Iqtisodiyot nazariyasi


Download 141.94 Kb.
Pdf ko'rish
bet3/24
Sana12.02.2017
Hajmi141.94 Kb.
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   24
Egalik  g ilis h —  m ulkka  rasmiy va  hugugiy egalik  gilishdir.
Foydalanish, 
ishlatish - 
m ulk 
bo'lgan 
boylikni 
igtisodiy 
faoliyatda  go  llab,  x o jalik   jarayoniga  kiritib,  undan  natija  olish.
Tasarruf  etish —mulk  bo'lgan  boylik  tagdirini  mustagil  hal  etish, 
ya'ni  m ulkni  sotib  yuborish,  ijaraga  berish,  merosga  goldirish, 
asrab — avaylab  ko'paytirish  yoki  uni  yo'gotib  yuborishdan  iborat 
xatti — harakatlar.
M u lk c h ilik   o b y e ktlari-   bu  m ulkka  aylangan  barcha  boylik 
turlari.
M u lk c h ilik   su by ek tla ri-   m ulk  obyekti  o'ziashtirishda  qatn a-  
shuvclnlar,  m ulkiy munosabatlarning  ishtirokchilari.
18

M ulkd o rnin g   iqtisodiy  m anfaati —  uning  boylik  egasi  sifatidagi 
hayotiy  ehtiyoji  bo'lib,  xatti - harakat,  fe'l —atvor,  iqtisodiy  faoliyat 
sababim  yuzaga  chiqaradi.
M u lk   shakllari —  bu  davlat,  jamoa,  xususiy  mulklardir.
X ususiy  m u lk —  ayrim  kishilarga  tegishli  va  daromad  olishning 
asosi  bo'lib  xizmat  qiluvchi  mulk.
Ja m o a   m u lk i—  boylikning  muayyan  maqsad  yo'lida  ayrim 
jamoalarga  birlashgan  kishilar  tomonidan  birgalikda  o'zlashtirilishi.
Davlat  m u lk i—  boylikning  o'z  vazifasini  ado  et.ishi  uchun  davlat 
tomonidan  o'zlashtirishidir.
Davlat  tasarrufidan  ch iq a rish -   bu  davlat  m ulkini  har  xil  mulk 
shakllariga  aylantirish.
X u su siy lash tirish —  davlat  m ulkini  xususiy  shaxslar  ixtiyoiiga 
o'tishidir.
TAKRORLASH  U C H U N   SAVOLLAR
1.  M ulkning  iqtisodiy kategoriya  sifatidagi  mohiyati  nimadan 
iborat?
2.  M ulkning  qanday shakllarini  bilasiz,  ularning  har  biriga ta'rif 
bering.
3.  M ulkni  tasarruf  etish  dec^anda  nim ani  tushunasiz?
4.  M ulkning  obyekt  va  subyektlarini izohlang.
5.  M ulkni  davlat  tasarrufidan  chiqarish  va  xususiylashtirish 
dcganda  nimani  tushunasiz?  Ularning  yo'llari  va  shakllarini 
sanab  о ‘ting.
14

I ll  Bob.  TOVAR  ISHLAB  C H IQ A R IS H .  PUI.
1.  Natural  va  tovar  ishlab  chiqarish  ijtimoiy  xo'jalik  shakllari 
ekanligi
2.  Tovar va  uning  xossalari.
3.  Pulning  vujudga  kelishi,  inohiyati  va  asosiy vazilalari.
4.  Qiym at  qonuni.
1.  N atural  va  tovar  ishlab  chiqarish  ijtim oiy  xo'jalik  shakllari
ekanligi
A w alo,  bu  mavzuni  oTganishni  biz  tovar —pul  munosabatlari 
nima,  degan  savolga  javob  berishdan  boshlaymiz.  Tovar —pul 
m unosabatlari— 
bozor 
iqtisodiyoti 
mohiyatini 
tashkil 
etuvchi 
munosabatlar:  tovar  ishlab  chiqarish,  tovarlarni  avriboshlash  va  pul 
inuomalasiga  xos  m unosabatlarning  yaxiitligidir.
Xo'sh,  tovar  ishlab  chiqarish  inson  vujudga  kelgan  vaqtdan 
mavjudmi?  Yo'q,  albatta.  Kishilik  jainiyati  rivojlanishida  tovar  ishlab 
chiqarishdan  oldin  natural  ishlab  chiqarish  mavjud  bo'lgan.
Natural  ishlab  chiqarish  tarixan  ibtidoiy  jamoa  tuzum ida  mavjud 
bo'lgan,  ammo  u  hozirda  ham  primitiv  turdagi  ana'naviy  iqtisodiy 
tizimlarda  ham  mavjud  bo'lis'  i  m um kin.
Natural  xo'jalikda  mahsulotlar  bozorda  sotish  uchun  emas,  balki 
xo'jalikning  o'zida  uninq  xodimlari  va  yaratuvchilari  iste'moli  uchun 
ishlab  chiqarilgan.
Natural  ishlab  chiqarishda  iqtisodiyotni  tashkil  etishning  asosiy 
m uammolari  juda  sodda  yo'J  bilan  hal  etilgan  Nim a  yaratish,  qanday 
yaratish,  mahsulot  kimga  m o'ljallanqanligini  xo'jalik  xodimlari  laqat 
xo'jalik  ichidagi  iste’inolni  hisobga olgan  holda  aniqlaganlar.
Natural  ishlab  chiqarish  alohidalashgan  xo'jaliklardan  iborat 
bo'lgan.  Bu  esa  natural  ishlab  chiqarishga  chegaralanganlik  xos 
ekanligini  ko'rsatadi  va  iqtisodiy  jarayonlarni  bir  doiraga  qal'iy  qilib 
qo'ygan,  tashcji  aloqalarga  yo'l  ochishga 
qo'ymagan.  Natural 
xo'jalikda,  xomashycmi  lopishdan  tortib,  malisulotni  tayvor  holga 
keltirishyai  ha  b o 'lq a n   ishlarni  alo h ida  xo  jahklai ning  <;  /I  bajargan. 
Ishlab  chiqarish  q o l   m ehnatiqa  asoslangan.  Bu  esa  natural  xo'jalikka 
bir  qancha  asrlar  davom ida  universal  qo'l  mehnati  xos  bo lganligini 
ko'rsatadi.
Natural  xo'jalikda  iste'mol  hajmi  bilan  ishlab  chiqarish  hajmi  bir 
m uncha  muvofiq  kelgan:  bu  esa  o ’z  navbatida  ularni  bir —biri  bilan 
bo glash   muam m osini  osonlashtirqan.  Chunki  natural  xo'jalikka
ishlab  chiqarish  va  iste’mol  o'rtasida  iqtisodiy  aJoqalar  xos  bo'lgan,
20

ular  "ishlab  chiqarish —  taqsimot —isle'mol"  ketma — ketligi  bo'yicha 
ro'y bergan.
Ishlab  chiqarishning  natural  shakii  ishlab  chiqaruvchi  kuchlar 
bilan  ishlab  chiqarish  munosabatlarning  shunday  darajasiga  xosdirki, 
bunda  ishlab  chiqarishning  asosiy  maqsadi  nihoyatda  chegaralangan 
harrfda  hajmi  katta  b o im ag an   va  tarkibi  jihatidan  deyarli  bir  xil 
bo'lgan  ehtiyojlarni  qondirishga bo'ysundirilgan.
Ishlab  chiqarish  kuchlarining  rivojlanib  borishi  natijasida  natural 
ishlab 
chiqarishga 
nisbatan 
ishlab 
chiqarish 
unum dorligm ing 
o'sishiga  m ukam m alroq  ishlab  chiqarish  vositalarini  qo'llashga 
sharoit  varatadigan  tovar  xo'jaligi  vujudga  kelgan,  uning  kurtaklari 
ibtidoiy  jamoa  tuzum ining  yemirihshi  davrida  vujudga  kelgan.  Tovar 
ishlab  chiqarish  shunday  xo'jalik  tizimidirki,  bunda  mahsulot  yakka, 
alohida  ishlab  chiqaruvchilar  tomonidan  ishlab  chiqariladi  va 
ularning  har  biri,  biron  xil  mahsulot  ishlab  chiqarishga  ixtisoslashadi, 
natijada  ijtimoiy  talabni  qondirm oq  uchun  mahsulotni  bozorda  sotish 
va  sotib  olish  zarur  bo'ladi.  Xo'sh,  tovar  ishlab  chiqarishning vujudga 
kelish  sabablari  nim adan  iborat?  Tovar  ishlab  chiqarishning  vujudga 
kelishi  va  mavjud  bo'lishining  ijtimoiy —iqtisodiy  asoslari-  ijtimoiy 
mehnat  taqsimoti  ishlab  chiqaruvchilarning  alohidalashuvi,  ularning 
iqtisodiy 
mustaqilligidir. 
U  yoki 
bu 
jamiyatda 
tovar 
ishlab 
chigarishning 
ijt im iy  —iqtisodiy 
mohiyati, 
tutgan 
o'rni, 
rivojlanganlik  darajasi  va  amal  qilish  chegarasi  shu  jamiyatning 
m ulkiy  munosabatlariga  va  ishlab  chiqarish  ixtisoslashuvining 
teranlik  darajasiga  bog'liq  bo'ladi.
Umuman  olganda,  tovar  ishlab  с hi q a ri shining  vujudga  kelishi 
natijasida  bozorning  shakllanishi  insonlafni  oldida  turuvchi  "noyob" 
cheklangan  resurslar  har  xil  ne'matlar  bo'lgan  "cheksiz  ehtiyojlar" 
ning  dilemmasini  hal  etish  uchun  cheksiz  urinishlar  natijasidir.  Zero, 
insonning  cheksiz  ehtiyojlariga  nisbatan  iqtisodiy  resurslar  va 
insonlarning  ishlab  chiqarish  imkoniyatlari  cheklanganligi  sababli, 
inson  bitta  mahsulotni  unum li  ishlab  chiqarish,  bitta  sohada  samarali 
faoliyat  ko'rsatishi  mumkin,  ammo  uning  ehtiyoji  ko'p  mahsulotlar 
bilan  o'lchanadi.  Binobarin,  resurslar  cheklanganligi  ijtimoiy  mehnat 
taqsimoti 
natijasida 
tarmoqlar 
hamda 
inson 
faoliyat 
turiga 
lxtisoslashuviga 
sabab 
bo'lgan. 
Hozirgi 
iqtisodiyot 
mehnat 
taqsimotining  o'sishi,  ixtisoslashuvining  chuqurlashuvi  mahsuli  bo'lib 
xizmat  qiladi.
M ehnat  taqsimoti  natijasida ish  kuchi  samaradorligi  oshadi.
Ixtisoslashuv  natijasida,  ya'ni  bir  mahsulotlar  ortiqcha  ishlab 
chiqariladi.  boshqalari  umuman 
ishlab  chiqarilmavdi,  bu  esa 
m ahsulotni  ayriboshlash  masalasmi  keltirib  chiqaradi.  Ma'lumki, 
ayriboshlash  munosabatlari  bozorda  ro'y  beradi.  Demak,  bozorning
21

vujudga  kelishida  у an a  bii  m uhim   bo'g'in —  bu  mehnat  taqsimot i 
darajasining  o'sishi  natijasida  tovar  va  xizmatlarni  ayriboshiashning 
shakllanishidir
Tovar bozorning  asosiy  uusurlandan  biri  hisoblanadi.  Tovar  inson 
mehnati  natijasida  bozorda  ayriboshlash  uchun  ishlab  chiqarilgan 
mahsulot. 

insonning 
ma'naviy, 
jismoniy, 
ishlab 
chiqarish 
ehtiyojlarini  qondiradi.
2.  Tovar  va  u n in g   xossalari
Tovar  ikki  xossaga  ega:
a)  iste'mol  qiymati;
b)  qiymat;
Tovarning  iste'mol  qiym ati  m ahsulotlarning  foydali  tom onidan 
kishilarning  biron  bir  iste'm olini  gondira  olish  qobiliyatidan  iborat  va 
har  qanday  jamiyat  boyligirung  m oddiy  m azm unini  tashkil  etadi 
Tovar  har  doim   mehnat  mahsulidir:  ammo  tovar  bo'lishi  uchun 
bozorda  ayriboshlanishi  zarur.  Demak,  u  almashuv  giym atiga  ega 
rovarning  almashuv qiymati  nima?
Bir 
tovarning 
ikkinchi 
tovarga 
biror 
bir 
nisbatda 
ayirboshlanislnga uning  alm ashuv  qiymati  deyiladi.
Almashuv  qiymati  qiym atning  nam oyon  bo'luvchi  shaklidir. 
tovarlar 
bir — b inga  ayirboshlanganda  ularning  qiymati  hisobga 
olinadi.
Demak,  tovar  ikki  xossaga:  iste'mol  qiymati  va  qiym atga  ega 
Tovar  iste'mol  qiymati  va  qiym atning  birligidan  iborat,  am m o  bu 
birlik.  ziddiyatlidir,  bir  vaqtning  o'zido  ikki  yoqlam a  shakliga,  у a  ni 
ashyovry  va  qiymat  shakliga  ega.  Tovarning  iste'mol  qiym ati  va 
qiymati  o'rtasidagi  ziddiyat  tovarlar  sifasi/.  ishlab  chiqarilganda 
yuzaga keladi.
Tovarning  ikki  xossasi  borligiga  sabab,  unda  m ujassamlashgan 
m ehnatning  ikki yoqlama  xarakterga  egaligidadir.
Masalan,  kostum  ishlab  chiqarishda  yiqiruvchilar,  to'qimachilar, 
tikuvchilar;  n o n d a —  novvoy  traktorchi,  tegirm onchi  va  boshqalar 
ishtirok  etadilar  Agar  hai  bu  aniq  lhle’mol  qiymatida  masalan, 
kostumda  m a'lum   aniq  m ehnat  gavdaiansa,  uning  qiym atida  isii 
kuchi  sarfi  sitatida  um um an  sarf  qilingan  inson  m ehnati  gavdalanadi. 
Aniq  m ehnat  turlari  bir —biridan  farq  q iladi  Masalan,  tikuvchining 
mehnati  novvoy  m ehnatidan  farq  qiladi,  chunki  birinchisi  kostum 
yaratadi,  ikkinchisi  esa  non.  Inson  m ehnatining  -umuman  sarflanishi 
nuqtai  nazaridan,  ya'ni  insonni  jismoniy,  ma'naviy,  ruhiy  enerqiyasini 
ьап  etishimiz  nuqlai  nazandan  tikuvehi  \a  uow o y  mehnab  bii  xiltlii. 
Demak,  lovaida  mujassamlashgan  m ehnat  ikki  yoqlam a  xaiakterga

ega.  Birinchisi—  aniq  mehnat.  Ikkinchisi —  umuman  insonning 
mehnati  va  aqliy  energivasining  sarf i —  abstrakt  mehnat.  Aniq 
mehnat  tovarning  iste'mol  qiymatini,  abstrakt  mehnat  tovarning 
qiymatini  yaratadi.
3.  Pulning  vujudg a  kelishi,  m ohiyati  va  asosiy vazifalari
Tovar  qiymati  ishlab  ehiqarishda  vujudga  keladi,  ammo  faqat 
bo/orda  bir  tovarni  ikkinchisiga  tenglashtirish  orqali  aniqlanadi.
Tovarlarning  qiymatini  o'zida  aks  ettirgan  tovar  ekvivalent  tovar 
deyiladi.  Masalan,  X   va  Y  tovarlar  ayirboshlanyapti,  ya'ni  XqY. 
Bunda  Y  tovar,  X  tovarning  qiymatini  o'zida  ifodalayapti.  Bunda  Y 
tovar  ekvivalent  tovar  hisoblanadi.  Ammo  pulni  vujudga  kelishidan 
oldin  ekvivalent  tovar  uzoq  tarixiy rivojlanish jarayonini bosib  o'tgan.
Demak,  almashuv  hozirgi  zamon  shakliga  yetib  kelguncha  bir 
qancha  bosqichlarni  bosib  o'tadi.  Qiym atning  eng  elementar  shakli 
bo'lib  u  bir  tovar  qiymatining  boshqa  tovarda  gavdalanishidir. 
Q iym atning  oddiy  shakli  ayirboshlash  endi vujudga  keladigan  vaqtga 
muvotiq  keladi:  bu  vaqtda  u  hali  tasodifiy  xarakterga  ega  bo'lgan. 
Masalan,  10  metr  mato  =  2  qop  g'alla.  Bunda  tovar  ekvivalent  rolini 
g alia o'ynayapti.
M ehnat 
taqsimoti 
va 
tovar 
ishlab 
chiqarishning-  o'sishi 
almashmadigan  tovarlar  sonini  ko'paytiradi,  qiymatning  to'la  yoki 
kengaytirilgan  shakli  kelib  chicjadi,  almashish  jamiyatda  doim iv  tus 
oladi  Endi  tovar  qiymati  bir  nocha  tovarlarning  qiymatlari  bilan 
ifodalanishi  m um kin  bo'ladi,  ya'ni  2  qo'y  =  2  qop  g'alla  yoki  25  metr 
chitga  yoki  3  boltaga  kabi.
Qiymatning 
kengaytirilgan 
shakli 
asta —sekin 
qiymatning 
um um iy  shakliga  aydandi.  Ham m a  tovarlar  o'z  qiymatlarini  bir 
tovarda  aks  ettira  boshlaydilar.
Masalan:
8  qop  g'alla  yoki 
10 metr  chit yoki
1  bolta  yoki 
q  I  qo'y
2  qr  oltm 
va  hokazo.
Bunda  tovar—  ekvivalent  rolini  bitta  qo'y  o'ynamoqda.  Buning 
natijasida  um um iy  ekvivalent  kelib  chiqqan  va  bu  rolni  o'ynovchi 
tovarning  asosiy  vazifasi  odamlarning  shaxsiy  ehtiyojini  emas, 
ijtimoiy  almashuv  ehtiyojini  qondirishdan  iborat  bo'lib  qoldi.
Har  xil  xalqlaxda  va  tarbaung  turli  bosqichlarida  ekvivalent 
vazifasini  turli tovarlar  bajargan.  Ishlab  chiqarishning  yanada taraqqiy

etishi,  tovar  alm ashuvining  rivojlanib,  sav d o - so liq   ishlarining  m illiy 
doiradan  chiqib  ketishi,  katta  xalqaro  bozorlarning  paydo  bo'lishi 
yagona  um um iy  ekvivalent  zaruriyatini  keltirib  chiqargan.  Shunday 
qilib,  qiym atning  pul  shakii  kelib  chiqdi 
U m um iy  ekvivalent 
vazifasini  oltin  bajara  boshlagan.  O ltin  pulga  aylandi.  Pul  rolini 
tarixda  boshqa  materiallar  ham  (inis,  temir,  kumush)  o'ynagan 
Shunday qilib,  p u l-   o'ziga xos  tovar,  um um iy ekvivalentdir.
Pul  vujudga  kelishining  asosiy  sababi  tovar  ishlab  chiqarishning 
rivojlanishi, 
mehnat 
taqsiinotining 
chuqurlashuvidir. 
Buning 
natijasida  ortiqcha  mahsulotni  ayirboshlash  zaruriyati  vujudga 
kelgan.  Pul  esa  ayirboshlashning  eng  qulay  vositasi  b o ig a n lig i 
sababli  insonlar  tom onidan  qabul  qilingan
Pulning  mohiyati:  qiymat  o'lchovi,  muom ala  vositasi,  jamg'arish, 
to'lov vositasi,  jahon  puli  vazifalarida yaqqol  namoyon  bo'ladi
1  P u l—  qiymat  o'lchovi
Pul  turli  tovarlarning  qiym atini  o'lchab,  m iqdorini  taqqoslab 
beradi.  Tovarlar qiym atining  pulda  ifodalanishi  tovarning  bahosidir.
2.  P u l—  muomala vositasi
T o v a r  
—pul  muomalasi  jarayonida  pul  naqd  bo'lishi  kerak, 
chunki  uning  yordamida  tovarlar  o ld i- s o td i  qilinadi.  Tovarlarning 
pulga  aylanishi  tovar  ishlab  chiqaruvchining  tovarni  tayyorlashga 
sarflagan  mehnati  jamiyatga  kerakli  deb  e 'tir.f  etilganligini  bildiradi 
Shuning  uchun  pulga  tovar 
ayirboshlash  bozor  iqtisodiyotining 
m uhim   tomoni  hisoblanadi.
3.  P u l—  jamg'arish vositasi.
Turli  vaziyat  taqozosi  m uom ala  jarayonining  uzilib  qoiishiga  olib 
kelishi  m um kin.  Bum ng  natijasida  pul  muomalada  bo'lm ay  tunb 
qoladi  Bunday  holda  pul  boylik  to'plash  vositasi  vazifasini  bajara 
boshlaydi.
4.  P u l—  to'lov vositasi.
To'lov 
m uddati 
kechiktinlib, 
sotilgan 
tovarlarning 
haqi 
to'lanayotgan  vaqtda  pul  to'lov  vositasini  bajaradi.  Xaridorlar 
tovarning  pulini  to'lov  m uddati  kelgandan  keyingina  to'laydilar. 
Natijada  pul  m a'lum   vaqtdan  keyinqina  oborotga  tushadi  Pul  to'lov 
vositasi 
vazifasini  tovm 
muomalcibi  sohasidan 
tashqanda  ham 
bajaradi.  Xususan,  ish  haqi  to'lashda  har  xil  inoliyaviy  majburiyatlar 
(soliq,  ijara  haqi)  to'lanadi.
5.  Jahon  puli.
Xalqaro  mehnat  taqsimoti  rivojalnishi  bilan  tovarlar  muomalasi 
bir  m amlakat  doirasidan  tashqariga  chiqa  boshlaydi,  ya'ni  jahon 
puliga  aylanadi.
24

O ' z b e k i s t o n   m i l l i y   v a i u t a s i n i n g   j o r i y   e t il i s h i
Valuta  deganda,  keng  ma'noda,  har  bir  m amlakatning  yoki 
davlatning  milliy  pui  birligi  tushuniladi,  har  bir  o'ziga  siyosiy  va 
igtisodiy  mustaqil  bo'lgan  davlat  o'z  m illiy  valutasiga — pul  birligiga 
oga~  bo'lishi  lozim.  Ammo,  buning  uchun  mamlakat  igtisodiyoti 
rivojlangan  bo'lishi,  ko'p  sohalarda  o'zini — o'zi  ta'minlay  olishi, 
xalgaro  igtisodiy  jainiyatlarda  erkin  qatnasha  olishi  ta'minlangan 
bo'lishi  inagsadga  muvofiqdir.  Aks  holda  m illiy  valuta  qadri  tushib 
ketadi.  Har  bir  davlat  o'z  valutasining  konvertirlashuviga,  yra'ni 
boshqa  valutalar  bilan  erkin  almashina  olishiga  erishmog'i  kerak. 
Buning  uchun  milliy  pul  birliklari  yetarli  miqdorda  tovar  zahiralari 
bilan  ta'm inlangan,  m am lakai  igtisodiyoti  mustahkam,  baquw at, 
bargaror rivojlanayotgan  bo'lishi  kerak.
V alu ta—  tor  m a'noda  konvertirlashgan  milliy  pul  birligidir. 
Bunday  valutalar  jumlasiga  dollar,  funt'sterling,  marka,  frank,  iena 
kiradi.  Bu  pul  birliklari  o'z  m amlakatida  tovarlar  bilan  ta'minlangan 
bo'lgani  uchun  xalgaro  darajada  ham  erkin  almashina  oladi. 
Iqtisodiyoti  yuksalgan  har  bir  mamlakat  valutasi  ana  shunday 
transmilliy guvvat  kasb  etishi  mumkin.
Har  gandav  iiiumlakatning  mustagillik  belgiiaridan  biri —o'z 
m i’liy  valutasini  chiqarishi  inqilobiy  jarayon  boTb,  har  tomonlama 
tayyorgarlik  ко rilishi  kerak.  Asosiysi,  mamlakatda  siyosiy  va 
igtisodiy  barqarorlik  bo'lishi,  iqtisodiy  rivojlanish  ta'minianishi, 
m a'lum   sarmoyaga  ega bo'lishdir.
O'zbekistonda  milliy  valutani 
muomalaga  kiritish  Markaziy 
Osiyodagi  boshqa  mustaqil  davlatlarga  nisbatan  biroz  kechiktirildi. 
Biroq,  bu  ishning  g'oyat  murakkabligi,  mas'ulivati  nazarda  tutilsa, 
to'g'ri  qilinganligini 
tushunish  giyin  emas.  M illiy  valutaga  o'tish 
m a'lum   torixiy  davrni  o'z  ichiga  olishini  e’tiborda  tutib,  o'tish  davrida 
(1993 —yil  noyabrdan  1994 —yil  iyulgacha)  so'm — kupon  joriy  etildi. 
So'm — kupon  m a'lum   m a'noda  milliy  pul  birligiga  o ’tilishi  uchun 
tayyorgarlik vositasi  bo'ldi.
Shuningdek, 
so'm —kupon 
misolida 
m illiy 
valutani 
gadrsizlantirmaslikmng  m a'lum  jihatlari  sinovdan  o'tkazildi.
Mustaqil  davlat  sifatida  O'zbekistonning  milliy  valutasi—  so'mni 
1994 —>11  iyul  oyida  muomalaga  kiritish  maqsad  emas.  albatta,  bu 
obyektiv  zaruratdir.  Maqsad -  muomalaga  kiritilgan  milliy  p u lim iz-  
so'mning  qadrsizlanishiga  yo'l  qo'ymaslik,  uning  xarid  guw atin i 
mustahkamlash;  keyinchalik  so'mning - konvertirlashuviga  igtisodiy 
zamin  yaratish.  xalqaro  miqyosda  o'zbek  pulining  e'tirof  etilishiga. 
xalqaro  lusob -  kitoblar  vositasiga  avlantirishga  enslushidan iborat.

4.  Q iy m a l  qon un i
Qiymat  deb  mahsulot  ishlab  chiqarishga  sari  etilgan  mehnat 
m iqdoii  tushimiladi.  M ehnat  sarflari  jonli  (ish  kuchi  sarflari)  va 
buyumlashgan  (ishlab  chiqarish  vositalari,  xomashyo  va  h.k.)  turlarga 
ajratiladi.
Binobarin,  "tovarning  qiymati"  deqanda,  uni  ishlab  chiqarishga 
kstgan  xarajatlari  tushuniladi
Ishlab  chiqaruvchining  har  doim   harakat  qilishiga,  yangiliklarga 
intilishiga,  ishlab  chiqarish  xarajatlarini  pasaytirishga  nima  undaydi? 
Bu  savolga  qiymat  qonuni javob  beradi.
Qiymat  qonuniga  binoan  tovar  ishlab  chiqarish  va  ayirboshlash 
ularning  qiymati  asosida  amalga  oshiriladi.  Bu  qiym atning  m iqdori 
ijtim oiy-zaruriy  mehnat  sarflari bilan  o'lchanadi.
“Ijtimoiy" 
deqan  ibora  a w a lo  
shuni 
bildiradiki,  tovar 
qiym atining  miqdori  u  yoki  bu  ishlab  chiqarishning  o'ziga  alohida 
qilgan  mehnat  sarflari  bilan  emas,  balki  ijtimoiy — zaruriy  mehnat 
sarflari  (IZMS)  bilan  о lchanadi,  ya’ni  ijtim oiy-zaruriy  mehnat 
sarflari  ishlab  chiqarishning  mavjud  ijtim oiy  normal  sharoitda  va  shu 
jamiyatda 
mehnat 
m ahoratining 
va 
intensivligining 
o'rtacha 
darajasida,  biron  iste'mol  qitym atini  ishlab  tayyorlash  uchun  talab 
q ilin a 'ig a n   ish  vaqti  mehnat  sarflaridir.  Agarda  -.ususiy  mehnat 
sarflari  ijtimoiy  mehnat  sarflaridan  kam  bo'isa,  ishlab  chiqaruvchi 
qulay  iqtisodiy  mavqega  ega  bo'ladi  va  iqtisodiy  jihatdan  rivojlamb 
m stahkamlanib  boradi.
Bozor  iqtisodiyotining  eng  asosiy  talabi  ishlab  chiqaruvchi  kam 
mehnat  sarflab,  k o ’p  va  sifatli  inol  ishlab  chiqariigandagina.  ya'ni 
kishilarning  talab  va  ehtiyojini  to’lnroq  qondirgandagm a  foyda  k o ’rib 
ishlashi  mumkin,  aks  holda,  zarar  ko'radi.  Demak,  qiymat  qonuni 
ijtimoiy  m ehnatni  hisobga  olish  va  tartibga  soiish  va  vaqtni  tejashni 
rag'batlantirish  vazifalarini  bajaradi.
Qiymat 
qonunining 
amal 
qilishi 
o x ir- oq ib at 
ishlab 
chiqaruvchilarning  tabaqalashuviga  olib  keladi.  Tabaqaiashuvning 
kechishi  faqat  sarf — xarajatlardagina  emas, 
shuningdek, 
bozor 
taldbini  hisobga  olishga,  unga  moslasha  olishga  ham  bog’liqdir. 
Shunqa  ко  м  qiymat  qonuni  town  i.-hlab  chiqaruvchilarning  mehnat 
unum dorligim   ostirib  borishga  yoki  boshqa  bir  tovar  ishlab 
chiqarishga  o'tishga  rag'batlantiradi.
Demak,  qiymat  qonunining  yana  bir  vazifasi -  tovar  ishlab 
chiqaruvchilarni  tabaqalashtirishdir.  Bozordagi  tovar  bahosi  asosida 
qiymat  yotadi.  Shunga  ko'ra.  qiymat  qonuni  baholar  qonuni  sifatida 
k o ’rinadi.  Lekin,  qiym at  q o n u n in m y   vazifasi  balio  qiym at  bilan  teng 
b o 'lg a n d a   ham,  farq 
qilganda  ham   am alga  oshaveradi.
26

Chunki, 
eng  yuqori 
unum dorlikka  erishgan  tovar  ishlab 
chiqaruvchilar,  bir  m uncha  vaqt  yuqori  daromad  olib  turishlari 
mumkin,  lekin  bu  bilan  ularning  ahvoli  butunlay  kafoiatlangan  deb 
bo'lmaydi.  Agar  ular  texnik va  tashkiliy  yangiliklarni,  ko'proq  samara 
beradigan  ishlab  chiqarish  yo'llarini  muntazam  qidirib  topib  ishlab 
chiqarishga  qo'llab  turmasalar,  bir  muncha  vaqtdan  keyin  o'z 
ustunliklaridan  ajralib  qolishlari m um kin.
Sliunga  ko'ra,  qiymat  qonuni  tovar  ishlab  chiqaruvcliilarni 
mehnat  sarfini  kaniaytirish  yoki  kamaytirmaslikni  tanlab  olish 
erkinligidan  m ahrum   qiladi.  Ular  doim o 
iqtisodiy  tazyiq  ostida 
bo'ladilar  va  doim o  ish  vaqtini  tejash  im koniyatlarini  axtarish  bilan 
shug'ullanishga 


Download 141.94 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   24




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling