Iqtisodiyot nazariyasi


Download 141.94 Kb.
Pdf ko'rish
bet4/24
Sana12.02.2017
Hajmi141.94 Kb.
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   24
majburdirlar. 
Tarix 
tajribasi — qiymat 
qonuni 
yaratadigan  rag'bat.lar va  tazyiq  g'oyat  samarali  ekaniigini  ko'rsatadi.
A SO SIY  TAYANCH  T USHUNCHALAR
N atural  x o 'jalik  —bu  xo'jalik  yuritishning  shunday  shakliki, 
unda  m oddiy  ne'matlar  va  xizmatlarni  ishlab  chiqarish  alohida 
xo'jalik  birligining 
o'z  ichida  iste'mol  qilish 
uchun 
amalga 
oshirilishidir.
Tovar  (bozor)  xo’jaligi —bu  tovar  is 'la b   chiqarishga  asoslangan 
va  bozor  orqali  ishlab  chiqarish  bilan  iste’mol  o'rtasidagi  o'zaro 
aloqadorlikni  ta'm inlovchi  iqtisodiyotni  tashkil  qilishning  ijtimoiy 
shaklidir.
G d d iy 
tovar 
xo'jaligi —bu 
mustaqil 
xususiy 
ishlab 
chiqaruvchilar — dehqonlar  va  hunarmandlar  o'rtasida  ayirboshlash 
uchun  mahsulot  ishlab  chiqarish.
Rivojlangan  tovar  xo'jaligi — nataqat  barcha  mehnat  mahsullati 
balki  ishlab  chiqarish  omillari,  jumladan,  ishchi  kuchi  ham  tovarga 
aylanadi.
Tovai--bu  o'z  iste'moli  uchun  emas,  balki  boshqa  mahsulotlarga 
bozorda  pul  vositasida  ayirboshlash  uchun  yaratilgan  mehnat 
mahsulidir
Tovarning  iste’ mol  q iy m a ti- b u   uninq  kishilam ing  b ir o n - b ir 
ehtiyojlarm i  qondirish  xususiyati.
Tovarning  alm ashuv  qiym ati-bu 
uning  boshqa  bir  tovarga 
almashina olishi xususiyatidir.
Tovar  qiym ati —uni  ishlab  chiqarishga  sarflangan  ijtimoiy — 
zaruriy  mehnat,  ijtimoiy — zaruriy ish  vaqti  bilan  о Ichanadi
Aniq 
m ehnat — tovarning 
iste'mol 
qiym at ini 
yaratadigan
mehiialdii.
27

A bstrakt  m e hnat —tovar  qiym atini  yaratadi  ("abstrakt"  so'zi 
o'zbek  tilida  mavhiim  degan  rna’noni  bildiradi).  M ehnat  aniq 
shaklidan  qat'i  nazar  um um an  sarflangan  ish  kuchidir,  jami  ijtimoiy 
m ehnatning  qismidir.  Shuning  uchun  gohida  "abstrakt  mehnat" 
deganda  insonning  nima  ishlab  chiqarishidan  q at’i  nazar  aqliy  va 
jismoniy q u w a tm i  sarf  qilishi  tushuniladi.
Pul  hamma  tovarlarga  ayirboshlana  oladigan  va  hamma  tovarlar 
qiym atini  o'zida  ifoda  eta  oladigan  maxsus  tovardir.
T A K R O R IA SH   U C H U N   SAVOLLAR
1. 
Natural  xo'jalik  deganda  nim ani  tushunasiz?
2. 
Tovarga  ta'rif  bering va  uning  xossalarini  tavsillang.
3. 
Pul  bu  nima va  uning  m ohiyati  nimalarda  namoyon  bo'ladi?
4. 
Pul  qanday  vazifalarni  bajaradi?  Bu  vazifalarni  tavsiflab 
bering.
5. 
O'zbekistonda  m illiy  valuta  qachon  joriy  etildi  va  uning 
qadrsizlanishiga  yo'l  qo'ym aslik  uchun  qanday  tadbirlar 
amalga  oshirilmoqda?
6. 
Qiy7mat  deganda  nimani  tushunasiz?
7. 
Qiym at  gonunini  ta'riflang.

5V  Boh.  IQ T IS O D IY   R IV O JL A N IS H N IN G   U M U M IY  
M U  AM MOLAR)
I. 
iqlisodiy 
rivojianishning 
obyektiv 
shart — sharoitlari.
Cheklangan  resurslarning  samarali  ishlatilishi.
“ 2. 
Jamiyat  oldida  lurgan  asosiy  iqtisodiy  rnuammolar.
.5. 
Iqtisodiy  tizim lar  niodeli.
1.  Iqtisodiy  rivojianishning  obyektiv  shart-sharoitlari.  C heklangan 
resurslarning  samarali  ishlatilishi
Har  qanday  iqtisodiy  tizim ning  amal  qilish  maqsadi  bu  jamiyat 
va  har  bir jamiyat  a'/osining  ehtiyojini  qondirishdir.
Ishlab  chiqarish  jarayoni  bu  jamiyat  ixtiyoridagi  resurslardan 
loydalanib,  jamiyat  a ’zolari  uchun  tovar va  xizmatiar  yaratishdir.
Ehtiyojni  qondirish  maqsadida  cheklangan  resurslarni  ishlatish 
iqtisodiy  o'sish  muatnmolarini  keltirib  chiqaradi.  Bu  muammolarning 
kelib  chiqishiqa  sabab,  birinchidan,  jamiyat  iste'molininq  cheksizligi 
va  ular  to'liq  qondirilmasliqidir,  ikkinchidan,  tovar  va  xizmatlarni 
yaratish  uchun  kerak  bo'lgan  resurslarning  cheklanganligidir.  Bu 
muam m o  tanlash  yo'li bilan  hal  etiladi.  Iqtisodiyot  nazariyasi  ianiiiing 
asosiy  macjsadlaridan  biri  h,  n  bu  tahlil  qilish  uslubi  orqali 
cheklangan  resurslarni  tanlash  vo  li  bilan  iste'molni  maksimal 
qondirish  muammosini  hal  etishdir.
J a m iy a t 
isle’m olining  cheksiz,ligi. 
Is te 'm o l 
— shaxs  va  jamiyatning 
yashashi  va  taraqqiy  etishi  uchun  kerak  bo'lgan  zaruratdir.  Insonlar 
uchun  zarur  bo'lgan  tovar  va  xizmatiar  hajmi  millionlarda  o'lchanib, 
ularning  soni  o'sib  bormoqda.  Iqtisodchilar  moddiy  ehtiyojni,  ya'ni 
tovar  va  xizmatlarga  bo'lgan  talabni  o'rganadilar.  Iste'molning 
qondirilishi  jarayonida  uning  miqdori  sitati,  tarkibi  o'zgarib  boradi  va 
takomillashadi.
Iste'molning  cheksiz  o'sib  borishini  insoniyatning  iqtisodiy 
evolyutsiyasi  jarayonida  kuzatish  mumkin.  Har  10  yilda  tovarlar  va 
xizmatiar  hajmi  ikki  baravardan  ko'proq  o ’sib  bormoqda  Inson  tabiat 
boviiklari  oddiv  iste'inolidan  boshlab,  to  tabiat,  inson  va  ishlab 
chiqarish  lesurslaridan  samarali  loydalanishqacli  bo'lgan  bosqichlarni 
bosib  o'tmoqda
Iste'molninq  turlari.  Iste'mol  turlari  ikki  xil:  birlamchi  va 
ikkilamchi  bo'ladi.
Birlamchi  iste'molga  inson  uchun  birinchi  navbatda  kerak 
bo'Iadigan  buvumlar  kiradi  (kiyini — kechak  oziq — ovqat,  uy -  jovi
Ikkilam chi  isfe moiga  esa  qolgan  boshqa  buyumlar  va  xizmatiar 
kiradi  Ikino,  teatr,  sporli.
Р.Ч

Iste’inolni 
qondirish 
m anbai 
bo'lib 
m oddiy 
boyliklar 
hisoblanadi.  Ularning  ayrimlari  jamiyat  ixliyorida  cheksiz  bo'ladi 
(masalan,  havo),  ayrimlari  cheklangan  bo'ladi
Iq tisod iy   resurslar  va 
ularn in g 
cheklan gan ligi. 
Iqtisodiy 
resurslar —bu  tovar  va  xizmatlarni  yaratish  uchun  kerak  bo'lgan 
tabiiy,  insoniy va  inson  tom onidan  yaratilgan  resurslardir.
Resurslar  ikki  xil  ko'rinishda  bo'ladi:
1.  M od d iy   resurslar—  yer,  xomashyo  materiallari  va  kapital 
(sarmoya).
2.  Inson  resurslari-  m ehnat  va  tadbirkorlik  qobiliyati.
«Yer»  tushunchasiga:  haydaladigan  yerlar,  o'rmonlar,  konlar  va 
suv  resurslari  kiradi.  «Kapital  yoki  investitsion  resurslarga»:  tovar  va 
xizmatlarni  yaratish  va  ularni  iste'molchiga  yetkazib  berish  uchun 
kerak  bo'lgan  barcha  vositalar  (bino — inshootlar,  asbob —uskunalar). 
Kapital  tovarlarni  ishlab  chiqanshni  takomillashtirish  va  kengaytirish 
uchun  ishlatish  jarayoni  (mashina,  uskunalar,  qurilish  materiallari) 
investitsiyalash  deb  ataladi.
O'zbekiston 
Respublikasi 
m oddiy 
resurslarga 
boy 
mamlakatlardan  biri  hisoblanadi.  Prezident  I.A.Karimov  bu  borada 
«O 'zbekisto n  o'z  yer  osti  boyliklari  b ilan  h aq li  suratda  fax rlanadi- 
bu  yerda  m ashhur  M endeleyev  davriy  sistem asining  deyarli 
barcha  elem entlari  to^ilgan .  Hozirga  qadar  2,7  m in g d an   ziyod  turli  . 
foydali  qazilm a  konlari  va  m a'd an   nam oyon  b o'lg an   istiqbolli 
joylar  a n iq la n g an »  deb  ta'kidlab  o'tgan 1
O'zbekiston  yer  osti  boyliklari  resurslaridan  tejamli  va  samarali 
foydalanish  mamlakat  iqtisodiyotini  rivojlantirishning  asosidir
«M ehnat» 
tushunchasiga 
tovar 
va 
xizmatlarni 
yaratish 
jarayonida 
insonlarning 
aqliy 
va 
jismoniy 
qobiliyatlarining 
qo'llanilishi  kiradi
«Tadbirkorlik»  qobiiiyatiga  barcha  ishlab  chiqarish  omillarini 
unum li  ishlata  olishdagi  maxsus  insoniy resurslar  kiradi.
Barcha iqtisodiy  resurslar. 
ishlab 
chiqarish 
omillari 
cheklangandir.  Bunday  cheklanish  nisbiydir.  Chunki,  m a'lum   bir 
iqtisodiy  taraqqiyot  sharoitida  barcha  talabni  qondirish  uchun  kerak 
bo'lgan 
resurslar 
cheklangandir. 
Resurslarning 
cheklanganligi 
oqibatida  ishlab  chiqarish  hajmi  iiam  cheklangandir.
Ijtimoiy  ishlab  chiqarish  jamiyat  uchun  kerak  bo'lgan  tovar  va 
xizmatlarni  yarala  olmaydi.  Shuning  uchun  jamiyat  oldida  qanday 
inahsulotlarni  ishlab  chiqarish  va  qanday  mahsulotlardan voz  kechish 
muammosi  - turadi 
(masalan, 
m a'lum   nisbatlarda  saryog' 
yoki
1  K a r im o v   I  A   « O 'z b e k i s t o n   X X I   asr  b o 's a g 'a s id a :  x a v f s i n i k k a   t .ilid id ,  b a r q a r o r lik   s h a r tk ir i  va 
tnraqqiyot  kafole.tlari».  —T :  «O'zbekiston».  1997 — y.  230— bet.
30

zambaraklar  ishlab  chiqarish).  Natijada  ijtimoiy  ishlab  chiqarishni 
tejamli  va  samarali  olib  horish  zarurati  kelib  chiqadi.
Har  qanday  jamiyat  iqtisodiy  samaradorlikka  erishish  uchun 
cheklangan  resursiarni  maksimal  darajada  unum li  ishlatish  orqali, 
niaksimal  darajada  foydali  tovar  va  xizmatlarni  yaratishga  intilishi 
к erak.
C heklangan 
resurslarning 
sam arali  ishlatilishi. 
Iqtisodiy 
sam aradorlik— bu  cheklangan  resurslardan  unumli  foydalanib,  tovar 
va  xizmatlarqa  bo'lqan  jainiyatning  cheksiz  talabini  maksimal 
qondirishdir.  Agar  qilm qan  xarajatga  nisbatan  ko'proq  mahsulot 
ishlab  chiqarilgan  bo'lsa,  samaradorlik  oshgan  hisoblanadi  va 
aksmcha,  mahsulot  kam  ishlab  chiqarilsa,  samaradorlik  pasaygan 
bo'ladi.
Har 
qanday 
jamiyat 
iqtisodiy 
resurslardan 
samarali 
foydalanishqa  intiladi  Ular  cheklangan  resurslardan  maksimal  tovar 
va  xizmatlarni  yaratishga  harakat  qiladilar.  Bu  maqsadga  erishish 
uchun  jamiyat  o'zidagi  bor  resurslardan  to'liq  loydalanishi  kerak. 
Buning  uchun  jamiyat  ish  bilan  bandlikni  va  ishlab  chiqarishni  to'liq 
ta'minlashi  kerak.  To'liq  bandlikni  amalga  oshirish  uchun  mamlakat 
iqtisodiyoti  mehnatqa  qodir  hamma  jamiyat  a ’zolarini  ish  bilan 
ta'minlab  berishi  kerak.
Ishlab  chiqarish-i  to'liq  amalqa  oshirish  uchun  cheklangan 
resursiarni  samarali  taqsimlash,  ya'ni  ishlab  chiqarilgan  mahsulotda 
resurslarning  ulushi  salmoqli  bo'lishi  kerak.  Ishlab  chiqarishni 
samarali  olib  borish  uchun  texnologiyalarning  eng  yaxshisini  qo llash 
kerak.
Milliy  iqtisodiyot  ishlab  chiqarish  imkoniyatlarining  egri  chizig'i.
Jamiyatda  resurslarning  cheklanganligi,  ularni  samarali  va 
ogilona  ishlatishni  zarur  qilib  qo'yadi.  Jamiyat  oldida  resurslardan 
loydalanishrunq  alternativ  variant!  mavjud.  Buni  biz  quyidagi  misolda 
ko'rishimiz  m um kin  Faraz  qilaylik,  mamlakatda  faqat  ikkita  tovar 
turi  ishlab  chiqariladi.  Stanok va  non,  ya'ni  mehnat  quroli  va  iste'mol 
buyumi.  Agar  jamiyatninq  barcha  resurslarini  non  ishlab  chiqarish 
uchun  ishlatilsa,  unda  maksimal  m iqdorda—  500  tonna  ishlab 
chiqarish  m um kin  va  aksmcha,  resurslarning  barchasi  stanok  ishlab 
chiqarishga  sarllansa— 15  mmg  dona  ishlab  chiqarish  mumkin.  Lekin 
jamiyat  bir  vaqtning  o'zida  ham  non,  ham  stanok  ishlab  chiqarishi 
kerak.  Buninq  uchun  non  va  stanoklami  ishlab  chiqarish  maksimal 
darajasidan  pastroq  bo'lishi  kerak.  Non  va  stanoklami  bir —biriga 
nisbatan  ishlab  chiqarishni  quyidagi jadvalda  ko nsh  m um kin

1-jadval.
Non  va  stanoklarni  ish lab   chiqarish  nisbali
Im k on iy atlar
S tanoklar  (ming)
N on  (tonna)
A
15
0
В
14
100
D
12
200
E
9
300
F
.5
400
G
0
500
Non  va  stanoklarni  ishlab  chiqarishni  m illiy  iqtisodiyotning 
ishlab  chiqarish  im koniyatlarining  egri  chizig'i  bilan  namoyish  etish 
mumkin.
1-chizm a.  M illiy   iqtisodiyot  ish lab   chiqarish  im ko n iy atlarin in g
egri  chizig'i
Chizmada 
ko'rsatilgan 
raqamlarni 
b ir- b iri 
bilan 
chiziq 
yordamida  bog'lasak,  ishlab  chiqarish  imkoniyatlarining  egri  chizig'i 
hosil  bo'ladi.  Ishlab  chiqarish  imkoniyatlarining  egri  chizig'i  jamiyat
uchun  mahsulot  ishlab  chiqarishda  alternate  im kom yatlar  m aviud 
ekanligini 
nam oyish 
etadi. 
Resurslarning 
barchasi 
ishlatilgan

sharoitda  non  va  stanoklami  ishlab  chiqarishning  mumkin  bo'lqan 
kombinatsiyniarning 
riuqtalari 
ishlab 
chiqarish 
imkonivatlari 
ehegarasida  b o ’ladi.  Resurslarning  cheklanganligi  sababli.  jamiyat  bir 
vagtning  o'zida  ham  non.  ham  stanok  ishlab  chiqarish  hajmini  oshira 
olmaydi  va  natijada  S  nuqlasiqa  siljib  boradi.
'Ishlab  chiqarish  imkoniyatlaridan  to'liq  foydalanilgan  sharoitda 
non  va  stanok  ishlab  chiqarishning  kombinatsiyalari  egri  chizig 
ustida  omas,  balki  V  nuqtasida  bo'ladi.  Bu  nuqta  shuni  ko'rsatadiki, 
q o ’shimcha  resurslar  ishlatilganda  non  va  stanoklar  ishlab  chiqarish 
hajmini  kengaytirish  mumkin.
3.  Ja m iy a t  oldida  lurad igan   asosiy  iqtisodiy  m uam m olar.
4.  Iqtisodiy  o'sish
Jamiyat  oldida  turgan  asosiy  igtisodiy  muammo  jamiyatning 
cheksiz.  talablarini  qondirishninq  jamiyat  ixtiyoridagi  cheklangan 
resurslardan 
unum li 
foydalanish ning 
optimal 
variantini 
izlab 
lopishdir.  Har  qanday  jamiyat  o zidagi  rnavjud  ishlab  chiqarish 
imkoniyatlariqa  ega  bo'lgan  holda  uchta  savolga  javob  topish 
imkoniyatini  izlashi  kerak.  Bu  savollar  guyidagilardan  iborat:
•  qanday 
tovarlar. 
xizmatlar  va 
qancha 
miqdorda 
ishlab 
chiqarikvshi  kerak?
•  qanday  usullar  bilan  tovarlar  va  xizmatlar  ishlab  chiqarilishi 
kerak?
•  kimlar  tovar  va  xizmatlarni  sotib  oladilar va  iste'mol  qiladilar?
•  Nimalai  ishlab  chiqarilishi kerak?
Ay rim  shaxslar  o'ziga  kerak  bo'lgan  tovarlar  bilan  o'zini  har  xil 
vo  liar  bilan 
ta'minlashi  mumkin:  mahsulotni  ishlab  chiqarish, 
almashtirish  yoki  sovg'a  ko'rinishida  ega  bo'lishi.  Jamiyat  esa  barcha 
kerakli  mahsulotlarga  birdaniga  ega  bo'lolnmydi.  Shuning  uchun 
jamiyat  oldida  qanday  mahsulotlarni  birinchi  navbatda.  qanday 
mahsulotlami  keyingi  navbatda  va  qanday  mahsulotlarni  ishlab 
chiqarishdan  voz  kechish  muammosi turadi.
Rivojlangan  mamlakatlarda  boshqa  mamlakatlar  bilan  raqobat 
kurashida  g'olib  chiqish  uchun  ma'lum  bir  doira  bilan  cheklangan 
tovarlarni  vanada  yaxshiroq  ishlab  chiqarishga  intilmoqdalar.  Bunday 
tovarlai  avtomobillar,  EHM lar  va  boshqalar bo'lishi  mumkin.
Rivojlanmagan  mamlakatlarda  tanlov  masalasi  juda  og'ir 
kechadi.  Bunday  mamlakatlarda  butun  ish  kuchi  aholiga  faqat  o z iq - 
ovqat  va  k iv im -- kechak  ishlab  chiqarishga  sarflanadi.  Aholining 
turm ush  dara|asini  к о  tarn.h  uchun  ishlab  chiqarishni  kengaytirish 
zarur  b o 'la di  В u n in g   u ch u n  tovarlar  ishlab  chiqarishga  zarur  bo'kjdn

resurslarning  bir  qismini  kapital  tovarlar,  m ashina  va  asbob — 
uskunalar  ishlab  chiqarishga  va  ishlab  chiqarish  bino — inshootlarini 
qurishga  sarflashga  to'g'ri  keladi.  I.ekin  bunday  taqsimot  vaqtincha 
turmush  tarzining  pasayishiga,  om m abop  tovarlarning  qisqarishiga 
olib  keladi.
Tovar va xizmatlar  qanday  yo'l  bilan  yaratilistu  kerak?
Jamiyat  a'zolari  uchun  kerak  bo'lgan  ne'm atlar  yaratilishining 
har  xil  variantlari  mavjud.  Ru  ne'm atlar  kim  tom onidan  qanday 
resurslardan  va  qanday  texnologiya  asosida  ishlab  chiqarilishi  kerak? 
Turli  loyihalar  asosida  sanoat  inshootlari,  uylar  va  avtomobillarni 
yaratish  m um kin 
Binolar  ko'p  qavatli  va  bir  qavatli  bo'lishi, 
avtomobillarni  konveyerda  yoki  qo'lda  yig'ish,  ekin  m avdonlariga 
m akkajo'xori yoki  g'alla  ekish  m um kin.
B m olam ing  ayrimlari  bir  shaxs  tom onidan,  ayrimlari  davlat 
tom onidan  qurilishi  m um kin  (masalan  maktablar).  Avtomobil  ishlab 
chiqarishni  bir  xil  m am lakatda  davlat  hal  esa,  boshqa  m am lakatda 
xususiy firma hal  etishi  m um kin.
Kimlar tovar va xizmatlarni  sotib  oladi va  iste'mol  qiladi?
Jam iyatda  yaratilgan  tovarlar  va  xizm atlam ing  cheklanganligi 
sababli,  ularni  taqsimlash  m uam m osi  kelib  chiqadi  K im  bu  tovarlarga 
ega  bo'lishi  va  ulardan  loydalanishi  kerak?  Tovarlar  va  xizmatlar 
jamiyat  a'zolari  o'rtasida  leng  taqsimla  ishi  yoki  boy  va  kam bag'allar 
bo'lishi  kerakm i?,  ular  o'rtasida  nisbat  qanday  bo'ladi?,  aqliy  yoki 
jismoniy 
m ehnatga 
ko'proq 
e'tibor 
berish 
kerakmi? 
Bu 
m uam m olarning 
hal 
etilislii 
jam iyatning 
maqsadi 
va 
uning 
rivojlanishini rag batlantiradi.
3.  Iq tisod iy  tizim lar
Insoniyat  jam iyati  o'z  taraqqiyot  yo'lida  har  xil  iqtisodiy 
tizimlarni  qo'llab  kelm oqda. 
Ular  bir-  biridan  asosiy  iqtisodiy 
m uam m olarni  hal  etishga  yondashuvi  va  uslublari  bilan  farqlanadilar. 
Iqtisodiy  tizimlar  to'rt  turqa  bo'linadi:
1. 
A n'anaviy   iqtisodiy  tizim . 
Bu  qadim gi  va  qoloq  iqtisodiy 
tizundir.  Bu  tizimda  ishlab  chiqarish  natural  xarakterga  ega  bo  lib, 
qo  1  melinatiga  asoslanqandir.  Iqtisodiy  aloqaiar  cheklangan  va 
ап ап ад а  asoslaugandir.  A n an alar  avloddan — avlodga  o'tib,  kim 
uchun  qanday  tovar va  xizmatlarni  yaratishni  belgilab  beradi.  le x n ik  
taraqqiyot  bu  tizim ga  juda  qiyinchilik  bilan  kirib  keladi,  chunki  u 
an'analar bilan  ziddiyatga  kirib boradi
Ayrim  mamlakatlarda  maxsus  iqtisodiy  resurslarning  mavjud 
bo iishi.  Iqtisodiy  m asalalam i  an'anaviy  yo'l  bilan  hal  qiUshga
3 i

asoslanadi.  Masalan,  Braziliyada  yildan —yilga  bir  xil  texnologiya 
asosida  import  uchun  kofe  ishlab  chiqiladi.
2.  M a'm u riy - b u y ru q b o zlik   iqtisodiyot  tiziini.  Bu  tizimda  davlat 
iqtisodiyotini  to 'la —to:kis  o'z  nazoratiga  oladi.  M amlakatdagi  hamma 
iqtisodiy  resurslar  davlat  m ulki  hisoblanadi.  Xalq  xo'jaligi  davlat 
tom onidan  tuzilgan  markazlashgan  reja  asosida  boshqariladi.  Qanday 
mahsulotlarni 
ishlab 
chiqarish 
davlat 
tomonidan 
belgilanadi. 
M am lakatda  teng  taqsimot  tamoyili  hukm  suradi,  hech  kim 
boshqalardan  ortiq  bo'lishi  m um kin  emas.  Bunday  holat  mehnatga 
betarqlik  va  layoqasizlik  bilan  qarashga  olib  keladi.  Natijada 
yaratilgan  mahsulotlar  miqdori,  sifati  pasayib  ketadi  va  mahsulot 
taqchilligiga  olib  keladi.  Bunday  iqtisodiy  tizini  sobiq  sotsiaiist.ik 
mamlakatlarga xos  edi.
3.  Bozor  iqtisodiyoti  tiziini.  Iqtisodiy  muammolar  bozorda  bozor 
munosabatlari  orqali  hal  etiladi.  Mam lakatda  ishlab  chiqariladigan 
tovar  va  xizmatlarni  faqat  bozordagi  talab  belgilaydi.  Iste'molchi 
bozorda  qanday  tovarlarni  xarid  qilishni  o'zi  hal  etadi.  Ishlab 
chiqaruvchilarni  daromad  topish  harakatga  keltiradi.  Bozordagi  erkin 
raqobat  ishlab  chiqaruvchilar  tomonidan  mahsulotni  sifatli  ishlab 
chiqarishga  majbur  etadi.  Bozor  iqtisodiyoti  mamlakat  iqtisodiyotini 
erkinlashtiradi  va  rivojlantiradi. 
Bozor  tizimi  dunyoning  ko'p 
mair lakatlarida bor.  Lekin  ularning  rivojlanish  daraj<  u  har  xil.
4.  Aralash  iqtisodiy  tizim .  Davlat  tomonidan  iqtisodiyotni 
tartiblash,  davlat  bilan  tadbirkorlik  shakllarining  uyq'unlashib  borishi 
aralash  iqtisodiy tizimni  keltirib  chiqaradi.  Bu  tizimda bozor vositalari 
bilan  birga  rejalashtirish  amal  qiladi.  Davlat  o'z  iqtisodiy  siyosati 
bilan  iqtisodiyolga  faol  ta'sir  ko'rsatadi.  Buni  bir  necha  mamlakatlar 
misolida  ko'rish  mumkin.
Shvetsiya 
iqtisodiyotida 
davlat 
iqtisodiy 
barqarorlikni 
ta'minlashda  va  daromadlarni  qayta  taqsimlashda  faol  qatnashadi. 
Shvetsiya  iqtisodiy  tizim ining  asosini  sotsial  siyosat  tashkil  etadi.  Bu 
siyosatni  muvaffaqiyatli  amalga  oshirish  uchun  yuqori  darajada 
soliqlar  olinadi.  Bu  soliqlar  yalpi  milliy  mahsulotning  50  foizini 
tashkil  etadi.  Natijada  ishsizlik  juda  past  darajaga  tushirilgan, 
aholining  har  xil  guruhlari  o'rtasidagi  daromadlarnmg  farqi  katta 
emas,  fuqarolarning  sotsial  ta'minoti  yuqori  darajada  va  Shvetsiya 
kompaniyalarining  eksport  imkoniyatlari yuqoridir.
Yaponiya  iqtisodiy  modelida  davlat  xususiy  sektor  bilan 
m ukam m ai  tuzilgan -reja  asosida  va  ish  faoliyatini  muvofiqlashtirish 
asosida  olib  boradi.  Davlat  tomonidan  tuzilgan  rejalar  xususiy  sektor 
uchun  maslahat  ko'nnishini  oladi  Tuzilgan  rejalar  davlat  dasturi 
ko'rinishida 
bo'lib, 
aiohida  iqtisodiy  bo'g'm larni 
um um m illiy 
vazifalarni  bajarish  uchun  birlashtiradi.  Yaponiya  iqtisodiyotida  milliy

an an alar 
saqlanib 
kelinrnoqda 
va 
shu 
bilan 
birga 
b o s h q a  
mamlakal lam ing  lajribalari  o'rganilm oqda  va  amaJiyotga  tatbicj 
etilmoqda.  M illiy  an'analar  va  boshqa  mamlakatlar  iajribasimng  birga 
olib  borilishi  Yaponiya  sharoitida  yuqori  samara  bormoqda.
A Q SH   iqtisodiyotida  iqtisodiy  qonun — qoidalarni  yaratishda  va 
ularning  bajarilishini  nazoral  qilishda  erkin  tadbirkorlik,  fan,  ma'rifal 
va  madaniyatni  rivojlantirishda  davlat  m uhim   rol  o'ynamoqda.
Aralash  iqtisodivot  iqtisodiy  resurslarni  vanada  sainaraliroq 
ishlatishga,  yangi  toxnologiyalarni  kashi  etish  va  ishlatishga  mojbur 
etadi.
A SO SIY  TAYAN CH  TUSHU NCHALAR
Ishlab  
chiqarish 
jarayoni-jam iyat 
ixtiyoridagi 
barcha 
resurslardan  foydalanib,  jamiyat  a'zolari  uchun  zarur  bo'lgan  tovar va 
xizmatlarni  yaratishdir.
Iq tisod iy   re s u rs la r- lovar  va  xizmatlarni  yaratish  uchun  kerak 
bo'lgan  tabiiy,  insoniy  va  inson  tomonidan  yaratilgan  resurslardir.
Iqtisodiy 
sam aradorlik — choklangan 
resurslardan 
unum li 
foydalanib,  tovar  va  xizrnatlarqa  bo'lqan  jamiyatning  cheksiz  talabini 
maksimal  qondirishdir.
K apital — daromad  keltiruvchi  mulk.  U  ish 1  b  chiqarish  vositalari, 
tovarlar  va  pul  m ablag'lari  ko'rinishida  bo'ladi.
TAKRORLASH  U CH U N   SAVOLLAR
1. 
Ishlab  chiqarish  jarayoniniug  vazifasi  nimadan  iborat?
2. 
Jamiyat  oldida  turgan  asosiy iqtisodiy muammolar.
3. 
Iqtisodiy  resurs  tushunchasi  va  uning  turlariga  ta'rif bering.
4. 
Iqtisodiy samaradorlik  n im a 7
5. 
Iqtisodiy tizimlarni  ta'riflang.

V  Bob.  B O ZO R  IQ T IS O D IY O T IN IN G   M O H IYA T I. 
BO ZOR V A   U N IN G  TUZILISHI
1. 
Bozor  iqtisodiyotining  mohiyati  va asosiv  belgilari.
2. 
Bozor,  uning  vazifalari  va  tuzilishi.

Bozor  infratuzilmasi  va  Lining  unsurlari
4. 
O'zbekiston  bozor  iqtisodiyotiga  o'tishining  o'ziga  xos  yo'li.
S.  Bozor  iq tisodiyo tining  m ohiyati  va  asosiy  belgilari
Hozirgi  zamon  iqtisodiyoti  bozor  iqtisodiyotidir.  Yer  yuzidagi 
ko'pgina  mamlakatlar  har  xil  darajada  va  o'ziga  xos  xususiyatlar 
bilan  rivojlanib  bormogda.
Bozor  asosida  tovar —pul  munosabatlari  yotadi.  Tovar  pul 
munosabatlari —tovar  ishlab  chiqarish,  tovarlarni  ayirboshlash  va  pul 
muomalasiga 
xos 
munosabatlarning  yaxiitligidir. 
Tovar  ishlab 
chiqarishga  oid  munosabatlar  tovarni  yaratishda  moddiy  va  jonli 
mehnat  sarf  etilishi,  bu  sarf— xarajatlar  jamiyat  uchun  zaruriy 
darajada 
bo'lishi, 
tovarning 
sifati 
va 
narxining 
muvofiqligi 
ta'minlanishi,  individual  mehnat  sarflari  zaruriy  darajada  bo'lishi, 
tovarlar  qiymati  mehnat  unum dorligiga  teskari  proporsional  tarzda 
o'zgarishi  kabi  aloqalarni  bildiradi.  To-  ir  ishlab  chiqaruvchilar 
mustaqil  ravishda,  bozorga  qarab  tovarlarni  yaratadilar,  bozor  talabi 
qondirilgandagirm 
daromad 
topadilar. 
Yaratilgan 
tovarlarni 
ayirboshlash  sohasidagi  munosabatlar  sotuvchi  va  xaridor  o'rtasidagi 
erkin  oldi —sotdi  munosabatlaridir.  Turli  tovar  ishlab  chiqaruvchilar 
bozorda  ayni  bir  vaqtda  ham  sotuvchi,  ham  xaridor  vazifasini 
o'tashadi.  Bozor  aloqalari  kerakli  tovarlar  zaruriy  miqdorda  va 
kelishilgan  narxda  ayirboshlanishini  bildiradi  Tovarlar  bevosita  emas, 
balki  pul  vositasida  ayirboshlanadi.  Pul  muhim  iqtisodiy  vazifalami 
bajaradi,  uning  nufuzi  yuqori  bo'ladi  Tovar —pul  munosabatlari 
umuminsoniy  hodisa,  ular  turli  tizimlarga  xos,  ularni  bir —biriga 
bog'lab  turadi.  Ammo  bu  munosabatlar  yuksak  darajada  rivoj 
topgandagina  bozor  iqtisodiyoti  shakllanadi,
H ozirgi  dim yoda.  ayniqsa,  G a r b   nmmlakal.larida  iqtisodiyot 
haqida  gap  ket.ganda  taqal  bozor  iqtisodiyoti  tushum ladi.  Hozirgi 
zamon  nazariyalarida  bozor  iqtisodiyoti  deganda  iqtisodiy  xatti — 
harakatlarning  erkin,  mustaqil  ravishda  yuz  berishi  va  ularning  bozor 
mexanizmi  orqali  b ir —biriga  bog'lanib,  muvofiqlashuvi  tasarruf 
qilinadi. 
Bozor  igtisodiyoti  g'oyat 
ko'p  qirrali  va  murakkab 
iqtisodiyotdir.  lin in g   m ohiyatini  anglash  u ch u n   unga 
xos  tub 
b e lq
;!driii.  yaxliilikda  olib  qarash  kerak.  Bu  belgilari  shakllauib 
ulgu.rgan,  aralash  iqtisodiyol.ga  avlangan  bozor  iqtisodiyoti  sharoitida

vujudga  keladi,  bu  esa  hozirgi  eng  rivojlangan  matnlakallarda  aniq 
ko'rinadi.
Bozor  iqtisodiyoti  eikin  tovar—pul  munosabatlariga  asoslangan, 
iqtisodiy  m onopolizm ni  inkoi  etuvchi,  ijtimoi\  mo'ljalga,  aholini 
ijtim oiy  muhofaza  qilish  yo'nali.shiga  ega  bo'lgan  va  boshqarilib 
(tartiblanib)  turuvchi  iqtisodiyotdir.  O 'ziga  xos  mufkiy  munosabatlari, 
ijtim oiy  yo'nalishlari  va  tartiblanib  turisli  usullari  jihatidan  bu  tizim 
kapitalistik  iqtisodiyotdan  va  tarixda  mavjud  bo'lgan  sobiq  sotsialistik 
iqtisodiyotdan  farq  qiladi.
Bozor  iqtisodiyotininq  quyidagi  subyektlari  mavjud:
a)  iqtisodiy  mustaqil  m ulk  egasi  yoxud  isfe'molchi  bo'lgan  ayrim 
kishilar  yoki  quruhlar.  Bularga  odatda,  yollanib  ishlovchilar,  yer 
egalari,  kapital  sohiblari,  ishlab  chiqarish  vositasi  egalari  kiradi.  Ular 
tadbirkorlik  qilmay,  o'z  m ulkidan  daromad  topadi  yoki  yollanib 
ishlaydi;
b)  firnia,  korxona.  xo'jalikiar,  ularda  band  bo'lgan  tadbirkorlar. 
Ular  foyda  olish  yo'lida  mustaqil  ish  yuritadilar,  ishlab  chiqarish 
omillarini  ishga  soladilar;
d) 
davlat, 
aniqrog'i, 
davlatning 
barcha 
mahkama — idora 
tashkilotlari. 
Ular  ham 
ishlab 
chiqarish, 
ham 
iste'mol  bilan 
shug'ullanadilar,  bozor  \a  im da  qatnashuvchilar  faoliyati  ustidan 
nazorat  qiladilar.
Bozor  iqtisodiyoti  ishlirokchilari  o'zaro  aloqaqa  kirishadilar.  Ish 
kuchi,  yer,  kapital  va 
boshqa  vosita  eqalari  ularni  korxona, 
firmalarga  sotadi.  Ular  o'z  navbatida  ishlab  chiqarish,  om illaridan 
foydalanib,  tovar  va  xizmatlar  yaratadilar,  ularni  taklif  etadilar.
Bozor  iqtisodiyotininq  mohiyatini  anglash  uchun  uning  asosiy 
belgilarini  к о 'rib  chigamiz.
Bozor  iqtisodiyotinincj  eng  m uhim   belgisi — iqtisodiy  pluralizm 
hisoblanadi,  ya'ni  m ulk  shakllari  va  x o’jalik  yuritish  usullarining 
turli —tum an  bo'lishidir.  Turli  shakllardagi  mulklar  erkin,  yonma — 
yon,  hech  bir  chegaralaninagan  holda  rivojlanadi.  Turli  mulklar 
muvozanatda  bo'lib,  ayrim 
m ulk  shaklining  hukm ronligiga  yo'l 
berilmaydi  Ishlab  chiqaruvchi  yoki  iste'molchi  o'z  tovari  yoki  pulini 
o'zi 
bilganiclia  ishlatadi.  Bozor  iqtisodiyoti  erkin  boT ganidan  u  hai 
qanday  iqtisodiy  m onopolizruru  inkoi  i.'tadi
Bozor  iqtisodiyoti  sharoitida  о zaro  munosabatlar  manfaatlarni 
ko'zlagan  holda  o'rnatiladi.  Ish  yuzasidan  bo'lqan  munosabatlar 
(sheriklik)  erkin  shakllanadi.  Turli  ishlab  chigaruvchilar  b ir- b iri 
bilan  manfaatli  aloqa  ohnatadilar.  Bozorda  esa,  xaridor  bilan  sotuvchi 
bir — birini  erkin  tanlaydi 
Bozor  iqtisodiyotida  tovar  taqchilligi 
bo 'lm ay di,  shu  sababdan  bozorda  ishlab  chiqaruvchi  emas,  balki

iste'molchi  (xaridor)  o'z  izmini  o'tkazadi,  tovar  va  xizmatlarning  sifati 
va  narxiga  qarab  tanlab  olish  imkoniga  ega  bo'ladi.
Bozor  iqtisodiyotining  yana  bir  belgisi  narxlarning  liberallashuvi, 
ya'ni  narx — navoning  erkin  tashkil  lopishidir.  Tovarlar  narxini  davlat 
yuqoridan  belgilamaydi, 
narx  ayrim 
ishlab  chiqaruvchi 
yoki 
iste’molchi  tazyiqi  ostida  shakllanmaydi.  Narx  bozordagi  talab  va 
taklifqa  qarab,  xaridor  bilan  soluvchining  savdolashuvlga  binoan 
yuzaga  keladi.
Bozor  iqtisodiyoti  moslashuvchan 
iqtisodiy  tiziindir.  II  sharoit 
o'zgarishlariga  darhol  javob  beradi,  nima  yetishmasa,  shuni  darhol 
ishlab  chiqarishni  ta’minlaydi.  Uning  muhim  belgilaridan  yana  biri 
innovatsiyaga  rnoyillikdir.  U  fan —texnika  yangiliklarini  darhol  qabul 
qiladi,  vangi  tovarlar,  yangi  texnologiya  va  ishlab  chiqarishni 
boshqarish  usullarini  joriy  etishni  ta'minlaydi,  chunki  bu  raqobatda 
yutqazmaslik,  yaxshi  foyda  ko'rish,  obro — e'tibor  orttirish  sharti 
bo'lib  xizmat  qiladi.  Bozor  iqtisodiyoti  tovarlar  va  xizmatlar 
to'km chiligini  yuzaga  keltiradi,  ko'pchilik  tovarlardan  eng  yaxshisim 
tanlab  olgan  holda  ehtiyojni qondirish  im konini  beradi.
Ammo,  bozor  iqtisodiyotini  haddan  tashqari  olqishlasli  kerak 
emas,  •  unga 
xolisona 
baho  berish 
zarur. 
Uning  o'ziga  xos 
muammolari,  zail  tomonlari  ham  yo'q  emas.  Bozor  iqtisodiyoti 
millionlab 
ishlab 
chiqaruvchi 
va 
iste'molchiiarning 
faoliyati 
bo  lganidan  unga  tarqoqlik  va  xudbmlik  (egoizm)  ham  xos.  Bozor 
iqtisodiyoti  ham  sakrab — sakrab,  siklli  ravishda  rivojlanadi,  iqtisodiy 
yuksalishlar  bilan  birga  inqiroz  va  tanglik  ham  paydo  bo'ladi.  Bozor 
iqtisodiyotining  ham,  liar  qanday  iqtisodiyot  kabi  o'z  rivojlanish 
qonunlari  mavjud.  Unga  xos  qonunlar  tizimini  ikki  guruhga  bo'lish 
mumkin:
a)  umumiqtisodiy,  lekin  bozoi  lqtisodiyotida  ham  amal  qilishda 
davom  etqan  qonunlar;
b)  faqat  bozor  iqtisodiyotining  o'ziga  xos  bo'lgan  qonunlar. 
Bozor  iqtisodiyoliga  xos  bo'lgan  tub  belgilar  sekin — asta  shakllanib, 
pirovard  natijada  yaxlit  iqtisodiy  tizimni  hosil  etadi.
Bozoi  iqtisodiyoliga  o'tish  X X   asrga  xos  bo'lgan  umumbashariy, 
уо’ш  um im ijuhon  voqeliqidir.  Xalqai'o  tajriba  ko'rsatganidek,  bozoi 
iqtisodiyi 'I iga  о  lishnm tj  uch  sliakli  yoki  m odeli  mavjud

C/arbiy 
Hvropa 
mamlakatlari 
va 
boshqa 
rivojlangan 
mamlakatlar  vo'Ii.
2. 
Mustamldkac hilikdan  ozod  bo'lib,  mustaqil  taraqqiyot  yo  liga 
о 'lib  rivojlanayotgan  Osiyo,  Atrika  va  Lotm  Amerikasi 
mamlakatlari  vo  li
М. 
Lharqiy  Ye\ гора  \a  M DH  luamlakatldii  yo  li-

Yuqorida  qayd  qilinganidek,  bozor  iqtisodiyoti  deganda,  hozirgi 
rivojlangan  inanilakatlardagi  iqtisodiyot  tushuniladi.
Tarixiy  nuqtai  nazardan,  bozor  igtisodiyotining  ikki  turi  mavjud. 
Birinchisi — asov 
yoki 
yow oyi 
bozor 
iqtisodiyoti. 
Bunday 
iqtisodiyotning  asl  namunasi  XVIII va  X IX  asrlarda bo'lgan.
Ammo,  yow oyi  iqtisodiyot  abadiy  saqlanmaydi.  U  sivili — 
zatsiyalashgan  yoki  madaniylashgan  bozor  igtisodiyotiga  aylanib 
boradi.
Hozirgi  davrda  bozor  iqtisodiyotiga  o'tish  deganda  sivi— 
iizatsiyalashgan  iqtisodiyot  sari  borish  tushuniladi.
2.  Bozor,  un in g   vazifalari  va  tuzilishi
Bozor  iqtisodiy  kalegoriya  sifatida  takror  ishlab  chiqarishning 
ayirboshlash  bosqichiga  xosdir.  Ammo,  u  har  ganday  ayirboshlashni 
emas,  balki  pul  vositasidagi,  oldi —sotdi  shaklidagi  ayirboshlashni 
biladiradi.  Ayirboslilashda  pul  ishtirok  etmasdan  bir  tovar  boshqasiga 
to 'g ’ridan — to'g'ri 
almashganda 
bozor 
munosabatlari 
paydo 
bo'lmaydi.  Bozorning  eng  muhim  sharti  ayirboshlanganda  pulning 
vositachi  bo'lishidir.  Bozorda  tovar  muomalasi 
yuz  berib,  и  ikki 
jarayonning  birgalikda  borishini  bildiradi.  Bozorda  tovar  >'ulga 
almashadi.  (T—P).  va  ni  tovarni  sotish  yuz.  beradi,  ayni  vaqtda  pul 
tovarga  almashadi  (P — T),  yarni  tovarni  xarid  etish  kelib  chiqadi.
O ldi —sotdi 
bozordagi 
yaxlit 
muomalaning 
ikki 
tomoni 
bo'lganidan,  unda  sotuvchi  va  xaridorni  ishtirok  etislii  muqarrardir.
Bozor —bu  sotuvchilar  va  xaridorlaming  tovarlarni  pul  vositasi da 
ayirboshlash 
yuzasidan  kelib  chiqqan  iqtisodiy  munosabatlari, 
ularning  o'zaro aloqalaridir.
Bozorning  subyektlari  ishtirokchilari  ham  bir  xil  emas.  Ular  ikki 
guruhga 
bo'linadi: 
sotuvchilar 
va 
xaridorlar. 
Ular 
bozor 
munosabatlarida  turli  vazifani  bajaradilar.  Sotuvchilar—bozordagi 
tovar  va  xizrnatlarni  taklif  etuvchi  firma.  korxona  yoki  ayrim  ishlab 
chiqaruvchi,  ish  kuchi,  yer — suv,  mashina — uskuna,  bino -  inshoot 
egasi, 
pul  kapital,  qim m atbaho  qog'ozlai 
va  valuta  so ln b ia iula n  
iborat  bo'lib,  ular  o'z  tovarlanai  sotadilar 
yoki  ijaraga  beradilar. 
Xaridorlar  keng  qatlam  iste'molchilaridan  iborat  bo'lib,  ular  bozorga 
o'z  talab -  ehtiyoji  va  puli  bilan  chiqadilar. 
Xaridorlar  oddiy 
iste'molchi  fuqarolar,  resurslar  oluvclii  va  ish  kuchini  yollovchi 
tadbirkorlar,  davlat  idoralari,  jamoat  tashkilotlaridan  iborat  bo'ladi.
Bozor  subyektlari  o'z  manfaatlarini  ko'zlaydi.
Rivojlangan  bozor  m unosnbtliga  bdvosita  savdo  - sotiq  oloqalari 
xos,  chunki  bozoi  rivojlangan  sa;i  uning  sii  • asrorlctrini  bilish.  oldi —

berdi  operatsiyalarini  o'tkazish  maxsus  tayyorgarlik  va  mahoratni 
talab  qiladi.  Bu  ishni  ixtisoslashgan  tijorat  firmaiari,  savdo —sotiq 
agentlari.  broker,  makler  va  dilerlar  kabi  dallollar  o'z  zimmasiga 
oladi.
Bozordagi  tovarlar  muomalasi  keng  va  tor  doirada  yuz  beradi. 
Keng  m a’noda,  bozor  barcha  tovarlar  va  xizmatlar  muomalasini 
bildiradi, 
tor  ma'noda —u  ayrim  yoki 
cheklangan  guruhdagi 
tovarlarning  ayirboshlanishi  demakdir.  Keng  ma'noda,  bozor  hududiy 
jihatdan  mahalliy,  mintaqa,  milliy  va  jahon  bozorlaridan  iborat 
bo'ladi.  Bular  bozor  aloqalarining  ko'lami  bilan  ajralib  turadi.  Albatta, 
milliy  bozor  mahalliy  bozordan,  xalqaro  bozor  esa,  milliy  bozordan 
keng  bo'ladi.  Ular  faqat  o ld i— sotdi  hajmi  jihatidangina  emas,  balki 
subyektlaming  soni va  tarkibi jihatidan  ham  !arq  qiladi.
Bozor  o'z  rivojida  ikki  bosqichdan  o'tadi.
Binnchisi,  tartibsiz  bozor  bosqichi,  bu  bosgichda  bozor  aloqalari 
stixiyali  tarzda  o'rnatiladi,  ishlab  chiqaruvchi  uchun  bozor  noma'lum 
bo Iadi.  Stixiyali  bozorda  belgilangan  tartib —qoida  amal  qilmaydi. 
Bunday  bozor  madaniyiashmagan,  yow oyi  bozor  iqtisodiyotiga  xos 
bo'lib,  o'tinishda  mavjud  bo'lgan.  Ammo,  uning  ayrim  ko'rinishlari 
hozir  ham  mavjud.  Hozirgi  deliqon  bozori  va  chayqov  bozorlari 
tartibsiz  bozor  namunasidir.
Ikkmchisi — bu  tartib’anadigan  bozor  bosqichidir.  Bu  shunday 
bozorki,  unga  xos bo'lgan  qonunlar  ko'r — ko'rona  amal  gilavermaydi, 
bozor  aloqalari  shu  qonunlarga  oldindan  moslaslitirib  boriladi.  Bu 
yerda  no'malum  bozorga  ishlab  chiqarish  yuz  bermavdi.  Bozor  va 
uning  seginentlari  (kichik  qismlari)  oldindan  tahlil  olilib  o'rganiladi. 
ishlab  chiqarish  marketing  xizmat i  orqali 
bozor  bilan 
uzviy 
bog'lanadi.  Mana  shunday  bozor  rivojlangan  bozor  iqtisodiyotiga  xos, 
bunday  bozor  hozirgi rivojlangan  mamlakatlarda  mavjud.
Bozor  bir  qator  iqtisodiy vazifalarni  (funksiyalarru)  bajaradi.
Bozor  avirboshlash  jarayoni  bo'lganidan,  u  ishlab  chigarishni 
iste'mol  bilan  bog‘love hi  vosita  vazitasini  o'taydi.
Bozordagi  yagona  va  universal  xarid  vositasi  pul  hisoblanadi.
Bozorda  qiym at  shaklininq  o'zqarishi  yuz  beradi  Bozor  qiym atni 
tovar  shakjidaii  pul  shakliga  ay lantiiadi  Bulling  uchun  bozorda  ham 
tovar,  ham  pul  muhayyo  bo'lishi  shait.
Bozor —iqtisodiyotni  tartiblashda 
ishtirok  etib 
regulyatoriik 
funksiyasini  ham  bajaradi.  Bu  funksivani  bozor  narxlar  vositasida 
bajaradi 
Bozor  o'zida  talab  va 
taklifni 
mujassamlab, 
ularni 
muvozanatlashtiradi.  Bozor  narx  pasaygan  yerdan  resurslarning 
chiqib  ketishim,  aksincha.  ularninn  narxi  yuqori  verga  oqib  kelishini 
la'uiiniaydi.  I.',,;  bile,p.  l.io'zo!  пииаш,  qanch.)  nuqdordu  va  qaysi  vaqlda

ishlab  chiqarish  kerakligini  aniqiab  beradi. 
Bozor  regulyatori 
iqtisodiyotni  tartiblovchi kuch  hisoblanadi.
Bozor  xalqaro  mehnat  taqsimoti  (XMT)  taqozo  etgan  iqtisodiy 
aloqalarni  o'rnatisli  vositasi  bo lib  xizmat  qiladi.  Bozor  mehnat 
taqsimotini 
chuqurlastitirib, 
ishlab 
chiqarishning 
davlatlararo 
miqyosda  aniq  ixtisoslashuvini,  xalqaro  miqyosdagi  talab — ehtiyojni 
mo'ijalga  olib  yuritilishini  taqozo  etadi.  Xullas,  bozor  xalqaro 
integratsion  aloqalarni  o'rnatish  va  ularni  kengaytirish  vositasi  ham 
bo'ladi.
Bozor  munosabatlari  iqtisodiy  munosabatlar  doirasida  mustaqil, 
lekin  boshqa  munosabatlarga  aloqador  kichik  bir  tizimni  tashkil 
etadi.
Iqtisodiy  aloqalar  xarakteriga  ko  ra,  bozorni  ikki  katla  turga 
djratish  mumkin:  aj  erkin,  raqobatli  bozor;  b)  monopollashgan, 
raqobat  cheklangan  yoki  raqobat  mutlaqo  b o ’lmagan  bozor.
Erkin  bozorda  sotuvchilar  va  xaridorlar  k o ’pchilik  bo'lib,  ulardan 
hech  biri  bozorda  hukmron  mavqega  ega  bo'lmaydi,  aksincha  ular 
doimo  raqobatda  bo'lishadi.  Bu  yerda  narx — navoni  hech  kim  nazorat 
qilmaydi,  narx  bozorda  erkin  shakllanadi.
Monopollashgan  b o z o i- b u   ozchilik  sotuvchilar  va  xaridorlar 
hukmron  bo'lgan,  raqobat  cheklangan  yoki  raqobat  umuman  yo'q 
bozor.  Monopollashgan  . bozorning  o ’zi  uch  xil  bo'ladi:  monopol 
raqobatli  bozor,  oligopolistik  bozor,  sof  monopoliya  bozori.
Bozor 
savdo — sotiqning 
shart — sharoitiga 
qarab 
ko'pgina 
bo’g'inlarga  ajratiladi  va  ular  bozor  segment!  del)  ataladi.  Segment 
bozorning  bir  kichik  qismi  bo'lib,  bu  yerda  xaridorlar  cheklangan 
guruh  bo'lib,  ularga  ma'lum   turdagi  tovarlar  sotiladi.  Bozorning 
segmentlarga ajralishiga  ikki  narsa  sabab  bo'ladi:  a)  mehnat  taqsimoti 
chuqurlashib,  g'oyat  xilma — xil  tovarlar ishlab  chiqarilishi va ularning 
ma'lum  guruh  iste'molchilariga  mo'ljaJlanishi;  b)  iste'molchilarning 
sotsial — ijtimoiy  jihatidan 
tabaqalanishi, 
ular  talabining  o'zaro 
farqlanishi.
Bozorni  segmentlarga  ajratish  inezonlan  g ’oyat  ko'p.  Bir  segment 
uchun  aholining 
qobiliyati  ustuvor  bo'lsa  boshqa  segment  uchun
ragobatuing  bor  yoki  yo'gligi  m u h im   belgi  bo'ladi.  Segment lai 
hududix 
va 
sotsial 
dem ografik 
m ezonlarga 
q aiab 
ajratiladi. 
Segmentlarga  ajralish  muayyan  tovarlarga  nisbatan  ham  yuzaga 
keladi.  Masalan,  kiyim — kechak  bozori,  bolalar  kiyimi,  voshlar 
kiyimi,  qariyalar  kiyimi  bozorlariga  ajraladi.  Turli — tuman  segmentlar 
yaxlit  bozorni  LashkJ 1  etadi  Bozor  hajmi  qanchaltk  katta  bo'lsa, 
shunchalik  segmentlarga  bov  bo'ladi.
Bozorni  o'di —sotdi  qiliuadiyun  obyekilari  jihatidan  qaiaganda 
iste’mol  tovarlari  va  xizmatlari  bozori,  ishlab  chiqarish  vositalari

(resurslari)  bozori,  mehnat 
(ish  kuchi)  bozori,  moliya  bozori, 
iiitcllektual  tovar bozorlariga  bo'lish  mumkin.
Iste’mol 
tovarlari  va  xiz.matlan  bozori  iste'molchilar  bozori 
bo'lib,  aholi  uchun  zarur  bo'lqan  tovarlar  va  xizmatlarning  oldi — 
sotdisini  bildiradi.  Iste'mol 
bozorida  aholini  o'z  iste’moli  uchun 
tovarlar  va  tovar  sifatidagi  pulli  xizmatlarni  xarid  qiladi.  Bu  yerda 
sotuvchilar  bilan  xaridorlar  o'rtasidagi  o ld i— sotdi  munosabatlari  yuz 
beradi,  pul  egasi  tovar  olsa,  tovar  egasi  pul  oladi.
Resurslar  bozori — ishlab  chiqarishni  yuritish  uchun  zarur  bo'lgan 
va  tovarga  aylangan  mehnat  vositalari,  xomashyo,  materiallarning 
to'g'ridan —to'g'ri  yoki  vositachilar  orqali  o ld i- so td i  qilinishi.  Bu 
bozorda  mashina,  uskuna,  asboblar,  bino,  yer,  xomashyo,  yoqilg'i  va 
materiallar  oldi —sotdi  qilinadi.
M ehnat  bozori —ish  kuchini  o ld i- so td i  qilish  munosabatini 
bildiradi.  Ish  kuchi  msonning  mehnat  qilish  qobiliyati  sifatida  tovarga 
aylanadi,  o ld i- so td i  orqali  ishlab  chiqarishning  shaxsiy  omili  bo'la 
oladi.  Potensial  mehnat  qobiliyati  bozordan 
o'tib,  real —amalda 
ishlayotgan  mehnat  qobiliyatiga  aylanadi.  M ehnat  bozorining  bir 
tomonidan  ish  kuchi  tursa,  ikkinchisidan  ish  kuchiga  muhtoj 
korxona,  lirma,  turadi.  Ular  o'rtasida  ayirboshlash  yuz  beradi,  bu 
ishga  yollanish  va  ishga  yollasli  shaklida  yuz  beradi,  mavjud  bo'lqan 
ish  kuchini  sotisV  va  sotib  olishni  bildiradi.
Mehnat  bozori  aniq  shakllarda  yuz  beradi,  ulardan  eng  muhimi 
mehnat 
birjasidir 
Mehnat 
birjasi 
tovarni —ish 
kuchini  pulga 
ayirboshlashda  vositachilik  qiladi,  isli  kuchi  egasi  bilan  uni  yollovchi 
korxona  yoki  firma  o'rtasida  turadi.  Birjada  ish  kuchiga  talab  va  ish 
kuchi  taklili  bir —biri  bilan  bog'lanadi.
Moliya  bozori—  bu  bozor  tizimining  g'oyat  muhim  unsuri  bo'lib, 
moliya  resurslari  (pul  va  pulga  tenglashtirilgan  qog'ozlar)  bozoridir 
Bozor  munosabatlari  mulkdorlar  bilan  pulga  muhtojlar  o'rtasida  yuz 
beradi.  Pulninq  bozorga  chiqarilishi  va  ishlatilishi,  birinchidan, 
shaxsiy  iste'mol  ehtiyojlarini  qondirsa,  ikkinchidan,  puldan  pul 
chiqarib  olish  ehtiyojini  qondiradi.
Moliya  bozori  ikkiga  ajraladi:  iste'molni  qondiradiqan  pul  bozori 
\a  kapital  bozori.  Biiinchi  bozorga  tushqan  pul  lesursi  qarzga  olmib. 
shaxsiy  iste'mol  yo  lida,  masalan,  avtomashina  xarid  etish,  uy  quash, 
sayohat  qilish  uchun  ishlatiladi.  lkkinchi  bozordagi  mablag'lar  qarzga 
olinganda, 
sotib  yuborilganda,  kapital  sifatida  ishga  solinib,  foyda 
keltiradi.  Shuni  hisobga  olib,  kapital  bozorini  ikki  mayda  bo'g'inga 
ajratish  mumkin:  ssuda  kapital  bozori  va  qimmatbaho  qog'ozlar 
bozori.
Moliya  bozoinuiiq  y.-m»  bu  ии.дш  valuta  bozoiidii. 
I ’>u  у  
hull  jiiamlakallai  valulasi  oldi —soldi  qilinadiki,  bozorda  korxona,
43

firma,  davlat  idoralari  va  luqarolar  qatnashadi.  Ulardan  biri  valuta 
sosa,  ikkinchisi  uni  sotib  oladi.  Valuta  bo/.ori  amaliyotda  valuta  bilan 
savdo  qiluvchi  banklar  va  valuta  auksioni  ko'rinishida  bo'ladi 
O'zbekistonda 
valutani 
oldi —sotdi 
qilish 
operatsiyalari 
bilan 
Respublika  Markaziy  banki  va  Respublika  Tashqi  iqtisodiy  faoliyat 
M illiy  banki  shuq'ullanadi.
Intellektual  tovarlar  bozori  bozorning  maxsus  turi  bo'lib,  aqliy 
mehnat  mahsuli  boTmish  tovarlar  va  xizmatlarning  ayirboshlanishini 
bildiradi  U  sivilizatsiyalashgan  bozor  iqtisodiyotida  keng  rivojlangan 
bo'ladi.  Bu  yerda  sotuvchilar  va  xaridorlar  maxsus  tovar  hisoblangan 
ilm iy  g'oyalar,  texnikaviy  yangiliklar,  san'at  va 
adabiyot  asarlari, 
xilma —xil  axborotlarni  oldi —sotdi  etish  yuzasidan  munosabatda 
bo'ladilar.
Intellektual  tovarlar  bozorida  ilm iy —texnikaviy  ishlanmalar 
oldi —sotdisi  katta  o ’rin  tutadi.  U  amalda  patent,  litsenziya  va  n o u — 
xau  sotishdan  iboratdir.  Bu  yerda  ilm iy — texnikaviy  yangiliklar 
xaridor  m ulkiga  aylanish  sharti  bilan  yoki  o'z  egasi  m ulki  bo'la  turib, 
vaqtincha  foydalanish  sharti  bilan  sotiladi.
Bu  bozor  ishlab  chiqarish  innovatsiyasiga  xizmat  giladi.  ya'ni  u 
fan —texnika  rivojiga  ta'sir  etadi,  shu  sababli  uning  ahamiyati  nafaqat. 
um um m illiy,  balki  internatsional  hamdir
Hozirgi  bozor  iqtisodiyoti  i’  ntalab  ishlab  chiqarishning  o ’sishi. 
turli  xizmatlar  ahamiyatining  kuchayishi  bilan  xarakterlanadi.  Bular, 
o'z  navbatida,  intellektual  tovarga  talabni  oshirib yuboradi
Bozorning  o ’zi  yaxlit  bo'lganidek,  uning  turlari  ham  bir —biri 
bilan  o'zaro  bog'liq  holda  amal  qiladi.  M ehnat  taqsimoti  mavjud 
ekan,  faoliyat  turlari,  albatta,  m a'lum   nisbatda  bo'lishi  shart.  Shu 
boisdan,  bozor  turlari  ham  m a'lum   muvozanatda  rivojlanadi.
Erkin  bozorning  rivojlanishi  m onopol  bozor  yo'lini  to'sadi  yoki 
aksincha 
hoi 
ham 
yuz  beradi. 
Bozor  turlarining 
bir —biriga 
moslashuvi  iqtisodiy  o'sishning  sharti  hisoblanadi,  chunki  shu  orqali 
iqtisodiy muvozanat  tashkil  topadi.
3.  Bozor  infratuzilm asi  va  uning  unsurlari
Bozoi  iqtisodiyoti  amal  qilishi  uchun  uning  infratuzilmasi  ishlab 
turishi  kerak.  Bozor  infratuzilmasi  bozor  aloqalarini  o'rnatishga  va 
samarali  yuritishga  xizmat  qiluvchi  korxona,  tashkilot  va  muassasalar 
majmuidir.
“ Bozorga  o'tishdan  oldin  bozor  infratuzilm asini  yaratish  zarur. 
M oliya,  bank-kredit  tizim lari  b ilan  bog'liq  m asalalarni  hal  qilish,
44

sug'urta,  auditorlik,  yuridik  va  konsalting  firm alari  ham da 
konipaniyalarini,  birja  tizim ini  yaratish  zarur"1.
Bozor 
islohotldri 
bozor 
infratuzilmasini 
yaratish 
chora — 
tadbirlarini  ham  qamrab  oladi.  Bu  infratuzilma  besh  b o ’g'indan
iborat:
1.  Ishlab  chiqarishga  xizmat  qiluvchi  infratuzilma  (transport, 
aloqa,  ombor  xo'jaligi,  yo'l  xo'jaligi,  suv  va  energetika  ta'minoti 
kabilar).  Ular  bozor  iqtisodiyotidan  oldin  ham  mavjud  bo'lgan.  Bozor 
iqtisodiyotiga  o'tish  davrida  ularni  tijoratchilik  yo'liga  o'tkazishga 
to'g'ri  keladi,  ya'ni  ular  yaxshi  ishlab  pul  topish  va  o'z —o'zini 
moliyalashtirish  yo'liga  o'tkaziladi;
2.  Tovarlar  va 
xizmatlar  muomalasiga, 
ya'ni 
savdo —sotiq 
ishiariga 
xizmat 
qiluvchi 
infratuzilma 
(birjalar, 
savdo 
uylari, 
auksionlar,  tijoratchilik  idoralari,  reklama  firmalari  va  agentlari, 
davlatning  savdo —sotig  va  ularni  nazorat  qiluvchi  muassasalar). 
Totalitar 
tuzum 
sharoitida  mazkur  infratuzilmaning 
ko'pchilik 
unsurlari  bo'lmaydi,  shu  boisdan  ular  islohot yo'li  bilan  yaratiladi:
3.  VIoliya —kredit  munosabatlariga  xizmat  qiluvchi  infratuzilma 
(tijorat 
banklari, 
o'z —o'zini 
kreditlash 
idoralari, 
sug'urta 
kompaniyalari,  moliya  koinpaniyalari,  soliq  undirish  mahkamalari,  har 
xil  pul  fondlari).  Ular  ham  islohot.lar jarayonida  yaratiladi;
4.  Mioliga  xizmat  qiluvchi  yoki  sotsial  infratuzi1  na  (uy —joy, 
kommunal  va  transport  xizmati,  maoril,  madaniyat  hamda  sogligni 
saqlash  muassasalari,  aholini  ishga  joylashtirish  firmalari  va  idoralari). 
I  laming  aksariyati  bozor  iqtisodiyotidan  oldin  ham  mavjud  bo'ladi, 
lekin  ularni  isloh  etib,  bozor  sharoitida  pulli  xizmat  ko'rsatish,  tijorat 
yo'liga  o'tkazishga  to'g'ri  keladi.  Mehnat  birjalari,  ishga  joylashtirish 
firmalari  esa  vangidan yaratiladi;
5.  Axborot  xizmati  (iqtisodiy  laoliyat  uchun  zarur  bo'lgan  har  xil 
axborotlar — ma'lumotlar  va  xabarlarni  to'plash,  umumlashtirish  va 
sotish  bilan  shug'ullanuvchi  turli  kompaniyalar,  firmalar,  maslahat 
idoralari,  davlat  muassasalari).
Bozor 
iqtisodiyotiga 
o'tish 
davrida 
davlatning 
axborot 
tashkilotlari  bo'ladiki,  ular  faqat  davlatga  xizmat  qilganidan,  ularni 
ham  bozoi  uchun  ishlashga  moslashliiish  kerak  bo'ladi.  Bu  sohada,

 n iu q sa , 
iqtisodiy  axboiol  tadbirkorlik  uchun  juda  zarur  bo'ladi,  unga 
qarab  o ’z  ishini  rejalashtirish,  pulni  qayerga,  nima  uchun  sarflash, 
qancha  tovar  ishlab  chiqarish,  qanday  narx  qo'yish  kabi  iqtisodiy 
xatti 
— harakatlar amalga  oshiriladi.
k< u'in!ow  J.A .  O 'z b e k i s lo n   iq l is o d iy   is lo h o llc im i  r liu q u iU is h lir is I i  y o 'lid c i.  —  t  ;  " O / .b e k i s t o n   ,
'•05  q.V-brt
45

Inlratuzilm a  tizimida  moliya — kredit  xizmati  alohida  o'rin  tutadi, 
clninki  bozor  iqtisodiyoti  pulga  asoslangan.  Shu  boisdan,  moliya - 
kredit  soha.sini  isloh  qilishga  katta  e’tibor  beriladi.
Bank  tizimi  tashkil  etilib,  ayrim  banklar  monopoliyasi  tugatiladi, 
raqobatlasliuvchi 
tijorat 
banklari 
ochiladi, 
zarur 
bo'lganda 
inflyatsiyadan  qutulisti 
uchun 
pul  islohoti  o'tkaziladi. 
Valuta 
munosabatlari,  qim m atbalio  qog'ozlar  bilan  ishlash,  aksiya  va 
obligatsiya  chiqarish  tartibi  qonunlar  bilan  belgilab  qo'yiladi.
Islohotlar  valuta  auksionlari,  investitsiya  kompaniyalari,  fond 
birjalari  ochilishini  ko'zlaydi.  Ular moliya bozori,  uning  asosi  bo'lmish 
kapital  bozorini  shakllanliradi,  uning  amal  qilish  tartib — qoidalari 
o'rnatiladi.
4. 
O 'zbekisto nning   bozor  iqtisodiyotiga  o'tish in in g 
o'ziga  xos  yo'li
M a ’lumki,  bozor  iqtisodiyotiga  o'tishning  um um jahon  voqeasiga 
aylanishi  X X   asrniag  m uhim   belgisidir.  Insoniyat  tajribasi 
shuni 
ko'rsatadiki,  bozor iqtisodiyoti  bir  qator  muammolarni,  xususan:
a)  muttasil  ravishda  ishlab  chiqarishni  o'stirib,  to'kinchilikni 
ta’minlash;
b|  tejamli  xo'jalik  yuritib,  barcha  res:  "slardan  oqilona 
foydalanish;
d)  ommaviy  farovonlikni  ta'minlash;
e)  m azm uni  yoki  shaklidan  qat'i  nazar  halol  va  samarali 
m ehnatning  qadriga  yetish;
t)  um um insoniy ijtimoiy  adolat  tamoyillarini  hayotga  tatbiq  etish.
Bozor 
iqtisodiyotining 
tamoyillari, 
qonun — qoidalari 
umuminsoniy,  ammo  boriladigan  marra  bir  xil  bo'lsa —da,  uning 
yo'llari  har  xildir.
O'zbekiston  ko'zlagan  strategik  istiqboldagi  vazifa — mustaqil — 
likning  iqtisodiy  poydevorini  yaratishdir.  Bu  maqsadga  erishish 
uchun  bozor  iqtisodiyotiga  o'tish  zarurdir.  Iqtisodiy  mustaqillikka 
bozor  mexanizmi  orqali  erishilacli 
lekin  uninq  O'zbekistonda 
shaklliinishi  o'ziga 
xos  yo'l  bilan  yuz  bormoqda.  Bu  yo  1  bo/.oi 
iqtisodiyotining 
umumiy 
lomoniarini 
e'tuof 
etgan 
holda 
O 'zbekistonning  m illiy xususiyatlarini  hisobga  oladi.
Bu  xususiyatlar quyidagilardir:
1. 
O'zbekiston  iqtisodiyoti  kam  rivojlangan  bo'lsa —da,  uning 
ishonchli  salohiyati  bor.
2. 
O'zbokiston  tabiiy  va  mehnat  resurslariga  boy  diyor  uninn
saxi\  yen  Vu  meluiiitsexar  xalqi  boi.
46

3. 
Respublikamiz  aholisining  o'sish  sur'atlari  jadal,  shu  boisdan 
mehnat  resurslari  tcz  ortib  boradi.
1. 
O'zbekiston  iqtisodiyotida  qishloq  xo'jaligining  o'rni  katta, 
shu  boisdan  aholining  katta  qismi  (60  foi/.i)  qishloq  joylarda 
istiqoinat  qiladi.
5. 
O'zbekiston  sharqiy  sivilizatsiyaga  mansub  mamlakat.  Bu 
yerda  shargona  iqtisodiy  ko'nikmalar, 
ota —bobolardan 
meros  qolgan  xo'jalik  yuritish  usullari  bor.
Bu  xususiyatlar  O'zbekistonda  bozor  iqtisodiyoti  sari  borish 
yo'lini  tanlash  uchun  asos  bo'ldi.  Bu  yo'l  jahon  tajribasiga  tayangan 
holda,  ammo  m am lakatim izning  milliy  manfaatini,  undagi  real 
sharoitlarini  hisobga  olgan  holda  bozor  iqtisodiyotiga  o'tishni 
bildiradi.  Bu  yo'l  bozor  iqtisodiyotiga  mqilobiy  sakrashlarsiz,  ijtimoiy 
larzalarsiz,  tinchlik  va  xotirjamlik  sharoitida,  xalqni  ijtimoiy  himoya 
qilish  orqali  sekin —asta,  bosqichma — bosqich  o'tilishini  ta'minlaydi.
Prezidentimiz 
I.A.Karimov 
ta'kidlaganidek 
"B izning 
qat'iy 
n uqtai  nazarim iz  jaho n  tajribasi  va  o'z  am aliyotim izdan  olingan 
jam iki  foydali  tajribalarini  rad  etm agan  holda,  o'zim izning 
ijtiinoiy- iqtisodiy  taraqqiyot  yo'lim izni  tanlay  olishdan ib o ratd ir"1
O'zbekiston  bozor  iqtisodiyotiga  o'tishining  o'ziga  xos  yo'li 
Rospublikamiz  Prezidenti  I.A.Karimov  tomonidan  olg'a  surilgan  besh 
tamoyilda  ifodalab  berildi.  Bular:
Birinchi  tam oyil — lgtisodiyot  siyosatdan  ustuvor  bo'lishi  va 
bulling  uchun  iqtisodiyot  mafkuradan  xoli  bo'lishi  kerak.  Iqtisodiyot 
o'ziga  xos  bo'lgan  ichki  qonunlar  asosida  rivojlanmog'i  zarur. 
Iqtisodiyot,  siyosatga  nisbatan  ustuvor  rnavqega  ega  bo'lishi  lozim. 
Iqtisodiyotga  na  siyosat,  na  mafkura  o'z  tazyiqini  o'tkazmasligi  kerak.
Ik kinch i  tam oyil — davlat  bosh  islohotchi  bo'lishi  kerak.  Bu 
tamoyil  bozor  iqtisodiyotiga  o'tish  tartibsiz  ravishda,  o'zi  bo'larchilik 
asosida 
emas, 
balki  davlat  rahbarligida 
amalga 
oshiriladigan 
islohotlar  orqali  yuz.  berishini  bildiradi.
U chinchi  tam oyil — qonunlar  va  ularga  amal  qilinishining 
ustuvorligini  ta'minlash.  Bu  tamoyil  bozor  iqtisodiyotiga  o'tish  tartibli 
ravishda  hamrnaning  keng  jamoatchilik  ishtirokida  ishlab  chiqqan 
d.ivlal  (|uiiunlaiiqa  sozsiz  lioya  etilishi  orqali  bonshim  bildiradi.
To'rtinchi 
tam oyil — taol 
ijtimoiy 
siyosat 
yuritish. 
Bu 
iqtisodiyotga  kuchli  ta'sir  eta  oladigan,  xalqning  ijtimoiy  himoyasini, 
uning  iaolligini  ta'minlaydigan,  ijtimoiy  adolatni  yuzaga  chiqaradigan 
siyosatni  olib  borishni  anglatadi,  Shu  boisdan,  iqtisodiy  islohotlar 
jarayonida  aw al,  odamlarni,  birinchi  navbatda,  himoyaga  muhtoj
'  K n r im u v   1.Л.  O '/.b e k i.s lo n   b u /.u i  im iiiosdbriLlciriijfi  u 'li s li u i n y   o ’z iy a   x os  y o 'li. 
Г.:  " О ' / Ь е к Ы о л " ,
47

qatlamni  oldindan  kuchli  darajada  ijtimoiy  himoyalash  choralarini 
ko'rish  zarurligi  inobatga  olinadi.
Beshinchi 
tam oyil — bozor 
iqtisodiyotiga 
sekin — asta, 
bosqichma —bosqich  o ’tish.  Bu  tamoyil  chuqur  iqtisodiy  islohotlarni 
shoshilmasdan,  sobitqadam lik  bilan  amalga  oshirishni  talab  etadi.  Bu 
yetakchi  tamoyil  b o ’lib,  isloliotlarning  butun  ichki  m antig’i,  rivojlanib 
borishi  va  xarakterini  belgilab  beradi.
M am lakatim iz 
Prezidenti 
1. A. Karimov 
ta’kidlaganlaridek 
"B izning  bozor  m unosabatlarig a  o'tish  m odelim iz  R espublikaning 
o'ziga  xos  sharoitlari  va  xususiyatlari,  an'analari,  urf-odatlari, 
turm ush  tarzini  har  tom onlam a  hisobga  olishga,  o'tm ishdagi 
igtisodiyotni  biryoqlam a,  beso'naqay  rivojianishning  m udhish 
merosiga  barham   berishga  asoslanadi ’ 1
A SO SIY  TAYAN CH  T U S H U N C H A IA R
Bozor 
iqtisodiyoti — erkin 
tovar —pul 
munosabatlariga 
asoslangan,  iqtisodiy  m onopolizm ni  inkor  etuvchi,  ijtimoiy,  aholini 
ijtimoiy  himoya qilishga  y o ’naltirilgan  va  boshqarilib  (tartibga  solinib) 
turuvehi  iqtisodiyotdir.
Bozor iqtisodiyoti  subyektlari:
-  A)  iqtisodiy  mustaqil  m ulk  egasi  yoki  iste'molchi  bo'lgan  ayrim 
kishilar va  guruhlar;
B)  firma,  korxona,  xo'jaliklar,  ularda  band  bo'lgan  tadbirkorlar;
D) 
davlat, 
aniqrog'i, 
davlatning 
barcha 
mahkama — idora 
tashkilotlari;
E)  banklar.
Bozor  islohotlari — xalq  ishtirokida,  lekin  davlat  tomonidan 
ishlab  chiqilgan,  bozor  munosabatlarini  shakllantirishga  qaratilgan 
chora — tadbirlarning  davlat  nazorati  ostida  amalga  oshirilishi.
Bozor —bu  iqtisodiy  kategoriya  sifatida  xaridorlar  va  sotuvchilar 
hamda  tovarlar  va  pul 
harakati  bo'yicha  savdo  vositachilari 
o'rtasidagi  muayyan  iqtisodiy  munosabatlar  majmui  bo'lib,  u  bozor 
munosabatlari  subyektlarining  iqtisodiy  manfaatlarini  aks  ettiradi  va 
mehnat  niahsulollari  ayirboshlanishini  ta'minlaydi.
Bozorning  tu z ilis h i— bu  bozor  unsurlarining  ichki  qurilishi 
joylashishi va  tartibi,  ularning  bozor um um iy  hajmidagi  ulushi.
Bozorlar 
tiziini — turli 
tuman  , mezonlar 
asosida 
alohida 
unsurlarga ajratilgan  barcha  bozorlar  majmuidir.
1 Karimov l.A.  O'zbekisLon  X X I  asi  bo sag'as id a:  xavlsizlikka  lahdid,  barqarorlik  siiaillari  va 
taraqqiyot  knfolntlari.  —T :  "O 'zb o k islo n ",  1007,  188—bcl
48

Investitsiyalar  bozori —pul  bozorining  bir  turi  bo'lib,  bunda 
bozor  munosabatlarining  obyekti  kapital  qo'yilmalari hisoblanadi.
Innovatsiyalar  bozori —bu  yangiliklar,  kashfiyotlar,  ratsionali — 
zatorlik  takliflari bozori.
Bozor 
segment! — bu 
bozordagi 
savdo — sotiqning 
shart — 
sharoitiga  qarab  ko'pgina  bo'g'inlarga ajratilishidir.
Bozor  infratuzilm asi —bu  bozorning  savdo — sotiqga  xizmat 
qiluvchi  eng  quyi  bo'g'inlar,  tashkilot  va muassasalaridir.
TAKRORLASH  U C H U N   SAVOLLAR

Bozor  iqtisodiyoti  deganda  nim ani tushunasiz?  Uning  asosiy 
belgilarini  sanab  o'ting.
2. 
Bozor  iqtisodiyotining  ikki  turini  tavsiflab bering.
3. 
Bozor  iqtisodiyoti  obyektlariga  nimalar  kiradi?
4. 
Bozor  xo'jaligining  qanday  subyektlarini bilasiz?  Ular o'rtasidagi 
aloqadorlikni  tavsiflang.

O'zbekistonda bozor  iqtisodiyotiga  o'tishning  o'ziga  xos yo'li  va 
tamoyillarini  ko'rsatib  bering.
6. 
Bozor  tushunchasiga  ta’rif  bering.

Bozor  qanday vazitalarni  bajaradi?
8. 
Bozorlarning asosiy ko'rinishlarini  -ytib  bering va  ularni 
tavsiflang.
9. 
Bozor  segmenti  nima?
10  Bozor  infratuzilmasiga  ta'rif bering.  U  bozor iqtisodiyotida 
qanday vazifalarni  bajaradi?
44

V I  Bob.  TALAB  V A TAKLIF.  B O ZO R   M U V O ZA N A T !
1.  Talab  tushunchasi.  Talab  qonuni.
2.  Taklii  tushunchasi.  Taklif  qonuni.
3.  Talab  va  laklii  mosligi,  bozor  muvozanati.
1.  Talab  tushunchasi.  Talab  qonuni
Bozorda, 
bir 
tomondan, 
tovarlar 
va 
xizmatlarni 
ishlab 
chiqaruvchilar,  ikkinchi  tomondan,  bu  tovarlarni  iste'mol  qiluvchilor 
harakat  qiladi.  Iste'molchilarning  bozordagi  harakati  talab  shaklida 
namoyon  bo'ladi.  T alab- bu,  eng  aw alo,  biron —bir  tovar  yoki 
xizmatlarga  bo'lgan 
ehtiyojning 
bozorda 
namoyon 
boiishidir. 
Talabning  asosi  ehtiyoj  bo Tar  ekan,  ehtiyoj  bo'lib  talab  bo'lmasligi 
ham  m um kin.  Talab  real  (amaliy)  bo'lishi  uchun  tovarni  sotib  olishga 
yetarli  pul  boTmog'i  kerak,  haqi  to'lanm aydigan  ehtiyojni  bozor 
h'isobga  olmaydi.  Demak,  talab —bu  shunchaki  ehtiyoj  emas,  balki 
toTovga  qobil,  pul  bilan  ta'm inlangan  ehliyojdir.  Masalan,  kim ningdir 
palto  sotib  olishga  xohishi  bo'lsa — yu,  biroq  bu  xohishi  xarid  qilish 
qobiliyali  bilan  mustahkamlanmasa,  ya'ni  zarur  miqdorda  puli 
bo'lmasa,  xohishi  ro'yobga  chiqmaydi,  uning  paltoga  bo'lgan  ehtiyoji 
bozorda y .zag a  chiqmaydi,  ya'ni  talabni  tashkil  etmaydi.  -
Ayrim  xaridor,  gandaydir  iste'molchilar  guruhi  yoki  butun 
jamiyat  xarid  qilib  olishni  xohlayotgan  aniq,  tayin  tovar  hajmi  talab 
qilingan 
tovar 
miqdori 
deyiladi. 
Iste'molchilar 
sotib 
olishni 
xohlayotgan  tovarlar  hajmi  bilan  xaridorlar  tom onidan  real  sotib 
olingan  tovarlar  miqdorini  farqlash 
kerak, 
chunki  ular  mos 
tushmasligi  ham  mumkin.  Ko'p  holatlarda  xaridorlar  real  xarid  qilib 
olish  m um kin  bo'lganiga  qaraganda,  ba'zi  bir  tovarlarni  katta 
miqdorda  xohlaydilar,  bu  xohish  esa  ularning  shu  tovarlarni  sotib 
olish  uchun  zarur  pulga  ega  ekanligini,  ya'ni  uning  xohishi  xayoi 
bo'lmasdan  amalda bo'lishini  ko'rsatadi.
Talab  qilingan  tovarlar  miqdorini  bir  qancha  omiilar  belgilaydi: 
tovar  yoki  xizmatlar  narxi,  xaridorlar  didi,  ta'bi;  iste'molchilar 
daromadi;  o'rinbosar  tovai  va  xizmaliarnmg  naixi,  mavjud  tovar  vu 
xizmatlarni  xarid  qilib  oluvchilam m g  umumiy  soni;  lnllyutsiyo 
ehtimoli  yoki  taxmini.
Yuqorida  ko'rsatilgan  omiilar  ta  sirida  talabning  o'zgarib  turishi 
sodir  bo'ladi.  Bu  o'zgarishda  asosiy  masala,  tub  negiz  talab  va  tovar 
narxining  o'zaro  bogTiqligi  hisoblanadi.  Chunki  sanab  o'tilgan 
omiilar  orasida  narx  va  xarid  qobiliyati  talabninq  tez  o'zgarishiga  olib 
keladi.
50

N a r x   b i l a n  
talab  m iq d o ri  o 'r ta sid a   teskari  boq'liqlik  mavjud.  Ana 
s h u   t e s k a r i  
pro p o rsio n a llik   talab  q o n u n i  deyiladi.  Bu  q o n u n n in q  
a s o s i d a  
nim alar  yotishini  quyidagi  holatlar  bilan  izohlash  mumkin.
1. 
O d a td a ,  kishilar  mavjud  tovarni  u n in g   narxi  yuqori  b o 'lg an  
s h a r o i t d a  
h a q iq a ta n   ham   k a m ro q   xarid  qilib  oladilar.  Iste'm olchilar 
i i c h u n   n a r x ,  
xaridni  am a lg a   oshirishga  xalaqit  qiluvchi  to'siq  bo'lib 
h i s o b l a n a d i .  
Bu  to'siq  q a n c h a lik   y u q o ri  va  m u sta h k a m   bo'lsa, 
x a r i d o r l a r  
k a m   m iq d o r d a   m ah su lo t  xarid  qiladilar,  narx  to's ig'i 
q a n c h a l i k  
k a m  
b o ' l s a ,  
ular  sh u n c h a lik   k o 'p   m iq d o rd a   m ahsulot  xarid 
q i l a d i l a r .
R o sh q a c h a   so'z  bilan  ifodalanganda,  yuqori  narx  iste'm olchilarda 
xarid  qilish 
xo h ish in i  so'n diradi, 
past  narx   esa  bu 
xohishni
k u c h a y l i r a d i .
2. 
H a m ish a   m a h s u lo t  xarid  qiluvchi  h a r  bir  shaxs  m a hsulotning 
k e y i n g i  
birligidan  k a m r o q   qoniqish,  naf  yoki  lazzat  oladi.  Masalan, 
x a r i d o r g a  
oy o q   kiyim  kerak,  u n in g   u c h u n   bir  juft  oyoq  kiyim ning 
n a f l i g i  
o 'ta   yuqori,  c h u n k i  u  y ala n g o y o q   y u ra   olmaydi.  Ikkinchi  juft 
o y o q  
kiyim 
uni  alm ashtirib  turish  im konini  beradi,  lekin  uning 
nafligi  pastroq,  c h u n k i  x a rid o r  y a la n q o y o q   emas,  uni  kiyadigani  bor. 
I ' c h i n c h i  
va  to 'rtin c h i  juft  oyoq  k iy im n in g   nafligi  pasayib  boraveradi,
<  h u n k i   e h t i y o j  
to 'y d irilg a n   sari  to v arn in g   iste'm olchi  u c h u n   nafligi 
p a s a y a d i .
Shu  sababli,  iste'm o lch ilar  m a h s u lo tn in g   q o 'sh im ch a   birligini 
n a r x i  
pasayib  b o rg a n   sh a ro itd a g in a   xarid  qilib  olishadi.
Um um an, 
individual 
iste ’m o lc h ila m in g  
xulq —atvori 
ular 
e htiyojlarining  q a n d a y   qon d h ilish ig a,  u  yoki  bu  tovarning  q a n d a y   naf 
keltirishiga  b o g 'liq   N af  d e b   tovar  va  xizmatni  iste'm ol  qilishdan 
k elad ig an   q o n iq is h g a   aytiladi.  U m um iy  va  m e 'y o riy   naf  (foydalilik)ni 
fatqiash  kerak.  U m u m iy   naf  d e b   m a 'lu m   tovar  yoki  xizmatlar  birligi 
majmui,  to 'p lam in i  iste'm ol  qilishdan  olin ad ig an   qo n iq ish g a  aytiladi. 
M e'y o riy   yoki  c h e g a ra li  naf  esa,  m avjud  tovar  yoki  xizm atning 
q o 's h im c h a   birligini  xarid  qilish  natijasida  u m u m iy   n a lg a   o'sim   bo'lib 
q o 's h il g a n   nafni  bildiradi.
M i s o l  
uchun,  aytaylik,  iste'm olchi  jah o n   klassiklari  kitoblarini 
s h a x s i y   k u t u b x o n a q a   y i g ' a d i .   Iiu  y e r d a   u m u m i y  
naf 
k u l u b x o n a d a g i  
k l a s s i k   k i t o b l a r n i   h a n i m a  
to'plam i  hisoblanadi, 
b u  
naf 
h a t   bit  y a n g i  
k i t o b n i  
sotib 
o l i s h  
bilan  oshib  boradi.  M e'y o riy   naf —keyingi  har  bir 
x a r i d  
qilinadigan,  aytaylik,  A.Navoiy  asarlarining  navbatdagi  to 'p lam  
y o k i  
jildfarini  xarid 
qilishdan  k e la d ig a n  
nafga  aytiladi. 
Agar 
i s t e ' m o l c h i  
A .N avoiy  asarlarining  keyingilarini  xarid  qilib  olm agan 
b o ' l s a ,   u n d a   m a ' n a v i y  
n e 'm a t  b o 'lq a n   k itobning  m e'yoriy  nafliqi  ju d a 
\ !i■
 j i  i 
b o ' l j b  
q o l r i v e r a d i .  
Slia.vsty 
k u t u b x o i i a m  
s h a k l l a n t i i  ish 
i  i , j w - u i d u   o ' n i n c h i   v a   y u z i n c h i   k i t o b n i n g   n a f l i g i   bir  xil  b o ' l a d i t n i ?

Shubhasiz,  yo'q .  C h u n k i,  k u t u b x o n a d a   k ito b la rn in g   to 'p la n ib   borishi 
ehtiyoj  o'tkirliqini,  c h a n q o q lig in i  pasay tirib   boradi.  S h u n g a   muvoiiq, 
y u zin ch i  k ito b n in g   m e'v o riy   nafligi  o  n in c h i  k ito b n ik ig a   q a r a g a n d a  
p ast 
bo'ladi. 
S h u n d a y  
qilib, 
b o s h q a  
tovarlarn in g  
iste'm oli 
o 'z g a r m a s d a n   q o lg a n   h o ld a   biron —bir  tovar  va  x iz m a tg a   ehtiyoj 
to'y inib  b o rish i  bilan  bu 
n e 'm a t n i n g   k ey in g i  birligini  iste'm o l 
qilishdan  qoniqisli  pasayadi. 
Bu  b a r c h a   to v a rla rg a   xos  bo'lib, 
m e 'y o riy   naflik n in g   p asay ib   b o ris h   q o n u n i  d e b   qaraladi.  M e 'y o riy  
nallikning  p asay ib   borishi  m av ju d   n e 'm a t n i n g   n a v b a td a g i  birligini 
xarid  qilib,  ta s arru tid ag i  to v arlarn i  k o 'p a y tira d ig a n ,  x a rid o r  u c h u n  
ular  q a d rin in g   pasayishi  bilan  b o g 'l i q   Tabiiyki,  har  bir  is te 'm o lc h i 
o 'z ig a   k e la d ig a n  
u m u m iy   naflikni  osh irish g a  intiladi. 
U m um iy 
naflikni  orttirish  prinsipi  q u y id a g ic h a :  hat  bir  is te 'm o lc h i  tovarlar 
to 'p la m in i  xarid  q ilish d a  d a r o m a d n i   s h u n d a y   ta q sim la sh i  k erak k i,  u 
yoki  b u   to v arg a  s a rila n g a n   oxirgi  p u l  birligidan  o la d ig a n   naf  bir  xii 
bo'lsin.
3. 
M a h s u lo t  n arx in in g   pasayishi  iste 'm o lc h i  pul  d a r o m a d i n m g  
real  x a rid   qobiliyatini  oshiradi.  Shu  tufayli  u  m avjud ■
  m a h s u lo tn i 
o ld in d a g ig a   q a r a g a n d a   k o 'p r o q   xarid  qila  oladi.  Y u qoriroq  n a rx  
a k s in c h a   h o la tg a   olib  keladi.  Yuqori  n arx lar  s h a ro itid a   q im m a t  tovar 
o 'r n ig a   a n c h a   past  narx d ag i,  a m m o   o 'x s h a s h   b o 'l g a n   tovarni  sotib 
o lish g a   r a g 'b a t   p y d o   b o 'la d i.  I s te 'm o lc h ila rd a   q in im a t  mahsv-’ot 
o 'rn in i  arzo n   tovarlar  bilan  aim as htir ish g a  moyillik  m avjud.  Past  narx 
s h a ro itid a   is te 'm o lc h id a   y u q o r i  n a r x   s h a ro itig a   n isb a ta n   k o 'p r o g  
m a h s u lo t  xarid  gilib  olish  xohislii  bo 'lad i.  Dem ak,  tovar  narxi  oshishi 
bilan  ayrim   x a rid o rla r  sotib  olishni  u m u m a n   t o 'x ta ta d i  va  o 'rin b o s a r 
tovarlarni  is te 'm o l  q ilish g a  o 'tad i,  x arid o rla rn in g   bir  gismi  esa 
is te 'm o lin i  qisqartiradi.  B ularn in g   b a rc h a s i  t a la b n in g   p asa y ish ig a   olib 
keladi.
H ar  bir  i s te 'm o lc h m in g   sh a x siy   talabi  o 'z ig a   xos  o 'z g a ra d i,  ular 
s h ak l  jih a tid a n   bir —birini  takrorlaydi.  J a m i  bozo r  talabi  yoki 
m u a y y a n  
b o z o rd a g i 
u m u m iy  
talab 
esa, 
b a r c h a  
is te 'm o lc h ila r 
talabining 
yig'indisidir. 
Binobarin, 
jam i  ta la b n in g  
e g ri  chizig'i 
n a rx la rn in g   m u a y y a n   d a ra ja s id a   b a r c h a   iste 'm o lc h ila r  sotib  o lad ig an  
tuvai  m ig d o rim n g   ilodasi  sifatida  shakllanadi.
Ayrim  o lin g an  
bir  tovarning 
o ' z i g a  
iste'iiiolchiiariung  turli 
g u r u h i  talabi  o 'z g a r u v c h a n   y o k i  o 'z g a r m a s   bo'lishi  m u m k in .  Lekin 
s h u n d a y   tovarlar  borki,  u la r g a   b o 'l g a n   talab  h a m is h a   va  a h o lin in g  
b a r c h a   g u ru h la ri  u c h u n   a m a ld a   o 'z g a r u v c h a n   e m a sd ir  B irinrhi  g a ld a  
hay o t  u c h u n   b irla m c h i  bo 'lg an ,  x u su san ,  oziq —ov q at  m a h su lo tla ri 
a n a   shu  xil  tovarlar  g u r u h i g a   kiradi  Aytaylik,  n o n   n a rx in in g   oshishi 
t a n   к a i m  o q   s o t i b  
olishga  k eltirm aydi,  c h u u k i 
u   l i a y o t   u c h u n   g ' o y a t  
z o i u i   o z u q a .  
O d a m la r 
n o n  
is te 'm o l  qilishni  k a u i a y th m a s lik  
u c h u n

b o sh q a  tovarlarni  sotib  olishni  qisqartiradilar.  Ikkinchi  to m o n d an  
n o n g a   b o 'lg a n   eh tiy o jn in g   jism oniy  chegarasi  bor.
Masalan,  b o s h q a   ovqatlar  serob  sharoitda  n o n   iste'm oli  jon 
boshiga  1  yilda  1 0 0 — 120  k g   bo'ladi.  Demak,  non  n a rxining  pasayishi 
uni  h a d d a n   ziyod  k o 'p   (300  kg)  iste'm ol  qilishga  olib  kelm aydi.


Download 141.94 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   24




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling