‘ yonbag‘irlarining ekspozisiyasiga bog‘liq.  A yniqsa  kat-
97

ta  m iqdordagi yog‘inlar n am  passat  tomoniga  qarab tu ig an yonbag'irlarda 
kuzatiladi.  Eng  nam  joylarda  —  nam   tropik  o ‘rm onlar,  namligi  kamroq 
b o ‘lgan joylarda  —  savanna,  q uruq joylarda  —  cho'llar joylashadi.
Tropik va m o"tadil zonalar orasida subtropik zona joylashgan.  Bu zonada 
yozda  tropik  havo,  qishda  o 'r ta   kengliklar  havosi  ustunlik  qiladi.  Qish 
salqin,  yoz  issiq  bo'ladi.
Subtropik  zonada  subtropik  iqlimning  to 'rtta  turi  ajratiladi:  kontinen­
tal,  dengiz,  g ‘arbiy qirg'oqlar (O 'rtay er dengizi)  va sharqiy qirg'oqlar (mus- 
son)  iqlimlari.
S ubtropik  kontinental  iqlim   subtropik  sahro,  yarim sahro  va  quruq 
c h o ‘llarda  hosil bo'ladi.  Bu jo y lar quruq subtropiklar deb ataladi. Yozda bu 
yerda  kontinental  tropik  havo  ustunlik  qiladi.  Shuning  u chun  quruq  sub- 
tropiklarda yoz issiq va quruq.  Eng  issiq oyning o 'rtacha harorati 28—30°C 
gacha  yetadi.  Qishda  bu  yerlarda  o 'rta   kengliklar  havosi  ustunlik  qiladi. 
Y og‘inlar ko‘pincha qishki va bahorgi davrlarda kuzatiladi.  Bu paytda ular 
o ‘rta   ken g lik lar  fro n tid a  riv o jlan g an   siklonik  faoliyat  b ilan   b og ‘liq. 
Y og'inlam in g  yillik  m iqdori  500  m m   dan  oshmaydi,  b a’zida  300  m m   va 
u n d a n   ham   kam.
D engiz  subtropik  iqüm i  qishda  siklonik  ob-havo,  yozda  antisiklonik 
ob -h av o   bilan  xarakterlanadi.  Q ishda  siklonik  faoliyat  bu  paytda  sub­
tro p ik   kengliklarga  siljigan  o ‘rta  kengliklar  frontida  rivojlanadi.  Yozdä 
o b -h a v o n in g  antisiklonik  rejim i yuqoriroq kengliklarga yetib  kelgan sub­
tro p ik   yuqori  bosimli  zona  b ilan   bog‘liq. Yil  davom ida yog‘inlar m iqdori 
1000  m m   va  undan  o rtiq   b o ‘lishi  mum kin.  Bunday  iqlim li  joylar  nam 
subtropiklar  deb  ataladi.  U la rn in g   landshafti  n am   subtropik  o ‘rm onlar 
bilan  tavsiflanadi.
S ubtropik zonadagi g 'arb iy  qirg'oqlar iqlimi  yoki 0 ‘rtayer dengizi  iqli- 
mi  quruq yoz va seryomg‘ir yum shoq  qish  bilan xarakterlanadi.  Iqlim ning 
bu  turi  yozda  subtropik  antisiklonlarning  sharqiy chetlaridagi  havo  oqim - 
lari  ta ’sirida,  qishda  o ‘rta  kengliklar  fronti  quyiroq  kengliklarga  siljigan 
paytda  siklonik  faoliyat  t a ’sirida  shakllanadi.
Subtropik  zonadagi  q it’alarning  sharqiy  qirg‘oqlari  iqlimi  musson  xa- 
rakteriga  ega.  Bu yerda  issiq  n am   yoz va quruq  nisbatan  sovuq  qish  kuza­
tiladi.  Qishki  musson  o ‘rta  kengliklardagi  kontinental  havo  oqim i  bilan 
ifodalanadi,  yozgi  musson  esa  dengiz  tropik  havosining  oqim idir.  Sub­
tro p ik   zonadagi  q it’alarning  sharqiy  qirg‘oqlari  iqlim ida  nam   subtropik 
o ‘rm o n lar kuzatiladi.
M o ” tadil  iqlim  zonasida  o ‘rta  kengliklar  havosi  ustunlik  qiladi.  Tez- 
tez arktik (antarktik)  havo va tro p ik  havo massalarining  kirib kelishi  kuza­
tiladi.  Bu  zonada  quyidagi  iqlim   turlari  ajratiladi:  kontinental,  dengiz, 
q it’alarning g‘arbiy va  sharqiy  qirg'oqlari  iqlimi.
98

0 ‘rta  kengliklar kontinental  iqlim i shu  kengliklarda yil m ob aynida  u s- 
tunlik qiladigan  kontinental  havo  m assasi  t a ’sirida  yuzaga  keladi.  Yil  d av - 
om ida  400-600  m m   gacha yog‘inlar  y o g 'ad i,  ularning  m aksim um i  y o z d a  
kuzatiladi.  Qish sovuq,  yoz issiq. X arakterli  landshaft — m o "tad il z o n a d a  - 
gi  yaproqli  o'rm onlardir,  janubiy  h u d u d lard a  —  dasht,  chala  sah ro la r  va 
hatto,  sahrolar.
M o °tad il  zonadagi  dengiz  iqlim i  dengiz  havosi  ta ’sirida  shakllanadi. 
Bu iqlim sharoiti haroratlaming kichik yillik amplitudalari, katta m iqdordagi 
bulutlilik va yuqori  nam lik bilan  ajralib turadi.  Yil  mobaynida faol siklonik 
faoliyat kuzatiladi,  shuning uchun y o g 'in lam in g  yil m obaynidagi taq sim o ti 
bir tekis  bo ‘ladi.
M o‘’tadil zonadagi q it’alarning g‘arbiy qirg'oqlari iqlimi yilning b a rc h a  
mavsum larida o ‘rta kengliklar dengiz havosi ustunligi bilan x arak aterla n a- 
di.  Bu  yerda  qish  iliq,  yoz  -  nisbatan  salqin.  Kuchli  bulutlilik  va  y u q o ri 
namlik kuzatiladi. Yog‘inlar m iqdori  relef va yonbag'irlarning ekspozisiya- 
siga  bog'liq.  Sham olga  qaragan  g 'arb iy  yon b ag ‘irlarda  yog‘inlarning  yiUik 
m iqdori  1000—3000  m m  va undan  o rtiq  b o ‘lishi  mum kin.  Yil  m o b ay n id a 
yog‘inlar  b ir  tekis  taqsim langan  b o 'la d i.  Landshaft  —  keng  y a p ro q li 
o ‘rm onlar,  lekin,  b a ’zi joylarda  ignabargli  o 'rm o nlar,  hatto  tu n d ra  h a m  
uchrashi  m um kin.
M o"tadil zonadagi qit’alaming sharqiy qirg'oqlari  iqlimi musson x arak - 
teriga  ega.  Q ishda  bu  qirg'oqlarda  sovuq  k o n tin en tal havo  oqim i  b o ‘lgan  
kontinental  musson  vujudga  keladi,  yozda  qirg‘oqqa  o ‘rta  kengliklar  d e n ­
giz  havo  m assalarini  olib  keladigan  okeanik  musson  hosil  b o ‘ladi.  Q ish 
sovuq, qor kam ,  ob-havo ochiq, yoz esa bulutli, yom g‘irli kuzatiladi.  L a n d ­
shaft  —  m o "tad il  zona  o'rm onlari.
Subarktik (subantarktik)  zona yozda  o ‘rta kengliklar havosi,  q ish d a  — 
arktik  havo  ustunligi  bilan  xarakterlanadi.  Subarktik  zon ad a  iq lim n in g  
ikkita  turi  ajratiladi:  kontinental  (faqat  shim oliy  yarim sharda)  va  dengiz 
iqlimi.
K ontinental subarktik iqlim qishda sovuq arktik havo, yozda o ‘rta k en g - 
liklardagi  nisbatan  iliq  kontinental  havoning  ustunligi  bilan  ajralib  tu ra d i. 
Qish  davomli  va  nihoyatda sovuq.  Yoz  iliq,  lekin  qisqa.  H aroratn in g yillik 
am plitudalari  ancha  katta.  Yog‘inlar  m iqdori  katta  emas.  L and shaft  — 
tayga,  o ‘rm on-tundra.
D engiz subarktik iqlimi qishda dengiz  arktik  havosi, yozda o ‘rta  k e n g - 
liklardagi  dengiz  havosining  ustunligi  bilan   xarakterlanadi.  Qish  n isb atan  
yumshoq, yoz  — salqin.  H aroratning yillik  am plitudasi  20°C dan  o sh m ay - 
di.  Landshaft  —  tundra.
Arktik va  antarktik  zonalar yil  m obaynida  arktik  (antarktik)  h av o n in g  
ustunligi bilan xarakterlanadi.  Eng iliq  oyning o ‘rtacha  harorati  0?S  a tro f-
99

ida  va  undan  past.  F aqat  A rktika  orollarida,  G renlandiyaning  markaziy 
hududlaridan  tashqari,  u  0°C  dan  biroz yuqori  b o ia d i.
Arktika iqlimi,  G renlandiyaning markaziy hududlaridan tashqari,  den- 
giz iqlimi turiga kiradi.  Berg tasnifi bo'yicha,  Arktika va A ntarktika iqlim- 
lari  abadiy ayoz va  arktik  tu n d ra  iqlimlariga  kiradi.
Berg  va  Alisov  iqlim lar  tasniflari  orasida  katta  bog'lanish  bor.  Alisov 
b o ‘yicha  iqlimiy zonalar  Berg  tasnifi  bo'yicha m a ’lum  zonalarga  mos  kel- 
adi  (o ‘rta  kengliklardagi  iqlim iy zonalarda bog‘lanish  kichikroq).  Alohida 
aytib  o ‘tish  kerakki,  Alisov  tasnifi  okean  va  quruqliklarga  tarqaladi,  Berg 
tasnifi  esa  asosan  quruqliklarga  taalluqli.
6.3.2.  Faol sirtning issiqlik balansi xususiyatlariga 
asoslangan tasniflar
Bu  tasniflar  M .I.  B udiko  va  A.A.  Grigorevlar  nom lari  bilan  bog'liq. 
M .I.  Budiko  tom onidan  haro rat,  namlik,  bulutlilik  va  joyning  kengligi 
b o ‘yicha  radiasion  balansni  bilvosita  aniqlash  uslullari  ishlab  chiqilgan. 
Keyinchalik,  issiqlik balansining tashkil etuvchilarini aniqlash usullari rivo- 
jlandi.  Quruqlikning  issiqhk  va  suv  balanslari  tashkil  etuvchilari  orasida 
genetik bogianish aniqlandi.  Buning asosida M.I.  Budiko tom onidan quru
R
qlik radiasion indeksi  K   = —   qiymatlari bo'yicha geografik zonalarni ajra_
tish  taklif qilingan.  Bu yerda  R — yer sirti  ko‘p yillik radiasion balansining 
o 'rta c h a  qiymati,  L — bug'lanishning yashirin issiqligi,  r — yog‘inlar m iq- 
dorining o ‘rtacha k o ‘p yillik  qiym ati.  Landshaft  turlariga  mos   ning  sak- 
kizta gradasiyalari  ajratilgan.
M DH  iqlimlarining  tasnifi  asosiga  quyidagi  alomatlar  qo ‘yilgan:  N am - 
lanish sharoitlari  (Afquruqlik  indekslari qiymatlari  bo'yicha),  iliq  davrning 
haro rat  sharoitlari,  qishning  harorat  sharoitlari  va  qorlilik  darajasi.
Birinchi  alom at  b o ‘yicha  quyidagi  iqlimlar  ajratiladi;  I  -  o ‘ta  nam 
(K   <  0,45),  II  —  nam  (0,45  <  K  <  1),  III  —  namlik  yetarli  bo'lmagan 
(1  <  K  <  3),  I V —  quruq (K   >  3).  Ikkinchi alom at bo‘yicha:  1  —  o'ta sovuq 
(barcha  oylarning o 'rta c h a   harorati  0°C dan  past),  2  —  sovuq (havo  haro- 
rati  10°C  dan  yuqori  b o ‘lgan  davrda  to‘shalgan  sirt  haroratlar  yig'indisi 
1000°C dan kam),  3 —  o'rtacha iliq (harorat yig‘indilari  1000°C dan 2200°C 
gacha),  4 —  iliq (harorat  yig'indilari  2200°C  dan  4400°C gacha),  5  — juda 
issiq  (haroratlar yig'indilari  4400°C  dan  katta).  U chinchi  alom at  bo‘yicha 
qishlar  yanvarning  o ‘rtacha  harorati  va  qor  qoplam ining  dekadadagi  eng 
k atta  balandligi  (50  sm  dan  baland  yoki  past)  b o ‘yicha  ajratiladi:  A  — 
sovuq,  kam  qorli  qish  (yanvarning  o ‘rtacha  harorati  -3 2°C  dan  past,  q or 
qoplam i  50  sm  dan  past),  B  —  sovuq,  k o ‘p  qorli  qish  (harorat  yuqoridag- 
idek,  qor qoplami  50  sm  d an   baland),  C  —  o'rtacha sovuq,  kam  qorli qish
100

(harorat  -13°C   dan  -32°C   gacha,  qor  q oplam i  50  sm  dan  past),  D   — 
o'rtacha sovuq,  ko'p  qorli qish  (harorat  aw alg id ek ,  q o r qoplami  50  sm   d an  
baland),  E  —  o'rtacha yumshoq  qish  (yanvarning  harorati  0°C  dan  -1 3 ° C  
gacha),  F  —  yumshoq qish  (yanvarning  h aro rati  0°C  dan  yuqori).
Yuqorida ko‘rsatilgan uchta alom atlarning  kombinasiyasi  30 iqlim   tu r- 
larini  beradi.  I  tur:  C   tu r  arktik  sahro,  2A,  2B ,  2C ,  2D ,  2E  —  tu n d ra   va 
o ‘rm on-tundra,  3E  —  alp  o‘tloqlar,  II  tur:  3A,  3B,  3C,  3D  —  ignabaigli 
o'rm onlar,  4C ,  4 D ,  4E  —  aralash  va  keng  yaproqli  o'rm onlar,  5F   -  su b - 
tropik o ‘rm onlar,  III tur: 3A,  3C,  3D,  3E —  Sibir tog'li dashtlari va choMlar, 
4C,  4D ,  4E,  4  —  c h o ‘l va  cho‘lo‘rm onlar,  5E ,  5 F   —  subtropik o ‘sim liklar 
kserofitlari,  IV tur:  3C ,  3D — togMi  sahrolar,  4E ,  4D   — shimoliy sah ro lar, 
5E,  5F  —  subtropik  sahrolar  iqlimiga  xos.
Bu  ta sn if  b o 'y ic h a   0 ‘rta  Osiyo  tek islik   h u d ud larining   k atta  q ism i 
IV5E  —  subtropik  sahrolar  iqlim  tu rig a  k irad i.
Katalog: storage -> web -> source
source -> 0 ‘zbekist0n respublikasi oliy va 0 ‘rta maxsus ta’lim vazirligi t. S. Xudoyberdiyev, B. P. Shaymardanov
source -> O’zbekiston respubikasi oliy va o’rta maxsus ta’lim vazirligi barayev f. A
source -> O‘zbеkistоn rеspublikаsi оliy va o‘rtа mахsus tа’lim vazirligi qarshi muhandislik iqtisodiyot instituti
source -> S. gazinazarova. I. Aхmedov. B. Muхamedgaliyev. A. Хojiyev
source -> Referat mavzulari «Irrigatsiya va melioratsiya»
source -> O'zbekiston respubukasi oliy va o'rta maxsus ta’lim vazirligi 0 ‘rta maxsus, kasb-hunar ta’limi markazi
source -> Toshkent irrigatsiya va melioratsiya instituti
source -> В. tojiboyev, D. Alijanov chorvachilikda ozuqa tayyorlash va saqlash jarayonlarini
source -> Toshkent irrigatsiya va melioratsiya instituti

Download 7.8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   17




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling